Najnoviji izveštaj o poslovanju kineske tehnološke kompanije Huavej pokazuje da je u trećem kvartalu ove godine prodaja njihovih mobilnih telefona porasla za 27%, što je još brži rast u odnosu na drugi kvartal, kada je prodaja bila veća za 24%.
Uprkos činjenici da se Huavej već skoro pola godine nalazi na crnoj listi američkih vlasti i da mu je Gugl ukinuo pristup aplikacijama u Plej Storu – kineska kompanija je u prvih devet meseci 2019. godine povećala prodaju mobilnih telefona za 26% u odnosu na isti period lane. Ukupni prihodi za pomenuti period iznose 86 milijardi dolara, a isporučili su više od 185 miliona mobilnih telefona.
U kompaniji kažu da će nastaviti sa razvojem ICT infrastrukture i pametnih uređaja, kao i da se ubrzalo poslovanje vezano za razvoj 5G mreže. Huavej je već potpisao više od 60 komercijalnih ugovora s vodećim svetskim telekomunikacionim kompanijama i isporučio je preko 400.000 5G antenskih jedinica.
Category:
Vesti
U pismu rukovodiocima Folksvagena Hansu Diteru Peču i Herbertu Disu, Bugarska je uputila poboljšanu ponudu kako bi najvećeg evropskog proizvođača automobila pridobila za gradnju fabrike u bugarskom glavnom gradu Sofiji, pišu Ekonomske Vesti.
„Pronašli smo način da Folksvagenu umesto 135 miliona evra subvencija ponudimo izmedju 250 i 260 miliona, izjavio je Frankfurter algemajne cajtungu Rosen Plevnelijev bivši bugarski predsednik i sadašnji počasni predsednik Automotive Cluster Bulgaria.
On je rekao da su subvencije dogovorene s Evropskom komisijom jer „Bugarska igra po pravilima“
„Turska se, naprotiv, na ta, evropska pravila nije obazirala“, rekao je Plevnelijev. Kad se toj sumi doda infrastruktura, priključak na železnicu, autoput i metro, Sofija nudi 800 miliona evra, samo da se Folksvagen odluči za Bugarsku umesto za Tursku.
Pošto ništa nije gotovo dok sve nije gotovo, Bugarska ni jednog trenutka nije prekidala pregovore s Folksvagenom, koji je nedavno objavio da privodi kraju pregovore o izgradnji svoje fabrike, kapaciteta 300 000 automobila, u mestu Manisa kraj turskog grada Izmira i tamo početkom meseca osnovao firmu – kćerku.
Bugarska je, kao članica EU, odmah uputila prigovor zbog davanja prednosti Turskoj, i ističući da tu državu ne obavezuje evropska regulativa, a pošto je Folksvagen, zbog turske intervencije u Siriji, stopirao svoje turske planove, Bugarska je svoju aktivnost intenzivirala.
„Sve dok Folksvagen ne potpiše ugovor s Turskoj, mi smo dostupni dan i noć samo da Bugarska uspe“, rekao je Plevnelijev.
I rumunski ministar trgovine Stefan Radu Oprea je za rumunski list „Ziarul Financial“ izjavio da je Rumunija odmah reagovala na stopiranje projekta u Turskoj i ispostavila dijalog s Folksvagenom, prenosi magazin Špigl.
Rumuni su istakli svoje tehničke prednosti, lako dostupnu odgovarajuću radnu snagu i svoja iskustva sa Renoom, a subvencije nisu pominjali.
Ali ne treba ni sumnjati-čim je Folksvagen doneo odluku o seljenju proizvodnje automobila na benzin i dizel van Nemačke, dobro obavešteni nemački mediji su isticali da ta kompanija očekuje subvencije države u kojoj bi svoju proizvodnju stacionirala u iznosu od „trocifrenog broja miliona, čime bi svoje troškove smanjila“.
Izvor: Ekonomske Vesti
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i britanski premijer Boris Džonson saopštili su danas u Briselu da je postignut dogovor o Bregzitu, sporazumu o izlasku Velike Britanije iz članstva u EU.
„Postigli smo sporazum koji je uravnotežen i pravedan za Veliku Britaniji i EU“, rekao je Junker.
„Taj sporazum pokazuje da smo odlučni da nadjemo sva rešenja i preporučujem liderima EU da to usvoje“, dodao je Junker.
Džonson je rekao da je postignut „odličan sporazum“.
Džonson je apelovao na poslanike britanskog parlamenta da odobre sporazum, mada je severnoirska Demokratska unionistička partija (DUP) koja podržava vladajuće konzervatice, ranije saopštila da ne se ne slaže s predlogom.
Tekst sporazuma će biti dostavljen liderima EU koji se sastaju danas popodne u Briselu.
Izvor: Beta
Istraživanje „Troškovi edukacije mladih“ Instituta za razvoj i inovacije pokazuje koliki gubitak ostvaruju zemlje u regionu svakim odlaskom pripadnika mlađih generacija u emigraciju.
Srbija se već duži vremenski period suočava sa ozbiljnim demografskim problemima, pa je bilo potrebno precizno ustanoviti koje kategorije stanovništva i kakav to, pre svega, ekonomski efekat ima na državu, piše u izveštaju „Troškovi emigracije mladih“ domaćeg Instituta za razvoj i inovacije. Tako, dok odlazak nekvalifikovanih radnika pod određenim uslovima može imati „neto pozitivan efekat, budući da će oni u razvijenim zemljama kreiratzi veću dodatu vrednost, biti efikasnije angažovani i značajno bolje plaćeni, što bi se najpre kroz doznake i eventualno investiranje, a potom i kroz stečene penzije blagotovorno odrazilo na privredu matične zemlje“, emigracija visokoobrazovanog stanovništva i kvalifikovanih radnika za posledicu ima isključivo negativne ekonomske i sociološke efekte.
A takvo stanovništvo dominira svojim udelom u emigraciji iz Srbije, pa i okolnih zemalja, tokom poslednje decenije.
Prema podacima OECD u periodu 2012-2016. iz Srbije je otišlo oko 245.000 ljudi, od kojih neki trajno a neki na sezonske, odnosno poslove po ugovoru. Prosečno je godišnje odlazilo oko 49.000 ljudi, od čega se 33.000 kasnije i vraćalo u zemlju. Trajno je iseljeno oko 15.700 lica, a dominantna zemlja odlaska je Nemačka.
Ako se uzme u obzir da društvo ulaže, u zavisnosti od stepena obrazovanja, od osam pa do preko 20 godina školovanja pojedinaca, njihov trajni odlazak preko granice to ulaganje ne samo da pretvara u trošak, već u direktno ulaganje u ekonomiju zemlje u koju ta osoba emigrira.
Studija „Troškovi emigracije mladih“ pokazuje da je za školovanje mlade osobe u Srbiji, do diplomiranja na fakultetu, zaključno sa 2019. godinom, bilo potrebno uložiti približno 34.000 evra, dok je za doktorske studiej taj prosek značajno veći. Uzevši to u obzir, ukupni troškovi obrazovanja lica koja napuštaju Srbiju u jednoj godini iznose od 960 miliona pa do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od njihove obrazovne strukture.
Negativan ekonomski efekat ogleda se i u tome koliko bi oni mogli ekonomski da doprinesu da su ostali u svojoj zemlji, mereno u iznosima potencijalnog BDP-a. U socijalnom aspektu, sve veći odlazak mladih kao domino efekat negativno utiče na raspoloženje njihovih vršnjaka koji su ostali, jedan je od zaključaka studije.
Istraživanje je pomognuto od strane Vestminsterske fondacije za demokratiju.
Statistički podaci pokazuju da se u Srbiji od fotopapira najviše troši sjajni (glossy) papir – dok na drugim tržištima on ima simboličan udeo, jer ljudi više preferiraju mat prikaz fotografija, kod nas je njegova potrošnja čak 70%. To je posledica činjenice da slike sa svadbi i drugih velikih proslava čine veći deo domaćeg tržišta fotografija.
Većina nas ne štampa toliko dokumenata u boji i kod kuće nema potrebu za takvom vrstom štampača. Stoga posećujemo fotografa koji je uložio veliki novac u opremu jer od toga živi i sama štampa se odvija na uređajima koji su za profesionalnu namenu, drugačiji od malih kućnih aparata.
Fotografi pored štampača koji mogu odštampati velike količine slika koriste i uređaje koji se zovu ploteri, i koji omogućavaju i štampu n a drugim materijalima, kao što su platna ili keramičke šolje. Da bi ploter funkcionisao jer zahteva redovno održavanje potreban vam je Nepo System, ovlašćeni servis za jednog od najboljih proizvođača opreme u ovom segmentu – Epson, a Nepo System je ovlašćen servis za štampače i plotere. Zajedno sa renomiraniom brendom kakav je Epson, Nepo System konstantno radi na optimizaciji potrebnih delova i adekvatnom obukom servisera da bi uređaji uvek bili funkcionalni.
Domaća valuta jutros je dostigla najvišu vrednost u poslednjih godinu dana – devizni kurs je iznosio 117,4 dinara za evro.
Pre tačno dve godine, jedan evro je vredeo 119,5 dinara, a u oktobru 2016. godine 123,5 dinara. Istraživali smo kako će se kretati kurs do kraja godine, a kako u 2020. godine. Ocena je da prvo slabljenje domaće valute treba očekivati tokom decembra.
Poznavaoci tvrde da će dinar biti stabilan do kraja godine, kao i u prvoj polovini naredne godine, dakle do juna 2020. Napominju, ipak, da prve oscilacije treba očekivati krajem ove godine, ali da su one posledice sezonskog karaktera.
„Na stabilnost kursa utiče nekoliko faktora, među kojima su najznačajniji domaća makroekonomska politika i ponašanje Evropske centralne banke po pitanju kamatnih stopa“, ocenio je za „Blic BIznis“, Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Kako je precizirao, makroekonomska politika, posebno visoka referentna stopa u Srbiji , u odnosu na prosek u svetu, naše tržište čini atraktivnim za strane investitore i to utiče na pristojan priliv deviza u našu zemlju.
„Mislim da ne postoji razlog da se takav trend ne nastavi do kraja ove godine i u prvoj polovini 2020. a upravo to znači da kurs dinara ne bi trebalo da slabi. U prilog tome govori i to što je inflacija pod kontrolom“, ocenio je Živanović.
S druge strane, Živanović dodaje daEvropska centralna banka nastavlja sa olakšicama kao i da drži kamatne stope na nultom ili negativnom nivou, što „dodatno govori o stabilnosti domaće valute do juna 2020″.“Šta će sa dinarom biti nakon toga ne može se precizno reći, ali ne očekujem dramatičan zaokret“, rekao je Živanović.
Mogući pritisci krajem godine
Tokom novembra i decembra ove godine, nije međutim, neuobičajeno da se pojavi sezonski nešto veća tražnja za devizama, pre svega domaćih preduzeća, uvoznika energenata, što bi moglo da dovede do slabljenja dinara. Ipak , kako ocenjuje Živanović , ono neće biti značajnije i moglo bi da znači da će jedan evro krajem godine vredeti 118 dinara, ili nešto minimalno više.
U Narodnoj banci Srbije za „Blic Biznis“ istovremeno ističu da od aprila 2017. do danas, dinar ojačao u odnosu na evro za 5,5 odsto (u proseku oko 2 odsto godišnje), kao i da je NBS kupila gotovo 5 milijardi evra neto, kako bi sprečila prekomerno jačanje domaće valute.
„Pritisci ka jačanju domaće valute karakteristični su i za najveći deo 2019. godine. Zahvaljujući merama u oblasti monetarne i fiskalne politike, makroekonomski pokazatelji naše zemlje su znatno poboljšani -inflacija je niska i stabilna duži niz godina, javni dug je smanjen na oko 50 odsto, budžet već treću godinu za redom uravnotežen, a udeo problematičnih kredita je pao na ispod 5 odsto, najniže od 2008. godine“, navode u NBS.
NBS: „Međunarodno okruženje izvor rizika“
Komentarišući kretanje kursa u narednom periodu u NBS očekuju da će povoljna makroekonomska situacija u zemlji nastaviti da deluje stabilizujuće na kretanja na deviznom tržištu.
„Iako međunarodno okruženje uvek može predstavljati izvor rizika, naročito u pogledu mera monetarnih politika vodećih centralnih banaka, kao i aktuelnih tenzija povezanih sa rastom protekcionizma u trgovinskim odnosima pojedinih zemalja i njegovih eventualnih efekata na globalni privredni rast, znatno poboljšani domaći makroekonomski pokazatelji u prethodnom periodu doprineli su povećanju otpornosti domaće ekonomije na eksterne šokove“, ocenili su u NBS.
Zašto je kurs važan za građane
Da li će dinar ostati stabilan vrlo je važno pitanje za dve grupe građana – za one koje imaju kredite vezane za kretanje euribora i za građane koji platu primaju u dinarima , a zakupljuju stan sa cenom ugovorenom u evrima.
Praktično, rata za stan od 300 evra kada je kurs, pre tri godine, bio 123 dinara za evro, iznosila je 36.900 dinara. Danas ta ista rata, korisnike košta 35.200 dinara.
Na primeru zakupa stana od 250 evra, razlika, u korist današnjeg zakupa, je oko 1.500 dinara.
Izvor Kamatica/Blic
Prema poslednjim dostupnim podacima, minimalac u Bosni i Hercegovini je 208 evra, u Albaniji 211 evra, a u Crnoj Gori je nedavno povećan na 222 evra, objavio je skopski portal Fokus.mk.
U Srbiji, kako se dodaje, najniža zarada u ovom trenutku iznosi oko 230 evra, ali se sledeće godine očekuje povećanje za 11 odsto, tako da će od prvog januara porasti na 255 evra.
Nekadašnje jugoslovenske republike koje su dobile članstvo u Evropskoj uniji, kao što su Hrvatska i Slovenija, imaju značajno veće minimalne plate.
Hrvatski radnici, tako, mogu da zarade najmanje 405 evra mesečno, dok u Sloveniji minimalac znatno nadmašuje prosečnu platu u većini zemalja regiona sa iznosom od 667 evra.
Izvor Bankar.rs
Bosna i Hercegovina ima dobre političke odnose s Turskom, ali je ekonomska saradnja na sve nižem nivou. Naime, dok Turska sve više investira u zemlje regiona, investicije iz Turske u BiH opadaju. Turska je tek na jedanaestom mestu među najznačajnijim stranim investitorima u BIH i njena ulaganja čine svega 2,9% ukupnih investicija, piše BizniInfo.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prošle sedmice je boravio u Srbiji gde je vodio svitu od čak 200 biznismena kako bi još više pojačao ekonomsku saradnju s tom državom. Osim toga, Turska sve više investira u Crnu Goru, navodi sarajevski portal.
S druge strane, direktne strane investicije (DSI) iz Turske u BiH u prvom polugodištu 2019, prema preliminarnim podacima Centralne banke BiH iznose svega 3,4 miliona KM, a u 2018. investicije iz Turske su iznosile 5 miliona. Pređenja radi, priliv DSI iz Turske u Crnu Goru samo u prošloj godini iznosio je preko 100 miliona KM, odnosno 53 miliona evra.
Turska se nalazi na jedanaestom mestu na listi zemalja najznačajnijih stranih investitora u BiH, sa učešćem od 2,9% u ukupnim investicijama u BiH.
Najveći iznos investicija iz Turske je ostvaren u sektoru proizvodnje, a veliki investitori su odranije prisutni u BiH, odnosno prethodnih nekoliko godina nije bilo nijednog velikog ulaganja iz Turske u BiH.
Izvoz iz BiH u Tursku je sve manji, dok uvoz raste. U prvih osam meseci ove godine BiH je u Tursku izvezla robe u vrednosti od 175 miliona KM što je 25,3 posto manje nego u istom period lani.
U isto vreme BiH je iz Turske uvezla robu u vrednosti od 628 miliona KM, što je za 11 posto više nego u istom periodu prošle godine, a prema podacima Agencije za statistiku BiH.
Izvor: Biznisinfo.ba
Čak 84% današnjih tinejdžera ne smatra da je novac merilo uspeha i više ceni ugled i čast nego novac, a 93% je zadovoljno svojim izgledom i lišeno bilo kakve želje za popularnim estetskim korekcijama.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja o generaciji rođenoj između 2000. i 2013. godine, koje su zajedno sproveli DIRECT MEDIA United Solutions i IPSOS Strategic Marketing. Zaključci studije o mladima predstavljeni su na panel diskusiji u beogradskom Dorćol Placu.
„Zanimalo nas je, pre svega, koliko se generacija Z ili kako smo je nazvali nakon što smo je bolje upoznali – Lajk generacija, razlikuje od prethodnih i da li je spremna da se uhvati u koštac sa svim što budućnost nosi. Iz iskustva znamo da generacije nasleđuju vrednosti i uverenja prethodnih, ali i da imaju svoje specifičnosti, što je pokazalo i ovo istraživanje.“, izjavila je Ljubica Vukčević, direktorka Research & Insight sektora u DIRECT MEDIA United Solutions.
Istraživanje je pokazalo da 77% pripadnika ove generacije životnog partnera ne bi biralo na osnovu materijalnog stanja. Preko 90% njih se ne slaže da ljubav ne uspeva gde vladaju nemaština i siromaštvo. Isto tako, smatraju da ljudi različitih materijalnih okolnosti mogu biti iskreni prijatelji, da siromašni nisu automatski nesrećniji od bogatih.
„Svakako da ne možemo generalizovati celu jednu generaciju, ali možemo, a to i jeste bila naša najveća ambicija, da uzdrmamo neke, veoma rasprostranjene predrasude i stereotipe o sadašnjim tinejdžerima, koje smo mi zajedno vrlo često skloni da olako prihvatamo i šerujemo.“, izjavio je Dejan Radosavljević, direktor istraživanja u IPSOS Strategic Marketing.
Još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja je da 61% ispitanika podržava ideju ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka, a više od dve trećine anketiranih mladića ove uzrasne dobi iskazalo je spremnost da se odazove potencijalnoj vojnoj obavezi. Kada je u pitanju fizički izgled, iako skoro jednoglasni u pogledu zadovoljstva sopstvenim izgledom, mladi Lajk generacije su podeljeni kada je u pitanju procena njegove važnosti za srećan život pojedinca.
Čak 48% pripadnika Lajk generacije idole i životne uzore nalazi među članovima porodice, a zatim u svom nesporednom okruženju, dok svaki treći pripadnik ove generacije ne navodi nijednu jedinu osobu kao svog idola ili uzor, pokazalo je istraživanje.
Od istorijskih ličnosti, najviše njih navodi Nikolu Teslu kao uzora, a na listi su se našli i car Dušan i knez Lazar, dok od poznatih savremenika kojima se dive nabrajaju Novaka Đokovića, Ronalda, Baku Prase, Ilona Maska, Miloša Bikovića, Svetlanu Ražnatović Cecu i Arianu Grande.
Profesor na Filozofskom falultetu Aleksandar Baucal skrenuo je pažnju na činjenicu da upravo to što se današnji tinejdžeri “ne obavezuju na jednu priču” može biti i dobra priprema za život kakav će oni voditi tokom narednih decenija.
„Ono što je velika razlika ove generacije mladih u odnosu na prethodnu, jeste to da su oni kreatori sadržaja. Oni participiraju u jednoj opštoj kreativnoj industriji, tako se multiplikuju ideje i to u krajnjoj liniji može biti pozitivno za društvo.“, rekao je Baucal i podsetio na pojedine procene da će svaki čovek u budućnosti tokom života promeniti 14 profesija, a da su danas među najtraženijim zanimanjima upravo ona koja do pre 10 godina nisu ni postojala.
Direktorka i osnivač Balkan Tube Festa Mirjana Vladisavljević ukazala je na pozitivne, ali i negativne strane u zajednici jutjubera, rekavši da uvek postoji “vođa” koji kada kaže da nešto ‘valja’ ili ‘ne valja hiljade klinaca to slede“.
„U Srbiji danas postoji preko 150 jutjubera koji imaju više od 100 hiljada subskrajbera, kao i 300 hiljada jutjubera sa do 50 hiljada pratilaca, a njihov motiv da uđu u ovaj biznis uglavnom je novac, ali i slava i popularnost. Među tim klincima ima mnogo šarmantne i talentovane dece koja žele da ih i stariji saslušaju.“, rekla je Mirjana i pozvala na veći dijalog sa ovom ciljnom grupom.
Đorđe Trbović CEO IDJWorld, najveće digitalne muzičke platforme u regiji, osvrnuo se na muzički ukus današnjih tinejdžera rekavši da je današnja muzika čudna starijim generacijama, isto onoliko koliko prethodnim starijim generacijama nekada bila neobična pojava električne gitare.
„Ne postoji bitnija razlika između poruka koje su se podsvesno ili direktno slale kroz muziku pre dvadeset godina i danas. Slažem se da se danas u pesmama mnogo priča o stvarima koje mladi ne bi trebalo da slede, ali isto tako mislim da su na taj način mladi izloženiji i mogu da prepoznaju šta je ono negativno što u svom životu neće primeniti.“, kaže Trbović.
Glavni urednik NOIZZ Galeb Nikačević izjavio je da je ključna razlika u generacijama u načinu konzumiranja kulture.
„Danas kada je sve dostupno, postoji odsustvo vremena, truda i angažovanja u konzumaciji kulture. To je dovelo do radikalne promene u sistemu vrednosti. Nekada su bendovi bili glas generacija, a danas mladi imaju svoj mobilni telefon i samim tim svoj glas, ali i izloženost instant gratifikaciji.“, rekao je Nikačević i naglasio da su društvene mreže postale socijalni kapital u kojem „klinci“ razvijaju određene osobine za funkcionisanje u online svetu.
Istraživanje o Lajk generaciji je sprovedeno u tri talasa tokom 2019. godine na nacionalno-reprezentativnom uzorku od 1200 ispitanika (Ipsos CATI Mesečni Media Omnibus).
Daleko od toga da je rensomver samo još jedna “istrošena” pretnja. U najboljem slučaju, on je normalizovana pretnja, tj. rizik kojim se može upravljati. Kaspersky Labs je otkrio 16.017 novih rensomver modifikacija u drugom kvartalu tekuće godine, što je više nego dvostruko uvećanje u odnosu na isti period lane.
Rensomver danas predstavlja veoma unosan biznis. Sa procenjenim godišnjim prihodima od milijardu dolara, postao je crna ekonomija, čiji se stalni uspon čini nezaustavljivim. Međutim, kao i do sada, to nije cena koju vredi platiti. Prosečan rensomver napad košta preduzeća 126.460 dolara, plus dugoročna reputaciona šteta i poljuljano poverenje potrošača. Štaviše, ni plaćena otkupnina ne predstavlja čvrstu garanciju da ćete moći da dobijete svoje podatke nazad – 20 posto žrtava rensomver napada koje plate otkupninu nikad ne povrati svoje ukradene podatke.
Pripremite se za neuspeh
Snažna rensomver odbrambena strategija pruža zaštitu po dubini i na svim nivoima. Svako odgovorno preduzeće trebalo bi da ima strategiju za proaktivno pronalaženje i popravku sistemskih ranjivosti, kao i da primenjuje rešenja za nadzor mreže, raspolaže aktuelnim obaveštajnim podacima o pretnjama i otkrivanju istih na njenim krajnjim tačkama (tj. uređajima)…
Međutim, prevencija pretnji sama po sebi više nije dovoljna, kažu u kompaniji Veritas. Možete da imate u vidu najsveobuhvatniju strategiju prevencije pretnji, ali neuspeh u nekom trenutku u životnom ciklusu vašeg sistema je neizbežan. Štaviše, u proseku više od 77 odsto rensomver žrtava je koristilo ažurne verzije zaštite krajnjih tačaka mreže kad im se dogodio rensomver upad.
Ransomver pretnje više ne dolaze od pojedinačnih napadača – samotnjaka i od grupica. To je oružje izbora za državne igrače i kriminalne grupe sa odličnim resursima. Sajber-kriminalci nemaju distrakciju u vidu potrebe da vode posao – oni mogu da se usresrede isključivo na svoj cilj da prodru kroz vašu zaštitu. I da stvar bude još gora, oni konstantno menjaju i unapređuju svoje tehnike i tehnologije, te mogu to učiniti mnogo brže nego što biste vi mogli da osvežite svoje sisteme zaštite.
Bez detaljnog plana za upravljanje incidentima i plana za reagovanje, jedan loš dan bi mogao da se pretvori u maratonsku katastrofu za vašu organizaciju. Ne možete da se odbranite od svakog potencijalnog rensomver napada, te je stoga ključno imati sveobuhvatan plan izrade rezervnih kopija podataka (bekapovanja). To znači kreiranje i održavanje više kopija važnih podataka, kako lokalnih tako i u sklopu “oblaka”. Trebalo bi da znate kako se kreiraju rezervne kopije vaših podataka, gde su uskladištene u vašoj organizaciji i, što je najvažnije, kako vaša strategija izrade rezervnih kopije funkcioniše pod pritiskom.
Uprkos rastućim opasnostima od rensomver napada, organizacije često još uvek zapostavljaju svoje strategije za izradu rezervnih kopija, ne primenjujući ih u praksi. Među mnogim službenicima i menadžerima postoji percepcija “Ma to se meni ne može desiti”, ali su napadi ucenjivačkim malverom zabrinjavajuće česti širom Evrope, Bliskog istoka i Severne Amerike, a više od trećine finansijskih i osiguravajućih kompanija su bile žrtve. Rensomver napad nije pitanje da li će se desiti, već kada će se dogoditi vašoj organizaciji.
Samopouzdanje u kombinaciji sa samozadovoljstvom je glavni faktor rizika za vaše podatke. Ako je neuspeh neizbežan, onda ne bi trebalo da vas uhvate nespremnima. Planovi izrade rezervnih kopija su složeni i višeslojni, protežu se na više okruženja za skladištenje podataka uključujući informatički oblak. Teško je predvideti kako će vaš plan rezervnog kopiranja funkcionisati u interakciji sa svim ovim sistemima – sve dok ga ne testirate.
Stres testiranje konfiguracije za rezervne kopije otkriva pukotine i ranjivosti koje inače ne biste nikada otkrili. Da li su vaše rezervne kopije dovoljno izolovane da bi se izbeglo širenje zaraze, da li imate dovoljno kopija vrednih podataka i da li dovoljno dugo zadržavate te kopije u životu? Samo regularne vežbe požara i testovi mogu da pruže odgovore na osnovu kojih se mogu izvesti konačni zaključci.
Stres test može da bude i nešto tako jednostavno, poput provere osoblja da sa lokacije rezervne kopije mogu da se koriste podaci u slučaju da glavna aplikacija “padne”, ili na primer sprovođenje oporavka jedne datoteke i provere da se spasena kopija podudara sa originalnom. Važno je da ovi testovi budu redovni, ponovljivi i ključni deo vaše strategije rezervnog kopiranja.
Važno je naglasiti da ne možete samo da se fokusirate na otpornost svojih primarnih podataka. Sekundarni podaci koje kreirate pomoću bekapovanja i kopije takođe moraju da se propisno brane i testiraju u sklopu vaših smernica (politika). Pregledajte kako se vaši bekapi čuvaju i zatim ih tretirajte istim proverama koje sprovodite nad primarnim podacima. Izvestan broj rešenja za pravljenje rezervnih kopija zasniva svoje mogućnosti za otpornost na rensomver pretnje na tome kako se sekundarni podaci čuvaju i kako im se pristupa – pa iskoristite tu prednost.
Stres testiranje nije samo priča “bolje sprečiti nego lečiti”, ono ima istinske pogodnosti za organizaciju. Uvežbavanje vaše strategije izrade rezervnih kopija podataka poboljšava vreme odziva i skraćuje kašnjenje između gubljenja podataka i njihovog vraćanja. Ovo je sve važnije u povezanom svetu, gde gubitak pristupa podacima može brzo da poremeti kontinuitet poslovanja.
Kada je reč o rensomveru, prevencija više nije dovoljna. Potrebno je da imate plan izrade rezervnih kopija podataka, a taj plan mora da bude merljiv i ponovljiv kako bi se držao tempo sa današnjim brzim napadačima. Ne možete reći da ste se zaista oporavili od rensomver napada ako je to načinilo štetu vašem poslovanju kroz nedostupnost servisa i gubitak podataka. Isproban i proveren pristup neće samo pojačati reakciju i otpornost na rensomver pretnje, nego će i obezbediti poverenje klijenata i zainteresovanih strana.
Ransomver pretnje više ne dolaze od pojedinačnih napadača – samotnjaka i od grupica. To je oružje izbora za državne igrače i kriminalne grupe sa odličnim resursima. Sajber-kriminalci nemaju distrakciju u vidu potrebe da vode posao – oni mogu da se usresrede isključivo na svoj cilj da prodru kroz vašu zaštitu. I da stvar bude još gora, oni konstantno menjaju i unapređuju svoje tehnike i tehnologije, te mogu to učiniti mnogo brže nego što biste vi mogli da osvežite svoje sisteme zaštite.
Ne možete da se odbranite od svakog potencijalnog rensomver napada, te je stoga ključno imati sveobuhvatan plan izrade rezervnih kopija podataka (bekapovanja). To znači kreiranje i održavanje više kopija važnih podataka, kako lokalnih tako i u sklopu “oblaka”. Trebalo bi da znate kako se kreiraju rezervne kopije vaših podataka, gde su uskladištene u vašoj organizaciji i, što je najvažnije, kako vaša strategija izrade rezervnih kopije funkcioniše pod pritiskom.
Uprkos rastućim opasnostima od rensomver napada, organizacije često još uvek zapostavljaju svoje strategije za izradu rezervnih kopija, ne primenjujući ih u praksi. Među mnogim službenicima i menadžerima postoji percepcija “Ma to se meni ne može desiti”, ali su napadi ucenjivačkim malverom zabrinjavajuće česti širom Evrope, Bliskog istoka i Severne Amerike, a više od trećine finansijskih i osiguravajućih kompanija su bile žrtve. Više nije pitanje da li će, već kada će se rensomver napad desiti.
Planovi izrade rezervnih kopija su složeni i višeslojni, protežu se na više okruženja za skladištenje podataka uključujući informatički oblak. Teško je predvideti kako će plan rezervnog kopiranja funkcionisati u interakciji sa svim ovim sistemima – sve dok ne bude testiran u praksi.
Stres-testiranje konfiguracije za rezervne kopije otkriva pukotine i ranjivosti koje inače ne biste nikada otkrili. Da li su vaše rezervne kopije dovoljno izolovane da bi se izbeglo širenje zaraze, da li imate dovoljno kopija vrednih podataka i da li dovoljno dugo zadržavate te kopije u životu? Stres-test može da bude i nešto tako jednostavno, poput provere osoblja da sa lokacije rezervne kopije mogu da se koriste podaci u slučaju da glavna aplikacija “padne”, ili na primer sprovođenje oporavka jedne datoteke i provere da se spasena kopija podudara sa originalnom. Važno je da ovi testovi budu redovni, ponovljivi i ključni deo vaše strategije rezervnog kopiranja.
Važno je naglasiti da ne možete samo da se fokusirate na otpornost svojih primarnih podataka. Sekundarni podaci koje kreirate pomoću bekapovanja i kopije takođe moraju da se propisno brane i testiraju u sklopu vaših smernica (politika). Pregledajte kako se vaši bekapi čuvaju i zatim ih tretirajte istim proverama koje sprovodite nad primarnim podacima. Izvestan broj rešenja za pravljenje rezervnih kopija zasniva svoje mogućnosti za otpornost na rensomver pretnje na tome kako se sekundarni podaci čuvaju i kako im se pristupa – pa iskoristite tu prednost.
Stres testiranje nije samo priča “bolje sprečiti nego lečiti”, ono ima istinske pogodnosti za organizaciju. Uvežbavanje strategije izrade rezervnih kopija podataka poboljšava vreme odziva i skraćuje kašnjenje između gubljenja podataka i njihovog vraćanja. Ovo je sve važnije u povezanom svetu, gde gubitak pristupa podacima može brzo da poremeti kontinuitet poslovanja.
Kada je reč o rensomveru, prevencija više nije dovoljna. Plan izrade rezervnih kopija mora da bude merljiv i ponovljiv kako bi se držao tempo sa današnjim brzim napadačima. Ne možete reći da ste se zaista oporavili od rensomver napada ako je to načinilo štetu vašem poslovanju kroz nedostupnost servisa i gubitak podataka. Isproban i proveren pristup neće samo pojačati reakciju i otpornost na rensomver pretnje, nego će i obezbediti poverenje klijenata i zainteresovanih strana.
Simon Jelley, menadžer proizvoda kompanije Veritas