Velikoj Britaniji je potrebna četvorodnevna radna nedelja da bi uspela da se izbori sa stresom kaže vodeći medicinski stručnjak, za Gardijan.
Naplata dugova može da bude veoma unosan posao. Kupite jeftino isprave o dugu i onda primorate dužnika da plati pun iznos. Razlika između nabavne cene obveznice i otkupne cene je dobit. Filmovi nas uče da mafijaši na ovaj način zarađuju novac. U stvarnom životu to su menadžeri hedž fondova poput Paula Singera. Mafijaši imaju batinaše vične lomljenju kolena. Paul Singer ima sudije koje su još umešnije jer čitave ekonomije guraju u propast. Ono što hedž fond Elliott Management i američko pravosuđe nameravaju da učine jeste jedan element iz arsenala međunarodnog finansijskog kapitalizma.
„Mladi su danas manje dužni nego pre jednu deceniju, ali to nije dobra stvar. To samo ukazuje na stepen ekonomske krize, a ne ekonomskog uspeha.“ Najilustrativniji primer ove misli ekonomiste Ričarda Fraja može se uočiti u nivou stambenih kredita odobrenih mladim ljudima, kao i u posrtanju domaće građevinske industrije.
Jedno od najznačajnijih socijalno ekonomskih pitanja sa kojima se danas suočava veliki broj zemalja jeste visoka stopa nezaposlenosti. Ona utiče na sve segmente društva, a nakon izbijanja ekonomske krize najviše je pogodila mlade ljude. Bez posla i sigurnijih prihoda, mladi ljudu se ne pojavlju ni kao kupci dobara, a samim tim nema ni impulsa za povećanje proizvodnje velikog spektra dobara. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, mladi se sve kasnije osamostaljuju i zasnivaju porodice, žive sa roditeljima i na njihovom budžetu. Tržište rada je oslabljeno, nema novih ulaganja a emigracija obrazovanog kadra iz zemlje postaje izraženija, čime se dugoročno smanjuje konkurentnost domaće privrede. Konačno, visoke stope nezaposlenosti predstavljaju teret za javne finansije u vidu većih socijalnih beneficija za nezaposlene, i mogu dodatno otežati socijalno uključivanje.
Pitanje nezaposlenosti mladih nije mimoišlo nijednu zemlju Evropske unije. Ako bi Srbija danas ušla u Evropsku uniju, bila bi na trećem mestu po broju nezaposlenih mladih sa 51 odsto. Udeo mladih do 30 godina starosti u ukupnoj nezaposlenosti je 26,5 odsto, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti u Srbiji je u prvom tromesečju ove godine iznosila 20,8 odsto. Ovi alarmantni podaci ukazuju da programi reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, koje Srbija uvodi uz podršku Evropske unije, treba da ostanu jedan od prioriteta Vlade i nadležnih ministarstava.
A kakva je veza između nezaposlenosti mladih i bankarstva? Koliko su danas mladi ljudi uopšte upućeni na banke i bankarske usluge? Da li su dovoljno edukovani u oblasti finansijskog upravljanja, kakvi su im zahtevi i potrebe, šta očekuju od banke?
U zemlji u kojoj trenutno svaka druga mlada osoba nema radnu knjižicu teško je govoriti o ozbiljnijoj štednji, ali i o kreditima za mlade. Zato danas u Srbiji govorimo o oko 300 hiljada mladih ljudi koji žive kao podstanari, jer nisu u mogućnosti da uzmu stambeni kredit – iako je cena nekretnina u Srbiji znatno pala, sa daljom tendencijom pada. Razloga je više. S jedne strane, mladi koji su zaposleni smatraju da zbog neizvesnosti posla, visine mesečnih prihoda ali i krize kojoj se ne vidi kraj, ne treba da se upuštaju u avanturu uzimanja stambenog kredita, jer ne mogu da garantuju redovnu otplatu tako velike investicije. Nezaposleni, s druge strane, ne mogu ni da razmišljaju o tome jer na samom početku ne ispunjavaju osnovne uslove za uzimanje kredita – nemaju redovne mesečne prihode. Smanjenje tražnje za stambenim kreditima dalje se preliva na građevinsku industriju, koja je od početka krize jedna od najteže pogođenih privrednih grana. U Srbiji se trenutno koristi najviše 15 odsto kapaciteta građevinske industrije, a taj trend je iz godine u godinu sve nepovoljniji.
I u slučaju uzimanja kredita za kupovinu automobila situacija nije sjajna. Iako se tržište automobila oporavlja sa krajem recesije u Evropskoj uniji, kako zbog potrebe da se zamene stara vozila, podsticajnih inicijativa u nekim zemljama tako i smanjenja finansijskih troškova, mladi ljudi do 35 godina starosti u Srbiji i dalje spadaju u grupu onih koji ređe mogu da priušte kredit za auto. Visoka stopa nezaposlenosti samo dodatno pogoršava ovaj trend. Prema istraživanjima portala Kamatica, prosečni korisnik kredita za kupovinu automobila u Srbiji ima 38 godina, uglavnom kupuje polovni automobil i spreman je da otplaćuje kredit tri do pet godina. Takođe, vodi se strogo ekonomskim pokazateljima i bira banku koja mu ponudi najbolje uslove.
Nemogućnost pronalaženja posla nakon studija dovodi u pitanje i studentske kredite. S jedne strane, neizvesnost zapošljavanja dovodi do sumnje mladih u opravdanost ulaganja u visoko školstvo, dok s druge strane, nemogućnost vraćanja dugova stavlja banke u rizičnu poziciju pri odobravanju istih. Dolazimo do situacije u kojoj niko ne dobija, a najmanje privreda.
Ipak, u jednom je segmentu tražnja mlađih klijenata imala veoma pozitivan uticaj na banke. Mladi ljudi su veliki korisnici debitnih i kreditnih kartica, kao i onlajn bankarskih usluga, što je banke nagnalo da usavrše svoje poslovanje u ovom domenu na obostranu korist.
Slavica Pavlović, članica Izvršnog odbora Eurobank
Finansije top 2013/14
Događaji u Iraku svuda su u udarnim vestima, ali opet se prećutkuje pitanje koje se krije iza nasilja: kontrola iračke nafte. Umesto toga, mediji su puni rasprava, užasavanja i detaljnog analiziranja ne tako nove terorističke pretnje, Islamske države Iraka i Sirije (ISIS). Pri tom, razgovara se i o mogućnosti građanskog rata koji preti da izazove novo etničko čišćenje i pad ugrožene vlade premijera Nurija al-Malikija.
Mladi preduzetnik na početku ima mnoge nedoumice. Samo jedan „iksić“ kojim sam izabrao paušalno plaćanje poreza, a ne u sistemu PDV-a, koštalo me je 200.000 dinara što je mnogo za jednog početnika, objašnjava za „eKapiju“ svoju „početničku grešku“ Filip Radojčić, predsednik Udruženja mladih privrednika Srbije, koje okuplja više od 20 mladih proizvođača iz različitih oblasti od prehrambenog do IT sektora. Kako kaže Radojčić, prve dve godine su najteže, i ako ih preživite, treća je već lakša.
Iako se neki problemi mladih preduzetnika iz tradicionalnih i oblasti informacionih tehnologija podudaraju, prilikom pokretanja IT startapa, zbog specifičnosti tog sektora, susreću se i sa specifičnim preprekama.
Najčešći problemi sa kojima se susreće IT preduzetnik prilikom pokretanja firme je da domaća administracija ne razume potrebe ove oblasti, zato je usporava i ograničava, smatra IT pravnik Žarko Ptiček.
– Jedan od primera je i to što prema zakonu elektronski dokument ima istu vrednost kao i papirni, a administracija traži i njegovu štampanu verziju. Dakle, ne treba nam ni novi pravni akt, samo da administracija analogno primenjuje ono što je već propisano. Tako da oni traže tonu papira sa pečatima samo da bi dokazali svoje postojanje – kaže za „eKapiju“ Ptiček.
Milan Trbojević, direktor knjigovodstvene firme „Knjiški moljac“, ističe da su najčešći problemi sa kojima se susreće IT preduzetnik prilikom pokretanja firme, zakonski okviri koji dobrim delom ne prepoznaju njihove poslove.
– Popunjavanje i podnošenje puno papira koji se već nalaze na internetu, neki su javni, a ostale državni organi mogu dobiti službenim putem. Počela je primena e-uprava makar u poreskom delu što delimično olakšava posao i sa time treba nastaviti i dalje unapređivati – navodi Trbojević.
Trbojević savetuje da dok se razvija neki, na primer softverski proizvod, ne bi trebalo da se otvara firma.
– Firmu treba otvoriti tek kada se taj proizvod ili usluga plasiraju na tržište i očekuju se određeni novčani prihodi iz razloga što sa danom otvaranja kreću poreske obaveze prema državi, pored inicijalnih troškova otvaranja – objašnjava sagovornik našeg portala.
Kako plaćati porez?
Čim osnuje firmu IT preduzetnik se susreće sa poreskim obavezama i dilemom da li da bude paušalac ili da plaća porez po stvarnoj dobiti. Trbojević navodi da i jedno i drugo ima svoje prednosti.
– Prednost paušalnog oporezivanja je što nemate obavezu da vodite poslovne knjige. Postoji obaveza vođenja samo jedne poslovne knjige koju preduzetnik može i samostalno da vodi. Mana koja se sada pokazala je što je došlo do iznenadnog povećanja poreskih obaveza i do 150%. Prednost plaćanja poreza po odbitku tj oporezivanje prema ostvarenoj dobiti je što preduzetnik dobija predvidljiviju situaciju svojih poreskih obaveza i veću mogućnost planiranja budućih poreskih obaveza i u ovoj situaciji kada je paušalni porez povećan predstavlja isplativiju poresku mogućnost. Nedostatak je što vam je u tom slučaju potrebno da vodite kompletno knjigovodstvo, jednom rečju više biroktratije.
U početku preduzetnik nema dovoljno novca za knjigovođu, pa mnoge stvari mora da uradi sam. Na pitanje „eKapije“, kada je preuzetniku neophodan knjigovođa, Trbojević odgovara:
– Osim paušalnog preduzetnika koji nema obavezu potpisivanja ugovora sa knjigovođom, preduzetnici koji su oporezovani po stvarnoj dobiti su u obavezu da u roku od 15 dana od datuma osnivanja koliko im je rok za podnošenje poreske prijave predaju Poreskoj upravi i ugovor sa knjigovođom. Tako da nemaju tu puno mogućnosti za smanjenje tih početnih obaveze osim dogovora sa knjigovođom oko cene usluga.
Ništa bez ugovora
Rešenje za sve potencijalne probleme sa partnerima u poslu rešavaju se ugovorom. Pre osnivanja preduzeća odnose i sa ostalim osnivačima takođe, treba regulisati ugovorom, da bi bio izgrađen zdrav ekosistem od početka. Stručnjaci smatraju da je bolje zaključiti bilo kakav ugovor nego nikakav.
Ugovori se zaključuju sa svima sa kojima stupa u ugovorni odnos, a ne treba zaboraviti da se validnim smatraju usmeni ugovori podjednako kao i pisani.
– Ugovor je nastao onog trenutka kada su se strane usaglasile, a zakonom nije naglašeno kojim putem je on nastao. Dakle, sa aspekta zakona ugovor je zaključen, samo je pitanje dokazivanja. Usmeni dogovor može biti različito shvaćem, a to je problem saglasnosti volja. Na primer, ako je dogovor da se nešto uradi za 15 dana, može biti nedoumice da li se misli na 15 radnih ili kalendarskih dana. Pisanim ugovorom se smanjuje mogućnost nesporazuma, jer kroz ugovorni odnos strane mogu da sagledaju svoje i tuđe obaveze.
Takođe, treba imati na umu da pisani ugovori ne moraju da budu u štampanom obliku, odnosno da se ugovorom smatra i prepiska putem emaila čak i kada nema elektronskog potpisa.
– Lična adresa preduzetnika sa domenom firme je sasvim dovoljna da bi se smatrala pisanim ugovorom. S tim što ja savetujem da preduzetnik uzme elektronski potpis zarad bezbednosti, a to ga ništa ne košta – ističe Ptiček.
Od nedavno je Žarko Ptiček pokrenuo sajt (www.ptiki.rs) gde preduzetnici iz IT sektora mogu naći modele svih ključnih ugovora kako ne bi „odgovarao svakom pojedinačno“.
– Video sam šta preduzetnicima nedostaje. Naravno, to su jako generalni ugovori koje treba primeniti i modifikovati u odnosu na konkretnu situaciju. Ukoliko to ne ume sam, preduzetnik treba da agažuje advokata. Vrlo često se dešava da dođu kod advokata kad imaju problem, a nemaju svest da na početku treba da traže pravni savet.
Kod koga za savet?
Mladi IT preduzetnici kažu da ne znaju mnogo o samom preduzetništvu, ali ne znaju ni koga da pitaju i gde da traže pomoć, a kao što znamo „nepoznavanje zakona ne opravdava“. Zato im Ptiček poručuje da ne očekuju pomoć i da sami čitaju propise.
– Takva je priroda preduzetničke delatnosti – da preduzetnik mora vodi računa o svemu i da sve mora da zna, a ako ne zna mora da nauči, da radi na sebi – navodi naš sagovornik.
Trbojević, pak, smatra da mladi preduzetnik treba da traži savet.
– Što se tiče državnih sluzbi Poreska uprava, Agencija za privredne registre, PIO fond svi daju informacije iz svoje nadležnosti što preduzetniku može biti zbunjujuće zbog sklapanja celokupne slike šta ga čeka. Najbolje je posavetovati se sa knjigovođom ili nekim poreskim savetnikom od kojih možete dobiti sve informacije na jednom mestu – kaže Trbojević dodajući da ima puno ljudi koji rade za strane poslodavce ili samostalno rade iz Srbije, a kao primere uspešnih startapova navodi „Themes kingdom“, „Donesi.com“, „Limundo“.
Šta može država da uradi?
Na pitanje šta bi država trebalo da uradi kako bi olakšala pokretanje IT startapa, Ptiček odgovara da država ne treba mnogo da smeta, jer će tržište samo sebe da reguliše.
– Pod pritiskom i glina iz ruke će iskliznuti, a tako je i sa mladim preduzetnicima. Ukoliko ih država bude pritiskala, oni će otići. Srbija ne bi trebalo ništa novo da smišlja, samo da prepiše tuđa dobra rešenja.
Država bi trebalo da, pre svega, prepozna poslovanja IT startapova, smatra Trbojević, i da ih uvrsti u zakonsku regulativu.
– Neophodno je da država poboljša mogućnosti plaćanja na primer uvođenje „PayPal“-a, da omogući što više elektronsko poslovanje u smislu komunikacije sa poreskim i drugim državnim organima, podnošenje elektronskih poreskih prijava svih vrsta i tome slično. S obzirom na to da je jedna Silicijumska dolina državni projekat, trebalo bi i u tom pravcu država da razmisli da pomogne u pravljenju informatičke infrastrukture – zaključuje Milan Trbović.
Administrativne prepreke prilikom pokretanja biznisa najčešći su problem mladih IT preduzetnika u Srbiji. Angažovanje profesionalaca iz oblasti poreskog konsaltinga i konsultacijama sa advokatima i pravnicima najpouzdaniji su način da se prevaziđu početnički problemi i preleže „dečje bolesti“. Ukoliko mladi preduzetnik nije u mogućnosti za angažovanje stručne pomoći, neizbežno je ulaganje dodatne enegije za proučavanje svih propisa i adekvatne primene.
Irina Milošević
Po broju mladih ljudi koji tvrde da će sa diplomom i pasošem pravo u svet reklo bi se da su u Srbiji svi poliglote i globtroteri, ali nije tako. Međunarodne kompanije se vrlo često suočavaju sa kandidatima koji nisu dobro savladali strani jezik niti su voljni da promene mesto boravka. Koliko vladaju naučenim, mnogo više zavisi od profesora entuzijasta nego od spremnosti fakulteta da unaprede gradivo.
Rukovodioci odeljenja ljudskih resursa stranih kompanija, zaduženi za „prvu trijažu“ mladih srpskih visokoškolaca koji kod njih apliciraju za posao, verovatno se ponekad zapitaju kako je moguće da mladi kandidati ne žele čak ni da pokušaju da sastave jednostavne rečenice na engleskom. ”S obzirom da su naša ciljna grupa upravo ti mladi ljudi, nama je, kao poslodavcu, teško kada dobrog kandidata moramo da isključimo iz daljeg procesa selekcije jer ne zadovoljava uslov jako bitan za rad u multinacionalnoj kompaniji a to je strani jezik“, kaže Desa Damljanović, rukovodilac odeljenja ljudskih resursa u kompaniji Siemens. “U isto vreme, njihove kolege u nekim drugim obrazovnim sistemima pričaju po dva ili tri strana jezika”. Isti problem primećuje i Dejan Ječmenica, predsednik Odbora za ljudske resurse Saveta stranih investitora. Zaista, kaže on, „to je prilična briga za poslodavce“ koje okuplja Savet.
Ovaj podatak nesumnjivo izaziva nedoumicu jer bi se po, u anketama izraženoj rešenosti da napuste zemlju, moglo zaključiti da svi visokoškolci tečno govore bar jedan strani jezik i nemaju nikakvih nedoumica oko seljenja u bilo koji kraj planete. Ovo možda važi samo za one koji odlaze – po odlivu stručnih kadrova Srbija je konstantno na listi najniže rangiranih zemalja Svetskog ekonomskog foruma.
„Širom sveta ljudi žele da zbog dobrog radnog mesta promene i državu i profesiju“, kaže Ječmenica, ali ne i kod nas. „Takav pristup otvara novo složeno pitanje – da li i dalje očekujemo da radimo jedan posao i imamo jedno zanimanje za ceo život?“
„Fleksibilnost, kada je reč o dislokaciji kao potencijalnom preduslovu za dobijanje boljeg radnog mesta, nije nešto što odlikuje naše tržište. Izazov je naći kandidata koji je spreman da se zbog posla preseli u drugi grad. Čini se da je jos uvek bitna odrednica da li ćemo konkurisati u kompaniju A ili B – gde se ta kompanija lokacijski nalazi“, kaže Damljanović .
Kako je dobro je
Kad se uzmu u obzir mogućnosti koje univerziteti u Srbiji pružaju za obrazovanje različitih profila studenata, slobodno možemo reći da je sam kvalitet visokoškolske radne snage u Srbiji na dobrom nivou, kaže Ječmenica. Pa ipak problemi nastaju čim startuju sa poslom. „Razlog tome je što su njihova znanja, veštine i sposobnosti koje su dobili na fakultetima u dobroj meri prevaziđeni ili moraju da se unapređuju“, kaže sagovornik B&F.
Iako se već dve decenije govori o tome da nastavno gradivo nije usklađeno sa potrebama tržišta rada, značajnijeg pomaka do sada nije bilo. „Takav pristup ima još veće i dalekosežnije posledice, kada na primer govorimo o brzim promenama u oblastima proizvodnje, procesnih tehnologija i IT industrije“, kaže Ječmenica. Velikom broju poslodavaca problem je nedostatak praktičnih znanja i radnog iskustva svršenih diplomaca što je, na primer, veoma vidljivo u slučaju inženjera koji imaju teoretska ali ne i dovoljno primenjivih znanja jer je veoma mali broj fakulteta uhvatio korak sa novim načinima proizvodnje ili procesima rada.
Što se mora nije teško
Iako bi im to sigurno uštedelo novac – budući da, recimo, tokom godinu dana obuke kandidat samo košta preduzeće, a ne zarađuje – poslodavci ne forsiraju fakultete da im „isporuče“ usko specijalizovane kadrove.
„Ne očekujemo od mladih ljudi koji izađu sa fakulteta da budu 100% operativni već prvog radnog dana, to bi bilo nerealno. Oni na fakultetu stiču određena znanja koja mi dalje nadgrađujemo, tačnije radimo zajedno sa njima na njihovom razvoju i usavršavanju profilišući ih prema njihovim afinitetima i potencijalima i našim potrebama“, kaže Damljanović.
Pokušaj Siemensa da reši problem nedostajućih kadrova kroz saradnju sa tehničkim, elektrotehničkim, mašinskim i srodnim fakultetima, pokazao se kao uspešan.
Kompanije članice Saveta stranih investitora imaju dobru saradnju sa visokoobrazovnim institucijama, međutim, po rečima Ječmenice, smatraju da „sami programi obrazovanja moraju da se promene, usavrše i prilagode što je moguće više i brže zahtevima tržišta. Saradnja sa Vladom i nadležnim ministarstvima postoji, ali neophodne promene se „dešavaju veoma sporo i zahtevaju prethodno jednu ozbiljnu analizu obrazovanja i potreba tržišta radne snage“.
Austrijska kompanija Gebruder Weiss (GW), jedno od vodećih evropskih preduzeća u oblasti transporta i logistike, trenutno u Srbiji ima 160 zaposlenih i planira nova zapošljavanja. “Mladi fakultetski obrazovani ljudi sa Saobraćajnog fakulteta ili srodnog usmerenja, ali i osobe koje dolaze iz drugih oblasti, a imaju potrebne sposobnosti su dobrodošli da svojom kompetentnošću, idejama i energijom doprinesu uspehu naše firme“, kaže Marjana Đurić, PR Gebruder Weissa, kompanije koja je u Austriji dobila prestižnu nagradu kao najbolji poslodavac za pripravnike. „Kod nas je fluktuacija radne snage veoma mala, što valjda dovoljno govori o tome da smo zadovoljni znanjima diplomaca, njihovim znanjem stranih jezika i poznavanjem rada na računaru.”
Rad u Gebrüder Weiss-u podrazumeva bavljenje organizacijom drumskog saobraćaja, avionskog i pomorskog transporta tereta, i izrade specijalnih logističkih i IT rešenja, pa kompanija ima stalnu internu obuku kadrova. Specijalno za mlade akademski obrazovane kadrove i osobe sa visokim potencijalom, ova kompanija je napravila poseban tromesečni program obuke, sopstveni Orange College.
Obuka u Siemensu traje najmanje šest meseci i tokom tog perioda novozaposleni rade pod nadzorom mentora. „Siemens jako puno polaže u razvoj kompetencija svojih zaposlenih koji prolaze veliki broj treninga i obuka, ne samo tehničkih koji su preduslov da bismo zadržali poziciju koju imamo na tržištu već i “soft skills” treninge“, kaže Damljanović.
Ulaganja u stručna usavršavanja i edukacije zaposlenih su uobičajena stavka u budžetskim sredstvima kompanija, kaže Ječmenica. U suprotnom „kompanije ne bi mogle da odgovore na sve veće i zahtevnije potrebe tržišta kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou“, kaže sagovornik B&F-a.
Ipak firme nisu u stanju da popune one rupe koje su u znanjima studenata ostavili loše osnovno, srednje i visokoškolsko obrazovanje.
Naime, iako Srbija generalno udelom visokoškolaca u ukupnom stanovništvu zaostaje za Evropom pa čak i za susedima, starosna kategorija od 30 do 34 godine u Srbiji trenutno se odlikuje osetno višim udelom visokoobrazovanih u odnosu na starije stanovništvo. To je, između ostalog, rezultat velike produkcije kadrova na sedam privatnih i sedam državnih univerziteta, od kojih neki ne nude kvalitetno gradivo.
Stopa nezaposlenosti i procenat nezaposlenih sa fakultetskim diplomama ukazuje da bi bilo potrebno uraditi detaljnu analizu tržišta rada, usvojiti određene strategije i u skladu sa tim sistemski raditi orjentiring mladih ljudi kako bi znali u kom pravcu da gledaju prilikom donošenja odluke o svom budućem pozivu. Na taj način bi pripremljeniji izlazili na tržište rada i spremnije uspeli da odgovore na njegove zahteve u cilju nalaženja “svog mesta pod suncem”, kaže sagovornica iz Siemensa.
broj 107,maj 2014.
Republika Srbija nalazi se na 182 mestu rang liste Svetske banke u delu koji se odnosi na izdavanje građevinskih dozvola. U 2013. godini dužina trajanja postupka izdavanja građevinske dozvole u Republici Srbiji bila je 269 dana, a investitori su morali da sprovedu 20 različitih postupaka da bi mogli da otpočnu sa građenjem.
Ako bi srpski bankarski sektor posmatrali kao trku sportskih automobila, onda bi se moglo reći da sitne popravke jednostavno nisu dovoljne. Kod mnogih je potrebno zameniti ceo motor ili karoseriju, a negde i ceo automobil. Pri tome, mnogi učesnici još uvek nisu svesni da se staza na kojoj se trkaju značajno i trajno izmenila.
Ljubitelji oldtajmera u Srbiji okupljeni su u tridesetak klubova, od kojih neki raspolažu i primercima koji su stari gotovo 90 godina. Vlasnici ovih neobičnih ljubimaca na četiri točka sve do skoro nisu mogli da ih osiguraju. Zato je kompanija UNIQA osiguranje uvela novu uslugu UNIQA Kasko 30+ za osiguranje vozila koja su starija od 30 godina. To je prva i jedina usluga te vrste u Srbiji, ali i na tržištu osiguranja u regionu.
Prema pokazateljima na globalnom finansijskom tržištu, oldtajmeri su u poslednjih deset godina doneli veću dobit od hartija od vrednosti ili vlasništva nad stambenim prostorom, a njihova cena, zavisno od očuvanosti i retkosti, kreće se od par hiljada pa do više miliona evra. Procenjuje se da samo u Evropi obrt na tržištu odtajmera iznosi oko 15 milijardi evra, a u ovoj industriji je aktivno oko 350.000 ljudi. Prošle godine je broj starovremskih automobila porastao za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a samo u Nemačkoj ih je registrovano više od 300.000, od kojih je oko 230.000 na ulicama.
Prema preporuci FIVA-e, Svetske federacije za vozila od istorijske vrednosti, status oldtajmera može da dobije vozilo koje je proizvedeno pre najmanje 30 godina, iako je svakoj zemlji ponaosob dozvoljeno da putem pozitivnog zakonodavstva jasnije odredi vremensku granicu. U Srbiji, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, prosečna starost vozila je 17 godina, a trenutno je registrovano oko 600.000 automobila starijih od tri decenije. Ne postoje precizni podaci koliko takvih vozila imaju istorijsku vrednost, ali se procenjuje da ih je nešto više od 200 na ulicama srpskih gradova. Ljubitelji oldtajmera okupljeni su u tridesetak klubova, od kojih neki raspolažu i primercima koji su stari gotovo 90 godina, a čija vrednost se procenjuje na više od 200.000 evra.
Bilo da je reč o mogućnosti unosnog posla, ili o strastvenom hobiju, vlasnici ovih neobičnih ljubimaca na četiri točka sve do skoro nisu mogli da ih osiguraju. Zato je UNIQA uvela novu uslugu UNIQA Kasko 30+ za osiguranje vozila koja su starija od 30 godina. To je prva i jedina usluga te vrste u Srbiji, ali i na tržištu osiguranja u regionu.
Vlasnici oldtajmera, zahvaljujući toj usluzi, mogu svoje unikatne ljubimce da osiguraju od gotovo svih opasnosti, manjih oštećenja, havarisanja i krađe, dugoročno, ali i na svega nekoliko dana ili meseci. Usluga omogućava i da se osiguraju vozila koja su u mirovanju, odnosno parkirana na propisanim mestima. Sve što je potrebno vlasniku oldtajmera da bi koristio ovu uslugu je da pribavi potvrdu od Srpskog saveza istorijskih vozila i dokaz od ovlašćenog veštaka da vrednost vozila iznosi najmanje 5.000 evra.
Osiguranje oldtajmera obezbeđuje pokriće velikog broja rizika: od saobraćajnih nezgoda i šteta kod parkiranja, preko prirodnih nepogoda, pada snega sa krova, pada vazduhoplova, požara i eksplozija, zlonamernih postupaka trećih lica, do šteta koje nanesu životinje, loma stakala, krađe, razbojništva i neovlašćenog korišćenja vozila.
Osim toga, usluga podrazumeva i dvadesetčetvoročasovnu dostupnu besplatnu pomoć na putu, popravku vozila u UNIQA mreži servisa, mogućnost telefonske prijave štete svakoga dana, kao i mogućnost ekspresne isplate štete uz minimum dokumentacije, uz opcije plaćanja u celosti ili na rate.
Sonja Marić, direktorka marketinga UNIQA osiguranja
Finansije top 2013/14
Islamski kalifat Iraka i Sirije je nastao kroz sukob, koliko god privremen – AlKaidi naklonjenih sunitskih boraca koji ne obraćaju pažnju na zvanične granice Sirije, Iraka, Libana, ili Jordana, čak i Palestine, koje su stvorili Britanci i Francuzi. Njihovo osvajanje Mosula samo potvrđuje propast tajnog plana podele koji su saveznici iscrtali u toku Prvog svetskog rata – Mosul su tražili i Britanci i Francuzi zbog bogatstva naftom.