Vesti

Šest kompanija izlagale su u sklopu nacionalnog paviljona i to: MasterFrigo, Pionir, Healthy Fruit (Agrograf), Frigonais, Foodland i Agranela.Ostalih sedam kompanija izlagalo je samostalno.

Kompanije su objavile da su realizovale prodaju u vrednosti od 2 milionadolara a da se za izvoz robe u vrednosti od 3,2 miliona dolara još uvekvode pregovori. Voće i proizvodi od voća uglavnom se plasiraju na tržišteEU dok će konditorski proizvodi od sada moći da se nađu i na tržištimaMongolije, Tajvana, Libana, Južne Afrike i Izraela.

Smrznuto, sveže i suvo voće, pirei, džemovi, sokovi i konditorskiprozivodi samo su deo širokog asortimana prozvoda koji bili izloženi naovogodišnjem sajmu.

Učešće srpskih kompanija na ovogodišnjem sajmu pomogli su Agrobiznisprojekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Privrednakomora Srbije.

Svake druge godine, kompanije iz celog sveta okupljaju se na sajmu ANUGA uKelnu i prezentuju svoje proizvode predstavnicima prehrambene industrije.Na sajmu ANUGA 2011, izlagalo je 6.596 kompanija iz 100 zemalja. Preko155.000 ljudi iz 180 zemalja posetilo je sajam ove godine.

I baš na nekadašnji Dan republike (29. novembar)Danas.hr objavio je tekst o povećanoj stopi samoubistava radnika preduzeća koja su u stečaju, posebno u Makedoniji: „Dvadeset pet naših članova ubili su se jer više nisu mogli podneti život u bedi. Svi su imali preko 50 godina. Neki su se obesili, neki su skakali s mostova i zgrada, a jedan se spalio“, kaže Ljiljana Georgievska, potpredsednica organizacije UNIT, udruženja „stečajevaca“, makedonskih radnika koji su ostali bez posla jer su njihova preduzeća otišla u stečaj nakon loše sprovedene privatizacije.

Ovo nije izuzetak na Balkanu danas, na kome živi vojska nezaposlenih iznad 50-te godine života. Ova generacija trpi najteže ekonomske posledice ratnog pustošenja i kolapsa bivše Jugoslavije, kao i tranzicije balkanskih zemalja iz socijalističke ekonomije u kapitalizam.

Makedonski ministar rada i socijalne politike Dželal Bajrami ne zna koliko je tačno ljudi ostalo bez posla zbog propadanja privatizovanih kompanija, ali kaže da „neki tvrde da je u pitanju više od 20.000 ljudi a neki celih 30.000“.

Tako u Hrvatskoj čak 40 odsto dugotrajno nezaposlenih ima više od 50 godina.U izveštaju za 2010. godinu, hrvatski ombudsman je konstatovao da je starosna diskriminacija najrasprostranjeniji oblik diskriminacije na tržištu rada. U izveštaju se citira istraživanje u kojem su stariji radnici opisani kao „ugrožena vrsta za koju je pronalaženje novog posla po dobijanju otkaza gotovo nemoguća misija“.

Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), u vreme socijalizma je manje od pet odsto nezaposlenih Hrvata imalo preko 50 godina. Pre 10 godina bilo ih je već 13 odsto.Do 2010. godine ovaj procenat se udvostručio. Dvadeset šest odsto od 320.000 registrovanih nezaposlenih ima preko 50 godina. Stariji od 50 godina čine i 40 odsto dugotrajno nezaposlenih, onih koji su bez posla duže od jedne godine.

Projekat „Budi Vip student“ omogućava talentovanim mladim ljudima da steknu iskustvo u oblasti telekomunikacija. Najboljih 20 studenata završnih godina studija i ove godine očekuju vredne nagrade: plaćena dvomesečna letnja praksa u Vipu, notebook računar i smart telefon iz Vipove ponude sa priprejd SIM karticom i 15.000 dinara kredita, kao i dva edukativna soft-skills seminara u okviru Vip kluba, predavanje stručnjaka Telekom Austria Grupe u okviru TAG kluba, uz mentorstvo menadžera Vipa tokom prakse i master studija.

Pravo učešća na konkursu imaju redovni studenti završnih godina osnovnih studija odabranih državnih fakulteta IT i biznis orijentacije Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Od kandidata se očekuje minimalna prosečna ocena 8 na studijama u toku prijavljivanja, odlično znanje engleskog jezika i poznavanje rada na računaru, kao i upis master studija u akademskoj 2012/2013 godini.

Proces selekcije organizovan je kroz tri eliminacione faze. U prvoj fazi kandidati su u obavezi da pošalju CV i odgovore na tri postavljena pitanja na engleskom jeziku. U drugi krug prolazi 60 studenata sa kojima će biti obavljeni individualni intervjui, nakon čega se pravi selekcija 40 kandidata koji prolaze u treći, finalni krug. U finalnom krugu selekcije kandidata 40 kandidata nadmetaće se kroz kreativne radionice i interaktivne igre za 20 Vipovih stipendija. Nakon završnog vikenda, stručni žiri će krajem marta 2012. godine odabrati novih 20 Vip stipendista.

Pročitajte nastavak teksta

Gardijan komentariše da nije poznato da li je ovde u pitanju „žica za biznis“ ili altruizam fudbalera, ali i da njihovi napori ne mogu da odmognu zemlji iz koje se povlače strani investitori. Damiano Tommasi, bivši igrač, sada direktor Fudbalskog udruženja Italije, poslao je pismo članovima udruženja u kojem ih ohrabruje da kupuju italijanske obveznice, sa namerom da fudbaleri „budu za primer ostalima“.

On kaže da su reakcije na pismo bile pozitivne i da očekuje povećanu kupovinu obveznica ove nedelje. „Udruženje će samo da kupi obveznice u vrednosti od 100 000 evra, od novca njegovih članova“, tvrdi Tommasi.

Ova odluka doneta je pošto su investitori odlučili da je italijanski dug rizičniji nego ikada do sada, i kada je u petak Italija morala da plati prinos od 7,8% na dvogodišnje obveznice.

Zato su u ponedeljak banke spustile svoje takse kao odgovor na kampanju za kupovinu obveznica. Još jedan razlog za ovu odluku banaka bio je apel italijanskog preduzetnika Đulijana Melanija na stanovništvo da se uključi u kupovinu obveznica na celoj stranici lista Korijere de la Sera.

Ovo svakako nije samo patriotski akt, jer obveznice nose visoke prinose, pa Tommasi komentariše da je investiranje u obveznice znatno manje sumnjiv posao od mnogih šema u koje su fudbaleri ranije ulagali novac.

Poziv da Italijani postanu vlasnici sopstvenog duga ima i svoje makroekonomsko opravdanje jer su zemlje u kojima su vlasnici duga sopstveni građani mnogo manje izložene hirovima tržišta od onih zemalja gde je sav dug u rukama spoljnih investitora.

Autori ovog projekta navode da je mapa najtačnija, najdetaljnija i najaktuelnija. Trenutno su sve zgrade prikazane arhitektonskim oblikom, a 80-85% je pokriveno i uličnim brojem. U poslovnom informatoru je trenutno uvršteno 37.000 aktivnih gradskih preduzeća, a mapa i informator se proveravaju i ažuriraju svakog meseca.

Najvažnija karakteristika Infograda je da su sva preduzeća u njemu predstavljena besplatno. Program je interaktivan i može se koristiti i samo kao obična mapa, u svrhu pronalaženja ulica ili institucija, ali se u njemu mogu pretraživati i firme po delatnosti ili po nazivu, mejl adresi, broju telefona, čak i po ključnim rečima, nalik pretrazi na googlu.

Infograd je do sada postojao samo u offline verziji koja se automatski periodično dopunjuje. U proteklom periodu je dopuna bila na mesečnom i dvomesečnom nivou, a kako iz Infograda kažu, plan je da ubuduće periodična dopuna bude na četiri meseca.

Online beta verzija je puštena u subotu ujutru i pretraga je ograničenija u odnosu na offline verziju, jer još uvek nisu svi podaci prebačeni iz offline baze, ali se na tome trenutno radi. Plan je da se dodatne opcije uvedu tokom decembra meseca. Autori navode da je plan i da proleća izađu i obe verzije Infograda za mobilne telefone, a u planu su i drugi gradovi u zemlji i regionu, koje će takođe biti besplatne.

U novom izveštaju OECD-a preporučuje se hitno jačanje evropskog fonda za spasavanje i poziva se evropska centralna banka da učini više na rešavanju krize. Prema prognozamaVelika Britanija i zemlje evrozone mogle bi da uđu u recesiju opet, a za sada je smanjena prognoza privrednog rasta u svetu.Ta organizacija za evrozonu predviđa smanjenje od jedan odsto u ovom tromesečju i 0,4 odsto u sledećem.

Prognoza privrednog rasta u svetu takodje je smanjena na 3,8 odsto u ovoj i 3,4 odsto u 2012. godini, a OECD je upozorio da bi neki „negativan događaj“ u evrozoni mogao da izazove ekonomske poremećaje u svetu.

OECD je zabrinut da da evropske vlasti neće na vreme uvideti važnost preduzimanja akcije koja bi mogla sprečiti novi kolaps u svetu. Čini se da se svi oporavljaju od prošle krize – SAD ima slab privredni rast, evrozona oseća blagu recesiju a japanski privredni rast je ubzan zbog rekonstrukcije zemlje, međutim ovaj napredak je samo privremen. TV prilog o ovome možete videti na ovoj adresi.

U stvarnosti, investitori na finansijskom tržištu nemaju puno toga zajedničkog s nemačkim političarima. Normalno, ovi prvi ne razumeju zbog čega je ovim drugima potrebno toliko vremena za sprovođenje odluka donešenih na kriznim sastancima. Obratno, investitor služi političaru kao žrtveni jarac kada, na kraju dana, treba uprti prstom na onoga ko je ovu krizu prouzrokovao.

Postoji jedna tačka, međutim, u kojoj su obe strane neobično saglasne: u njihovom viđenju nemačke fiskalne politike, za koju smatraju da čvrsta i uzor svim južnjačkim državama dužnicima. Čak i kada činjenice tome protivreče, to je brod nitko ne želi za ljulja.

Tako je Volker Kauder, glavni bič Hrišćanske Demokratske Unije (CDU), na konvenciji svoje stranke nedavno izjavio da „Evropa sada govori nemački“. Ovim pomalo šovinističkim šepurenjem Kauder zapravo divno sažima politiku svoje kancelarke. Budući da je evro-kriza izbila početkom 2010, mantra koju evo već skoro dve godine ponavlja Angela Merkel je da, ako bi svako mogao uštedeti kao što to umeju Nemci, tada ne bi bilo nikakvih problema.

Morate Merkelovoj dati za pravo: ona je, očigledno, bila prilično uvjerljiva. U svakom slučaju, investitori na finansijskim tržištima čini se da joj veruju. I dok traže više kamatne stope za kupovinu državnih obveznica iz gotovo svih ostalih zemalja evrozone, oni svoj novac daju na raspolaganje nemačkom ministru finansija takoreći besplatno.

Nemačka ne štedi

Teško je to racionalno objasniti. Svako ko bi pogledao samo malo pažljivije, naravno da bi uočio kako zemlje poput Španije ili Italije nisu ni izbliza toliko loše kao što to visoke kamatne stope sugerišu. No, sigurno biste otkrili i da Nemačka nije ‘dečko štediša’, za kakvog se, inače, predstavlja.

U svojoj najnovijoj ovogodišnjoj prognozi za Nemačku, Evropska Komisija procenjuje da je njen dug 81,7 posto bruto domaćeg proizvoda. To je znatno više od zacrtanih 60 posto, što je plafon kojeg je postavio evropski Pakt za stabilnost – sporazum na koji se savezna vlada redovno poziva ne bi li zemlje južne Europe ‘udarala po ušima’ – a sada bi da zamahne još snažnije. Bilo bi uputno da se zemlja, koja ovim rigoroznim pravilima želi druge dovesti u red, pre svega i sama pridržava tih istih pravila.

Premijer Luksemburga Žan Klod Junker je, dakle, imao pravo u svom nedavnom osvrtu na “nemačku nadmenost”. Španija je, na primer, s dugom od 69,6 posto BDP-a znatno bliža zadovoljavanju normi propisanih Paktom o stabilnosti nego Nemačka. Čak bi i Holanđani (64,2 posto) kao i Finci (49,1 posto) imali više prava od Nemaca da se pred ostalim Evropljanima postave zapovednički.

Jedina stvar koja opravdava trenutno poverenje u nemačke javne finansije jeste relativno nizak budžetski deficit, zapravo nizak nivo novog zaduživanja u odnosu na društveni proizvod. Mnogo je razloga zbog kojih je taj odnos znatno manji nego što je u južnim državama EU – ali nijedan od njih nema bilo kakve veze s nametnutim imidžom „gvozdene volje štediša“, kojeg nemačka savezna vlada toliko voli.

Nemačke arogantne himne disciplini

Naprotiv, u Nemačkoj se ne štedi. Rashodi saveznog budžeta su nedavno povećani pa će, prema finansijskim planovima, on narednih godina ostati relativno stabilan na oko 300 milijardi evra. Paket štednje kao njegov deo, a koji je s mnogo buke usvojen prošle jeseni, promenio je stvari samo onoliko koliko je bilo potrebno da se stvori „kočnica za dug“, kojom Nemci sada vole da mašu i spočitavaju svima širom Evrope.

Ipak, uzrok toga što je u poslednjih godinu i po nemački budžetski deficit gotovo na nuli isključivo treba tražiti u snažnoj ekonomiji, koja je saveznoj vladi ulila neočekivano visoke poreske prihode, a BDP pogurala snažno naviše. Budući da se veličina deficita izračunava kao odnos duga prema BDP-u, on stoga i pada. A to ima vrlo malo veze sa štednjom.

Čak i dosadašnja dobra ekonomska situacija nije bila posledica tevtonskog asketizma – barem ne svesno od strane države. Uzroke velike potražnje za nemačkom robom u inostranstvu uglavnom treba tražiti u firmama koje prave dobre proizvode po relativno niskoj ceni.

Sadašnja vlada, međutim, brižljivo neguje svoje arogantne ode “nemačkoj disciplini”, i isporučuje ih većem delu Evrope. U Grčkoj, Španiji ili Italiji – gde su Nemce nekada u najmanju ruku izuzetno cenili zbog svojih vrlina – sada prvenstveno doživljavaju kao arogantne nadzornike koji ostatku kontinenta objavljuju kako treba živeti i kako treba raditi. U budućnosti, ovo nikako ne može slutiti na dobro.

Preveo: M.L.

Ove kompanije registrovane su od strane offshore agenata koji su poznati po saradnji sa organizovanim kriminalom.Jedan od takvih igrača je Le Duc Hoa, poslovni čovek iz Vijetnama, koji je posle sudskog procesa u Rumuniji odlučio da porazgovara sa novinarima o ovoj temi.

Njegov posao bio je prenos novca sa jednog mesta na drugo, a rumunsko tužilaštvo tvrdi da je Duc Hoa utajio preko 800 miliona dolara kao šef azijskog organizovanog kriminala u istočnoj Evropi. Novinari pišu da je ovaj vid pranja novca karakterističan za sve oblike organizovanog kriminala – trgovinu ljudima, drogom i oružjem, ali i za finansijski kriminal.

Agenti koji posreduju u pranju novca obično su ljudi kojima je jedina registrovana imovina otvoren račun, i veliki broj njih ima račun u Rusiji. Takođe, ova zemlja je pogodna i za razvoj finansijskog kriminala – 250 000 ruskih firmi je vlastima predalo izveštaje prema kojima nisu imali poslovnih aktivnosti i tako izbeglo porez, dok je Centalna banka otrkila da je preko računa ovih neaktivnih firmi prošlo 130 milijardi dolara.