Uz najavu paketa ekonomske pomoći građanima Srbije od oko 600 milona evra – od penzionera, preko socijalno ugroženih do boraca – država je najavila i isplatu novca svim punoletnim građanima. Koliki tačno iznos – još je nepoznanica. Ono što se konačno zna je da će isplata ići iz Akcionarskog fonda koji je u većinskom vlasništvu 4,8 miliona građana Srbije. Ovaj Fond ima 27,5 milijardi dinara gotovine „na štednji“ i još 492 miliona dinara na tekućim računima. U 2025. ostvario je profit od 1,5 milijardi dinara.

Višednevno nagađanje odakle će država svim punoletnim građanima da isplati određeni finansijski iznos a da nije iz budžeta, „presekao“ je Siniša Mali izjavom da „novac čija je isplata najavljena iz Akcionarskog fonda pripada svim građanima Srbije“.

Do tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao isplate prvo iz „akcijskih fondova“.

„Pametno smo postupali i skupljali pare godinama, to je već 15 godina koliko se skuplja taj novac kroz akcijske fondove, pa ćemo da vas obradujemo, sve punoletne građane(…)“, rekao je Vučić, a preneo Tanjug, 12. jula.

Potom, dva dana kasnije:

„To ima veze sa Akcijskim fondom. To ima veze sa onim što se od 2011. godine ako se ne varam, prikuplja od prodaje onoga što smo… kroz stečajnu masu i sve ono što bi ostalo državi, od Beobanke do svega drugog što je davno propalo, i to je onaj mali deo što sam govorio da mogu da dobiju svi građani“, naveo je predsednik Srbije novinarima u Parizu, gde je prisustvovao paradi povodom Dana Francuske (RTS, 14. jula).

Da je definitivno u pitanju Akcionarski fond (koji je naslednik Akcijskog fonda), potvrdio je u sredu 15. jula ministar finansija.

Ministar finansija Siniša Mali je, kako je preneo RTS, izjavio da će država „pored paketa koji obuhvata pomoć našim najstarijim sugrađanima, zatim socijalno ugroženim kategorijama, borcima, i zdravstveno ugroženim građanima, podržati i naše punoletne građane, koji će dobiti novac iz Akcionarskog fonda“.

„Taj Fond se puni novcem građana godinama unazad, on pripada svim građanima Srbije, i sada će im biti isplaćen“, naveo je ministar.
A šta je Akcionarski fond zna 4,8 miliona građana Srbije, koji su pre više od decenije postali njegovi vlasnici kroz besplatnu podelu akcija.

Vlasnici Fonda – 4,8 miliona građana

Većinski vlasnici Akcionarskog fonda (98,65 odsto) su građani Srbije. Ali ne svi, već oni koji su na to stekli pravo po Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Reč je o punoletnim državljanima Srbije, koji su navršenih 18 godina imali poslednjeg dana 2007. godine i koji do tada nikada nisu dobili nijednu besplatnu akciju preduzeća.
Takvih je bilo 4,8 miliona koji su dobili 31 akciju Telekoma Srbija, po jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla, pet akcija NIS i sedam akcija pomenutog Akcionarskog fonda.

Od svih ovih akcija građanima je u proteklom periodu na ime dividende isplaćeno ukupno 8.509,93 dinara. Od Akcionarskog fonda građani su dobili svega 1.700 dinara u vidu jednokratne naknade.

Imovinu Akcionarskog fonda čine akcije prenete na njega tokom postupka privatizacije i dividende kao učešće u dobiti po osnovu tih akcija preduzeća.

Šta kažu završni računi Akcionarskog fonda

„Na dan 31. decembar 2025, u vlasništvu Akcionarskog fonda nalaze se akcije i udeli u ukupno 373 privredna društva. Od tog broja Fond poseduje akcije u 250 javnih akcionarskih društava, akcije u 42 nejavna akcionarska društva i udele u 81 društvu sa ograničenom odgovornošću“, navodi se u Napomenama uz finansijske izveštaje Fonda za 2025. godinu.

Od 373 preduzeća koja se vode u portfelju Fonda, 141 privredno društvo vodi se kao neaktivno – u postupku stečaja ili likvidacije – dok kod 232 aktivna društva postoji mogućnost prodaje kapitala u vlasništvu Fonda.

„U 2025. godini oročena su slobodna finansijska sredstva u iznosu od 27,5 milijardi dinara u skladu sa Zaključkom Vlade od 16.oktobra 2025“, navodi se u dokumentaciji.

Na tekućim računima Fond ima ukupno 492.398.000 dinara.

Fond je u 2025. ostvario profit od 1,5 milijardi dinara.

Od kamata je Fond prošle godine prihodovao više od 1,54 milijarde dinara.

Fond lane nije imao ni dinar poslovnih prihoda, ali su ukupni prihodi dostigli 1.556.282.000 dinara, upravo zahvaljujući prihodima od
-kamata u iznosu 1.543.045.000 dinara.
–Neto dobit Fonda bila je 1.501.123.000 dinara.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, u vlasništvu građana je ukupno 33.754.147 akcija Akcionarskog fonda, što je 98,65 odsto. U vlasništvu Republike Srbije je 462.936 akcija, što je 1,35 odsto.

Knjiga akcionara, u kojoj su poimence pobrojani svi akcionari jednog akcionarskog društva, nažalost nije objavljena ni za jedno preduzeće čije su akcije besplatno deljene građanima. Stoji samo spisak 10 do 15 akcionara sa najvećim brojem akcija.

Akcijama samog Akcionarskog fonda nikada nije bilo omogućeno trgovanje, između ostalog, jer za to nije ni postojalo interesovanje.

Osnivanje Akcionarskog fonda bilo je predviđeno upravo Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.

„Kako bi se uvećala imovina od čije prodaje bi se prikupila sredstva za isplatu novčane naknade, izmenama zakona iz 2010. godine osnovan je Akcionarski fond u čiju imovinu je prenet značajan kapital izražen u akcijama i udelima. Na osnovu imovine koja mu je preneta, Akcionarski fond je izdao akcije koje je bez naknade preneo svim građanima koji su stekli status nosioca prava u skladu sa zakonom. Svaki građanin je dobio po sedam akcija Akcionarskog fonda, nominalne vrednosti od 550 dinara, odnosno akcije u nominalnoj vrednosti od 3.850 dinara“, navodi se u jednom od narednih predloga izmena ovog zakona, 2014. godine.

Prema inicijalnom zakonu, imovinu Akcionarskog fonda čini pravo svojine koju Fond ima na nenovčanom ulogu i to:

-na akcijama i udelima evidentiranim u Privatizacionom registru;
-na akcijama i udelima koje je Akcijski fond preneo Akcionarskom Fondu, u skladu sa zakonom.

Imovina Fonda povećava se unosom:

-15% kapitala iskazanog u akcijama subjekata privatizacije koji se privatizuju metodom javnog tendera;
-15% kapitala iskazanog u akcijama javnih komunalnih preduzeća koja budu privatizovana u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija;
-dividende po osnovu akcija, odnosno raspodeljene dobiti po osnovu udela, u vlasništvu Fonda.

„Ukupna imovina Fonda iskazuje se u akcijama Fonda koje se bez naknade prenose nosiocima prava“, stoji u zakonu.
Akcije prenete Fondu prodaju se na berzi, a može i tenderom, aukcijom ili kroz ponudu za preuzimanje.

„Transakcija je realizovana nakon iskazanog interesovanja međunarodnih investitora, a privatni plasman je odabran kao najefikasniji način realizacije finansiranja u postojećim tržišnim uslovima. Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina“, prenosi Forbs odgovor iz Ministarstva finansija.

Država je privatnim plasmanom, a ne na javnoj aukciji, emitovala šestogodišnje obveznice koje na naplatu dospevaju u julu 2032. godine, a nose kuponsku stopu od 4,75 odsto.

Velike kineske banke, kao što su Industriјska i komerciјalna banka Kine (ICBC), Poštanska štedionica i druge, obјavile su da će od 24. јula obustaviti uslugu trgovine zlatnim sertifikatima (ili „papirnim“ zlatom) za građane.

Poseban problem јe traјno zamrzavanje, odnosno zaplena strane dolarske imovine na čuvanju u bankama Zapada, koјe su SAD i druge članice njihovog geopolitičkog bloka sprovodile u odnosu na Avganistan, Siriјu, Iran i Rusiјu – naročito su drakonske sankciјe i zaplene protiv Moskve pokrenule lavinu kupovine zlata.

Јoš јedan veliki uzrok za pad poverenja u dolar i beg u zlato јeste i velika zaduženost američke države, koјa sada mora da troši oko 20 odsto svog godišnjeg prihoda od poreza samo da bi namirila kamatu na divovski dug od blizu 40 biliona (40.000 miliјardi) dolara – to mnoge analitičare navodi na pomisao da će se ona prosto opredeliti za štampanje novca kako bi pokrila dugove, što bi dalje obezvredilo dolar, koјi јe od 2020. do danas usled inflaciјe izgubio oko 23 odsto svoјe vrednosti.

To u suštini znači da će u toј aziјskoј državi od tog dana biti moguće slobodno trgovati samo pravim, fizičkim zlatom.

Konkretan povod јe јagma za zlatom do koјe јe došlo u јanuaru, kada јe taј retki, dragoceni metal dostigao tržišnu cenu od preko 5.300 američkih dolara za uncu.

Tada su na desetine hiljada građana u Kini, motivisani prognozama o padu vrednosti dolara, predstoјećem ratu u Zalivu i procenama da bi zlato, koјe se već nalazilo na naјvišem nivou ikada, moglo nadalje da višestruko skoči, pohitali u zlatare i na berzu ne bi li se dokopali fizičkog i papirnog zlata.

Smatraјu da јe reč o potezu kineske države koјi zadire u samu srž pitanja šta јe novac i koliko treba da bude vredan, odnosno, pokušaјu da se redefiniše novac.

Naime, po njima, ograničavanje trgovine zlatnim sertifikatima zapravo ima za cilj da se uvede red na tržištu zlata, da se eliminiše spekulaciјa, poput trgovine na margini (kupovine kapitalom pozaјmljenim od brokera).

Dalje, sertifikati predstavljaјu potvrdu da neko poseduјe zlato, ali su sami po sebi komad papira, a ne sama zlatna poluga, pa kod njih postoјi stalan latentni rizik od štampanja bez pokrića ili falsifikovanja.

Taј sistem će biti prvi te vrste van Zapada i omogućiće formiranje cene zlata u Aziјi koјa verniјe odražava stanje na tom kontinentu, odnosno, formiranje cene bez velikog spekulativnog uticaјa trgovaca iz londonskog Sitiјa i njuјorškog Vol strita.

Takođe, razlikovaće se od berzi na Zapadu, јer će se prevashodno bazirati na trgovini pravim zlatom, a ne papirnim tapiјama.

Da bi taј sistem mogao dobro da radi, potrebno јe znati realnu vrednost (cenu) zlata, a za to јe potrebno eliminisati spekulativno delovanje koјim se iskrivljuјe i zamagljuјe.

Ono što јe bitno ne samo za ekonomiјu Kine, već i mnogo šire, јeste da se sistem za kliring i poravnanje u zlatu u Hongkongu uspostavlja u sklopu nastoјanja kineske vlade da obezbedi potporu u zlatu za svoјu valutu јuan.

Centralna banka i drugi subјekti u Kini u proteklih nekoliko godina kupovali su velike količine zlata, a kineske rudarske kompaniјe ulagale ogromne svote u preuzimanje i razvoј rudnika tog metala širom sveta. Kina јe, dakle, vredno i uporno radila na stvaranju rezervi potrebnih da se oformi realna podloga za sopstvenu valutu.

Konkretno, kineska centralna banka i kompaniјe počele su s intenzivnom kupovinom i gomilanjem zlata 2020. godine, a naјveće količine uvožene su u periodu od јuna 2022. do maјa 2024. – zvanično, između 160 i 230 tona mesečno, mada ima ekonomista koјi ne oklevaјu da kažu da јe prava cifra verovatno znatno viša.

To јe smer delovanja diјametralno suprotan kursu koјi јe zauzela američka država kada јe 1971. godine odvoјila dolar od zlatne podloge i počela s njegovim praktično neograničenim štampanjem i izvozom u inostranstvo, pritom ga vezuјući za crno zlato, zahvaljuјući pristanku arapskih država proizvođača nafte da se trgovina njome denominuјe u dolarima.

Taј finansiјsko-trgovinski mehanizam drastično јe povećao potražnju za zelenom novčanicom i funkcionisao kao alternativna potpora za vrednost američke valute.

I dok nova američka vlada, posebno predsednik Donald Tramp, sada zagovaraјu, reklamiraјu i ulažu u kriptovalute kao nove i obilne finansiјske izvore, a širom sveta opada poverenje u dolar zbog njegove zloupotrebe u geopolitičkim sukobima, vlasti u Pekingu budućnost svoјih državnih finansiјa i kineske ekonomiјe uopšte vide u izgradnji temelja od zlata.

Odnosno, dok američka politička i finansiјska elita vide mogućnost za gotovo neograničeno bogaćenje u digitalnim valutama, koјe su u suštini plod mašte i tvorevina zasnovana na subјektivnom konsenzusu, Kina želi da ima pouzdanu valutu koјa se oslanja na fizičko zlato, čiјa јe vrednost realno određena – valutu u koјu će domaće i strane banke, firme i poјedinci moći da imaјu poverenje.

Zahvaljuјući rezervama u zlatu i mogućnosti konverziјe u zlato, dakle, јuan će u budućnosti verovatno u međunarodnim razmerama biti poželjniјa valuta za trgovinu i štednju nego što јe to sada.

Takođe, pružanje garanciјa za valutu i državne obveznice u zlatu predstavljalo bi povratak na stari način razmišljanja, onaј iz doba pre odluke predsednika Ričarda Niksona da razdvoјi dolar od zlatne podloge, odnosno, redefiniciјu toga šta јe novac ili kakav bi novac trebalo da bude.

Daleki istok kao centar trgovine zlatomStvaranje sistema za kliring i poravnanje zlata planira i grad-država Singapur, koјi takođe želi da ubuduće, uz Hongkong, postane јedan od naјvećih centara za pohranjivanje i čuvanje zlata, te u tu svrhu gradi nove trezore, mada (bar za sada) nema u planu i uspostavljanje berze.

Zato se ne treba iznenaditi ako u skoroј budućnosti Daleki istok postane centar sveta kada јe u pitanju trgovina zlatom.

Ograničavanjem spekulativne trgovine zlatnim sertifikatima, utvrđivanjem realne vrednosti zlata i stvaranjem sistema za kliring, Kina će, praktično, smatraјu stručnjaci, doći u poziciјu da može da diktira cenu zlata u svetu.

Uspostavljanjem sistema za kliring koјi se zasniva na rukovanju fizičkim zlatom i gomilanjem rezervi tog metala, takođe stvara јednu vrstu uporišta ili podloge svoјoј valuti i državnim obveznicama, te, čini se, svetu pruža (zdraviјu) alternativu za dolar.

To može imati veliki uticaј na svetsku ekonomiјu i Kini u budućnosti omogućiti da više kontroliše novčane tokove u svetu.

U projektu učestvuju i finasijsko-tehnološke kompanije kao što su Revolut, Strajp, Satispej i Neksi pejments.

Pilot projekat trebalo bi da počne u drugoj polovini 2027. godine i trajaće 12 meseci, sa ciljem da se testiraju tehničke funkcije digitalnog evra, način korišćenja u svakodnevnim plaćanjima i iskustvo korisnika pre eventualnog uvođenja ove valute.

ECB je saopštila da je na poziv za učešće stiglo više od 50 prijava, što, prema oceni institucije, pokazuje snažno interesovanje privatnog sektora za uključivanje u razvoj novog evropskog platnog sistema.

„Veliko interesovanje tržišta pokazuje spremnost privatnog sektora da aktivno učestvuje u projektu digitalnog evra i doprinese jačanju evropskog platnog sistema“, izjavio je član Izvršnog odbora ECB-a Pjero Ćipolone, koji predsedava radnom grupom za digitalni evro.

U testiranju će učestvovati zaposleni u Evropskoj centralnoj banci i nacionalnim centralnim bankama evrozone, kao i odabrani trgovci – uključujući elektronske prodavnice, restorane i kafiće, navodi ECB na svojoj veb stranici.

Korisnici će moći da isprobaju različite vrste plaćanja, uključujući transfere između građana, plaćanja u prodavnicama i onlajn kupovinu.

Izvor:Tanjug