Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

U Srbiji se najviše falsifikuje dinar, dolar pa evro

by bifadmin

Svaka četvrta falsifikovana novčanica otkrivena prošle godine u Srbiji bio je američki dolar, navodi se u godišnjem izveštaju Narodne banke Srbije.

Najzastupljeniji su dinarski falsifikati kojih je otkriveno 2.794 komada odnosno 58,3 odsto, sledi 1.200 falsifikovanih novčanica dolara, pa 632 novčanice evra odnosno 13,1 odsto.

Vrednost falsifikovanih dolara u zbiru je 100.000, a među njima najčešći je bio apoen od 100 dolara kojeg je otkriveno 1.053 komada za godinu dana. Ovakvih dolarskih novčanica otkriveno je za 140 manje nego rekordne 2015. godine, ali za 1.007 više nego 2020. godine.

Među otkrivenim dinarskim falsifikatima gotovo svaka druga novčanica je hiljadarka, a slede apoeni od dve hiljade (31,9 odsto) i 500 dinara (16,8 procenata). Kod evra najviše otkrivenih falsifikata bilo je u novčanicama od 50 i 200 evra.

Vrednost svih otkrivenih falsifikata bila je 24,4 miliona dinara, od čega je na dolar otpalo 11,7 miliona odnosno 47,8 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

EIB će i ubuduće pomagati povoljno kreditiranje MSP sektora ali i zapošljavanje osoba iz ranjivih grupa

by bifadmin

Evropska investiciona banka je u 2021. godini izdvojila 853 miliona evra za podršku Zapadnom Balkanu, a najveći deo tih sredstava (44%) otišao je za podršku malim i srednjim preduzećima, razvoj transporta (38%), unapređenje održivog vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda (7%) i nešto manje u druge „zelene“ ciljeve, razvoj inovacija, industrije isl.

Drugim rečima, prošle godine je EIB investirala 560 miliona evra u mala i srednja preduzeća, pomažući im da se oporave, prilagode i nastave da otvaraju nova radna mesta. Pored toga, uložila je gotovo 200 miliona evra u razvoj digitalizacije i 1,7 milijardi evra za brži oporavak regiona od Kovida-19.

Banka EU uvela je i nove finansijske instrumente i proizvode, kao što su namenske kreditne linije za klimatske projekte kako bi se ubrzala dekarbonizacija preduzeća u regionu uvođenjem energetski efikasnih praksi.

„EIB je od 2009. do 2021. ukupno za Zapani Balkan izdvojila 9,3 milijardi evra i kroz pomoć malim i srednjim preduzećima podržala očuvanje 900.000 radnih mesta“, rekla je na jučerašnjoj konferenciji za medije Lilyana Pavlova, zamenica predsednika ove banke. Tu praksu ova institucija će nastaviti i u budućnosti, uverava ona, sa velikim fokusom na razvoj održivog načina poslovanja i života.

Podrška za Srbiju

Srbija će, prema njenim rečima, od EU kroz IPA program dobiti grant od osam miliona evra kao podršku u zelenoj transformaciji svoje ekonomije. Našoj zemlji je potrebna pomoć u održivom razvoju gotovo svih delatnosti čiji je rezultat veliko zagađenje, ali i u unapređenju legislativnih standarda kako bi oni bili u skladu sa pravilima koja važe u Uniji.

EIB će nastaviti da radi i na unapređenju uslova za oporavak od korona-krize u ovom regionu, ali i pojačati lokalno prisustvo, pa će tako pored kancelarija u Beogradu, Sarajevu i Tirani, otvoriti jednu i u Skoplju. Toj potrebi će poslužiti i formiranje EIB Global-a, novog ogranka EIB-a osnovanog da bi se ubrzalo finansiranje izvan Evropske unije.

Našoj privredi će podršku nastaviti da pruža i Evropski investicioni fond (EIF) koji je do sada ponajviše kroz saradnju sa bankama pomagao malim i srednjim preduzećima da jednostavnije i povoljnije dođu do sredstava za unapređenje svog poslovanja. Ova podrška se ogleda u jeftinim kreditima – banke koje sarađuju sa EIF-om su ovim privatnim preduzećima nudile fleksibilnije kreditne linije sa manje strogim zahtevima za kolateral. To će i ubuduće biti praksa, kaže Pavlova.

Ona je najavila i novu kreditnu liniju koja će biti namenjena podsticanju zapošljavanja ranjivih grupa na tržištu rada, kao što su žene, pripadnici određenih etničkih manjina isl.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Benzin najskuplji u Albaniji, najjeftiniji u Bosni i Hercegovini

by bifadmin

Najskuplji benzin eurosuper 95 u regionu je u Albaniji, gde se litar prodaje za 1,6 evra, a najjeftiniji je u Bosni i Hercegovini, gde košta 1,25 evra, objavila je Mina.

U Hrvatskoj eurosuper košta 1,52 evra, u Crnoj Gori 1,5, u Srbiji 1,46, a u Severnoj Makedoniji 1,27 evra.

Najjeftiniji eurosuper 95 u Evropi, 1,24 evra, plaćaju Bugari, a najskuplji Holanđani – 2,01 evro.

Kada je u pitanju eurodizel, u Albaniji se može kupiti za 1,59 evra, u Srbiji za 1,53, u Hrvatskoj za 1,52, u Crnoj Gori za 1,39, u Bosni i Hercegovini za 1,25 i u Severnoj Makedoniji za 1,15 evra, što je najjeftinije u Evropi.

Najskuplji eurodizel je u Švedskoj, gde litar košta 2,04 evra.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Uvoznici obuću deklarišu drugačije od proizvođača

by bifadmin

Dubok sneg i bljuzgavica težak su test za zimsku obuću. Retki su đonovi i postave koji ne ustuknu pod lapavicom. Verovatno baš zato je sve teže u radnjama naći zimske čizme ili cipele koje garantuju suve noge. A naročito dečje. I to ponekad ne zbog proizvođača, već – uvoznika.

Beograđanka Aleksandra B. pokušala je da, iz drugog pokušaja, kupi sinu vodootporne čizme.

– Ove zime smo detetu kupili najpre jedne čizme, na kojima je pisalo da su vodootporne – priča Aleksandra. – Posle nepunih mesec dana, pošto je pao veći sneg, one su potpuno propustile vodu. Moja je greška što sam u međuvremenu izgubila račun, pa u radnji nisu pristali na reklamaciju. Zato sam rešila da ne pogrešim i drugi put i kupim cipelu za koju proizvođač garantuje neprobojnost.

Naizgled sasvim solidne čizme, marke „merel“, našli su u prodvanici „Nsport“.

– Na samoj čizmi piše waterproof i na sniženju od 30 odsto koštale su skoro 7.000 dinara, što znači da im je 10.000 dinara redovna cena – dodaje Aleksandra. – Prodavačica nam je, međutim, napomenula da one nisu deklarisane kao vodootporne, već kao „obuća za suvo vreme“. Meni zaista nije jasno kako je moguće da proizvođač garantuje neprobojnost, a uvoznik i prodavac, imaju pravo da ih proglase obućom za suvo vreme. Pa ko takve čizme kupuje za proleće? Sasvim je jasno da oni tako izbegavaju obavezu da zamene ili vrate novac ukoliko se ta obuće ne pokaže dobro.

Slično potvrđuju i u potrošačkim organizacijama. Uvoznici apsolutno nemaju prava da menjaju proizvođačku deklaraciju.
– To nije dozvoljeno – kaže nam Mladen Alfirović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Reč je o nepoštenoj poslovnoj praksi uvoznika. Oni se tako štite od zamene ili vraćanja novca. Oni ne smeju da deklarišu da su za suvo vreme, ako je jasno označeno da nije tako. Svaka drugačija deklaracija nije u skladu sa zakonom. I o tome treba obavestiti tržišnu inspekciju. Oni su dužni da to provere.

Pitanja smo poslali i uvozniku i ovlašćenoj laboratoriji, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovore.

Nepromočivo u drugoj radnji

Isti model čizama u drugoj radnji je deklarisan kao dečja duboka zimska čizma.

– Iz čiste radoznalosti sam proveravala kako je deklarisana ova obuća u drugoj prodavnici – objašnjava Aleksandra. – Stoji da vodootporna membrana eleminiše vlagu. Definitvno nije za suvo vreme.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Manje od 10% računovođa na spisku Agencije za privredne registre

by bifadmin

Računovođe u Srbiji imaju još manje od 11 meseci da obezbede dozvolu Komore revizora i upišu se u Registar pružalaca knjigovodstvenih usluga. Bez toga, od naredne godine više neće moći da rade. Za sada to je učinilo manje od 10% računovođa sa spiska Agencije za privredne registre.

Koliko će današnjih knjigovođa moći da radi svoj posao dogodine, teško je proceniti. Svega njih 689 do sada se upisalo u Registar. Uslov za to je da dobiju dozvolu za rad od Komore ovlašćenih revizora.

Preduzetnik ili osnivač pravnog lica ne sme da bude osuđivan, mora da ima najmanje jednog zaposlenog profesionalca – računovođu ili revizora.

Član Udruženja računovođa Srbije Ratomir Ćirović kaže da je oko osam posto njih dobilo taj sertifikat ili dozvolu za rad, a preko 90% nije to do sada završilo.

– Reč je da svi oni koji obavljaju računovodstvene usluge i koji su registrovani imaju od ranije položena zvanja tj. profesionalne sertifikate, ali profesionalne organizacije koje su ovlašćene po zakonu traže da plaćaju određenu članarinu, pretplaćuju na njihove časopise, pohađaju seminare, da im dodeljuju određene bodove – kaže Ćirović.

Milica Nedučin se knjigovodstvom bavi više od 60 godina, a kao penzioner duže od dve decenije.

– Čini mi se da kao penzioner neću moći da radim. Mislim da bi trebalo da mi se omogući da i dalje mogu da radim, jer mislim da imam sposobnosti da prenosim znanje na decu koja se obučavaju i pokušavaju da osvoje tržište i da rade kao što sam ja do sada radila – ističe Milica.

U Zakonu se navodi da „nema nikakvih smetnji da se penzioner ponovo aktivira i bude angažovan kod pružaoca računovodstvenih usluga, a koji ima dozvolu i upisan je u Registar, ili da kao preduzetnik samostalno obavlja poslove pod uslovima propisanima Zakonom.“

Računovođe strahuju da će mnogi ostati bez posla

U Ministarstvu finansija pojašnjavaju da je Zakon donet kako bi se povećao kvalitet usluga i korisnici zaštitili od nestručnih knjigovođa, čije greške mogu biti vrlo skupe. Računovođe strahuju da će mnogi ostati bez posla.

– Mnogi će se ugasiti zbog toga što 40-časovno radno vreme ne mogu da imaju osobe koje imaju volju da rade uz rad i da sastavljaju finansijske izveštaje. Ako je neko mikro pravno lice i ako ima samo mikro obveznike, on radi kalkulacije, platni promet, a na kraju godine tek sastavlja finansijski izveštaj. Što ne bi angažovali nekoga ko je itekako stručan, a to su penzioneri, finansijski direktori nekih pravnih subjekata – smatra Dušanka Buzadžija, iz Društva računovođa i revizora u Zrenjaninu.

Zakon kaže da je „neophodno da bar jedno lice bude zaposleno kod pružaoca računovodstvenih usluga sa punim radnim vremenom, i da ima odgovarajuće kvalifikacije. Svi ostali mogu biti angažovani na osnovu različitih ugovora, kao i do sada“.

Zakon je dobar, kažu u Savezu računovođa i revizora Srbije, koji je ovlašćen za obuke.

Predrag Petrović iz Saveza računovođa i revizora Srbije naglašava da će ispasti samo oni koji su nekompetentni i da će na taj način doći do čišćenja tržišta.

– Tu će biti upisane firme i preduzetnici koji ispunjavaju bar taj minimalni uslov. Zamislite da imate firmu koja sastavlja knjige za 150 firmi, obračunava zarade, a nema nikoga kvalifikovanog. Svaka minimalna kazna je 100.000 dinara. Koliki je to rizik i za državu i za poslodavce. Takvi više neće moći da posluju, moraće neko kvalifikovan da radi – kaže Petrović.

Ministarstvo je nedavno podsetilo računovođe da se prilagode Zakonu, jer se od narednog 1. januara finansijski izveštaj neće smatrati potpunim ako ga je sastavio neko ko nije upisan u Registar.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Automatizacija pomorskog saobraćaja: Luke plove u promene

by bifadmin

U evropskim lukama testiraju se napredna tehnološka rešenja, pa tako u Hamburgu rade na uvođenju 5G mreže, u Valensiji na integraciji Interneta vozila, u Antverpenu na automatizaciji zasnovanoj na „oblaku“, a u Roterdamu na mogućoj primeni blokčejna. Stručnjaci u ovoj industriji, međutim, upozoravaju da postoje brojne prepreke za uspešno usvajanje novih tehnologija, te da one, osim što su politički poželjne, moraju biti ekonomski isplative za učesnike u kontejnerskom saobraćaju.

Prevoznici u kontejnerskoj industriji suočili su se i pre pojave aktuelne pandemije sa velikim promenama u poslovanju. Raspoloživi kapaciteti ne mogu više da zadovolje tražnju, budući da obim tereta raste za oko 4,5% godišnje u poređenju s kontejnerskom flotom koja se uvećava za oko 3,9% godišnje. U isto vreme, povećala se konkurencija na ovom tržištu, koja dovodi do ubrzanog ukrupnjavanja u industriji i izbacuje iz igre ne samo manje uspešne prevoznike, nego i luke.

Globalni lanci snabdevanja nameću potrebu za boljim upravljanjem teretom, kako bi se izbegla zagušenja i obezbedio što sigurniji prevoz „od vrata do vrata“. Još jedna značajna promena odnosi se na zahteve da ova industrija, koja se označava kao jedan od najvećih zagađivača, prilagodi svoje brodove i način poslovanja propisima koji nalažu da se smanji negativni uticaj na životnu sredinu.

Sve to, pored gradnje kontejnerskih brodova koji mogu da prime više tereta, odnosno preko 20 000 TEU-a, zahteva i tehnološke inovacije za optimizaciju logistike.

Bezbednije, jeftinije i uz manje kašnjenja

Stručnjaci u ovoj oblasti ističu da će brzi razvoj 5G mreže omogućiti značajniju automatizaciju i primenu veštačke inteligencije, kako bi se odgovarajuće ispratili sve brojniji operativni zahtevi. Tako je Luka Hamburg već testirala 5G tehnologiju koja će pomoći inženjerima da prate i optimizuju izgradnju celokupne infrastrukture. Planira se i njena primena u svakodnevnim operacijama, jer zahvaljujući sigurnom prenosu podataka u nekoliko milisekundi može bezbedno da poveže luku i logistička poduzeća.

Uvođenje 5G mreže daje osnovu za inteligentniji lanac snabdevanja, jer omogućava upotrebu i razvoj drugih tehnologija kao što je Internet stvari (IoT) za povezivanje fizičkih objekata. Morske luke i terminali mogu da primene IoT na način da lučka oprema prenosi podatke putem senzora, kako bi se postigle nezavisnije i delotvornije operacije. Time će se dobiti velika količina podataka na koje luke mogu da se oslone u razvoju platformi za efikasno korišćenje dobijenih informacija, kako bi poboljšale postojeće i uvele nove usluge.

Mnoga pametna rešenja zasnovana su na Internetu stvari, ali sve više se razmatra i primena Interneta vozila (IoV), koja je nešto manje razvijena. Navedena tehnologija omogućila bi delotvornije upravljanje saobraćajem u lukama, uz povećanu sigurnost i manje sudara među vozilima.

Neke luke su već uvele koncept Interneta vozila u svoje poslovanje, a jedan od primera je Luka Valensija, koja zajedno s kompanijom „MSC Mediterranean Shipping Company“ radi na njegovom integrisanju. Kamioni „MSC“-a koji posluju u Španiji, opremljeni su uređajima koji prate vozila u stvarnom vremenu i pomažu zaposlenima u Luci Valensija da predvide moguće gužve.

Uređaji za praćenje mogu biti postavljeni ne samo na kamione već i na druga mesta, na primer, na parkinge i lučke objekte, odakle bi pružali informacije o dostupnim mestima, najoptimalnijem putu do njih i očekivanom trošku.

Tehnološke promene, pored ušteda, imaju za cilj i da značajno smanje kašnjenja u isporukama, uključujući i i vanredne okolnosti kao što je aktuelna situacija uzrokovana korona virusom.

Loša strana takvih sistema je povećana ranjivost na hakerske napade, što će zahtevati mnogo veću saradnju sa univerzitetima kako bi se obezbedili odgovarajući stručnjaci.

Više će se prevoziti sirovine nego proizvodi

Očekuje se da će autonomni brodovi biti sve zastupljeniji kao i upotreba dronova za inspekciju. Predviđa se i da će 3D štampa promeniti način na koji će se brodovi snabdevati u budućnosti, odnosno da će više isporučivati sirovine nego krajnje proizvode. Pored toga, proizvođači će slati materijale na recikliranje i obnovu, kako bi ispoštovali sve ekološke standarde u proizvodnji.

Upućeni u ovo tržište predviđaju i dalju integraciju snabdevačkih lanaca, zbog čega će veze sa zaleđem i lukama postati vrlo bitan aspekt poslovanja. Uloga lučke uprave menjaće se od vlasničke uloge do aktivnog učesnika u lancu snabdevanja, dok će špediterska poduzeća, kompanije koje pružaju logističke usluge i operatori terminala poslovati sve globalnije. Veličina i kapacitet brodova, vozova i kamiona ubrzano raste, a očekuje se njihovo dalje povećanje.

Veći brodovi zahtevaju i veću dubinu, šire pristanište i veće dizalice, što luke moraju unapred da planiraju. Podjednako je bitna i održivost lučkog poslovanja, posebno u vreme kada propisi o zaštiti okoline postaju sveobuhvatniji i stroži. Luke će morati da se usredsrede na energetsku efikasnost, recikliranje ostataka materijala, skladištenje i ponovno korišćenje ugljenika. Takođe, sa napretkom blokčejn tehnologija otvaraju se nove mogućnosti za inovacije u brodarstvu, budući da postoji potreba za zajedničkom platformom i većom transparentnošću u celom logističkom lancu.

Testiranja i dalje češća od primene

Analitičari, međutim, upozoravaju da i dalje postoje mnoge prepreke, tehnološke, ekonomske, institucionalne i političke za uspešno uvođenje naprednih tehnologija u kontejnerskom saobraćaju. Dodaju da nova rešenja mogu biti politički poželjnija jer uključuju najmanji iznos državne intervencije, ali da bi se ona smatrala isplativim, moraju biti ekonomski korisna za preduzeća koja ih kupuju.

Stoga luke i terminali teže većoj povezanosti i pokušavaju da pronađu najefikasnije načine za prelazak na automatizovane procese. Recimo, Luka Antverpen u sklopu svog projekta „Smart Port Vision“ koristi automatizaciju koja se temelji na oblaku. Oblak je delotvorna baza za prikupljanje i korišćenje korisnih podataka, ali ako se kombinuje sa s Internetom stvari, može dovesti do još većih poboljšanja.

Poslovanje u morskim lukama i logistika smatraju se podobnim za primenu blokčejna zbog velikog broja učesnika u logističkom procesu. Ova tehnologija može biti korisna za skladištenje i prenos dokumentacije vezane za teret, čime bi se obezbedila tačnost i doslednost informacija u celom lancu. Ona bi mogla da obezbedi i vidljivost celokupnih procesa svim učesnicima u lancu, pa time i njihovu bolju koordinaciju, od planiranja prevoza do carinjenja robe. To bi omogućilo i bolje finansiranje trgovine i skratilo vreme za dobijanje komercijalnih odobrenja. Četvrti način primene blokčejna je automatizovanje operacija korišćenjem Interneta stvari i pametnih ugovora.

Ali i pored brojnih privatnih projekata i saradnje sa startap preduzećima koje sprovode velike morske luke, posebno ona u Roterdamu, još uvek je prisutna znatna neizvesnost oko primene i prednosti blokčejn rešenja za njihovo poslovanje.

Korišćenje dronova je takođe novitet koji ima potencijal za dalji razvoj u pomorskom saobraćaju. Dronovi se prvenstveno koriste za praćenje i kontrolu emisija gasova, budući da oni lakše dolaze do plovila koja su na moru.

Dronovi su primenjivi i u logistici, za isporuke manjih paketa i upravljanje skladištem i u kombinaciji sa dobrim logističkim softverom, mogu poboljšati efikasnost poslovanja. „Amazon“ je dobio patent za dostavu paketa dronovima, a „Volmart“ takođe testira dronove u svojim skladištima poslednjih nekoliko godina, predviđajući da će to biti budućnost u upravljanju zalihama.

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Novi starosni uslovi za odlazak žena u penziju

by bifadmin

Svake godine pomera se starosna granica za odlazak žena u penziju kako bi se do 2032. godine ona izjednačila sa godinama u kojima muškarci stiču pravo za odlazak u penziju, piše pravnik Milan Predojević za Infostud blog.

Prema zakonu, da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da istovremeno ispuni uslove u pogledu godina života i staža osiguranja.

Pravo na starosnu penziju stiče osiguranik kada navrši:

  • 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili
  • 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

Prema tome, ono što je jednako za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža, bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom 45 godina redovno uplaćivali doprinose.

Razlika u starosnoj granici između muškaraca i žena

Što se tiče uslova za penziju: 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, isti će se u potpunosti primenjivati tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se izmenjeni uslovi za osiguranika ženu (koja navrši najmanje 15. godina staža osiguranja), u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. To podrazumeva da se uslov u pogledu godina života za žene u svakoj narednoj godini povećava za još dva meseca starosti.

Prema tome, uslovi za odlazak u starosnu penziju u ovom trenutku i sve do 2032. godine različiti su za muškarce i žene (osim naravno, ako imaju 45 godina staža osiguranja-pod ovim ispunjenim uslovom oba pola idu u penziju bez obzira na godine života).

Prema zakonu, muškarac stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (ili kad navrši 45 godina staža osiguranja, bez obzira a na godine života), dok se ova granica za žene postepeno pomera, pa tako u 2022. godini iznosi: 63 godine i 4 meseca života (i najmanje 15 godina staža osiguranja).

Podsetimo, u 2021. godini granica je iznosila 63 godine i 2 meseca života; u 2023. godini uslov za žene biće 63 godine i 6 meseci života i tako dalje, sve do 2032. godine uslov za žene će se podizati za dva meseca života, kada će se konačno izjednačiti uslovi za oba pola.

Važno je napomenuti da se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi, te je na vreme potrebno proveriti da li je poslodavac predao ispunio svoju zakonsku obavezu plaćanja doprinosa. Listing sa podacima o stažu i zaradama može se dobiti putem web servisa, ali i u filijali uz ličnu kartu, besplatno.

Izvor: Infostud blog

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Omikron možda neće omogućiti kolektivni imunitet kakvom smo se nadali

by bifadmin

Kada je omikron počeo da se širi po svetu naučnici su nas uveravali da je manje opasan, što se pokazalo kao istinito, ali i da će ovaj soj napokon omogućiti sticanje kolektivnog imuniteta, budući da je veoma zarazan. Najnovija studija sa Univerziteta u Kaliforniji pak pobija ovu hipotezu i navodi na zaključak da će nam vakcinacija ipak biti neophodna.

Od početka pandemije slušamo da najveći broj antitela razvijaju oni koji su imali najteži oblik Kovida-19. No, ipak smo se, kada se pojavio novi soj za koji znamo da je blaži, ponadali da će ceo svet steći imunitet na ovo oboljenje. Kalifornijska studija, koja doduše nije reprezentativna, je ipak dokazala da to neće biti slučaj.

U njoj je analiziran imunski odgovor 125 vakcinisanih osoba na virus. Onima koji su primili samo dve doze ali nisu busterovani omikron zaista može ponuditi dobru zaštitu, koja deluje kao treća doza vakcine. Međutim, zaštita koja se dobija posle preležanog omikrona je kratkotrajnija od one koju pružaju antitela nastala usled zaraze delta sojem. I, što je još bitnije, ne štiti dovoljno od mnogo ozbiljnijeg delta soja, koji je još u cirkulaciji.

Drugim rečima, svako ko je imao blag oblik bolesti, bio vakcinisan ili ne, biće manje zaštićen. Ovo pogotovu važi za nevakcinisane.

Situacija je takva da će se omikronom zaraziti mnogo veći broj ljudi nego što je do sada to bio slučaj ali će oni imati slabiju zaštitu od ponovnog zaražavanja.

Izgleda da će propasti ideja vlasti pojedinih država, koje nemaju hrabrosti da zaista sprovedu pravu kampanju vakcinacije, da imunizuju svoje građane masovnim prokužavanjem.

Izvor: Kvarc

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Šta sve morate ispuniti da biste dobili bespovratna sredstva za kupovinu kuće na selu

by bifadmin

Vlada Srbije dodeljuje bespovratna sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu. U ovoj godini će na taj način biti dodeljeno oko 500 kuća.

Međutim, postoje određeni uslovi koji će morati da budu ispunjeni da biste konkurisali za kuću na selu.

Kuće su prevashodno namenjene samohranim roditeljima, supružnicima i vanbračnim partnerima, mladim poljoprivrednicima/cama do 45 godina života.

Uslov za učešće na javnom konkursu je da su podnosioci zahteva punoletni, da nemaju nekretninu na svoje ime ili da je nisu otuđili u prethodnih pet godina, da nisu u srodstvu sa prodavcem…). Takođe, seoska kuća sa okućnicom, za čiju kupovinu podnosioci prijave konkurišu, mora ispunjavati određene uslove, a to je da bude uslovna za život, da njena ukupna vrednost ne prelazi 1.200.000 dinara, da se nalazi van gradskih i prigradskih naselja, da su rešeni imovinsko-pravni odnosi i slično.

Nadležni kažu da će svi uslovi za konkurisanje i kriterijumi za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom biti detaljno naznačeni u Javnom konkursu koji će biti objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu i u javnim glasilima sa nacionalnom pokrivenošću.

Kako da dobijete kuću od države

Podnosilac prijave samostalno pronalazi seosku kuću sa okućnicom koja je na prodaju. Zatim, nakon kontaktiranja prodavca, podnosilac prijave popunjava „Obrazac prijave“ i obraća se jedinici lokalne samouprave (JLS) na čijoj teritoriji se nalazi objekat. Jedinica lokalne samouprave šalje u terensku kontrolu svoje stručno lice, ovlašćeno da izvrši procenu tržišne vrednosti izabrane kuće sa okućnicom.

Terenskoj kontroli ovlašćenog lica JLS prisustvuju kupac (podnosilac prijave) i potencijalni prodavac, koji treba da se saglasi sa procenom vrednosti i to navede u izjavi koja je sastavni deo obavezne dokumentacije propisane ovim programom i koju šalje podnosilac prijave prilikom konkurisanja.

Ispunjenost uslova utvrđuje ovlašćeno stručno lice u obrascu prijave koji je sastavni deo konkursne dokumentracije i sadrži izjavu koju potpisuje gradonačelnik ili predsednik opštine.

Konačno, podnosilac prijave šalje „Obrazac prijave“ sa ostalom prikupljenom dokumentacijom na adresu Ministarstva za brigu o selu.

Izvor: Večernje novosti

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Neformalna istorija Studentskog grada: Bilo jednom u Beogradu

by bifadmin

Pored formalne istorije Studentskog grada u Beogradu, od decembra prošle godine javnosti je preko posebne digitalne platforme dostupna i ona neformalna, o kojoj svedoče fotografije i intervjui sa stanarima popularnog „Studenjaka“ koji su boravili u njemu tokom prethodnih sedam decenija. Svedočanstva pokazuju da je mladost svake generacije na svoj način bila posebna, ali i da život u „Studenjaku“ nikada nije oskudevao u solidarnosti i originalnim idejama.

Studentski grad u Beogradu ima retku privilegiju da uvek bude mlad, mereno prosekom godina koje imaju njegovi stanari. Zato ne iznenađuje da baš ova institucija učestvuje u međunarodnom projektu „Oni žive“, koji kroz prikazivanje života mnogobrojnih generacija studenata posle Drugog svetskog rata oslikava i kako su se menjale društvene ideje, vrednosti i politički angažman među mladima tokom prethodnih sedam decenija.

Zahvaljujući prikupljenim fotografijama i audio intervjuima na onlajn platformi Topoteka (topothek.at/en), od 1. decembra ove godine javnost može da se upozna sa onima koji su svih tih godina studirali u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Španiji. Ovaj projekat, koji svedoči da je mladost svake generacije na svoj način bila posebna, realizuje se u okviru programa za kulturu i medije Evropske Unije „Kreativna Evropa“, pod pokroviteljstvom Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Koliko su oni koji su boravili u popularnom beogradskom „Studenjaku“ ostali vezani za taj period svog života pokazuje i podatak da je na adresu Doma kulture Studentski grad (DKSG) stiglo šest puta više fotografija od broja koji je bio uslov za učešće u ovom projektu. Najstarija je iz 1954. godine, maltene iz prvih godina nakon useljenja prvih studenata, kaže za B&F Maida Gruden, urednica likovnog programa DKSG.

Na skoro 680 pristiglih fotografija, neki današnji „novi klinci“ mogu mnogo toga da saznaju o mladosti svojih roditelja, ali i roditelja njihovih roditelja, uključujući i to kako se kroz vreme menjala moda. Dok su studenti iz pedesetih i prve polovine šezdesetih delovali uredno i ozbiljno, generacija koja je posle njih odrastala sa rokenrolom ne samo da se oblačila buntovnički, već je i njihovo celokupno ponašanje bilo slobodnije. Tokom osamdesetih, svako je mogao da bira sopstveni stil, a fotografije pokazuju da se ukus kretao od vrlo maštovitih kreacija do kiča. To je bilo vreme i kada su počele da se brišu granice između ženske i muške mode, objašnjava Gruden.

U tom periodu je, dodaje, promenjen i odnos prema fotografiji kao mediju. One su svesno snimane da zabeleže neki važan trenutak za sećanje, bilo da je reč o proslavi rođendana ili diplome, sve do intime zaljubljenih parova ili uspomena kako je izgledalo druženje sa cimerima.

Solidarnost u oskudici

Audio intervjui koji prate fotografije pokazuju da slika ne govori uvek više od reči. Dok fotografije uglavnom beleže bezbrižne trenutke, intervjui urađeni sa nekadašnjim studentima pokazuju da mladost nije obavezno daleko od briga. Naprotiv, mnogi su zbog finansijske oskudice morali da rade preko studentskih zadruga kako bi mogli da studiraju u Beogradu. „To su uglavnom bila deca radnika i poljoprivrednika iz skoro svih jugoslovenskih republika, kojima je ovo bio prvi susret sa velikim gradom. Ti mladi ljudi su bili veoma solidarni, jer su delili svakodnevicu u sobama sa više kreveta, ali i sopstvene priče o oskudici iz koje su potekli“, priča Gruden.

Jedno od takvih svedočanstava daje Milan Petković iz Kruševca, koji je u „Studenjaku“ boravio od 1974. do 1981. godine: „Postojao je studentski kredit koji je pokrivao troškove stanovanja i ishrane. Cilj svakog studenta je bio da ima markicu za prevoz, bonove za obrok i krevet. Učenje nije bilo problem, svi su učili. Interesantno je reći da krađa tada nije bilo. Mogao si u ormar da ostaviš patike, zlato, pare, cigarete, svašta. Soba je bila prohodna ali nikada krađa nije bilo“.

Petkovićevo iskustvo potvrđuje i da kuća nije tesna kada čeljad nije besna. „Jednom prilikom u mojoj trokrevetnoj sobi je spavalo nas devetoro, od toga troje redovnih studenata a ostalo su bili ilegalci. Ilegalci su inače kolege ili koleginice koji su izgubili godinu a samim tim i pravo na dom, ali su morali povremeno da dolaze u Beograd da polažu ispite ili da odslušaju predavanja. Nije im bilo isplativo da se vraćaju u svoja mesta pa su spavali kod kolega u ‘Studenjaku’. A mi smo ih uvek prihvatali. Naravno, upravnici domova su to znali i tolerisali. Svi su bili solidarni u to vreme“.

Studentski grad nije bio samo mesto učenja, već i rađanja novih ljubavi, prijateljstava, pa i profesionalne saradnje. To ilustruje i priča o ljubavi između jednog Japanca i Srpkinje, koji su postali bračni par Hirojasu i Dragana Honda. Hirojasu je kasnije sa Srpkom Leštarićem, svojim kolegom iz „Studenjaka“, radio prve prevode sa japanskog na srpski jezik na ovim prostorima.

Posle buntovnika stasali pragmatičari

Kada pričaju o osamdesetim godinama prošlog veka, među bivšim stanarima „Studenjaka“ može se osetiti neka vrsta razdraganosti i nostalgije. Međutim, oni koji su devedesetih godina živeli u njemu, imaju drugačija sećanja.

„Životni standard je bio sveden na minimum, građanske slobode surovo su gušene, dok su se psihološka situacija i pritisci graničili sa iracionalnim. Takvi uslovi neminovno su vodili ka buntu i protestima, u kojima su studenti odigrali značajnu ulogu. Ipak, kao u svakom kriznom periodu, i tada se rodio prostor za solidarnost i toleranciju, ali i za neverovatnu kreativnost”, ističe Gruden.

O tome svedoče i studentske akcije kojih se sećamo i danas, kao što su bili ulični performansi o izgradnji Beogradskog zida, poziv Beograđanima da im se automobili pokvare u srcu grada ili da blokiraju ulicu tako što će stalno prelaziti preko pešačkog prelaza. Potonju ideju su nedavno „pozajmili“ i demonstranti u Topoli koji su protestovali protiv Zakona o eksproprijaciji.

Danas je sve manje ovakvih primera. „Nove generacije su veoma pragmatične. O tome svedoči i drastičan pad interesovanja za umetničke i društvene fakultete, dok sve veći broj mladih želi da se bavi informatičkim delatnostima. U vreme kada sam ja upisivala fakultet, sredinom devedesetih godina, konkurencija na umetničkim fakultetima je bila neverovatna, za jedno mesto prijavljivalo se po deset ljudi, dok danas često mesta ostaju i nepopunjena”, komentariše Gruden, koja primećuje da su sada i studentske brige drugačije.

Studente uglavnom ne zanima društvena politika već uglavnom uslovi studiranja. Kulturne i zabavne sadržaje u najvećoj meri pronalaze na internetu, mada istraživanja pokazuju da ih kultura i umetnost sve manje zanimaju. Zato će u narednoj fazi projekta „Oni žive“ umetnici i kustosi pokušati da uključe stanare Studentskog grada u umetničke projekte, najavljuje Maida Gruden.

„Peti blok“ i „integracioni plato“

Razgovori sa bivšim stanarima Studentskog grada su otkrili da je nekada u njegovom parku postojao „peti blok“, koji je bio mesto za sastanke i druženja u vreme kada su blokovi za stanovanje bili podeljeni na ženske i muške. Praksa da studenti sami kreiraju neformalna „arhitektonska rešenja“ zadržala se do danas, pa je sada aktuelan „integracioni plato“, odnosno park u kojem se okupljaju strani studenti i druže sa domaćim.

Marija Dukić

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci