Home Tags Posts tagged with "dolar"
Tag:

dolar

EkonomijaVesti

Centralne banke u rezervama sve više čuvaju kineski juan

by bifadmin

Veliko geopolitičko preslagivanje koje se trenutno događa u svetu, podstaknuto agresijom na Ukrajinu, odražava se i u postupnoj eroziji dolara kao vodeće valute u deviznim rezervama centralnih banaka.

Kako navodi Financial Times, sve je primetnije zanimanje centralnih banaka da povećaju izloženost deviznih rezervi prema kineskom juanu.

Udeo upravnika deviznih rezervi u svetskim centralnim bankama koji su uložili ili su zainteresovani da ulože u kinesku valutu povećao se s lanjskih 81 odsto na ovogodišnjih 85 odsto, prema godišnjem istraživanju švajcarske banke UBS sprovedenom na 30 vodećih centralnih banaka između aprila i juna, piše Poslovni dnevnik, prenosi Bonitet.

“Svedočimo postupnoj eroziji dolara”, kaže Masimiliano Kasteli, šef strateške analize u odsjeku globalnih tržišta UBS-a. “Slika koja se pomalja predstavlja multipolarni valutni sistem”, dodao je Kasteli.

Rastući interes za kineski juan pojavio se nakon što su zapadne države zamrzle oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi kao odgovor na invaziju Putinovog režima na susednu Ukrajinu. Iako većina centralnih banaka taj događaj ocenjuje kao izdvojeni, on je definitivno zaoštrio odnose zapadnih država i Rusije i zakomplikovao odnose s državama koje se nisu pridružile sankcijama, poput Kine.

Kineski juan i Tramp

To je ubrzalo povećanje jaza između Kine i SAD-a koji je započeo još tokom trgovinskog rata pokrenutog u vreme administracije Donalda Trampa. U tom kontekstu četiri petine ispitanika u istraživanju UBS-a ocjenjuje kako je to potez u pravcu stvaranja multipolarnog svijeta od kojeg će koristi imati juan. Manje od polovine smatra da će od toga profitirati dolar.

Na kratkoročne ocene dolara utiče i visoka inflacija te (za sada bezuspešni) napori Feda da je snizi podizanjem kamatnih stopa. Valja naglasiti kako ostale centralne banke najčešće drže dolar kroz izloženost američkim državnim obveznicama koje su se ove godine našle na meti oštre rasprodaje usled Fedovog zaoštravanja monetarne politike.

Istraživanje je pokazalo kako oni koji upravljaju deviznim rezervama traže alternativne oblike imovine, poput deonica, zelenih obveznica ili dužničkih hartija od vrednosti zaštićenih od inflacije. Gotovo polovina ispitanika ističe kako su njihovi portfelji ove godine znatno diversifikovaniji nego lani.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rublja dostigla najviši nivo u poslednjih sedam godina u odnosu na dolar

by bifadmin

Ruska rublja je ojačala danas prema dolaru dostižući najviši nivo u poslednjih sedam godina od blizu 50 rubalja za dolar.

Prvi put od maja 2015. godine rublja je na nivou od 50 za dolar, i takav oporavak nakon znatnog pada čini je najuspešnijom valutom na svetu.

Međutim, ovaj uspeh nije postignut tržišno, jer rublju na Zapadu svi izbegavaju a kod kuće u Rusiji je ona obavezna novim merama dražave – zabranom ruskim domaćinstvima da povlače deviznu štednju iz banaka, obaveznom zamenom dela deviza u rublje za firme i naplatom nafte i gasa prodatih u svetu konverzijom iz čvrstih valuta u rublje.

Rublja je porasla prema dolaru za više od tri odsto na 50,22 rublje za dolar na Moskovskoj berzi na trgovanju do 7:24 časova po srednjoevropskom vremenu, a prethodno je dostigala kurs od 50,01, izveštava Rojters.

Ruska valuta je takođe ojačala u odnosu na evro za tri procenta na 52,89, prvi put od aprila 2015.
Pre početka ruske vojne operacije u Ukrajini, rublja se trgovala na nivou od oko 80 rubalja za dolar i 90 rubalja za evro. Rublja se tada trgovala u slobodnom režimu, bez podrške mera kontrole kapitala, i trpela je pritisak berzi zbog straha od sankcija.

Jaka rublja smanjuje prihode Rusije od izvoza robe za dolare i evre, a potpredsednik vlade Andrej Belousov je ovog meseca rekao da bi industriji pogodovalo ako bi njen kurs pao na između 70 i 80 rubalja za dolar.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pad dolara u odnosu na druge valute

by bifadmin

Dolar je oslabio  na azijskom trgovanju u odnosu na većinu glavnih rivala, pošto je američka valuta izgubila deo sjaja nakon pada prinosa na državne dužničke hartije SAD, jer investitore muči rizik od recesije zbog agresivnog povećanja ključne kamate Federalnih rezervi

Dolarski indeks, koji meri vrednost „zelene novčanice“ prema korpi šest vodećih parnjaka, oslabio je za 0,08 posto na 104,39 poena, nakon rasta od 0,53 odsto tokom noći, koji se uglavnom zasnivao na slabosti evra, izveštava Rojters.

Prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice pali su za više od jednog baznog poena u Tokiju, na oko 3,17 procenata, budući da su cene akcija na azijskim berzama sledile jučerašnji silazni trend na Vol Stritu.

Američke akcije su potonule u utorak, pošto je strmoglavi pad poverenja potrošača u SAD pojačao strahovanja od usporavanja privrednog rasta zbog FED-ovog oštrog podizanja kamate s ciljem zauzdavanja inflacije.

Evro je porastao jutros za 0,11 odsto na 1,05315 dolara, oporavljajući se od pada na 1,05025 dolara u utorak, do kojeg je došlo zbog toga što šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard nije ponudila na godišnjem bankarskom forumu u Sintri konkretne podatke o planiranom povećanju kamatnih stopa u evrozoni.

Očekuje se da će se ECB pridružiti drugim vodećim centralnim bankama u svetu, tako što će u julu podići svoje kamatne stope prvi put u poslednjih deset godina kako bi ohladila usijanu inflaciju, ali su ekonomisti podeljeni po pitanju procentualnog iznosa povećanja.

Prema japanskoj valuti, dolar je oslabio za 0,08 posto na 136,04 jena, dok je britanska funta porasla za 0,16 procenata na 1,2204 dolara.

Uprkos padu cena akcija, australijski i novozelandski dolar, koji su osetljivi na rizik, blago su se oporavili prema dolaru od pada u utorak, pri čemu je australijska valuta ojačala za 0,07 posto, a novozelandska za 0,18 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Presek stanja na berzama: Evro ojaćao prema dolaru

by bifadmin

Japanski jen je danas u defanzivi, dolar se drži čvrsto prema većini konkurenata, a evro je ojačao prema američkoj valuti na početku trgovačke nedelje

Dolar je porastao na ranom azijskom trgovanju na 130,99 jena, popevši se ponovo na jednomesečni maksimum i blizu je 20-godišnjeg najvišeg nivoa od 131,34 jena koji je dostigao u maju, nakon što je prošlu nedelju zaključio s dobitkom od 2,95 posto u odnosu na jen. Prema poslednjim raspolozivim podacima, dolar je neznatno popustio i trguje se na nivou od 130,7 jena, izveštava Rojters.

Evro je takođe ojačao jutros prema japanskoj valuti na 140,38 jena, nastavljajući uspon sa sedmogodišnjeg maksimuma koji je dostigao prema jenu prošle sedmice.

Jedinstvena valuta evrozone je napredovala na 1,0733 američkih dolara, dok britanska funta stagnira prema američkom rivalu na 1,2505 dolara, pri čemu za sada nije pogođena medijskim izveštajima da se očekuje glasanje o poverenju britanskom premijeru Borisu Džonsonu u parlamentu.

Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute prema šest glavnih konkurenata, ostao je stabilan na 102,06 poena, nakon što je minule nedelje zabeležio rast od 0,47 posto.

U fokusu aktera na tržištima valuta će ove nedelje biti sastanak Evropske centralne banke u četvrtak, od koje se očekuje da pripremi teren za podizanje ključnih kamatnih stopa od jula.

Postoje određene tržišne spekulacije da bi ECB mogla da počne sa znatnim povećanjem stope od 50 baznih poena, budući da se inflacija u evrozoni ubrzala oborivši još jedan rekordan nivo u maju. Na berzama se trenutno procenjuje da bi ECB mogla ove godine da podigne svoje kamate za ukupno 125 baznih poena na četiri sastanka.

Izvor: Tanjug/Kamatica.com

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Da li je sada pravo vreme za kupovinu evra?

by bifadmin

Evro trenutno vredi 1,05 dolara, dok je u ovo vreme prošle godine vredeo 1,22 dolara. To je prvi put za dve decenije da ove valute vrede slično. Deo analitičara smatra da je sada pravo vreme za kupovinu evra, međutim ima i onih koji ne bi sav svoj novac uložili u evropsku valutu.

Već mesecima evro je u padu, dok je američka valuta od početka godine porasla za osam odsto i postala najskuplja valuta na svetu. To je posledica averzije investitora prema rizičnim ulaganjima, posebno u kriznim vremenima kao što je ovo, ali i različitih monetarnih politika. Naime, američki Fed je već dva puta ove godine podigao referentnu kamatnu stopu u sklopu borbe protiv inflacije i planira to još da čini, dok se Evropska centralna banka još nije odvažila na ovaj korak.

Hoće li se dolar i evro izjednačiti?

Mišljenja o ovom pitanju su podeljena među analitičarima. Sem Zief, glavni strateg za devizno trgovanje u JPMorgan Private Bank, smatra da bi evro mogao vredeti isto kao i dolar ako bi se smanjile prognoze rasta za privredu evrozone. Međutim prema njegovom mišljenju mala je mogućnost da će se to desiti. On smatra da je evro trenutno jeftiniji nego što je to realno i da možda nije loša ideja sada ga kupiti, jer bi u budućnosto trebalo da ojača. Kako Zief tvrdi, dolar je već ojačan monetarnom politikom koju sprovodi Fed, a Evropska centralna banka tek treba da se odluči na takav korak.

Sličnog je mišljenja i njegov kolega Stiven Galo iz BMO Capital Markets. On smatra da je evro slab, između ostalog, i zbog pogoršanja osnovnih tokova. Galo kaže da bi evro mogao da se izjednači sa dolarom ukoliko ECB ostane intertna tokom leta, odnosno ukoliko ne promeni kamatne stope i ukoliko Nemačke sankcije na ruske energente izazovu nestašice, a samim tim i racionalizaciju električne energije. Intertnost Evropske centralne banke ga ne bi iznenadila ako se ona suoči sa najgorom kombinacijom ekonomskih faktora – recesijom u najvećoj ekonomiji Starog kontinenta i oštrim rastom cena. Međutim, dodaje on, jačanje dolara ne odgovara ni SAD, tako da bi i Fed mogao ublažiti svoju monetarnu politiku ukoliko vidi da ECB ne radi mnogo na jačanju evra.

Džordž Saravelos iz Deutsche Bank Global smatra da nije realno da će evro još mnogo padati u odnosu na dolar, jer za sada ne izgleda da je Evropa na pragu velike recesije. Trenutno njena ekonomija deluje kao održivija od američke. Iz tog razloga Saravelos očekuje da će evro uskoro porasti i da će se kupovati po ceni od 1,10 dolara.

Evro bi mogao imati kratkotrajan pad

Ipak, ima i drugačijih mišljenja. Džonas Golterman iz Capital Economics-a smatra da je ECB prespora u odnosu na svog američkog parnjaka, i da će, čak i ako bude povećavala kamate, to činiti znatno umerenije od Fed-a.

On dodaje da Evropa osim monetarne politike ima i druge probleme jer je izloženija posledicama sukoba u Ukrajini. Iz tog razloga Capital Economics, za razliku od ostalih konsultantskih kuća i banaka, predviđa dalji pad evra u odnosu na dolar. Očekuju da će se u drugom delu godine ove dve valute izjednačiti, ali da će u 2023. evro porasti pa će se kupovati po ceni od 1,10 dolara.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kurs dolara ojačao prema dinaru

by bifadmin

U poslednje vreme, prateći kursne liste većina je primetila da je kurs dinara prema dolaru sve bliži nivou od 120 dinara, tj. trenutno za 1 dolar može da se dobije 111,7 dinara. Sa druge strane, kurs dinara prema evru je ostao maltene isti kao i pre izbijanja rata u Ukrajini. Kurs dinara prema evru ovog vikenda iznosi 117,63 dinara za jedan evro.

Odgovor na pitanje zašto se kurs evra nije menjao vrlo je jednostavan. Naime i kako piše u nedavnom saopštenju NBS, a i kako je naknadno izjavila sama guvernerka, za odbranu kursa dinara u martu mesecu je potrošeno na međubankarskom tržištu oko milijardu i 160 miliona evra iz deviznih rezervi. Najveće pritiske i potrebu za intervencijom, kako piše u saopštenju NBS, stvorila je izuzetno visoka devizna tražnja uvoznika energenata i pojačana globalna neizvesnost oko krize u Ukrajini.

– Kada je u pitanju kurs dinara prema američkom dolaru, tražnja za dolarima u našoj zemlji nije razlog aktuelnog rasta kursa dinara prema dolaru, već kretanje kursa dolara na međunarodnom finansijskom tržištu, konkretno – jačanje dolara u u odnosu na evro. Naime, kurs dinara prema američkom dolaru utvrđuje se na osnovu kursa dinara prema evru kao referentnoj valuti čija stabilnost je očuvana, i međuvalutnog odnosa dolara prema evru na međunarodnom finansijskom tržištu, kažu za „Blic Biznis“ iz Narodne banke Srbije.

Visoka tražnja za devizama

Odgovarajući na pitanja „Blic Biznisa“ iz Narodne banke Srbije ističu da od oktobra 2021. godine na deviznom tržištu preovladavaju snažni deprecijacijski pritisci koji su do februara 2022. godine uglavnom bili vođeni izuzetno visokom tražnjom za devizama od strane uvoznika energenata i pojačanom globalnom neizvesnošću oko krize u Ukrajini.

– U martu je tome dodata i nezapamćena i bezrazložna tražnja građana za efektivnim stranim novcem, ističu iz NBS dodajući da je i krajem februara zabeležena rekordna i koncentrisana (u kratkom roku) tražnja za devizama od strane nerezidenata koji su, usled eskalacije krize u Ukrajini, izlazili iz obveznica u lokalnim valutama zemalja u celom regionu i/ili putem hedžing transakcija, radi zaštite od deviznog rizika svojih ulaganja pojačano kupovali devize.

Iz banke ističu da je normalnom funkcionisanju deviznog tržišta kod nas doprinelo i odgovorno ponašanje institucija i makroekonomska stabilnost i rekordno visok nivo deviznih rezervi.

– Ovu krizu dočekali smo sa rekordno visokim nivoom deviznih rezervi od preko 16 milijardi evra, koje su poslednjih godina dodatno ojačane u uslovima aprecijacijskih pritisaka u kojima je Narodna banka Srbije kupovala devize kako bi ublažila prekomerne oscilacije deviznog kursa u pravcu jačanja domaće valute, kažu i dodaju da imamo sasvim dovoljno sredstava da očuvemo postignutu stabilnost.

– Narodna banka Srbije će nastaviti kontinuirano da deluje kako bi relativna stabilnost kursa dinara prema evru ostala očuvana, imajući u vidu značaj ove stabilnosti za cenovnu, finansijsku i celokupnu makroekonomsku stabilnost. Pažljivo praćenje i analiza kretanja svih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na celokupnu finansijsku stabilnost, a samim tim i na normalno funkcionisanje deviznog tržišta omogućavaju Narodnoj banci da u slučaju potrebe, kao i do sada, reaguje pravovremeno i adekvatno, i to kako na strani kupovine, tako i na strani prodaje deviza, navode iz NBS.

Tražnja građana ponovo u normali

Što se tiče tražnje građana za efektivnim stranim novcem, iz NBS kažu da se situacija smirila i vratila u normalne i uobičajene tokove.

– U aprilu banke beleže neto otkup efektivnog stranog novca od fizičkih lica i ovlašćenih menjača, a ovlašćeni menjači beleže neto otkup efektivnog stranog novca od fizičkih lica. Smirivanju situacije doprinele su pravovremene i odlučne reakcije Narodne banke Srbije koja je u martu, u uslovima nezapamćene, bezrazložne i panične tražnje građana za efektivnim stranim novcem, pojačano i bez odlaganja snabdevala banke potrebnim količinama strane gotovine, što je stvorilo uslove da i menjačnice budu blagovremeno snabdevene.

– Pored toga, Narodna banka Srbije je naložila bankama da ni u jednom trenutku ne sme biti prekida snabdevanja menjačnica gotovinom, kako bi menjačnice brzo i efikasno mogle da odgovore na pojačanu tražnju građana. Tim povodom NBS je pojačala i kontrolu rada menjača, zaključuju iz NBS.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li štedeti u dolarima ili u evrima, pitanje je sad?

by bifadmin

Vrednost američke valute u odnosu na evropsku jača već duže vreme, a taj trend će se nastaviti sve dok traje rat u Ukrajini, čije se posledice snažno reflektuju na „Stari kontinent“.

Poslednjih dana statistika potvrđuje trend inflacije. Tako je krajem marta godišnji rast cena u Evropskoj uniji dostigao 7,5 odsto, najviše u poslednje četiri decenije. U Srbiji je još i veći, 9,2 odsto, pa je razumljivo da ljudi traže način kako da sačuvaju deo novca koji im preostane nakon što izmire sve mesečne potrebe. Jasno je da će gubiti bar za iznos inflacije ukoliko ga budu čuvali u dinarima.

Evro gubi vrednost

Međutim, neizvesnost postaje veća kada vlasnici shvate da i evro gubi vrednost. Kako već desetak godina, banke, praktično, ne plaćaju kamatu na štednju, običnom čoveku nije lako da nađe formu u kojoj bi ušteđeni novac očuvao kupovnu moć.

Poprilično raširena praksa ulaganja u stanove ili garaže podrazumeva relativno veću ušteđevinu i nije rešenje za ljude koji se bore da za „crne dane“ sačuvaju manje vrednosti, do otprilike 5.000-6.000 evra. Pokušaj da se novac transformiše u zlato, platinu, paladijum, znači da se novac duže vreme drži u manje likvidnom obliku. Takođe, poslednjih godina skočila je cena ovim i nekim drugim metalima u kojima se tezauriše novac, pa preti opasnost da naglo izgube na vrednosti kada aktuelan trend prođe. Tako je zlato u poslednje dve decenije poskupelo bezmalo 440 odsto, sa 410 na 1.890 dolara za finu uncu.

Jedan od novijih pokušaja očuvanja vrednosti je privatno finansiranje uspešnih preduzetnika. Tako se građani udružuju u grupe od kojih svaka finansira pet-šest zanatlija za koje procene da imaju perspektivan biznis. Praktično, svaki uzdruženi građanin ušteđevinu podeli na pet-šest delova za svakog od odabranih malih privrednika, čime je i diversifikovao ulaganja, a sve uz kamatu od šest-sedam odsto, svakako nižu od one po kojoj bankari zajme poslovnom svetu.

Veoma teško

U svakom slučaju, postaje sve teže da se sačuva vrednost ušteđevine. Takva situacija je posledica ponajviše monetarnih politika koje se vode širom sveta, a koje se svode na intenzivno štampanje novca. Lideri u upumpavanju novca su upravo najmoćnije centralne banke, američka i evropska, pa ne čudi da vrednost gube i dolar i evro. Posledica je da se svi kupovinom što brže oslobađaju novca, a kada im za pribavljanje vrednije stvari zatreba veća svota, rešenje se traži u kreditu.

Zapravo, cilj komotnih monetarnih politika i jeste bio uvećanje potrošnje i kreditiranja. Ali, običan čovek se našao u teškoj situaciji da iznađe način očuvanja vrednosti onoga što ušpara.

Na kraći period štednje, ljudi, ipak, retko kada imaju nešto bolje od ulaganja u čvrst novac. Dakle, dinarima se kupuju evri, dolari, franci, funte, jeni, a oni egzotičniji ispipavaju kakve su u ovom pogledu mogućnosti juana, kanadskog dolara ili norveške krune. A kako inflacija jača, beg iz dinara je sve veći, mada je kurs dinara već godinama neubičajeno stabilan. Povremeno, dinar čak i jača, ali ovdašnji čovek još uvek nema dovoljno poverenja u domaću valutu i zato ulaže u neku od svetski afirmisanih.

Pre pet godina

Nije, međutim, svejedno za koju valutu se kupac odluči. U nas je dugo evro bio neprikosnoven, međutim već nekoliko godina evropski novac slabi, dodatno od kada je u Ukrajini započeo rat. Pre pet godina evro je vredeo 1,29 dolara, a pre neki dan samo 1,05. Vidljivo je da je u odnosu na američku valutu slabiji 19 odsto, pri čemu je vidljivo da se dve trećine pada desilo od kako su počele žešće prepirke, potom i sukobi oko Ukrajine.

Ovih dana mnogo je bolje kupovati dolar nego evro. Razlog je pre svega u činjenici da su kamatne stope u SAD počele da rastu kako bi zauzdale unazad četiri decenije najvišu inflaciju. Rašće čitave tekuće sezone, verovatno i dve naredne godine. Time pozajmljivanje postaje skuplje, pa novcu vrednost raste.

Rat obara evro

Sa druge strane, Evropska unija još nije počele uvećanje svoje referentne kamatne stope. Nameravala je do kraja godine jednom da uveća, ali, nakon izbijanja sukoba na istoku kontinenta, veliko je pitanje hoće li od promene evropske monetarne politike išta biti. Naravno, inflacija buja.

Drugi nepovoljan momenat za evropsku valutu je snažan efekat ukrajinskiog sukoba na ekonomsku situaciju u Evropi, mnogo veći nego što je na SAD. Upravo ratna razaranja i nevolje sa energentima su razlog što se Evropska centralna banka dvoumi da li da ove godine uopšte započne zaustavljanje rasta cena.

Postoji i treći uzrok koji „gura“ dolar naviše, barem u poređenju sa evropskim novcem. Reč je o opštem nivou kamata, mnogo višim na drugoj strani Atlantika, a to je, možda, i odlučujuće za vrednost valute. Dakle, po svim pokazateljima očekuje se da i u narednom periodu američka valuta jača, primetno više od evropske. Štaviše, dok rat u Ukrajini ne prestane i dok se ne razjasni način kako Evropska unija planira da reši energentske probleme, po svemu sudeći korisnije je kupovati bilo koju svetsku valutu, franak, jen ili funtu, nego evro.

Izvor: 021.rs, piše Živan Lazić

FotoČ Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Jedino dolar uporno raste u ovom ratnom haosu

by bifadmin

Američki dolar porastao je u četvrtak na najviši nivo u poslednje dve decenije, ojačao je u odnosu na evro od aprila 2021. godine za 11 posto, a u odnosu na japanski jen samo u poslednjih šest sedmica za čak 12 posto.

Slabljenje evra i britanske funte posledica je neizvesnosti hoće li Evropska centralna banka ECB i Engleska banka uspeti da podignu kamatne stope na potreban nivo kako bi se smanjila inflacija, piše Mladen Pleše za portal telegram.hr i dodaje da je uzrok i strah zbog daljnjeg rasta cena nafte i gasa, kao i posledica ruske invazije na Ukrajinu.

Evro je pao na novu petogodišnju najnižu vrednost od 1,047 dolara, dok je britanska funta potonula na 1,242 dolara. Istovremeno, stručnjaci procenjuju da je rast snage dolara delom i posledica očekivanja agresivnije monetarne politike u SAD-u u odnosu na evrozonu i Japan.

Američka privreda danas je još snažnija i stabilnija

Predviđa se da će Federalne rezerve ubrzati povećanje kamatnih stopa, nasuprot EBC-a koji to radi sporije.

Zbog rata u Ukrajini te neizvesnosti što će se događati s Evropskom unijom zbog nekontroliranog rasta cena nafte, gasa, električne nergije, američka privreda danas je još snažnija i stabilnija, piše autor.e. Stoga SAD više nego do sada privlači ulagače iz sveta jer prevladava uverenje da će tako sigurno i sposobno tržište osigurati prihvatljive stope povrata ulaganja i najveći prinos.

To automatski povlači za sobom veliku potražnju za dolarom i rast njegove vrednosti.

S obzirom na to da na vrednost dolara na svetskom tržištu utječu i psihologija tržišta i geopolitički rizik, njegovom jačanju pridonose i procene da će SAD zapravo najviše profitirati na ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Ponajpre zbog toga što je započela velika trka u naoružanju, pa se procenjuje da će samo članice EU potrošiti stotinu milijardi dolara na kupovinu novog oružja, pretežno američkog. SAD je takođe godinama tražio od članica EU da umesto ruskog gasa i nafte kupuju američke energente.

To se međutim nije dogodilo jer su američki gas i nafta bili najmanje 20 posto skuplji od ruskih energenata. Kako je sada zbog ruske agresije na Ukrajinu, EU odlučila postupno smanjivati zavisnost od ruskih energenata, za godinu-dve, američki gas i nafta dominiraće na evropskom tržištu.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Jak dolar ne smeta dinaru

by bifadmin

Od početka rata u Ukrajini, energetske krize i inflacije, došlo je i do oscilacije kursa jakih svetkih valuta. Dok je evro za nijasnu pao, dolar jača, kao i ruska rublja koja je poslednjih dana dostigla i prestigla vrednosti pred početak sukoba. Stručnjaci smatraju da se ovaj rolerkoster valuta, naročito dolara, ne odražava na dinar, niti monetarnu stabilnost naše zemlje. Kako kažu, obaveze Srbije su u veoma malom procentu u ovoj moneti.

Dok je za evro u utorak, prema srednjem kursu, trebalo izdvojiti 117,8 dinara, za dolar čak 109,3 dinara. Rublja je prema statistici NBS koštala 1,324 dinara.

Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića jačanje dolara poslednjih nedelja nije ništa neobično, niti novo. Smatra da nije striktno vezano za rat u Ukrajini.

– Posmatranjem trendova godinama unazad, stabilnost američke valute ne može da se veže za rat koji traje. Ono što je pre svega uticalo na skok američke valute je uobičajena praksa nakon njihovih izbora – kaže Nikolić. – Pre izbora dolar obavezno padne, a zatim, kada se uspostavi administracija – raste. Tako je i sada, a radi se o psihološkom faktoru koji utiče na to. Ako poredimo evro i dolar, slabljenje evra je pod uticajem mnogo slabijih performansi evropske ekonomije u odnosu na američku. Dolar je imao i mnogo veće skokove nego što je sada, jedan od tih pikova je bio 11. septembra, a sadašnji iznos svakako nije najveći ikada.

Efikasnim merama rublja ima vrtoglavi skok

Kako naš sagovornik kaže, kada je reč o ruskoj rublji, od početka rata, kad su počeli veliki pritisci EU i SAD, sankcije i izbacivanje Rusije iz platnog sistema SVIFT, ruska valuta je doživela pad. Efikasnim merama, međutim, a naročito zahtevom da “neprijateljske zemlje” EU plaćaju gas u rublji, uticala je na vrtoglavi skok.

– Današnji nivo od 79 rublji za dolar gotovo je isti kao 24. februara kada je bio 81,8 – objašnjava Nikolić. – U prvih deset dana marta dostizao je i 145 rublji za dolar. Kako je sada ruska valuta u odnosu na dolar i jača nego uoči rata, Ruska centralna banka neće dozvoliti dalje jačanje. Razlog je, jer bi to direktno potkopalo cenovnu konkurentnost energentima, koji su najvažniji u ruskom izvozu. Ako je prihvaćeno da se energenti izražavaju u dolarima, a plaćaju u rublji, što je jača ruska valuta, manje će im se plaćati.

Nikolić napominje da su oscilacije u kursu, pad evropske valute, inflacija, zanemarljivi naspram ogromne štete koja će ostati posle ovog rata.

– Što se tiče direktnog uticaja jačanja dolara na srpski finansijski sistem, s obzirom da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar, ne treba očekivati značajan neposredan uticaj – rekli su ranije u NBS. – Učešće javnog duga u dolarima je tokom prethodnih godina značajno umanjeno i s oko 34 odsto s kraja 2016. smanjeno je više nego trostruko.

Dozvoljni krediti samo u evrima

OD 2011. na snazi je zabrana indeksacije kredita građanima u bilo kojoj valuti osim evra, te danas takvih kredita gotovo ni nema u bilansima banaka, što ukazuje da naši građani po ovom osnovu nisu pogođeni jačanjem dolara – objasnili su u NBS. – Pri tome, treba imati u vidu da kretanje kursa dinara u odnosu na dolar zavisi isključivo od kretanja kursa evra u odnosu na dolar na međunarodnom finansijskom tržištu, uzimajući u obzir stabilnost dinara prema evru u dužem vremenskom periodu.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li je došlo vreme procesa dedolarizacije

by bifadmin

Mada su zapadnjaci odbili da ruski gas plaćaju u rubljama, već sama najava novog načina kupoprodaje pomogla je da ruska valuta preko noći povrati vrednost sa 135 na 84,5 za dolar

Cilj sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini je krah najprostranije države na svetu. Posebno snažne posledice ostavljaju zabrana korišćenja platnog sistema SWIFT, te zaplena deviznih rezervi ruske centralne banke.

Čak se i tradicionano neutralna Švajcarska, koja je ovakav status zadržala i tokom Drugog svetskog rata, ovog puta uključila u sprovođenje kaznenih mera.

Za samo dva dana od objavljivanja ekstra snažnih kazni, ruska valuta je primetno oslabila; na moskovskoj berzi je za dolar bilo potrebno izdvojiti čak 135 rublji, naspram 79 pred sukob. Međutim, desetak dana kasnije rublja se neočekivano i brzo oporavila na tečaj od 84 za dolar, oko koga se nadalje minimalno vrti.

Bio je to pravi šok za učesnike na svetskom finansijskom tržištu, navikle da ruska valuta neprekidno slabi. Kad ono ruski novac počeo da jača, i to u sred sukoba protiv susedne države i nezapamćeno strogih sankcija bogatijeg dela svetske zajednice.

Prelomni momenat bila je odluka ruske vlade da se gas prodat zemljama koje protiv Rusije primenjuju sankcije nakon 1. aprila počne naplaćivati upravo u rubljama.

Mada su zapadnjaci odbili da prihvate ovaj zahtev i insistiraju da plaćaju kao što piše u ugovorima, uglavnom u evrima i dolarima, reakcija tržišta je bila strelovita. Rublja se gotovo preko noći oporavila i povratila na takoreći predratni tečaj.

Dva aduta

Dva aduta u ruskim rukama pomogla su u preokretu. SAD, glavni inicijator i kreator sankcija, uspele su svojoj politici privući samo bogatiji deo svetske zajednice, kolokvijalno znan kao „Zapad“.

Osim država Evropske unije, od kojih su se pojedine krajnje nevoljno priključile kažnjavanju, tu su Kanada, Velika Britanija, Australija i Japan i još par manjih država. Brojne velike zemlje nisu se priključile, mnoge sve izraženije ispoljavaju rezerve prema pristupu Zapada rusko-ukrajinskom pitanju u celosti, te razumevanju za širenjem NATO pakta. Tako Rusija može da sarađuje, naravno bez upotrebe dolara, evra, funte ili jena, sa Kinom, Indijom, Brazilom, Južnoafričkom Republikom, a tu su i Meksiko, Tajland, Malezija, Egipat, Turska…

Drugi moskovski adut je posedovanje izuzetno značajnih resursa, koje, bar za određeno vreme, zapadne države ne mogu da nabave na drugoj strani. To je pre svega gas, ali tu su i brojni metali poput nikla, kadmijuma, paladijuma, takozvanih retkih metala, žitarice, drvo, suncokretovo ulje, nafta, ugalj…

Sve ovo relativno je lako prodati na svetskoj berzi bez obzira na valutu u kojoj bi se obavljala transakcija. Od ruskih privrednika već su se čuli predlozi i da se inoplasman svih strateških proizvoda obavlja isključivo u rublji. Svakako dok traju sankcije, verovatno i dalje.

Višedecenijska zloupotreba

Obaveznost plaćanja najatraktivnijih proizvoda u svetskoj trgovini samo jednom valutom nije novost. Takvu poziciju od Bretonvudskog sporazuma 1944. ima dolar. Prvi put je došla u pitanje 1973. godine kada Amerikanci odustaju od fiksnog pariteta dolar-zlato, čime je izgledalo da američka valuta gubi osnov za dominantnu funkciju u međunarodnoj trgovini.

Međutim, SAD imaju rezervni plan. Sa Saudijskom Arabijom, daleko najvećim izvoznikom nafte, dogovoraju se da glavnu robu prodaje isključivo u dolarima. Zauzvrat, u SAD su ponudili da ovoj državi prodaju najmodernije naoružanje.

U to vreme Saudijska Arabija je bila daleko najuticajnija država među bliskoističnim državama bogatim „crnim zlatom“, pa su njenim stopama pošle i ostale izvoznice. Dolar je dobio novi osnov da ostane rezervna svetska valuta.

Međutim, tokom narednh decenija Amerikancima nije dovoljno što drugima skupo prodaju papir na kome piše dolar, već zloupotrebljavaju povlašćenu poziciju. Državama koje iz raznih razloga označe neprijateljskim uvode sankcije različtih formi i stepena strogosti. Dolar im postaje ne samo najvažniji izvozni artikl, već i sredstvo za kažnjavanje onih koji im se ne sviđaju.

Ponuda iz Rijada

Dominantna, pa još i zlupotrebljavana, pozicija dolara odavno se dovodi u pitanje. Evropska unija je formirala svoju valutu evro sa idejom da trgovinu unutar zajednice, ali i znatan deo razmene sa svetom izvan, obavlja u svom novcu. Slične poteze povremeno povlače i Brazil, Južnoafrička Republika, a pre svega Kina.

Najmnogoljudnija država je razumela da nikada neće biti potpuno nezavisna ukoliko inotrgovinu obavlja u valuti najjače vojne sile, a koju već decenijama uporno sustiže u ekonomskom razvoju. Uporno radi na tome da svoju valutu uvede u razmenu sa trećim zemljama. Određenih uspeha je proteklih godina bilo u razmeni sa Rusijom, lane se oko četvrtina međusobno trgovine obavljala u domicilnim valutama.

Ovih dana do Pekinga stižu ugodne vesti, i to baš iz Saudijske Arabije, važne američke saveznice. Predlog je da Kina polovinu od Rijada kupljene nafte plati juanima. Kako je Arabija sa oko 2,5 miliona barela dnevno najveći snabdevač Kine naftom, ponuda je više nego primamljiva. U Rijadu shvataju da će se u bližoj, a pogotov daljoj budućnosti i SAD i EU sve više oslanjati na eolsku i solarnu energiju, dok će Kina dosta duže biti u ugri sa naftom.

Procenjuju da će im u perspektivi najmnogoljudnija država na svetu biti sve važniji partner. Ne samo kao kupac, već i kao inicijator projekta „Jedan pojas, jedan put“, u kome Arabija sebe vidi i kao važno regionalno čvorište.

Kako zaobići sankcije

Trgovina u juanima izuzetno iritira SAD i EU. Tim pre što Kina trgovinu u domicilnim valutama predviđa i sa Brazilom, Južnoafričkom Republikom i nekoliko većih država Jugoistoka Azije. U krajnjem je plan da se unutar određenog kruga država ili kreira nova zajednička valuta ili da juan preuzme ulogu vodeće regionalne valute.

Slično pokušava Brazil sa svojim okruženjem, dok je gas snažna osnova za rublju, baš kao što je nekada nafta Saudijske Arabije bila za takozvane „petrodolare“. Sve su brojniji monetaristi širom sveta koji procenjuju da je prošlo vreme dolara kao jedine rezervne svetske valute, dobrim delom i stoga što su se SAD kompromitovale kao garant; decenijama su previše zlorabile povlašćenu poziciju sopstvene valute.

Posebno je indikativno da se priča o novom finansijskom ustrojstvu svetske trgovine, čemu vodi uvođenje jedne ili više novih valuta za plaćanje, odvija baš u trenutku rusko-ukrajinskog (možda je tačnije reći rusko-zapadnog) sukoba. Uvođenje alternativnog juana, primera radi, značilo bi mogućnost da Rusija upotrebom nove valute zaobiđe sankcije.

Upravo je ovakva mogućnost ono što podstiče Kinu i druge veće države na promene. U slučaju da Kina potpadne pod udar određenih kaznenih mera, kao što je proteklih godina učinjeno prema pojedinim kineskim tehnološkim liderima, nema boljeg načina da se odbrani od funkcionisanja alternativne svetske valute, pogotovo ako to bude juan.

Nova pravila

Naravno, proces dedolarizacije biće dug i postepen. Ako bi se sva međusobno trgovina između Arabije i Kine obavljala u juanima dnevno bi bilo upotrebljeno kineske valute u vrednosti 320 miliona dolara. Poređenja radi, poslednjih godina u svetu se dnevno u američkoj valuti obavi transakcija vrednih 6,6 triliona dolara.

No, ako bi zemlje BRIKS-a međusobno trgovale u zajedničkoj valuti, od dolarskog plaćanja bi odvojile oko 1,1 trilion dolara. Ne samo što nije malo, već bi proces uspostavljanja novih alternativnih valuta postupno vodio do novih pravila u svetskoj trgovini, u čijoj kreaciji bi više došle do izražaja države snažnih ekonomija, manje one koje se neprekidno zadužuju.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

1 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci