Desetine hiljada ljudi marširalo je kroz centralni London u subotu popodne u znak protesta zbog mera štednje koje je uvela britanska koaliciona vlada. Demonstranti su se okupili ispred zgrade parlamenta, gde im se obratilo više govornika, uključujući i komičara Rasela Brenda i Marka Stila. Procenjuje se da je 50.000 ljudi marširalo od nove zgrade BBC u centralnom Londonu do Vestminstera, prenosi Gardijan. O demonstracijama je opširno izvestio i Hafington Post.
U 2013. godini izvoz pekmeza, džemova i sličnih proizvoda iz Srbije vredeo je 11 miliona evra. U odnosu na 2005. godinu povećan je 11 puta, u odnosu na 2006. više nego 5 puta, a u odnosu na 2008. skoro da je udvostručen. Više od polovine ukupnog izvoza plasira se u Nemačku (4,3 miliona evra) i u Rusiju (1,5 miliona evra), dok je izvoz u 16 zemalja u rasponu između 100 hiljada i milion evra, prenosi Makroekonomija.org.
Allied Telesis, globalni provajder sigurnih IP/Enthernet svičing rešenja i vodeća kompanija u pružanju usluga IP Triple Play mreža i mrežne infrastrukture, danas je otkrio vise detalja o svojoj viziji za evoluciju Software Defined Networking (SDN).
Manje od godinu dana od lansiranja Allied Telesis Management Framework™ (AMF) rešenja, Allied Telesis je izjavio da iako postoji mnogo aktivnosti oko SND-u data centrima, usvajanje SDN-baziranih rešenja u “data” centru, usvajanje SDN-a u mrežama preduzeća će dobiti zamah tek kada se stvore aplikacije koje će pružiti pravu vrednost poslovanju. Kompanija je odlučila da će stvaranje novih poslovnih vrednosti koje proizilaze iz SDN-a zahtevati nekoliko koraka.
Allied Telesis je priznao da je prethodna SDN inovacija prvenstveno bila usmerena ka nivou kontrole, ostavljajući nivo upravljanja nedovoljno razvijenim. Imajući to u vidu, prvi korak Allied Telesis-a je bio da razvije AMF, koji je doneo inovativno rešenje koje pojednostavljuje upravljanje mrežom i smanjio operativne troškove.
Sledeće, Allied Telesis je stvorio end-to-end sposobnu platformu za SDN koja je u skladu sa najnovijim ratifikovanim OpenFlow standardima. Ova platforma je dizajnirana da bude hibridna i da istovremeno omogućava i OpenFlow i tradicionalno inteligentno Layer 3 prespajanje i da se moze konfigurisati na per-port bazi. Ovom platformom može da se upravlja pomoću AMF-a, da bi pružila moćno i isplativo rešenje za upravljanje SDN mreže.
Konačno, Allied Telesis radi sa partnerima u kreiranju SDN aplikacije koje rešavaju poslovne probleme u “realnom“ svetu. Početni fokus je na kancelarijskim aplikacijama za poslovne korisnike.
„SDN stvara nove inovativne mogućnosti za pružanje fleksibilnih, bezbednih, pouzdanih komunikacionih mogućnosti koje se stvaraju otvaranjem prema mobilnim uređajima i sve većem usklađivanju sa mrežama velikih sistema. Allied Telesis ima višedecenijsko iskustvo u kreativnom rešavanju problema u mrežama velikih sistema, a sada je to iskustvo primenila na rešenja zasnovana na SDN-u“, rekao je Ivan Mladenović, regionalni menadžer za Balkan u Allied Telesis-u.
Moćna kombinacija AMF-a u upravljačkoj oblasti OpenFlow i u kontrolnoj oblasti pruža idealnu platformu za dalje inovacije za razvoj jedinstvenog i pametnog mrežnog rešenja. Dodatno, fleksibilna AMF platforma podržava prethodne Allied Telesis proizvode, uključujući i prekidače radne grupe i moguće je migrirati starije mrežne sisteme na AMF sistem, bez nastanka većih investicija.
U budućnosti, Allied Telesis-ov razvoj će još više poboljšati AMF/OpenFlow ponudu da podržava bežične uređaje, veće mreže i raznovrsnost poslovnih modela.
Cene robe široke potrošnje u Srbiji gotovo su upola niže nego u Evropskoj uniji, pri čemu odeća košta skoro kao u EU, ali su cigarete i piće znatno jeftiniji, pokazuju zvanične evropske statistike.
Kako je u četvrtak preneo Euraktiv Srbija, cene robe široke potrošnje u Srbiji u 2013. godini bile su na 54 odsto prosečnih u EU. Hrana i sokovi su u Srbiji za 25 odsto jeftiniji nego u EU, cena elektronskih uređaja niža je za 10 odsto, a odeće za samo dva procenta.
U Srbiji su osetno jeftinije nego u EU hotelske usluge, čija je cena na 50 odsto proseka za Uniju, i piće i duvan (53 odsto). Od Srbije je u okruženju skuplja samo Crna Gora, gde su cene robe široke potrošnje na 56 odsto proseka EU. U Makedoniji su cene proizvoda široke potrošnje na 47 odsto proseka u Uniji, u Bosni i Hercegovini na 53 odsto a u Albaniji na 51 odsto.
Izvor: Beta, Euraktiv Srbija
Predžetvena groznica se oseća na svakom koraku. Psihoza iščekivanja cene po kojoj će se otvoriti tržište pšenice roda 2014., u velikoj meri uticalo je na opštu tržišnu atmosferu. Prve reakcije su pad cene pšenice prošlogodišnjeg roda, ali i povećan promet u trgovanju hlebnim zrnom usled pripreme skladišta za prijem novog roda. Promet od 1.257 tona robe u proteklom nedeljnom periodu je duplo veći nego prethodne nedelje, dok je vrednost prometovane robe iznosila 30.630.770 dinara i za 82,64% je veća od finansijskog pokazatelja vrednosti prometa iz prethodne nedelje.
Pšenica roda 2013. godine već treću nedelju za redom je u padu. Ovoga puta nedeljni pad cene je iznosio čitavih 5,48%. Prosečna cenovna vrednost pšenice je iznosila 22,95 din/kg (20,87 bez PDV). Inače, pretežna cena trgovanja se u drugoj polovini nedelje stabilizovala na nivou od 20,50 din/kg bez PDV. Pad cene je očekivan, s obzirom da je pitanje dana kada će krenuti značajnija ponuda nove, jeftinije pšenice, dok sa druge strane ne mali broj kupaca izražava skepsu u pogledu kvaliteta prošlogodišnje pšenice koja se nalazi na dnu silosa i koja po pravilu ima nešto više nečistoće od predviđenog standarda.
Dok ne startuje trgovina pšenice novog roda, kao dobar i pouzdan indikator cene nove pšenice može da posluži cena stočnog ječma na SPOT tržištu na “Produktnoj berzi”. Naime, prvo trgovanje ječmom roda 2014. je realizovano po ceni od 16,50 din/kg bez PDV, dok je nedeljno trgovanje zatvoreno po ceni od 16,60 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja ove robe je iznosila 18,22 din/kg (16,56 bez PDV).
Cena kukuruza je realtivno stabilna. Prosečna cena trgovanja je iznosila 18,71 din/kg (17,01 bez PDV) što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodnu nedelju od 0,65%. U zavisnosti od očekivanog prinosa novog roda i dinamike ugovaranja terminske prodaje za izvoz, možemo očekivati i odgovarajuća cenovna pomeranja ove robe. Za sada očekivanja idu u pravcu prosečnog prinosa sa solidnim izvoznim potencijalom.
Soja i sojina sačma i protekle nedelje su bile prisutne u trgovanju na novosadskoj berzi. Obe robe su imale cenovni rast. Kod sojinog zrna taj rast je bio nešto veći, a kod sojine sačme manji. Naime, soja roda 2013. se prodavala preko berze po prosečnoj ceni od 67,54 din/kg (61,40 bez PDV), što je za 1,49% rast u odnosu na cenu ove robe u prethodnoj nedelji, dok je sojina sačma na berzanskom tržištu postigla cenu od 74,16 din/kg (61,80 bez PDV) ili za 0,49% više u odnosu naprethodnu nedelju.
PRODEX
Posle nekog vremena, ponovo nedeljni promet na “Produktnoj berzi” od preko 1.000 tona. Osnovni uzrok intenziviranja trgovanja leži u cenovnom kolebanju najznačajnijih primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kukuruz je nakon nagoveštaja s početka nedelje da će doći do pada cene, ipak do kraja nedelje zadržao svoj prošlonedeljni cenovni nivo od 17,00 din/kg, bez PDV-a. Cena pšenice je doživela pad, u odnosu na prethodnu nedelju i to za čitav dinar po kilogramu, završivši ovu nedelju na cenovnom nivou od 20,50 din/kg, bez PDV-a. Stočni ječam novog roda startovao je sa cenom od 16,50 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,80 din/kg, niže od poslednje registrovane cene ove kulture prošlogodišnjeg roda. Jedino je cena soje u zrnu otišla nagore i to za 0,90 din/kg, beležeći na današnji dan vrednost od 61,40 din/kg, bez PDV-a.
Kako grafikon pokazuje, PRODEX je tokom nedelje za nama, tačnije u sredu, zabeležio najnižu indeksnu vrednost, u poslednja tri meseca. Vraćanje cene kukuruza, do kraja nedelje, na nivo od 17,00 din/kg, bez PDV-a, donekle je oporavio vrednost ovog pokazatelja, ali je isti ipak u padu u odnosu na prošli petak i to za 1,48 indeksnih poena, beležeći na današnji dan vrednost od 220,38 indeksnih poena.
SVET
Prognoze za moguće velike svetske zalihe pšenice, najviše su uticale na globalno tržište ove kulture u poslednjih nedeljeu dana. Rani rezultati žetve ozime pšenice u SAD-u, nastavljaju da pokazuju razočaravajuće prinose, a usled nedavnih obilnih padavina dovodi se u pitanje i sam kvalitet kulture. USDA-ov WASDE izveštaj pokazao je smanjenje prognoze domaće proizvodnje za 0.5 miliona tona, na 52.9 miliona tona (58.0 milionat oan prošle godine), a nivo proizvodnje HRW pšenice bi time bio na najnižem nivou od 2006. godine. Prole ćna setva je skoro pri kraju, a ocena useva je na nivou od 72% dobar/odličan.
Veoma povoljniuslovi rasta useva, kao i povoljno vreme karakterišu nedelju za nama kada je u pitanju kukuruz u SAD-u. Vrednosti kukuruza su pale na minimum u poslednjih 19 nedelja. Stanje useva je ocenjeno sa 76% dobar/odličan (75% prošle newdelje i 64% poršle godine).
U odnosu na kraj prošle nedelje cena julskog fjučersa na kukuruz u Čikagu skočila je za 1.44%, dok je cena fjučersa na pšenicu skočila za 1,40%.
USDA-ov WASDE izveštaj od srede, pokazao je da će američka proizvodnja ove uljarice 2014/15 biti na rekordnih 98.9 miliona tona (89.5 miliona tona poršle godine), a da će zavrne zalihe biti na maksimumu u poslednjih osam godina, odnosno na nivou od 8.8 miliona tona (3.4 miliona tona prošle godine). Setva je na nivou od 92% (87% poršle nedelje i 83% poršle godine).
Vrednost fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 0.38%, dok je cena fjučersa na sojinu sačmu manja za 3.84%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do skoka cene pšenice sa avgustovskim fjučersom za 0.50%, dok je kukuruz sa julskim fjučersom jeftiniji za 0,57%. Cena pšenice sa novembarskom isporukom je u Parizu skočila je za 0.27%, dok je avgustovski fjučers na kukuruz u Parizu pao za 6.51%.
Članovi Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) razgovarali su sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem o načinima kako se privreda dalje može uključiti u saniranje posledica poplava ali i o dosadašnjem napretku reformskih procesa i prioritetima privrede i Vlade za kreiranje boljeg poslovnog ambijenta.
Ekolozi već godinama govore da je upravljanje rekama orijentisano na glomazne građevinske radove poput popločavanja prirodnih obala, prekrajanja reka, potapanja tokova akumulacijama i sl (dakle, poput našeg) – veoma zastareo koncept. Umesto toga, u Evropi do izražaja dolazi ostavljanje više prostora za reke, koje potvrđuje zaštitnu ulogu prirodnih poplavnih područja, meandara, rukavaca koji su sastavni deo reka i prirode.
Hrvatski biolog Goran Šafarek navodi jedan uspešan primer u austrijskoj pokrajini Karintiji gde je reastaruiran deo Drave koji je prethodno uništen kanaliziranjem i utvrđivanjem obale: “Time je usporena degradacija korita, poboljšana obrana od poplava ali i ekološka situacija. Osim toga, razvijene su mnoge napredne metode modelisanja reka, razbijen je koncept da reke moraju biti pošto-poto regulisane i lokalno stanovništvo je shvatilo značaj očuvanih reka. Važan deo projekta bili su i edukacija i razvoj turizma”.
Načelom “više prostora rekama” bavi se i evropska Okvirna direktiva o vodama (WFD), čiji je cilj postupni poveraćaj prirodnih vodotokova. Njihova ideja je da rekama treba dati više prostora odnosno da nasipi treba da budu što dalje od reka, kako bi one prirodno mogle odrađivati svoju dinamiku. To nije uvek moguće uraditi u naseljenim mestima, ali trebalo bi se potruditi da ovo uradimo bar u nenaseljenim područjima.
Izvor: Tportal
Na listi banaka po aktivi prva Intesa, a u osiguranju, Dunav osiguranje, sledi produbljivanje jaza između uspešnih i neuspešnih. Bankarski sektor i dalje dobro kapitalizovan i snažan ali nivo problematičnih kredita i dalji pad privredne aktivnosti prete da povuku sistem u spiralu proizvođenja sve većeg procenta loših plasmana. Banke su sve snažnija podrška u finansiranju države, ali u slučaju daljeg pogoršanja u domenu javnih finansija to bi mogao postati problem. Banka Intesa je prva na listi pet najvećih banka Srbiji po visini aktive, koji redovno objavljuje specijalizovana publikacija časopisa Biznis i Finansije, FINANSIJE TOP.
Slede Komercijalna banka, Unicredit, Societe Generale Srbija, Raiffeisen, Eurobank i Aik banka. Iako se lista ne menja značajno u poslednjih nekoliko godina, činjenica da je polovina od 30 banaka prošle godine poslovala sa gubitkom pokazuje da je opstanak na vrhu privilegija velikih banaka, a da je manjim bankama sve teže da pronađu svoju tržišnu nišu.
Ipak, fokusiranje na potrebe specifičnih kiljenata pomoglo je i nekim manjim banakama da se po pokazatelju dobiti – visoko rangiraju.
To se vidi iz redosleda prvih pet banaka po dobiti gde su u prvih pet: Banka Intesa, a slede je Raiffeisen, Komercijalna banka, Unicredit i Procredit banka.
Na listi prvih pet osiguravajućih kuća po aktivi je Dunav Osiguranje, a zatim slede Delta Generali, Wiener Stadtische osiguranje, DDOR Novi Sad, i Grawe osiguranje.
Ako pogledamo listu osiguravajućih kompanija po dobiti, na prvom mestu je Delta generali, a slede Grawe osiguranje, Wiener Stadtische, Delta Generali reosiguranje i Wiener RE osiguranje.
Rang-liste banaka i osiguravajućih društava FINANSIJE TOP napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha na dan 31.12.2013. godine, dok je rang-lista brokerskih kuća napravljena prema prometu u 2013. godini, na osnovu podataka Beogradske berze.
Većina banaka na srpskom tržištu se suočava sa dva ključna i međusobno povezana problema, a to su pad kreditne aktivnosti i višak likvidnosti koji ima svoju cenu. Uz to banke često nemaju ni snage ni dovoljno sposobnosti da se same izbore sa nagomilanim lošim kreditima, što dodatno usporava kreditnu aktivnost.
“Od visokog nivoa nenaplativih kredita još je opasnije oklevanje da se ovaj problem reši. Ono banke uvlači u spiralu stalnog proizvođenja loših dužnika”, upozorio je dr Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na konferenciji za štampu povodom predstavljanja specijalizovane publikacije magazina Biznis i Finansije, FINANSIJE TOP 2013/14.
Visok nivo deficita budžeta i odlaganje većih rezova za jesen moglo bi na dugi rok imati ozbiljne posledice i po finansijski sektor. Plasmani banaka u pozajmice državi danas čine oko 12 odsto bilansne aktive poslovnih banaka u Srbiji. Stoga bi ulazak države u krizu javnog duga i prekvalifikacija plasmana banaka ka državi u nenaplativa potraživanja dovela do rasta stope nanaplativih kredita na nivo koji bi zahtevao veliku direktnu intervenciju države, u cilju rekapitalizacije banaka, a zarad očuvanja finansijske stabilnosti zemlje, kaže Saša Ranđelović docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sektor osiguranja je, nakon devet godina profitabilnog poslovanja, u 2013. godini na ukupnom nivou iskazao gubitak.
I pored toga, zabeležen je blagi rast prihoda od premija i bilansne aktive, dok je kapital neznatno smanjen. Saradnja banaka i osiguranja na višem nivou mogla bi da pokrene celokupno tržište osiguranja, baš kao i poreske olakšice na životno osiguranje, koje bi u narednih pet godina generisale najmanje milijardu evra za ulaganja države u strateške projekte, smatraju stručnjaci u oblasti osiguranja.
FINANSIJE TOP 2013/14 je specijalizovana edicija magazina Biznis i Finansije i daje pregled poslovanja i bilansa banaka, osiguravajućih društava, lizing kuća, brokerskih i revizorskih kuća u 2013. godini i rezultate analize dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzionih fondova, investicionih fondova u Srbiji i berzi u regionu. Svi navedeni poslovni pokazatelji u tabelama dobijeni su od APR-a.
Ruska tržišta su se delimično oporavila posle teških gubitaka sa početka godine, kada je eksalirala kriza u Ukrajini a Zapad naterao investitore da potraže najbrži izlaz iz zemlje za svoja sredstva.
Moskovski MICEX indeks izgubio je 21% vrednosti u periodu januar-mart, ali sada se u poptunosti povratio na nivo s početka godine, a i rublja, koja je oslabila 11% prema američkom dolaru u istom periodu, sada je na gubitku samo 4%. Ekonomski eksperti veruju da su se investitori masovno vratili jer je oslabio strah od uvođenja večih trgovinskih sankcija. „Situacija u Ukrajini se nije poboljšala ali najgori scenario nije se odvio“, ističe Markus Svedberg, vodeći ekonomista u East Capital. S druge strane, aktivnosti nekih velikih hedž fondova u Rusiji nisu prestale ni za vreme najkriznijeg perioda: tokom prvog kvartala posebno su bile tražene akcije dve ruske telekom kompanije listirane u SAD, VimpelComa i Mobile TeleSystems.
Zamrzavanje kapitala pojedinim kompanijama i preduzetnicima u Rusiji, kao i zabrana putovanja, kao deo uvedenih sankcija – nisu u mnogome pogodili rusku privredu. Poslovno raspoloženje prema Rusiji promenilo se i zbog rasta ostalih velikih ekonomija u razvoju (Indonezija, Brazil, Turska, Južna Afrika, Indija), ali i rasta cena nafte u poslednjim mesecima, pošto je Rusija jako orijentisana prema izvozu energenata.
Izvor: CNBC
Prvi sastanak Upravnog odbora strategije „Jugoistočna Evropa 2020“ (JIE 2020) Saveta za regionalnu saradnju (RCC) održan je juče u Bukureštu. S obzirom da su slab rast i nezaposlenost najveći problemi regiona, Savet za regionalnu saradnju je pripremio strategiju JIE 2020 da bi na taj način pomogao vladama u njihovim nastojanjima da se usredsrede na ekonomiju, otvaranje radnih mesta i kvalitetno upravljanje privredom.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović naglasio je izvodljivost samog procesa za koji je rekao da je „realna ravnoteža između ambicija i stvarnosti“. Kjartan Bjornsson, zamenik šefa Odeljenja za regionalne programe u Generalnoj direkciji za proširenje Evropske komisije, opisao je strategiju JIE 2020 kao „pravi pristup u pravo vreme i na pravom mestu“. I Svilanović i Bjornsson su naglasili da građani regiona „zaslužuju bolji život“ i da postoji još mnogo toga što valja postići na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Na tom će putu realizacija biti ključ uspeha same strategije.
Upravnom odboru strategije predstavljen je početni izveštaj za strategiju JIE 2020 „Ka regionalnom rastu“, a data su i objašnjenja u vezi sa pokazateljima njenog sprovođenja. Sanjin Arifagić, koordinator strategije JIE 2020 Saveta za regionalnu saradnju, je prilikom predstavljanja grupe pokazatelja koji će se koristiti za praćenje napretka u sprovođenju strategije rekao da će mehanizam praćenja omogućiti svim zainteresovanim stranama, vladama i građanima regiona, da imaju „pun i jasan uvid u načine na koje strategija ima uticaj na region“.
Na Upravnom odboru je evidentiran i dosadašnji napredak i date su smernice za realizaciju ove ključne aktivnosti Saveta za regionalnu saradnju. Strategija „Jugoistočna Evropa 2020“ predstavlja zajedničku strategiju ekonomskog razvoja sedam zemalja iz Jugoistočne Evrope, odnosno Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova*, Crne Gore, Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Strategiju su inicirale i dogovorile vlade pomenutih zemalja tokom 2014. godine uz podršku Saveta za regionalnu saradnju.
Sprovođenjem 86 strateških mera zemlje planiraju da uklone trgovinske barijere, da zajednički promovišu region stranim investitorima, finansiraju zajedničke istraživačke programe, da razviju zajedničku energetsku i transportnu infrastrukturu, omoguće mobilnost radnika na teritoriji celog Balkana i da poboljšaju vladine usluge kao i ambijent za poslovanje. Rast koji će podstaći pomenute mere mogao bi do 2020. godine otvoriti milion radnih mesta i celi region približiti pristupanju Evropskoj uniji. Na državnom kao i na regionalnom nivou sprovode se aktivnosti i koriste se brojni instrumenti da bi se pomoglo vladama u uspešnoj realizaciji. Jedan od instrumenata koji će biti na raspolaganju za sprovođenje strategije JIE 2020 je IPA II, odnosno instrument EU za predpristupnu pomoć, kroz koji će se u narednih sedam godina za ovu namenu osigurati 11,7 milijardi evra.
Posebnim ciljevima strategije JIE 2020 nastoji se postići sledeće: povećati regionalni BDP PPP (bruto domaćeg proizvoda na paritetu kupovne moći) po glavi stanovnika sa 38% na 46% proseka 27 zemalja članica EU; povećati ukupnu vrednost trgovine regiona u robama i uslugama za više od 130%
Smanjiti trgovinski deficit regiona sa 14,1 na 11,6 procenata regionalnog BDP-a; povećati BDP po zaposlenoj osobi za 32%; uvećati broj visokoobrazovanih ljudi za njih 300.000 u sklopu radne snage u regionu; unaprediti efikasnost vlada merenu indeksom upravljanja Svetske banke sa 2,33 na 2,9 do 2020; pospešiti otvaranje novih preduzeća (godišnji broj novih preduzeća) sa 30.107 na 33.760; povećati izvoz roba i usluga po glavi stanovnika iz regiona sa 1.780 na 4.250 evra; povećati ukupnu stopu zaposlenosti kao procenat stanovništva starijeg od 15 godina i to sa 39,5% na 44,4%; povećati trgovinu robama unutar regiona JIE za više od 140%; povećati ukupan godišnji priliv direktnih stranih investicija u region za najmanje 160%.