EkonomijaVesti

Prosečna neto zarada u februaru 2026. godine iznosila je 116.127 dinara, medijalna 91.399

by bifadmin

Prosečna zarada (bruto) obračunata za februar 2026. godine iznosila je 160 067 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 116 127 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar-februar 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,0% nominalno, odnosno 8,3% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,2% nominalno, odnosno za 8,5% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za februar 2026. godine, nominalno je veća 12,0%, a realno za 9,3%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,2%, odnosno za 9,5% realno.

Medijalna neto zarada za februar 2026. godine iznosila je 91 399 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Foto: Bif

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najbogatije zemlje u 2026.: Nova mera prema bogatstvu izbacuje Francusku i Nemačku iz top deset

by bifadmin

Tradicionalne liste najbogatijih država svijeta često daju pogrešnu sliku. Novi „Indeks prosperiteta“ pokazuje da stvarno bogatstvo ne zavisi samo od BDP-a, već od toga kako se ono pretvara u kvalitet života građana – a rezultati značajno menjaju globalni poredak.

Evropa dominira, ali pravila igre su se promenila

Mere koje određuju „najbogatije zemlje“ mogu biti varljive. Novi indeks prosperiteta, koji kombinuje prihode, BDP i način na koji se bogatstvo reflektuje na kvalitet života, socijalnu koheziju i dugoročni razvoj, ne svrstava Sjedinjene Američke Države, Nemačku ili Francusku među deset najbogatijih.

Iako Evropa dominira globalnim rang-listama, ono što znači biti „bogata država“ danas uveliko zavisi od metodologije – i, još važnije, od toga ko zaista ima koristi od tog bogatstva.

„Biti najbogatija zemlja na svetu ne znači samo mnogo proizvoditi“, navodi analiza platforme HelloSafe.

„Ključno je kako se to bogatstvo konkretno odražava na svakodnevni život građana. U 2026. godini – odgovor je Norveška.“

Zašto BDP po glavi stanovnika više nije dovoljan

Klasični pokazatelj, BDP po glavi stanovnika, često daje iskrivljenu sliku jer pretpostavlja ravnomernu raspodelu bogatstva.

Primer je Irska, gdje BDP po glavi stanovnika iznosi oko 150.000 dolara (po paritetu kupovne moći), ali je veliki dio tog iznosa rezultat poslovanja multinacionalnih kompanija poput Apple-a, Google-a i Pfizera.

Razlika između ukupne proizvodnje i stvarnog dohotka domaćinstava procenjuje se na čak 70.000 dolara po stanovniku.

TOP 5 najprosperitetnijih zemalja u 2026.

Prema indeksu koji obuhvata više od 50 država i zasniva se na podacima organizacija poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svjetske banke (SB), UNDP, Eurostata i OECD-a, Evropa drži vrh liste:

Norveška – najviši ukupni nacionalni dohodak i balansiran socijalni model
Irska – visoki realni prihodi uprkos „napumpanom“ BDP-u
Luksemburg – pad sa prvog mjesta, ali i dalje među liderima
Švajcarska (implicitno u vrhu, iako nije eksplicitno pomenuta – tipičan visok plasman u ovakvim indeksima)
Island – snažni pokazatelji razvoja i niska stopa siromaštva

Zajedničko im je nešto što klasične liste često zanemaruju: kombinacija snažne ekonomije i vrhunskih društvenih pokazatelja.

Velike ekonomije padaju na testu nejednakosti

Sjedinjene Američke Države (SAD) zauzimaju tek 17. mesto – što jasno pokazuje jaz između ekonomske snage i stvarne raspodjele bogatstva.

Francuska je 20, iza Češke,  koja profitira od jedne od najravnomjernijih raspodela prihoda u Evropi.

S druge strane, zemlje poput Italije, Španije i Estonije ostvaruju skromnije rezultate zbog nižih prihoda i većih socijalnih razlika.

Ko dominira van Evrope

Afrika: Sejšeli prednjače zahvaljujući visokom BDP-u po stanovniku i stabilnim društvenim indikatorima;

Latinska Amerika: Urugvaj prvi put na vrhu, ispred Čilea i Paname;

Azija: Singapur vodi, ali ga ograničava viši nivo nejednakosti, dok slede Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE).

Novo značenje bogatstva

Rezultati jasno pokazuju jednu ključnu promjenu: biti „bogata zemlja“ više nije pitanje veličine ekonomije, već kvaliteta njenog društva.

Drugim rečima, bogatstvo se više ne meri samo količinom proizvedenog – već time koliko se ravnomerno deli i koliko unapređuje život građana..

Izvor: Investitor/Euronews Business

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kosmajski Izvor spreman za leto 2026

by bifadmin

Najlepši bazeni nadomak Beograda otvaraju sezonu 9. maja

Na manje od sat vremena od Beograda, na obroncima Kosmaja, nalazi se mesto koje je sinonim za pravi odmor u prirodi – kompleks Kosmajski Izvor.

Kosmajski Izvor ove sezone otvara vrata u potpuno novom izdanju. Tokom protekle zime, ceo kompleks je pažljivo unapređen sa jasnom vizijom – da boravak u prirodi učini još lepšim, udobnijim i sadržajnijim za sve posetioce, a posebno za korporativne proslave i tim bildinge.

Najlepši bazeni nadomak Beograda sada su još lepši. Pored kompletno renoviranih bazena, goste očekuje i novi grejani, bio-bazen sa slanom vodom, koji donosi prirodniji doživljaj kupanja i osećaj kao da ste već na moru.

Izgrađen je i novi spa centar sa saunom, jacuzziem i relaks zonom, za trenutke potpunog opuštanja, čak i u danima kada vreme nije pogodno za kupanje napolju. Za one koji žele aktivniji odmor tu je i moderna teretana, dok je ceo prostor dodatno proširen kako bi boravak u prirodi bio još prijatniji.

Poseban deo doživljaja čini i restoran Kosmajskog Izvora, gde se neguje domaća kuhinja u svom najautentičnijem obliku. Jelovnik je zasnovan na pažljivo odabranim, lokalnim i svežim namirnicama, uz fokus na tradicionalne ukuse pripremljene na moderan i prefinjen način. Svako jelo nosi notu domaće topline i jednostavnosti, što boravak u prirodi dodatno upotpunjuje, dajući mu i potpuno gastronomsko iskustvo.

Renovirani smeštajni kapaciteti zaokružuju ponudu i čine Kosmajski Izvor idealnim izborom kako za dnevni beg iz grada, tako i za duži predah i osveženje.

Predivna, netaknuta priroda i najveći kompleks bazena na Kosmaju, mir, zelenilo i svež vazduh stvaraju iskustvo koje opušta sva čula.

Za sve vrste proslava, od rođendana i venčanja do korporativnih događaja, Kosmajski Izvor nudi posebne uslove i pažljivo osmišljene pogodnosti, uz mogućnost organizacije u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Uz muziku koja može trajati dugo u noć i jedinstven ambijent pod najlepšim zvezdanim nebom Kosmaja, svaka proslava dobija posebnu, nezaboravnu atmosferu.

Otvaranje sezone zakazano je za 9. maj, a posetioci će moći da uživaju svakog dana od 10 do 22 časa.

Ako tražite najbolje iskustvo prirode u blizini Beograda, Kosmajski Izvor vas čeka da ga otkrijete u novom, unapređenom izdanju.

Foto: Kosmajski izvor

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

„Zakon protiv šamara“: 25 odsto roditelja i dalje smatra da je efikasan za dete

by bifadmin
Francuski zakon, nazvan „Zakon protiv šamara“, predviđa da roditelji moraju da vrše roditeljsko pravo bez fizičkog, verbalnog ili psihološkog nasilja nad detetom.
Međutim, četvrtina roditelja i dalje smatra ovaj gest efikasnim i prihvatljivim u vaspitne svrhe, navodi se u Ifop barometru Fondacije za detenjstvo i agencije Peveo.

„Uobičajeno vaspitno nasilje (VEO) ostaje duboko banalizovano, pa čak i normalizovano – 32 odsto roditelja i dalje smatra da je nekoj deci potrebna telesna kazna kako bi naučila da se lepo ponašaju, 25 odsto smatra da je šamar efikasna metoda za vaspitavanje deteta, a 23 odsto smatra da roditelji imaju pravo da koriste telesne kazne“, navodi Fondacija, prenosi BFM.

Dodaje se i da se „pravdanje ovih praksi kao pedagoških alata“ i „uobičajeno nasilje“ nastavlja otkako su mere stupile na snagu pre sedam godina.

Prema istraživanju Fondacije u saradnji sa istraživačkim timom Preveo, tokom poslednjih 12 meseci, 68 odsto roditelja izjavilo da je već „vikalo na dete“, 30 odsto je „udarilo po ruci ili nozi“, a 19 odsto je „koristilo omalovažavajuće reči kao što su glup ili lenj“.

Ukupno 83 odsto roditelja navelo je barem jedan oblik verbalnog ili psihološkog nasilja, a 37 odsto barem jedan oblik fizičkog nasilja tokom protekle godine.

Takođe, 40 odsto roditelja smatra da dete uči šta je dobro, a šta je loše zahvaljući fizičkim kaznama.

Nazvan „Zakon protiv šamara“ od 10. jula 2019. godine uneo je u građanski zakonik odredbu da se „roditeljsko pravo“ vrši „bez fizičkog ili psihološkog nasilja“ i time je Francuska postala 56. zemlja koja zabranjuje ovu vrstu nasilja.

Presuda Kasacionog suda dodatno je to potvrdila u januaru ove godine, podsećajući da u francuskom zakonodavstvu ne postoji nikakvo pravo roditelja na fizičko kažnjavanje.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Delta Auto Grupa i AVATR

by bifadmin

 

Delta Auto Grupa potpisala je ugovor o saradnji sa kineskim premium hi-tech automobilskim brendom AVATR. Reč je o brendu iza kog stoje tri tehnološka i industrijska giganta: Changan Automobile, CATL i Huawei. Zajedno, oni predstavljaju sam vrh globalne auto-industrije, baterijskih tehnologija i digitalnih inovacija, što AVATR pozicionira kao jedan od najambicioznijih i najnaprednijih brendova nove generacije.

Ovim partnerstvom Delta Auto Grupa, zajedno sa Norveškom, prva uvodi AVATR u Evropu i postaje ekskluzivni distributer za tržišta Zapadnog Balkana. Ugovor je zvanično zaključen 24. aprila na međunarodnom sajmu Beijing International Automotive Exhibition (Auto China), jednom od najvažnijih globalnih događaja u auto-industriji. Ova saradnja predstavlja značajan iskorak za regionalno tržište, donoseći novu generaciju luksuzne i tehnološki napredne mobilnosti iz Kine.

AVATR je premium brend koji kombinuje avangardni dizajn i napredne tehnologije. Kao deo nove generacije kineskih proizvođača koji predvode tranziciju ka elektrifikaciji, AVATR je rezultat bliske saradnje auto i tech industrije, sa jasnim fokusom na razvoj pametnih vozila. U toj kombinaciji, Changan Automobile obezbeđuje razvoj i proizvodnju vozila, CATL kao globalno najveći proizvođač baterija donosi ključnu prednost u dometu i performansama, dok Huawei kao jedan od najvećih tehnoloških brendova na svetu, razvija napredne digitalne sisteme koji definišu iskustvo vožnje nove generacije. Saradnja sa Huawei već sada se dodatno produbljuje kroz razvoj tehnologija, proizvoda i prodaje, uz plan da do 2030. godine zajednički lansiraju 17 modela u segmentima limuzina, SUV i MPV vozila. Pored toga, AVATR svakako funkcioniše kao nezavisan premium brend sa sopstvenim dizajnom i tržišnim pristupom. Sa dizajnerskim centrom u Minhenu i snažnim R&D kapacitetima u Chongqingu i Šangaju, AVATR razvija vozila koja spajaju futuristički dizajn i luksuz, namenjena korisnicima koji od mobilnosti očekuju više od klasičnog iskustva vožnje. Brend beleži rast veći od 130%, a ponudu čine premium električni SUV i sedan modeli nove generacije.

„Naša kompanija već tri decenije radi na tome da domaćem tržištu približi najnaprednije brendove i tehnologije iz celog sveta. Kroz saradnju sa AVATR-om nastavljamo takav pravac, uvodeći na tržište novu generaciju visokotehnoloških, luksuznih automobila koji pomeraju granice. Na ovom partnerstvu radili smo gotovo dve godine, kroz intenzivne pregovore i pažljiv odabir, kako bismo doneli brend koji zaista pravi razliku. Danas, uz AVATR, dodatno jačamo naše prisustvo u Kini, uz tim i operativnu bazu u Šangaju, čime smo još bliže tržištu koje predvodi globalne promene u industriji. Ponosni smo što ovim partnerstvom dodatno širimo portfolio, ali i doprinosimo razvoju savremene mobilnosti u regionu”, istakla je Aleksandra Đurđević, CEO Delta Auto Grupe.

Delta Auto Grupa je jedna od najinovativnijih kompanija na domaćem tržištu i među prvima koja je uvela električna vozila. Uvođenjem AVATR brenda dodatno širi portfolio u segmentu električnih i inteligentnih vozila, prateći najnovije globalne trendove.

„Već nekoliko godina aktivno pratimo razvoj automobilske industrije u Kini i kroz postojeću saradnju sa vodećim proizvođačem električnih lakih komercijalnih vozila, stekli smo dragoceno iskustvo u ovom segmentu. Pored toga, kroz pažljivo vođen proces selekcije i razgovore sa brojnim brendovima, strateški smo odabrali partnerstvo sa AVATR-om kao jednim od najperspektivnijih izbora u premium segmentu putničkih vozila”, ističe Lazar Radanov- Radičev, direktor za razvoj novih biznisa u Delta Auto Grupi.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Treesury nagrađen za finansijsku inovaciju godine na Adria Future Summitu

by bifadmin

Kompanija Treesury osvojila je priznanje „Finance Innovation of the Year” na ovogodišnjem Adria Future Summit, gde je njihov projekat Treesury Tokens prepoznat kao jedan od najinovativnijih modela u oblasti održivih finansija u regionu.

Nagrada je dodeljena u okviru ceremonije Sustainable Adria Awards, koja okuplja projekte i organizacije sa konkretnim doprinosom održivom razvoju, inovacijama i stvaranju dugoročne vrednosti u Adria regionu. Treesury je nagrađen za razvoj investicionog modela koji kroz tokenizaciju realne poljoprivredne imovine povezuje održivo investiranje, blockchain tehnologiju i savremene finansijske mehanizme.

„Ovo priznanje potvrđuje da tržište sve snažnije prepoznaje potrebu za investicionim modelima koji imaju realnu osnovu, dugoročnu održivost i konkretnu vrednost. Verujemo da budućnost finansija pripada transparentnim i odgovornim rešenjima koja povezuju tehnologiju sa realnom ekonomijom. Naš cilj je da kroz inovativne modele investiranja omogućimo širem krugu ljudi pristup projektima koji stvaraju održivu vrednost i istovremeno odgovaraju na izazove modernog tržišta“, izjavio je Jovan Paunović, izvršni direktor kompanije Treesury.

Platforma Treesury omogućava pojedincima i kompanijama ulaganje u poljoprivredu putem digitalnih tokena zasnovanih na blockchain tehnologiji, sa fokusom na transparentnost, održivost i investiranje u realnu imovinu. Kompanija na taj način razvija model koji spaja finansijske inovacije sa sektorima od strateškog značaja, poput održive poljoprivrede.

Nagradu je uručila Ljiljana Nikolić, glavna direktorka za People, Brand & Sustainability za SEE region kompanije UNIQA, koja je tom prilikom istakla da finansijske inovacije danas imaju ključnu ulogu u razvoju održivijih ekonomskih modela i podsticanju dugoročnih promena u društvu i privredi.

Priznanje dodeljeno kompaniji Treesury dolazi u trenutku kada održive investicije i modeli zasnovani na realnoj imovini postaju sve značajniji deo globalnih finansijskih tokova, a potreba za transparentnim i dugoročno održivim investicionim rešenjima nastavlja da raste.

Ovom nagradom Treesury je dodatno pozicioniran među kompanijama koje kroz inovativan pristup redefinišu način na koji se povezuju finansije, tehnologija i održivi razvoj u regionu.

Foto: Adria Future Summit 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Koliko je isplativo baviti se enigmatikom u Srbiji?

by bifadmin

Enigmatiku nazivaju desetom umetnošću, kojom su se bavile i ličnosti od velikog značaja za srpsku istoriju, a ima i primera da su autori ukrštenih reči zbog svoje „slovne akrobatike“ završavali u zatvoru, kao „subverzivni elementi“. Domaće enigmate su ljudi različitih profesija, povezani strašću prema zagonetkama koja traje ceo život. Većini je to hobi, jer od ovog posla je teško živeti u Srbiji. Iako enigmatika održava um mladim i među ovdašnjim autorima ima i onih koji su uveliko prevalili devetu deceniju, naslednika među novim generacijama gotovo da nema.

Jedna greška u ukrštenici je dovoljna da njen autor ponekad završi i iza rešetaka. Zapravo, samo jedan pojam koji se Centralnom komitetu Komunističke partije Jugoslavije u nekadašnjoj FNRJ nije svideo doveo je istaknutog enigmatu pod budno oko vlasti i potom u zatvor. Bila je 1953. godina, a povod za enigmatski sadržaj smrt visokog partijskog rukovodioca Borisa Kidriča. Problem je bio u tome što se u ukrštenici odmah ispod njegovog imena nalazila reč „avanturista“.

Naizgled ništa čudno, nema veze jedno s drugim, slučajnost, ali zaduženi za bezbednost države nisu mislili tako. Enigmata je zaglavio u zatvoru jer su državni dušebrižnici to tretirali kao subverzivnu delatnost, omalovažavanje vlasti, podrivanje poretka.

„Kada je naš kolega izašao iz zatvora, nikada više nije stavljao aktuelne političare u radove, a nije dozvoljavao to ni u listu ’Enigma’, čiji je bio urednik“, prepričava decenijama kasnije ovu „intrigantnu anegdotu“ za B&F Dragan Lojanica, penzionisani programer i projektant informacionih sistema.

Svaka ukrštenica kao gol u mreži

Kolege za Lojanicu kažu da je doajen srpske enigmatike, a on za sebe skromno tvrdi da je samo do dana današnjeg beznadežno neizlečen od zagonetaštva, kako po srpski naziva enigmatiku. Još kao osnovac počeo je da rešava ukrštenice, a onda je pomislio da bi mogao i da ih sastavlja. Prvu je uspeo da objavi 1. maja 1959. u listu „Enigma“. Počeci su bili teški.

„Enigmatika je za one koji sastavljaju zagonetke pre svega hobi, a zabava za one koji ih rešavaju. Kada sastavim dobru zagonetku, osećam zadovoljstvo kao, recimo, kad fudbaler postigne gol, kad pecaroš ulovi ribu. Takav osećaj zadovoljstva imam i danas, skoro isto kao i u početničkim danima“, ističe Lojanica.

Izrada ukrštenica i ostalih zagonetki poput anagrama, rebusa i ispunjaljki je posao koji izuzetno opušta. Glavna oprema su ranije bili papir, olovka, gumica za brisanje i rečnici. Danas se mnogo lagodnije radi na kompjuteru. Papir, olovka i gumica su otišli u prošlost, a i rečnici su uglavnom digitalizovani i sada mirno skupljaju prašinu na policama, jer sve može da se nađe na Guglu.

Novac skoro da ne treba ni pominjati, dobijaju se simbolični honorari ili se ne plaća ništa. Ranije je bilo nešto bolje, međutim, danas je celokupna štampa u krizi. Ipak, kriza nije svuda ista. „Imam informaciju da za ukrštenicu koja se u ’Njujork Tajmsu’ utvrdi za najbolju u nekom periodu, a konkurs je stalno otvoren, njen autor dobije 500 dolara! Ali to je Amerika i to je ’Njujork Tajms’”, komentariše Lojanica.

U Srbiji ima više od 200 aktivnih enigmata, od kojih je polovina u članstvu Enigmatskog saveza Srbije, udruženja koje postoji 40 godina. Čine ga četiri enigmatska kluba registrovana u Agenciji za privredne registre (APR) i šest enigmatskih sekcija iz Beograda, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, Loznice, Niša, Požarevca i Pećinaca. Savez se finansira iz članarine i donacija.

Većina enigmata bavi se ovim poslom kao hobijem, ali ima i profesionalaca. Različitih su zanimanja, od novinara i pravnika, do inženjera. Više od 400 enigmata i istorija ove delatnosti predstavljeni su u Leksikonu srpskih enigmata. Autori su Miroslav Lazarević i Jovan Vuković, a izdavač Enigmatski savez Srbije. Ova publikacija dobila je i nagradu Udruženja novinara Srbije.

Od Vuka Karadžića do Bore Đorđevića

Interesantno je da su se u Leksikonu našle i poznate ličnosti koje su se bavile zagonetkama, Vuk Karadžić, Dimitrije Davidović, Đorđe Natošević, a od savremenika se pominju Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić, Bora Đorđević…

Vladimir Šarić, predsednik Saveza od 2021. godine, kaže za B&F da enigmatiku nazivaju desetom umetnošću i mada je najčešće hobi zaljubljenika, pod svojim okriljem ima i profesionalce koji od ovog posla žive. Reč je, uglavnom, o urednicima enigmatskih rubrika i časopisa i sastavljača u tim izdanjima. Takvih je u Srbiji, međutim, malo.

„’Politikina’ ’Enigmatika’ i ’Razbibriga’ iz Beograda, izdanja ’Skordiska’ iz Beograda, časopisi novosadskih izdavača, ’Mala enigma’ u okviru ’Večernjih novosti’… U okviru tih redakcija pojedinci primaju plate a neki honorare, čije tačne iznose ne znam. Uglavnom rade za male honorare ili besplatno”, navodi Šarić.

On sa svojih 75 godina održava „mentalnu kondiciju“ praveći ukrštenice za „Sremske novine“ i „Pećinačke novine“, a povremeno učestvuje na sastavljačkim konkursima. Njegov mesečni honorar u „Sremskim novinama“ je više nego skroman i iznosi do 1.500 dinara, dok za drugi list supruga i on rade bez naknade.

Enigmatikom se bavi od školskih dana, a prvenac je objavio u enigmatskom časopisu „Čvor“ iz Bjelovara 1969. godine. „Enigmatika i šah su mi bili hobi ceo život, s tim što sam u šahovskoj organizaciji proveo radni vek. Od 1981. godine sam radio u Šahovskom savezu Jugoslavije, kasnije u Šahovskom savezu Srbije i Crne Gore, a u penziju sam otišao iz Šahovskog saveza Srbije 2011. godine. Sada sam 15 godina penzioner, u braku sam 45 godina sa Gordanom koja je penzionisana nastavnica ruskog jezika, inače pesnikinja, enigmatkinja i pomalo slikarka”, priča Šarić.

Ludvig na potezu

Nijedan od naših sagovornika nije upoznat sa činjenicom da je u poslednje vreme enigmatika poslužila kao inspiracija za nekoliko vrlo gledanih TV formata. Najpopularnija je svakako igrana serija „Ludvig“, u produkciji britanskog javnog servisa „BBC“. Ona prikazuje genijalnog sredovečnog enigmatu Ludviga, društveno potpuno neprilagođenog, koji se iznenada nađe u situaciji da u potrazi za nestalim bratom blizancem postane inspektor policije. Enigmata se u toj ulozi odlično snalazi, rešava slučajeve i otkriva ubice zahvaljujući svom logičkom zaključivanju.

Upitan da li je logika jača strana enigmata, Šarić odgovara da oni nisu superiorni logičari, već istraživači i ljudi koji su uporni u rešavanju zagonetki. „Postoje logičari koji rešavaju takozvane logičke zagonetke, zatim postoje oni koji rešavaju i sastavljaju sudoku i postoje kvizaši koji imaju svoju organizaciju. Većina njih nisu članovi Enigmatskog saveza Srbije“, napominje njegov predsednik.

Primetno je da je Savez na plećima iskusnih, ali već vremešnih članova. Šarić kao doajene izdvaja desetoro enigmata starijih od 80 godina. Najstariji su Radovan Urošević iz Smederevske Palanke sa 96 godina i Persida Radak iz Vršca, koja ima 94 godine.

Neizvesna budućnost

Dragan Lojanica ukazuje da se Enigmatski savez Srbije bori sa dva problema. Prvi je što nema podmlatka, jer se mladi ljudi ne zanimaju za enigmatiku. Drugi problem je što većinu zagonetki može da sačini i kompjuter, pa već postoje programi koji prave ukrštenice, anagrame, magične kvadrate i druge enigmatske formate.

„Prvi problem teško može da se reši, jer mladi se interesuju za neke drugačije stvari. Sa drugim može da se bori, jer ni kompjuter ne može sam bez enigmate, koji osmišljava algoritme za kreiranje zagonetki. Osim toga, teško je očekivati da računar može da sastavi, recimo, lepu stihovanu zagonetku“, napominje Lojanica.

Kompjuter još ne može, ali veštačka inteligencija će uskoro verovatno moći i to.

Jelena Stjepanović

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: FREEMAN83, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Italija bi uskoro mogla postati najzaduženija EU zemlja

by bifadmin

Ako javni dug Italije nastavi da raste ovim tempom javiće se potreba za redefinisanjem izreke “dužan kao Grčka”.

Naime, prema podacima Rojtersa, italijanski dug bi sa 137,1% BDP-a u 2025. ove godine mogao porasti na 138,6%, bar sudeći prema budžetskom planu tamošnjeg Ministarstva finansija.

S druge strane, grčki dug bi ove godine trebalo da se smanji na oko 137% njenog bruto domaćeg proizvoda. Podsećanja radi, on je u 2025. iznosio 145% BDP-a.

Kako je Grčka smanjila dug?

Počnimo prvo od pitanja kako je ova zemlja uopšte došla u stanje prezaduženosti. Tome je jednim delom doprinela i finansijska kriza iz 2008. kada je Grčka postala prva razvijena zemlja kojoj su bili potrebni ogromni međunarodni paketi pomoći kako bi izbegla bankrot.

Između 2010. i 2015. godine ona je dobila tri paketa finansijske pomoći u ukupnom iznosu od oko 280 milijardi evra od EU, Evropske centralne banke i MMF-a. Zauzvrat, morala je godinama da primenjuje bolne mere štednje, uključujući smanjenja penzija, plata i javnih usluga, što je izazvalo dugotrajnu recesiju i visoku nezaposlenost.

Pandemija korona virusa dovela je do privremenog naglog rasta duga, jer se država zaduživala kako bi podržala ekonomiju tokom zatvaranja. Međutim, od 2020. godine Grčka beleži jedan od najbržih padova odnosa duga i BDP-a u Evropi. Tome su doprineli snažan ekonomski rast i činjenica da je zemlja konstantno nadmašivala prosek evrozone po rastu BDP-a. To joj je omogućilo nekoliko povećanja kreditnog rejtinga i pojeftinjenje zaduživanja.

Za to vreme ova zemlja je napravila i strategiju za smanjenje zaduženosti u sklopu koje je počela ubrzano da otplaćuje kredite iz programa pomoći. U toku ove godine trebalo bi prevremeno da otplati sedam milijardi evra.

Šta se desilo sa Italijom?

Ekonomska situacija u toj zemlji je trenutno veoma daleko od idealne. Italija je, prema preliminarnim podacima, prošle godine zabeležila budžetski deficit od 3,1% bruto domaćeg proizvoda, a očekuje se da će on ove godine biti 2,8% BDP-a, premda su nadležni nedavno objavili da bi mogao biti i nešto veći.

Italijanske vlasti kao jedan od razloga za lošu ekonomsku situaciju navode sukob u Iranu i poskupljenje energenata ali činjenica je da tamošnja ekonomija već godinama stagnira.

Italijanska privreda duži vremenski period nije visoko produktivna, a u poslednje vreme na nju negativno utiče i pad domaće potrošnje. U situaciji kada država troši velike iznose na otplaćivanje kamata ona nije u situaciji da ulaže u razvoj i istraživanja, što dodatno koči razvoj ekonomije, pa Italija sve teže hvata korak sa konkurentnijim zemljama.

Ilustracija: ChatGPT

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Vlada Srbije: Niže akcize na gorivo do 8. maja

by bifadmin
Vlada Srbije produžila je Uredbu kojom su akcize na gorivo smanjene za 25 odsto i koja će važiti i naredne dve nedelje.
Kako je danas objavljeno u Službenom glasniku, ova Uredba je produžena do 8. maja.
Kako je ranije objavljeno, a sada produženo, iznosi akciza na derivate nafte su smanjeni za 25 odsto.

Tako akciza za benzin iznosi 54 dinara za litar, dok za dizel ona iznosi 55,53 dinara za litar.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Ljudi prave razliku: ProCredit Bank osvojila O.U.R. HR nagradu za najbolji HR tim u Srbiji

by bifadmin

ProCredit Bank a.d. Beograd dobitnik je O.U.R. HR nagrade za najbolji HR tim godine. Nagrada je uručena na konferenciji „Shift Happens“, na kojoj su po prvi put dodeljene O.U.R. HR nagrade organizacijama i pojedincima koji svojim dugoročnim i doslednim radom doprinose razvoju HR prakse.

Ovo priznanje ima posebnu vrednost jer dolazi iz same struke – od profesionalaca koji razumeju izazove savremenog HR-a i značaj izgradnje sistema koji su odgovorni, održivi i istinski usmereni na ljude. O dobitnicima su odlučivali predstavnici HR zajednice, stručnjaci iz oblasti ljudskih resursa, čime se dodatno potvrđuje pristup koji ProCredit banka godinama neguje u radu sa zaposlenima.

„Ova nagrada je pre svega priznanje ljudima – našem HR timu, ali i svim koleginicama i kolegama koji svakodnevno doprinose kulturi učenja, poverenja i otvorenosti. Doživljavamo je kao potvrdu da doslednost i odgovoran odnos prema ljudima dugoročno imaju smisla. Ponosan sam na tim koji veruje da HR može imati stvaran uticaj, kao i na organizaciju koja takav pristup prepoznaje i podržava“, izjavio je Dragan Reščik, šef Odeljenja za ljudske resurse u ProCredit banci.

Dobijeno priznanje dodatno potvrđuje opredeljenje ProCredit Bank da ljudske resurse ne posmatra kao funkciju podrške, već kao sastavni i strateški važan deo poslovanja i dugoročnog uspeha.

Autor fotografija Bojan Džodan

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci