Španci rade sat duže, ali ne i bolje od svojih evropskih kolega, na posao dolaze zlovoljni i bunovni i doživljavaju ga kao kuluk. Država, kompanije i stručnjaci pokušavaju da shvate uzrok ovakvog stanja koje između ostalog obara prirodni priraštaj nacije. Sve opcije su na stolu: od pozivanja na diktatora Franka, klišee, predrasude, jake ekonomske interese i smele eksperimente, piše El Pais.
Na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu potpisan je juče protokol o saradnji švajcarske Nacionalne Banke i Narodne banke Kine u vezi osnivanja kineske Renminibi kliring banke u Cirihu. Za ove potrebe kineska strana će izdvojiti u početku 50 milijardi renminibija (21 milijarda franaka) sa opcijom da se to poveća na 500 milijardi u nekoliko narednih godina.
Odgovarajući na pitanje „Kako razumeti internacionalizaciju kineske valute?“ kineski premijer Li Kećiang rekao je „da je to prirodni tok razvoja ekonomije jedne države kakva je Kina“ dodajući da se u širem kontekstu radi o nekoj vrsti off shore zone između Švajcarske i Kine.
Ovaj protokol o kliring banci je nakon prošlogodišnjeg sporazuma o slobodnoj trgovini nastavak jačanja privredne i finansijske saradnje dve države, potvrdili su brojni kineski privrednici prisutni u Davosu.
Prema izveštajima Svetske banke u toku 2013. godine više od polovine ukupnog svetskog ekonomskog rasta baziralo se na razvoju kineske ekonomije, koja sada beleži stagnaciju, najniži rast u poslednje 24 godine. Utoliko je jasnije zašto su prisutni u Davosu juče sa nestrpljenjem očekivali nastup kineskog premijera Li Kećianga od koga se očekivalo da pojasni u kom pravcu i kako će se kretati privreda najmnogoljudnije ekonomije sveta.
„Mi ćemo nastaviti sa konsolidacijom i reformama koje smo započeli“, rekao je Li Kećiang i nastavio: „Pre svega moramo da poradimo na jačem razvoju sektora usluga, zatim da pojačamo investicije u železničku infrastrukturu te da maksimalno osnažimo ekološki aspekt razvoja. Ne treba se brinuti, naša ekonomija neće doživeti ‘tvrdo prizemljenje’. Naprotiv, brzina razvoja će i narednih godina biti od blago srednje do lagano ubrzane. Vlada je pripremila narod na ‘novu normalu’. To znači strukturne reforme, snažnija borba protiv korupcije i veći razvoj unutrašnjih regiona Kine“.
Od prisutnih kineskih privrednika u Davosu moglo se čuti i to da deo kineskih najjačih korporacija traži da se centralna Vlada u Pekingu ubuduće više oslanja na tržište a ne na petogodišnji plan razvoja kako bi se država što pre izvukla iz perioda ekonomske stagnacije. U svakom slučaju, kažu privrednici, još uvek nema govora o privatizaciji najvećih državnih kompanija. Do toga sigurno neće doći.
„Stopa ekonomskog rasta u narednim godinama kretaće se od 7,4% do 8%“, naglasio je kineski premijer Li Kećiang i podvukao: „Fokusirali smo se ne više na brzinu razvoja već na kvalitet. To znači veća potrošnja i razvoj servisnih usluga.“
„Na međunarodnom planu logično je da je sa širenjem trgovinskih i investicionih odnosa između Kine i drugih država porasla potreba za upotrebom naše valute. Kina će odlučno nastaviti sa politikom sveopšteg otvaranja ka svetu. Jedna od posledica otvaranja biće i dalja internacionalizacija i ekspanzija renminibija. Ova internacionalizacija naše valute biće dugoročan proces“.
Evropski posmatrači primećuju da agresivniji investicioni nastup Kine na jugu i istoku Evrope kao i finansijsko pozicioniranje u Švajcarskoj izazivaju određenu nelagodu kod, pre svega, predstavnika banaka iz Severne Amerike i dela Evrope.
U svakom slučaju, usporeni rast ekonomije najmnogoljudnije države nastavlja da se amortizuje pojačanim investicionim aktivnostima u Africi, istočnoj i južnoj Evropi i Aziji.
Zoran Vitorović, Davos
Peticiju protiv „rasprodaje“ državne imovine pokrenulo je sredinom decembra oko stotinu slovenačkih intelektualaca i javnih osoba, među kojima su i neki istaknuti univerzitetski profesori, ekonomisti, bivše sudije Ustavnog suda, a koje u svojim nastojanjima predvodi poznati ekonomista dr Jože Mencinger. Oni navode da su privatizacija i prodaja državne imovine za Sloveniju dugoročno štetni i da se vlada tome mora suprotstaviti.
Od obećane privatizacije državne imovine koristi će imati samo posrednici i lobisti, sredstva dobijena prodajom neće znatnije uticati na smanjenje slovenačkog javnog duga ili budžetski deficit, tvrdi dr Mencinger.
Prema njegovim rečima, novi talas privatizacije na koji Slovenija pristaje zapravo je rasprodaja državne imovine i „ideološko otuđenje“ nečega što pripada građanima koji se, prema nekim ispitivanjima, većinom protive privatizaciji.
„Ne prodaju se samo državna preduzeća, nego i naša ekonomska samostalnost. Evropska komisija nema pravo da se meša u naše zakonske propise, a još manje da od Slovenije zahteva privatizaciju“, izjavio je Mencinger za nedeljnik Mladina.
Peticiju je do sada potpisalo oko 12.500 građana Slovenije, uprkos upozorenjima premijera Mire Cerara da je s privatizacijom i povlačenjem države iz korporativnog upravljanja potrebno nastaviti kako bi se vratilo poverenje evropskih institucija i tržišta kapitala, piše Hina.
Prilikom izgradnje trećeg aerodroma u Istanbulu biće napravljen i najveći fri-šop (duty-free) na svetu. Ovo su inicirale nemačka komanija Heinemann i turska Unifree, čiji ugovor za izgradnju fri-šopa vredi oko 120 miliona evra. Treći potpisnik ovog ugovora je konzorcijum Cengiz-Kolin-Limak-Mapa-Kalyon koji i gradi aerodrom vredan 22 milijarde evra.
Velika prodavnica neoporezovane robe će se prostirati na 53.000 kvadratnih metara i u njoj će biti implementiran nemački know-how. Nemačka kompanija inače planira da na ovom aerodromu otvori 7.000 novih radnih mesta.
Ceo aerodrom bi trebalo da ima kapacitet da primi 90 miliona putnika godišnje, sa potencijalom za proširenje na 150 miliona i da otvori oko 100.000 novih radnih mesta. Gradnja bi trebalo da počne u martu.
Izvor: Hurriyet
Direktor naftnog giganta British Petroleum-a Bob Dadli izjavio je novinarima BBC-a u okviru višednevnog sastanka svetskih ekonomista u Davosu da bi cene svetske nafte mogle da ostanu niske i naredne tri godine, pa se ova kompanija i priprema za takav scenario.
Dadli je istakao da će, ukoliko se sadašnji trend cena nafte nastavi i u narednom trogodišnjem periodu, to dovesti do smanjenja broja radnih mesta i investicija u naftnoj industriji u operacijama koje se odvijaju u Severnom moru. To će, posledično, opet dovesti do postepenog povećavanja tražnje, očekuje direktor BP.
On je to potkrepio sličnim primerima iz prošlosti, kada su se trendovi održavali i po nekoliko godina. Cena brent sirove nafte dosegla je 48 dolara po barelu.
S druge strane, direktor italijanske naftne kompanije Eni Klaudio Deskalci je, kao odgovor Dadliju, istakao da će, ukoliko zemlje OPEK-a u skorije vreme ne smanje produkciju kojom su preplavili tržište, to dugoročno dovesti do značajnog smanjenja ulaganja u industriju i kasnije dostizanjem novih cenocnih rekorda.
„Samo ove godine učesnici na naftnom tržištu smanjiće kapitalna ulaganja za 10-13%“, naglasio je Deskalci. On očekuje da bi sledeći porast cena nafte, za oko četiri do pet godina, mogao da se zaustavi na oko 200 dolara po barelu.
Izvor: BBC
Društvena mreža Fejsbuk je 20. januara objavila izveštaj prema kojem je zaslužna za 195 milijardi evra prihoda u svetskoj ekonomiji i 4,5 miliona radnih mesta u 2014. Međutim, nezavisni ekonomisti smatraju da je izveštaj, koji je radila revizorska kuća Delojt (Deloitte), zasnovan na pogrešnim pretpostavkama. Ne osporavajući da Fejsbuk ima izvestan pozitivan uticaj na svetsku privredu, oni su ocenili da taj uticaj nije ni izbliza toliko veliki kao što Fejsbuk želi da prikaže.
Direktor proizvodnje fabrike Daimler-a u mađarskom Kečkemetu, Markus Šefer najavio je da će uskoro započeti sa ekskluzivnom proizvodnjom novog modela Mercedes CLA Shooting Brake.
Fabrika u Kečkemetu je najmlađi pogon za proizvodnju koncerna Mercedes-Benz, a novi model biće treći čija će se proizvodnja tu odvijati, odnosno drugi model čija proizvodnja će biti ekskluzivno vezana za ovu proizvodnu lokaciju. U Kečkemetu je do sada proizvedeno preko 300.000 putničkih automobila, a samo u 2014. godini oko 150.000 primeraka B klase i CLA modela.
Tokom prošle godine Mercedes-Benz je bio među uspešnijim svetskim proizvođačima po rastu prodaje, sa zabeleženim porastom od 12,9%, odnosno oko 1,6 miliona prodatih automobila širom sveta. Time je postignut novi rekord četvru godinu zaredom.
Daimler je do sada uložio preko milijardu evra u pogon u Kečkemetu, prošle godine je zbog povećanog interesovanja uvedena i treća smena u fabrici, a loklani mediji nagađaju da će uskoro doći i do povećanja kapaciteta čak do 300.000 automobila godišnje.
Izvor: Portfolio.hu
Milioneri koji su se okupili u Davosu zbog Svetskog ekonomskog foruma najzabrinutiji su zbog porasta terorističkih napada u svetu, pada cene nafte i sukoba u Ukrajini. Većina njih očekuje da će američki FED zadržati referentnu kamatnu stopu na veoma niskom nivou do kraja ove godine.
Blumberg je kroz intervjue sa nekima od njih došao do interesantnih zaključaka. Tako na primer irski telekomuniokacioni mogul Denis O’Brajen, predsednik Hamilton Grupe, brine o odnosima Rusije, Evrope i SAD. On smatra da EU, SAD i MMF treba da pomognu Ukrajini da izbegne katastrofalnu ekonomsku i dužničku krizu. Na pitanje šta je sada atraktivno da trištu O’Brajen kaže da ako bi mu neko dao 100 miliona dolara, on bi 60 miliona investirao u Yandex, rusku internet kompaniju koja ima 60% udela na tržištu u toj zemlji, a preostalih 40 miliona u mobilnog operatora VimpelCom Ltd. (VIP). Prema njegovoj proceni naftom će se pred kraj godine trgovati po ceni od 60 dolara po barelu.
Milijarder Edi Godrej pak tvrdi da će cena nafte biti 45 dolara po barelu, kao i da je najveća pretnja globalnoj sigurnosti Islamska država. On bi poklonjenih 100 miliona dolara investirao u američki dolar ili u zlato.
Jedan od 15 indijskih milijardera koji su sada u Davosu je i Rahul Badžaj. On smatra da su terorizam i nejednakost najveće pretnje po stabilnost globalnog sistema. Takođe misli da je dobra investicija ulaganje u akcije njegove porodične firme.
Po Mariju Moretiju, osnivaču italijanskog proizvođača cipela Geox SpA, zabrinjavaujći su evropska politika i porast uticaja populističkih partija u istoj. On misli da će nafta ove godine koštati 70 dolara po barelu a investirao bi takođe u dolar i zlato.
Što se tiče ruskih biznismena, David Jakobačvili, predsednik Bioenergy Corp., takođe ne očekuje rast američke referentne kamatne stope jer je “američka ekonomija u oporavku i sada im najmanje treba nešto što bi uplašilo investitore”. On ne očekuje rast cene nafte ove godine a najviše ga zabrinjavaju vojni sukobi u svetu. “Rešavanje ekonomskih problema nije tako teško ali zaustavljanje sukoba jeste”, kaže Jakobačvili.
Izvor: Blumberg
Prema podacima Agencije za statistiku BiH u decembru je izvoz BIH u Hrvatsku iznosio 40,4 miliona evra, a u Srbiju 40,2 miliona evra. Uvoz iz Hrvatske bio je 74,7 miliona, a iz Srbije 78 miliona evra, te je ukupna razmena sa Hrvatskom iznosila 115,1 miliona, a sa Srbijom 118,1 miliona evra. Trgovina sa Srbijom bila je veća za 2,7% i ovo se prvi put dogodilo u više od 20 godina, odnosno od raspada SFRJ.
Ukupan izvoz u Hrvatsku u 2014 godini iznosio je 955 miliona KM i smanjen je za 20,1%, dok je izvoz u Srbiju iznosio 800,7 miliona i povećan je za 4,4%. Uvoz iz Hrvatske smanjen je za 5,4% (1.851,7 miliona KM), a iz Srbije je povećan za 9,7% (1.629,5 miliona KM).
Ulazak Hrvatske u EU zatvorio je Bosni i Hercegovini mnoga tržišna vrata, što se moralo odraziti i na pad uvoza BiH iz te susedske države. S druge strane, poplave u BiH i Srbiji uticale su na pad proizvodnje uglja i električne energije i na povećanu trgovinu između njih ovim proizvodima.
Izvor: Makroekonomija.org
U govoru o stanju nacije američki predsednik Barak Obama zapitao se da li treba pristati na ekonomiju u kojoj samo retki uspevaju, aludirajući na veliku nejednakost u američkom društvu. “Ili ćemo se zalagati za ekonomiju koja generiše rast zarada i šansi za svakoga ko se trudi”, pitao je Obama.
On je govorio i o poreskoj reformi koja bi naterala bogatije da plaćaju veći porez a čiji rezultat bi bio i povećanje minimalnih zarada, uvođenje plaćenog porodiljskog odsustva i bolovanja, i izjednačavanje zarada muškaraca i žena.
Njegove molbe za regulatornu refomu u ovim oblastima bile su upućene Kongresu u kojem tenutno dominiraju republikanci, inače skeptični prema svemu što ima bilo kakve elemente države blagostanja. Zbog toga se već neko vreme u pojedinim američkim medijima a posebno na iternetu može čuti da je Obama komunista.
Ali za ovaj potez Obama zapravo ima dobar razlog – prema nekim procenama čak 39% zaposlenih u privatnom sektoru sa najnižim primanjima nema plaćeno bolovanje. “Mi smo jedina razvijena zemlja u svetu koja zaposlenima ne garantuje plaćeno bolovanje ili porodiljsko odsustvo”, podsetio je američki predsednik.
Pa ipak mnoge od njegovih ideja su već u startu odbijene tako da će on morati da se zadovolji reformama manjeg dometa. Predsednik na primer može sam da utiče na produženje porodiljskog odsustva zaposlenima u državnim organima kao i da pomogne pojedinačnim državama da to urade pomoću grantova.
Izvor: Huffington post