Ekonomija

Zemlje EU u kojima je radni vek najduži

by bifadmin

Prosečan radni vek u Evropskoj uniji prošle godine iznosio je 37,5 godina, ali je u Holandiji, Švedskoj i Estoniji bio znatno duži.

Na nivou cele Unije očekivani radni vek muškaraca iznosio je u proseku 39,5 godina, a žena 35,4 godine, pa je prosek bio 37,5 godina. Ovaj pokazatelj je u stalnom porastu od 2016. godine, kada je iznosio 35,2 godine.

Očekivani radni vek znatno se razlikuje među državama članicama. U Holandiji se radi 44 godine, u Švedskoj 43,4 godine, Danskoj 42,6 godina a Estoniji 41,5 godina. Nasuprot tome najkraći radni vek zabeležen je u Rumuniji (32,7 godina), Italiji (33), Bugarskoj (34,6), Hrvatskoj (35,1) i Grčkoj (35,3).

U periodu od 2016. do 2025. očekivani radni vek produžen je u svim državama članicama EU. Najveći rast zabeležile su Malta, u kojoj je broj godina provedenih na poslu povećan za 4,9, Mađarska (4,2 godine), Irska (4,2 godine) i Holandija (4,1).

Malta i Mađarska su sa ispodprosečnih vrednosti iz 2016. u prošloj godini premašile prosek EU. Posebno se izdvaja Malta, gde je očekivani radni vek žena produžen za čak 7,8 godina što je najviše u Evropskoj uniji.

Sličan trend zabeležen je i u većini drugih članica. U većini država radni vek žena rastao je brže nego radni vek muškaraca. Izuzeci su Danska, Rumunija, Švedska i Grčka, dok su u Sloveniji, Kipru, Bugarskoj i Belgiji povećanja bila približno jednaka za oba pola.

Rodne razlike

U svim zemljama EU postoje razlike između očekivanog radnog veka muškaraca i žena, pri čemu muškarci uglavnom rade duže. Međutim, u Litvaniji, Letoniji i Estoniji situacija je obrnuta – žene u proseku rade duže od muškaraca za 1,3, 0,9, odnosno 0,7 godina. Među ostalim članicama najmanja razlika zabeležena je u Finskoj (0,7 godina).

Najveći rodni jaz imaju Italija (8,9 godina), Rumunija (6,9 godina), Grčka (6,7 godina) i Malta (6,3 godine).

Izvor: Anketa o radnoj snazi Evropske unije

Foto: phooto, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Afrička kuga svinja širi se Srbijom: Vanredna situacija proglašena u tri grada

by bifadmin
Afrička kuga svinja ponovo predstavlja ozbiljan izazov za domaće stočarstvo. Vanredna situacija zbog širenja zaraze trenutno je na snazi u Rumi, Obrenovcu i Sremskoj Mitrovici, dok nadležni upozoravaju da bi ista mera uskoro mogla biti uvedena i u još nekoliko lokalnih samouprava.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je epidemiološka situacija najteža u Sremskom i Mačvanskom okrugu, gde je registrovan najveći broj žarišta bolesti.

Najkritičnije područje na spoju Srema, Mačve i Beograda

Prema rečima ministra, najveća koncentracija zaraženih gazdinstava nalazi se na području koje povezuje Sremski i Mačvanski okrug sa teritorijom Beograda. Upravo u tom delu Srbije nalazi se veliki broj farmi sa domaćim svinjama, ali i značajna populacija divljih svinja koje predstavljaju jedan od glavnih rezervoara virusa.

Poseban problem predstavlja nepoštovanje propisanih mera.

„Ljudi i dalje puštaju svinje van gazdinstava, iako znaju da je to zabranjeno. Kontrole će biti rigoroznije, a kazne znatno oštrije“, upozorio je Glamočić.

Više od 27.000 eutanaziranih svinja

Od početka godine, zbog potvrđenih slučajeva afričke kuge svinja, u Srbiji je eutanazirano više od 27.000 grla.

Kako ističu iz Ministarstva poljoprivrede, eutanazija zaraženih i ugroženih životinja ostaje jedina efikasna mera za sprečavanje daljeg širenja bolesti. Država, kako navode, vlasnicima isplaćuje naknadu za uništena grla u skladu sa važećim propisima.

Bolest nije opasna za ljude, ali ljudi mogu preneti virus
Afrička kuga svinja nije opasna po zdravlje ljudi i ne predstavlja rizik za potrošače mesa koje se nalazi u legalnom prometu. Međutim, ljudi mogu biti mehanički prenosioci virusa, zbog čega su biosigurnosne mere od presudnog značaja.

Najveći prirodni rezervoar virusa ostaju divlje svinje, posebno u područjima gde je bolest već potvrđena.

Kako se prenosi?

Afrička kuga svinja (AKS) je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Za sada ne postoji vakcina niti efikasan lek, zbog čega je jedina mera za suzbijanje bolesti brzo uklanjanje zaraženih životinja i stroga primena biosigurnosnih procedura.

Virus se prenosi direktnim kontaktom između zaraženih i zdravih svinja, preko krvi, izlučevina i leševa uginulih životinja, ali i indirektno – kontaminiranom hranom, obućom, odećom, vozilima, opremom ili predmetima koji su bili u kontaktu sa virusom.

Divlje svinje predstavljaju jedan od najvažnijih rezervoara zaraze, zbog čega je posebno rizičan kontakt domaćih svinja sa otvorenim prostorima u kojima borave.

Držanje životinja

Stručnjaci preporučuju farmerima da svinje drže isključivo u ograđenim objektima, da ne dozvoljavaju kontakt sa divljim svinjama. Farmeri moraju redovno da sprovode dezinfekciju obuće, vozila i opreme, ograniče ulazak neovlašćenih osoba na farmu i odmah obaveste veterinara ukoliko primete simptome poput gubitka apetita, visoke temperature, crvenila kože ili iznenadnog uginuća životinja.

Upravo brzo reagovanje i dosledno poštovanje biosigurnosnih mera predstavljaju najefikasniju zaštitu od širenja bolesti.

Nadležni pozivaju na stroge biosigurnosne mere

Ministarstvo apeluje na vlasnike gazdinstava da pojačaju kontrolu na farmama i primenjuju sve propisane biosigurnosne procedure.

To podrazumeva redovnu dezinfekciju objekata i opreme, zabranu puštanja svinja van gazdinstava, izbegavanje kontakta sa drugim uzgajivačima, ograničavanje odlazaka u šumska područja gde borave divlje svinje i hitno obaveštavanje veterinara pri prvim simptomima bolesti.

Kako ističu stručnjaci, brzina reakcije je ključna za sprečavanje širenja zaraze. Gubitak apetita, povišena temperatura, crvenilo kože ili iznenadno uginuće životinja zahtevaju hitnu veterinarsku intervenciju.

Veliki ekonomski rizik za domaće stočarstvo

Afrička kuga svinja poslednjih godina predstavlja jedan od najvećih izazova za svinjarsku proizvodnju u Evropi. Pored direktnih gubitaka usled eutanazije životinja, bolest dovodi do ograničenja trgovine, povećanih troškova proizvođača i poremećaja u lancima snabdevanja.

Zbog toga nadležne institucije upozoravaju da će naredni period biti presudan za suzbijanje zaraze, posebno u regionima sa najvećom koncentracijom svinjarske proizvodnje.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Završen inkluzivni kamp za decu sa cerebralnom paralizom u Bogovađi

by bifadmin

Inkluzivni kamp za decu sa cerebralnom paralizom, koji je od 6. do 11. jula 2026. godine održan u odmaralištu Crvenog krsta u Bogovađi, uspešno je završen, okupivši dvadesetoro dece uzrasta do 15 godina, njihove pratioce i stručni tim. Tokom boravka u kampu učesnici su imali priliku da letnji raspust provedu kroz druženje, igru, učenje i brojne zajedničke aktivnosti.

Kamp je realizovao Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, u partnerstvu sa Savezom za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda.

Posebno je značajno što je ovogodišnji kamp po prvi put podržan kroz Javni konkurs Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom. Za realizaciju kampa opredeljeno je 734.000 dinara, čime su obezbeđeni prevoz, smeštaj i ishrana svih učesnika.

Za vreme boravka u Bogovađi deca su učestvovala u sportskim, rekreativnim i kreativnim programima – boćanju, fudbalu, košarci, šetnjama stazom zdravlja, čitanju u prirodi, bioskopu na otvorenom, karaokama i muzičkim večerima. Istovremeno su za roditelje organizovane edukativne radionice posvećene razmeni iskustava, međusobnoj podršci i sticanju novih znanja.

Utisci sa kampa još jednom su pokazali koliko ovakvi programi znače deci i njihovim porodicama. Pored aktivnosti koje doprinose fizičkom razvoju i socijalizaciji, učesnici su stekli nova prijateljstva, podelili iskustva i proveli dane u okruženju koje podstiče prihvatanje, ravnopravnost i međusobno razumevanje.

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije danas okuplja 51 organizaciju članicu i više od 5.000 osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom širom Srbije. Organizacija inkluzivnih kampova predstavlja jednu od aktivnosti kojima Savez doprinosi unapređenju kvaliteta života dece sa cerebralnom paralizom i njihovih porodica.

Najveća vrednost ovakvih programa nije samo u aktivnostima koje deca prođu, već u poverenju, prijateljstvima i osećaju pripadnosti koje nose sa sobom i po povratku kući.

Foto: Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
BlogoviVesti

Sa Energoprojektom prilepljena još jedna cigla na već previsoki zid nepoverenja koji postoji na domaćem finansijskom tržištu

by bifadmin

Tu i tamo u široj javnosti može se čuti informacija o strategiji razvoja domaćeg tržišta kapitala. Angažovani su nadležno ministarstvo, domaće institucije, Svetska banka…

Radi se nešto, ne može ništa preko noći, mogao bi pomisliti prosečno informisan građanin.

Kako to izgleda u praksi?  Država je  pristala da proda 34% akcija koje poseduje u Energoprojekt holdingu, jednom od pionira berzanske trgovine koji će nakon ove odluke biti povučen s tržišta.

I to je manji deo priče. Prihvaćena je javna ponuda Napreda po ceni od 452 dinara po akciji koja vrednuje Energoprojekt oko 42 miliona evra, a samo njegovo zemljište u Bloku 26 (preko puta Palate Srbija) vredi višestruko preko tog iznosa. Ova lukrativna parcela bila je jedan od glavnih motiva Napreda da preuzme Energoprojekt 2017. godine po ceni od 1.501 dinar po akciji. Država je tada prećutno podržala ovo preuzimanje i nije prodala akcije po toj znatno višoj ceni.

Ovaj put predstavnici države su bili toliko uvereni u svoju odluku da nisu ni pokušali na berzi da eventualno ponude sopstveni vlasnički udeo po ceni od 500, 600 ili 700 dinara po akciji i namaknu koji dinar više u budžet. I ne samo da su budžetski prihodi uskraćeni, država je preostale manjinske akcionare stavila pred čin prinudnog otkupa s obzirom da je Napred prekočio prag od 90% vlasništva.

Ovime je prilepljena još jedna cigla na već previsoki zid nepoverenja koji postoji na domaćem finansijskom tržištu. Toliko veliki da se iza njega u prvoj polovini godine našlo manje od šest miliona evra prometa. Tek poređenja radi, susedi u Zagrebu juče su imali promet akcija od 5,4 miliona evra.

Izvor: Nenad Gujaničić, Stock Broker at Momentum Securities

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Dobit NBS prebacuje se u republički budžet

by bifadmin

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila je da će NBS iz dobiti iz operativnog poslovanja u 2025. godini, u iznosu od 46,1 milijarde dinara, u republički budžet uplatiti 33,7 milijardi dinara, odnosno 70%. Ona je da sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava rekla da će ostali iznos dobiti biti raspoređen tako da će 10% biti preneto u osnovni kapital, a 20% u posebne rezerve centralne banke.

Odbor je prihvatio više izveštaja o poslovanju i rezultatima rada NBS i monetarnoj politici. Tabaković je istakla da je NBS monetarnu politiku vodila oprezno i dosledno, uskađeno sa ekonomskim merama Vlade Srbije, a rezultat toga je prosečna inflacija od 3,8% u 2025. godini, pri čemu je međugodišnja inflacija od septembra bila ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto.

Dodala je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine smanjena na 2,7 procenata i da se vratila na nivo pre energetske krize. Uspesi NBS su, kako je rekla Tabaković i to što je sačuvana stabilnost dinara, povećane devizne rezerve i rezerve zlata, a problematični krediti su na istorijskom minimumu.

– Zlato i devizne rezerve nisu stvar prestiža već sigurnost zemlje i prostor da u teškom trenutku odlučujemo sami, u skladu sa svojim interesima. Njihova svrha je da zemlji obezbede likvidnost, poverenje i pravovremenost delovanja onda kada su međunarodna tržišta nestabilna – rekla je Tabaković.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Galaxy Z serija: od pametnog telefona do mobilne kancelarije

by bifadmin

Koliko puta vam se dogodilo da vam baš dok žurite na sastanak stigne dokument koji treba pregledati? Nekoliko minuta kasnije kolega traži podatak iz prepiske, a odgovor ne može da čeka povratak u kancelariju. Upravo od takvih kratkih, ali važnih zadataka danas se sastoji veliki deo poslovnog dana.

Telefon zato odavno nije samo sredstvo komunikacije. Na njemu pregledamo dokumenta, pratimo prepisku, proveravamo informacije i završavamo zadatke koje ranije ne bismo ni pokušavali da obavimo bez računara.

Poslovna vrednost Galaxy Z serije nije u tome da zameni računar, već u tome što omogućava da posao ne stane kada računar nije pri ruci. Sklopivi format omogućava da uređaj ostane praktičan za nošenje, a da po potrebi pruži više prostora za pregled sadržaja i rad sa različitim informacijama.

Više prostora bez gubljenja konteksta

Kod mobilnog rada nije važno samo koliko brzo telefon otvara aplikacije. Jednako je bitno koliko lako možemo da pređemo sa poruke na dokument, belešku ili podatak koji proveravamo, a da svaki put ne tražimo mesto na kojem smo stali.

Galaxy Z uređaji, u zavisnosti od modela i dostupnih funkcija, omogućavaju da više sadržaja ostane dostupno u istom prikazu. Dokument, prepiska i beleške tako mogu da budu deo iste radne situacije, umesto niza odvojenih ekrana između kojih se neprestano prebacujemo.

Telefon time ne preuzima svaki zadatak koji inače obavljamo na računaru. Njegova uloga je praktičnija: da omogući pregled dokumenta, brz odgovor ili završetak kraćeg posla bez čekanja da ponovo sednemo za radni sto.

Galaxy AI za zadatke koji se stalno ponavljaju

Veštačka inteligencija u poslovnom okruženju ima smisla kada skraćuje rutinski deo posla. Odabrani Galaxy AI alati mogu da pomognu u radu sa tekstom i beleškama, kao i pri prevođenju i pronalaženju informacija.

Njihova vrednost vidi se u konkretnim situacijama – kada iz duže beleške treba izdvojiti suštinu, razumeti poruku na drugom jeziku ili pronaći podatak koji je ostao zakopan u dokumentu. AI tada ne donosi odluku umesto korisnika, već olakšava pripremu koja joj prethodi.

Dostupnost pojedinih funkcija može da zavisi od modela, jezika, tržišta i aplikacije.

Galaxy Watch8 kao deo radnog ritma

Mobilna kancelarija ne završava se na ekranu telefona. Galaxy Watch8 omogućava da se obaveštenja, podsetnici i druge važne informacije provere sa ručnog zgloba, bez posezanja za telefonom pri svakom zvuku ili vibraciji.

Takav pregled pomaže da se brzo proceni šta zahteva trenutnu pažnju, a šta može da sačeka. U danu ispunjenom sastancima i porukama to može da smanji broj nepotrebnih prekida i olakša zadržavanje fokusa.

Povezano iskustvo ima najviše smisla kada telefon i sat ne ponavljaju istu ulogu, već svaki preuzima onaj deo zadatka za koji je praktičniji.

Odgovorniji odnos prema tehnologiji

Pri izboru uređaja za posao sve češće se razmatraju i kriterijumi koji prevazilaze trenutne performanse – zaštita podataka, privatnost, softverska podrška i način na koji proizvođač pristupa resursima.

Samsung kroz svoje ECO inicijative nastoji da tehnološki razvoj poveže sa odgovornijim odnosom prema resursima. Za kompanije i pojedince to je još jedan element u proceni dugoročne vrednosti uređaja.

Galaxy iskustvo pre promene uređaja

Korisnici koji žele da se upoznaju sa delom Galaxy iskustva mogu da isprobaju Try Galaxy. Putem kompatibilnog telefona moguće je istražiti odabrane elemente korisničkog interfejsa i pojedine funkcije pre donošenja odluke o promeni uređaja.

Galaxy Z serija tako mobilnu kancelariju ne svodi na jedan ekran ili jednu funkciju. Njena vrednost je u tome što sklopivi format, pametni alati i povezani uređaji mogu da skrate put između informacije, odluke i završenog posla.

Posebna pogodnost za zainteresovane korisnike

Podsećamo da je Samsung najavio skori dolazak novih Galaxy uređaja, a svi zainteresovani više informacija mogu pronaći na samsung.com/unpacked. Svi korisnici koji se registruju za praćenje događaja do 22. jula 2026. ostvaruju pravo na poklon punjač od 45 W prilikom kupovine jednog od Galaxy uređaja koji će biti predstavljen krajem ovog meseca.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Da li je helijum ugroženi element?

by bifadmin

Aktuelna kriza na Bliskom istoku izazvala je nestašicu helijuma, koji i bez ratnih sukoba postaje sve oskudniji resurs, sa procenama da će potpuno nestati do 2090. godine. Problem je u tome što je ovaj element ključan za mnoge proizvode bez kojih danas ne možemo, a naučnici još nisu našli odgovarajuću zamenu koja bi imala jedinstvenu primenu. Iako je NASA najveći potrošač helijuma na svetu, taj element je toliko važan u medicinskim istraživanjima i bolnicama, da zdravstveni sektor čini više od trećine ukupne globalne potrošnje ovog gasa.

Nema boju, miris ni ukus, ali kada dođe do njegove nestašice posledice su vrlo vidljive. Na listi „šta sve trenutno fali“ usled krize na Bliskom istoku, nalazi se i helijum, gas nevidljiv ljudskom oku ali ključan za mnoge proizvode na koje se oslanjamo. Svemirska industrija koristi helijum za hlađenje satelitskih instrumenata, čišćenje raketnih motora i za protok raketnog goriva. Helijum je vitalan za proizvodnju poluprovodnika, sveprisutnih u današnjem svetu, od električnih automobila do pametnih telefona.

Helijum hladi superprovodne magnete koji se upotrebljavaju u akceleratorima čestica, ugrađuje se u sisteme magnetne rezonance (MRI) i nuklearne magnetne rezonance (NMR), omogućavajući biohemičarima da odrede strukturu složenih molekula. Ronioci na velikim dubinama oslanjaju se na helijum kako bi kontrolisali količine kiseonika i azota koje dobijaju iz svog aparata za disanje, jer to pomaže u izbegavanju dekompresione bolesti. Helijum se zbog svoje niske gustine koristi za punjenje meteoroloških balona, vazdušnih brodova i balona za zabave.

Međutim, ovaj gas ume da bude „nezgodan“ i da stvori mnogo glavobolja proizvođačima i korisnicima. Helijum nastaje radioaktivnim raspadom uranijuma i torijuma tokom milijardi godina u Zemljinoj kori. Zabrinjavajuće je to što kada se jednom ispuste u atmosferu, molekuli helijuma su toliko laki da izmiču Zemljinoj gravitaciji i zauvek se gube u svemiru. Pošto je potrebno mnogo više vremena da se obnove rezerve helijuma nego da se one iscrpe, helijum je neobnovljiv resurs.

Mada je helijum drugi najzastupljeniji element u prirodi posle vodonika, on je veoma redak i dostupan je samo ekstrakcijom iz podzemnih ležišta prirodnog gasa. Da bi njegovo vađenje bilo izvodljivo, mora postojati najmanje 0,3% helijuma po zapremini u rezervama prirodnog gasa koje se eksploatišu, što znači da su izvori koji su upotrebljivi prilično ograničeni. Nakon ekstrakcije, potrebno je da se helijum pretvori iz gasovitog u tečno stanje radi transporta i dalje upotrebe.

Gas osetljiv na ljudske postupke

Pored navedenih teškoća, problem sa helijumom je i u tome što su najveće količine koncentrisane u svega nekoliko država, pa te zemlje mogu da kontrolišu zalihe ovog gasa i upravljaju globalnim tržištem. Procenjuje se da u svetu postoji 31,3 milijarde kubnih metara helijuma koji se može obnoviti pod zemljom, prema izveštaju Geološkog zavoda SAD objavljenom početkom 2026. godine.

Katar je najveće nalazište sa 10,1 milijardu kubnih metara helijuma i proizveo je nešto više od trećine ovog gasa na svetkom tržištu prošle godine. Slede Sjedinjene Države sa 8,49 milijardi kubnih metara, Alžir ima 8,2 milijarde kubnih metara, a Rusija 6,8 milijardi kubnih metara helijuma. Obzirom na ovakav raspored, ovaj prirodni element je veoma osetljiv i na geopolitičke krize koje proizvode ljudi.

Tokom poslednje dve decenije, zabeležene su četiri velike nestašice helijuma na tržištu, posebno u periodu nakon 2022. godine, zbog prekida u radu postrojenja, ratova i rasta tražnje. Višestruki požari u Amurskom pogonu u Rusiji nakon izbijanja rata sa Ukrajinom i obustave rada zbog održavanja u pogonu američke kompanije Exxon Mobil, ozbiljno su zakočili proizvodnju i isporuku ovog gasa. Industrijska cena helijuma skoro se udvostručila, sa 7,57 dolara po kubnom metru 2019. godine na 14 dolara 2023. godine, dok je vrednost tečnog helijuma u rasutom stanju porasla sa nešto više od 2,8 milijardi dolara u 2022. na 4,39 milijardi dolara 2025. godine.

Aktuelna kriza na Bliskom istoku dovela je do nove nestašice helijuma, nakon iranskih raketnih napada na rafineriju Ras Laffan u Kataru, ključnog proizvođača prirodnog gasa u zemlji, pa time i helijuma. Posle napada, katarska državna kompanija Qatar Energy saopštila je da bi obnova postrojenja mogla trajati tri do pet godina i da će smanjiti izvoz helijuma za 14%.

Zdravlje u problemu

Uvek kada su velike krize, proizvođači nastoje da ih premoste većim zalihama sirovina koje su im neophodne, međutim, taj poslovni recept kod helijuma pada u vodu. Za čuvanje velikih količina sirovog helijuma mogu se koristiti podzemna postrojenja za strateške rezerve, ali u svetu postoje samo četiri takva privatna skladišta, tri u SAD i jedno u Nemačkoj. Većina skladišta tečnog helijuma ima rezervoare koji su dovoljni za najviše sedam dana proizvodnje, što je malo u poređenju sa proizvodnim kapacitetima i minorno u odnosu na potražnju.

Iako je najveći potrošač helijuma na svetu NASA, koja godišnje troši približno 20 miliona kubnih metara ovog gasa za raketni pogon, taj element je toliko važan u medicinskim istraživanjima i bolnicama, da zdravstveni sektor čini više od trećine njegove ukupne globalne potrošnje. Sa trenutnim cenama, istraživačka ustanova ili bolnica srednje veličine mora da izdvoji u proseku 20.000 dolara godišnje da bi obnovila svoje zalihe helijuma, a zbog dugoročnih posledica krize na Bliskom istoku taj iznos će gotovo sigurno rasti.

Još veći problem je kada helijuma nema, jer tada se prekidaju istraživanja u laboratorijama i dovodi u pitanje rad aparata za magnetnu rezonancu (MRI). Svakoj od ovih mašina je potrebno nešto manje od 2.000 litara tečnog helijuma za hlađenje njenih superprovodnih magneta.

Uprkos brojnim istraživanjima, naučnici nisu uspeli do sada da nađu zadovoljavajuću zamenu za ovaj prirodni element koja bi imala jedinstvenu namenu, već se primenjuju različite alternative zavisno od industrije. Tako se sve više koriste tečni azot ili razvijaju magneti „bez helijuma“ za MRI aparate, laboratorije prelaze na generatore vodonika ili azota kao noseće elemente, za zaštitu u zavarivanju upotrebljava se argon, a za podizanje vazdušnih brodova i balona vodonik.

Na putu ka izumiranju

Međutim, nijedna od ovih zamena nije idealna, pa se pribegava drugim rešenjima, poput regeneracije helijuma. Reč je o sistemima koji „hvataju“ helijum prvobitno emitovan u atmosferu, što bi, na primer, naučnim laboratorijama moglo da povrati oko 90% ovog elementa. Prema proračunima stručnjaka za nuklearnu magnetnu rezonantnu spektroskopiju (NMR) na Državnom univerzitetu Misisipija, takav sistem bi koštao nešto više od 300.000 dolara i trebalo bi da se isplati u roku od šest godina. Ali, izgradnja ovakvih sistema je veoma dugotrajna, složena i postoji opasnost od curenja i drugih kvarova.

Poslednjih godina, u istraživačkim institucijama i bolnicama pojavljuju se nove vrste MRI aparata, kojima je potrebno znatno manje helijuma. No, ovi skeneri su izuzetno skupi, a pritom imaju skoro dvostruko manju jačinu magnetnog polja u odnosu na aparate koji su u standardnoj upotrebi, što negativno utiče na brzinu i kvalitet skeniranja.

Naučnici procenjuju da će se potrošnja helijuma udvostručiti do 2035. godine, a sa ovakvom stopom iscrpljivanja, svet će se suočiti sa ozbiljnim nestašicama već 2043. godine. Ukoliko se ne nađu odgovarajuća rešenja, ovaj element bi mogao potpuno da „izumre“ do 2090. godine. Iako se istraživači ne slažu oko projektovanih stopa iscrpljivanja helijuma jer su velike potencijalne zalihe ovoga gasa poslednjih godina otkrivene u Tanzaniji i Kini, jasno je da on postaje sve oskudniji resurs.

Bojana Maričić

Biznis i finansije 245, maj 2026. 

Foto: Markus-spiske, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

CRAFTER sada na Woltu: alati, oprema za dom i DIY proizvodi stižu na adresu

by bifadmin

Wolt nastavlja da širi svoju retail ponudu i korisnicima donosi novu kategoriju proizvoda koja odgovara na svakodnevne, ali često hitne potrebe. CRAFTER, lanac specijalizovan za alate, opremu za dom, vrt i uradi-sam projekte, sada je dostupan putem Wolt aplikacije, uz mogućnost poručivanja proizvoda direktno na adresu. Bilo da je pukla burgija usred rada, nestalo ćumura pred okupljanje u dvorištu, zafalila boja za krečenje, produžni kabl ili nešto za završni detalj u domu, korisnici sada mogu da nastave započeto bez odlaska do prodavnice. Nova saradnja donosi praktično rešenje za trenutke kada plan ne treba da stane samo zato što nedostaje jedna stvar.

„Saradnja sa CRAFTER-om potvrđuje pravac u kom se Wolt razvija – kao platforma koja korisnicima donosi praktična rešenja za različite svakodnevne potrebe i pomaže im da lakše organizuju dan, bez nepotrebnih odlazaka i prekida. Proizvodi za dom, dvorište i majstorske radove možda nisu prva asocijacija na dostavu, ali upravo tu vidimo vrednost ove saradnje: da budemo dostupni korisnicima onda kada im je potrebno brzo i jednostavno rešenje. Ovo partnerstvo donosi novu vrstu praktičnosti i dodatno širi način na koji ljudi koriste našu platformu“, izjavio je Aleksandar Nešković, Head of retail za Srbiju i Severnu Makedoniju u Woltu.

Posebnu vrednost ova ponuda ima za profesionalne majstore i zanatlije, kojima je vreme jedan od najvažnijih resursa. Kada tokom rada zatreba rezervni deo, potrošni materijal ili dodatna oprema, poručivanje kroz Wolt aplikaciju znači manje zastoja i više vremena provedenog na samom poslu. Umesto da napuštaju teren zbog odlaska u nabavku, majstori mogu da nastave sa radom dok im ono što im je potrebno stiže direktno na lokaciju.

„U CRAFTER-u neprestano tražimo načine da unapredimo uslugu, budemo bliži kupcima i olakšamo im svakodnevne projekte. Partnerstvo sa Wolt-om predstavlja još jedan korak u razvoju naše omnichannel strategije i pokazuje da zajedno slušamo potrebe kupaca. Korisnici sada putem Wolt aplikacije mogu da poruče širok izbor proizvoda za rad, dom i dvorište, od sijalica i baterija, do posuđa, kućnog tekstila i opreme za uređenje prostora. To znači da, bilo da je nešto potrebno majstoru tokom rada ili korisniku za dom, rešenje je dostupno u svega nekoliko klikova“, izjavila je Ines Prijić, Head of Operations u CRAFTER-u.

Nova saradnja dodatno širi mogućnosti koje korisnici imaju kroz Wolt aplikaciju, bilo da planiraju radove, završavaju kućnu popravku ili žele da urede prostor bez dodatnog odlaska u nabavku. Celokupan asortiman je dostupan u Wolt aplikaciji, gde korisnici mogu da pronađu proizvode za rad, dom i dvorište u svega nekoliko klikova.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kikindski beli luk opet „na ceni“ – Povrtari unapred prodali sav rod

by bifadmin

Dok Srbija potrebu za belim lukom uglavnom podmiruje iz uvoza, vojvođanski povrtari sve češće biraju ovu kulturu zbog visoke isplativosti.

U Kikindi je uspešno završeno vađenje domaće sorte koja je, uz primenu sistema „kap po kap“, ostvarila rekordne prinose i nadprosečan kvalitet.

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 % potreba domaćeg tržišta podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije.

Najtraženija i najisplativija kultura

Ipak, bela povrtarska kultura jedna je od najtraženijih i najisplativijih, zbog čega se sve više vojvođanskih poljoprivrednika odlučuje za njenu setvu.

U Kikindi je nedavno završeno vađenje semenskog belog luka.

– Kvalitetan je i krupan. Nije sitan. Ovakvog luka još nisam videla. Od kada radim, a imam 75 godina, ovo još nisam videla – kaže Zora Petrov, nadničarka iz Kikinde.

Region severnog Banata oduvek je bio poznat po proizvodnji belog luka. Sada već davnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, sela poput Vrbice i Crne Bare živela su od ove proizvodnje.

Možda zahvaljujući ovim entuzijastima, beli luk ponovo bude na stazama stare slave.

Kikinđanin Goran Lazić jesenas je beli luk zasejao na nešto više od pola hektara.

Uz sistem „kap po kap“ i genetiku domaće sorte „bosut“, koju godinama umnožava, ostvario je vanserijski kvalitet i rekordan prinos.

Sav rod već je prodat na zeleno kupcima širom regiona, a cena od 700 dinara po kilogramu opravdava uloženi trud.

– Kvalitet je nadprosečan, iako je proleće bilo bez kiše. Kvalitet je takoreći fantastičan, ne može biti bolji. Tajna je u dobrom semenu, u dobroj genetici, kada posadite krupnu glavicu, da dobijete krupan luk, ali je isto važno znati sa biljkom – rekao je Goran Lazić.

 

Nedostak prerađivačkih kapaciteta

Beli luk uspeva na različitim tipovima zemljišta i relativno je otporan na bolesti. Ipak, iako je domaći sortiment više nego dobar, stručnjaci upozoravaju da dalji razvoj ove proizvodnje koči nedostatak prerađivačkih kapaciteta.

– To što se proizvede belog luka u Srbiji, to se sveže i konzumira, vrlo male su količine koje dospevaju u preradu. To je možda i najograničavajući faktor što se tiče širenja ove biljne vrste – rekao je Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.Proizvođači su dokazali da kvalitetom mogu da pariraju svetskom tržištu, ali za pravi korak napred – domaći luk mora pronaći put od njive do domaćih prerađivačkih pogona.

Izvor: Ekapija 

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U kojim zemljama se najviše oporezuju nekretnine

by bifadmin
Vlasništvo nad nekretninama u Evropi podrazumeva poreze u skoro svakoj fazi – prilikom kupovine, tokom poseda, izdavanja i prodaje. Koliko će vlasnik platiti zavisi od zemlje, poreskih stopa i načina na koji se utvrđuje vrednost nekretnine.

Podaci Globalnog vodiča za nekretnine pokazuju da postoje četiri glavna poreska opterećenja: porez na prenos nepokretnosti, godišnji porez na imovinu, porez na prihod od zakupnine i porez na kapitalnu dobit od prodaje.

Pri kupovini nekretnina, Crna Gora se rangira iznad većine zemalja u regionu, sa porezom na promet u rasponu od tri do šest procenata. Istovremeno, godišnja stopa poreza na nekretnine i poreza na kapitalnu dobit od 15 procenata svrstava je među zemlje sa umerenijim opterećenjem u evropskom poređenju.

Jedinstvenu rang listu je teško napraviti jer zemlje primenjuju različite stope i poreske osnovice. Međutim, Belgija je često među zemljama sa najvećim opterećenjem.

Najveće razlike su u prihodima od izdavanja

Porez na prihod od zakupnine ima najveći uticaj na profitabilnost investicije. Za mesečni prihod od 1.500 evra, Danska naplaćuje 42,11 procenata, Holandija 36 procenata, a Finska 30 procenata. Na Kipru početna stopa može biti nula, dok je u Luksemburgu 2,94 odsto, prenosi Euronews.

Za zakupninu od 12.000 evra mesečno, Belgija je na vrhu sa stopom od 47,27 odsto, sledi Danska sa 43,22 odsto, dok Nemačka i Grčka naplaćuju oko 41 odsto

U Italiji, Portugalu i Holandiji stopa se ne menja sa rastom prihoda, dok zemlje poput Austrije uključuju prihod od zakupnine u redovan porez na dohodak, pa stopa raste zajedno sa ukupnom zaradom.

Belgija je najskuplja za kupovinu

Najviši porez na nekretnine može se platiti u Belgiji, gde stopa dostiže 12,5 odsto. Sledi Ujedinjeno Kraljevstvo sa maksimumom od 12 odsto, Holandija sa 10,4 odsto i Luksemburg sa deset odsto.

Kupac nekretnine vredne 500.000 evra u Briselu ili Valoniji bez povlastica mogao bi da plati 62.500 evra poreza. Međutim, postoje značajne povlastice za kupce koji rešavaju stambeno pitanje.

Na drugom kraju liste su Estonija i Češka Republika, koje ne naplaćuju porez na prenos imovine, dok u Litvaniji troškovi kupovine iznose oko 0,4 odsto.

Godišnje stope nisu uvek uporedive

Godišnji porez na nekretnine ne može se upoređivati samo na osnovu nominalne stope, jer neke zemlje oporezuju tržišnu vrednost, a druge znatno nižu katastarsku ili procenjenu vrednost.
U Španiji stopa u nekim opštinama može dostići 4,8 odsto, ali se obračunava na katastarsku vrednost. U Ujedinjenom Kraljevstvu vlasnik nekretnine vredne oko 300.000 evra može da plati između 2.000 i 3.200 evra godišnje.

U Francuskoj, Španiji i Belgiji godišnje obaveze često se kreću od 700 do 1.800 evra. Kipar i Malta uopšte nemaju godišnji porez na nekretnine.

Danska je najstroža kada je u pitanju prodaja

Porez na kapitalnu dobit značajno zavisi od zemlje i perioda vlasništva. U Danskoj može dostići 52,07 odsto, pa bi na profit od 250.000 evra porez mogao biti oko 130.000 evra.

Malta ne oporezuje sam profit, već naplaćuje porez na prodajnu cenu, dok u Nemačkoj vlasnik koji poseduje nekretninu duže od deset godina može biti potpuno oslobođen poreza na dobit.

Belgija je najviše opterećena, Kipar i Malta su među najpovoljnijima.

Kada se saberu porezi na kupovinu, posedovanje, iznajmljivanje i prodaju, Belgija se ističe kao jedna od poreski najskupljih zemalja za vlasnike nekretnina.

Na suprotnom kraju su Kipar i Malta. Kipar ima niske početne poreske stope na prihod od zakupnine, Malta ne oporezuje kapitalne dobitke na uobičajen način, a nijedna zemlja ne naplaćuje godišnji porez na imovinu.

Stoga, kupovna cena nije jedina informacija koju treba uzeti u obzir. Profitabilnost nekretnina u velikoj meri zavisi od toga koliko prihoda i profita vlasniku ostane nakon plaćanja svih lokalnih poreza.

Crna Gora je skuplja od većine svojih suseda

rema predstavljenim podacima, stopa poreza na prenos nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se od tri do šest procenata, što je svrstava u gornju polovinu evropske rang liste. Maksimalna stopa je viša nego u većini zemalja u regionu, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, ali je i dalje znatno niža nego u Belgiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji i Luksemburgu.
Godišnji porez na nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se približno od 0,25 do jedan odsto vrijednosti nekretnine. Po tom osnovu Crna Gora se nalazi u sredini evropske rang-liste – ispod zemalja poput Španije, Litvanije, Belgije i Nemačke, ali iznad država koje imaju veoma niske stope ili uopšte ne naplaćuju godišnji porez na imovinu.
Porez na kapitalnu dobit od prodaje nekretnine iznosi 15 odsto, čime je Crna Gora među evropskim zemljama sa umjerenijim opterećenjem. Stopa je približno jednaka onoj u Srbiji, Grčkoj i Mađarskoj, dok je znatno niža nego u Danskoj, Luksemburgu, Njemačkoj, Francuskoj i Belgiji.

Podaci pokazuju da najveće poresko opterećenje za kupca u Crnoj Gori nastaje prilikom sticanja nekretnine, dok su godišnje obaveze vlasnika i porez na dobit od prodaje umjereniji u poređenju sa većim dijelom Evrope.

Izvor: Bankar.me/Euronews

Foto: luislouro, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci