Tag:

društvene mreže

Njujork Tajms kupio popularnu igricu Vordl

by bifadmin 2. фебруар 2022.

Američka novina Njujork Tajms juče je objavila da je kupila igricu Vordl (Wordle) koja je za veoma kratko vreme stekla popularnost širom sveta, pa i u Srbiji, u kojoj se najviše igra preko društvene mreže Tviter.

Pomenutu igricu američkim novinama prodao je njen tvorac softverski inženjer Džoš Vordl. Iznos za koji je Vordl prodat je pod velom tajne, mada se u javnosti može čuti da je u pitanju sedmocifrena brojka.

Dobra vest za domaće ljubitelje ove igrice je što će ona, bar u početku, ostati besplatna, stoji u saopštenju njenog novog vlasnika.

Šta je Wordle?

U pitanju je jednostavna igra pogađanja zagonetne reči na engleskom jeziku. Igrači jednom dnevno imaju šest šansi da pogode reč od pet slova. Slično jednoj igri u našem kvizu Slagalica, oni pogađaju slova u praznim pločicama, a boja pločica se menja ukoliko je pogođeno neko slovo.

Prilično jednostavan a opet veoma primamljiv koncept privukao je višemilionsku publiku Vordlu. Tome su doprinele i društvene mreže na kojima se ova igrica najčešće igra, ali i na kojima se njeni rezultati svakodnevno dele.

Izvor: Sky

Foto: Pixabay

2. фебруар 2022. 1 komentar

Ekonomija

Sve manje domaćih kompanija se reklamira na društvenim mrežama

by bifadmin 24. јануар 2022.

Prošle godine je društvene mreže za reklamiranje koristilo tek sedam odsto domaćih firmi, što je pad u odnosu na godinu dana ranije kada ih je bilo 12 odsto.

Većina preduzeća iz EU bila je prisutna na internetu u 2021, njih 78 odsto je imalo veb lokaciju, 59 odsto je koristilo društvene medije, a 22 odsto je imalo opciju e-trgovine, objavio je Eurostat.

Iako je većina preduzeća prisutna na društvenim mrežama, manjina ih aktivno koristi, a za reklamiranje na njima najviše se odlučivalo firmi u Španiji, 26 odsto. Više od 20 odsto preduzeća je društvene mreže koristilo za ovu namenu u Finskoj, Holandiji, na Kipru, Irskoj, a najmanje u Mađarskoj, svega tri odsto, i Bugarskoj četiri odsto.

U Srbiji je prošle godine tu mogućnost koristilo sedam odsto firmi, što je pad u odnosu na godinu ranije kada ih je bilo 12 odsto, ali i na 2014. kada se na mrežama reklamiralo 10 odsto.

Rast e-trgovine

Prodajom preko interneta najviše su se tokom prošle godine bavila preduzeća u Danskoj, čak 38 odsto njih je imalo ovu opciju i prihodovalo na ovaj način, u Irskoj i Švedskoj je to bilo 34 odsto, Litvaniji 32, Hrvatskoj 30 odsto.

Sve ove zemlje su u poređenju sa 2020. zabeležile blagi rast, pojedine čak i rast u odnosu na 2019. ali je u većini zemalja taj procenat firmi koje se bave onlajn prodajom pao u odnosu na 2019. godinu, odnosno poslednju godinu pred pandemiju.

U Srbiji je prošle godine 27 odsto preduzeća bilo u sistemu e-trgovine, godinu dana ranije to je bilo 26 odsto, a 2019. 29 odsto. To je sve iznad EU proseka, koji u ovom segmentu kvare države poput Luksembruga ili Bugarske u kojima je tek devet, odnosno 10 odsto preduzeća koristilo internet prodaju.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

24. јануар 2022. 0 komentar

Manje se provodilo vremena na društvenim mrežama ove godine u odnosu na 2020.

by bifadmin 5. децембар 2021.

Prosečno vreme koje ljudi provode na društvenim mrežama u svetu iznosi 142 minuta dnevno u 2021. što je daleko više nego 90 minuta koliko je zabeleženo 2012. pokazuju podaci Statista Digital Economy Compass.

Iako je trend rasta bio prisutan prethodnih godina ovo je prvi put posle 2012. da je broj minuta pao u odnosu na prošlu godinu. Naime, u 2021. ljudi su provodili tri minuta manje vremena na društvenim mrežama nego 2020.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

5. децембар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Otišli iz „Google“, osnovali poznate društvene mreže i postali milijarderi

by bifadmin 27. септембар 2021.

Svetske kompanije nisu uvek donosile dobre odluke i procene. Zbog nekih sopstvenih pravila, često su gubili zaposlene koji su potom osnivali uspešne kompanije. Čuveni „Google“ zbog svog nekadašnjeg „pravila“ da u produkt sektoru mogu da budu samo inženjeri, izgubio je ljude koji su, nakon odlaska iz te firme, osnovali danas svetski poznate društvene mreže i postali milijarderi.

1. Kevin Sistrom radio je dve godine za Gugl. Kako, zbog obrazovanja, nije mogao dalje da napreduje, dao je otkaz. Fotografija mu je bila hobi, pa je odlučio da osnuje društvenu mrežu za deljenje ovog medija, danas poznatu kao Instagram.

2. Biz Stoun (Kristofer Isak Stoun) za Gugl je radio od 2003. do 2005. godine kada napušta radno mesto, a godinu dana kasnije zajedno sa Evanom Vilijamsom i Džekom Dorsijem osniva društvenu mrežu Tviter (Twitter). Stoun je studirao na Univerzitetu u Masačusadsu, ali nema podataka da je ikada diplomirao.

3. Ben Silberman takođe je napustio Gugl i upustio se u preduzetničke vode jer svoje ideje nije mogao da realizuje u okviru te kompanije. Verovatno zbog svog obrazovanja, završio je političke nauke na Jejlu, nije mogao da učestvuje u kreiranju Guglovih proizvoda. Decembra 2009. godine osniva društvenu mrežu Pinterest koja danas vredi preko milijardu dolara i broji preko 2000 zaposlenih.

Kompanija Gugl, uprkos brojnim pokušajima, do danas nije uspela da osnuje ni približno popularnu društvenu mrežu poput Tvitera, Pinteresta, Instagrama. Osnovali su je ljudi koji su nekada pripadali toj kompaniji, a za koje ista nije imala sluha. Da je naučio lekciju dokazuje i to da se starog pravila o tome ko može da bude deo produkt tima više ne drže.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

27. септембар 2021. 0 komentar

Zabava

Hong Kong otvara “Muzej mimova”

by bifadmin 8. август 2021.

Od ovog septembra stanovnici Hong Konga imaće priliku da se posete izložbu najpoznatijih mimova, koje su i sami godinama rado koristili na društvenim mrežama.

Da se podsetimo, mimovi su fotografije, GIF-ovi ili video snimci, koji postaju veoma atraktivni za višestruko korišćenje d0davanjem pratećeg teksta. Često se neki autentičan prizor prvo svidi velikom delu internet zajednice, koja onda počinje da ga deli pridavajući mu drugačiji kontekst, i takmičeći se u kreativnosti.

Na ideju da sve prikupe i u realnom svetu izloži poznate mimove došla je onlajn platforma 9GAG koja je i stekla veliku popularnost zahvaljujući njima.

Posetioci ove izložbe će imati priliku da putuju kroz vreme, odnosno da isprate istoriju nastanka mimova i da se podsete nekih starih, koje je već prevazišlo vreme. Takođe, u izložbenom prostoru očekuju ih neki i dalje atraktivni mimovi poput “razočaranog pakistanskog navijača”.

U Muzeju će se nalaziti i prodajni objekat u kojem se mimovi mogu štampati na majice i druge predmete, ali i kabina za fotografisanje koja sama stvara mimove, kao i 4D interaktivna zona.

Takođe, posetioci će pomoću AR tehnologije (augmented reality) imati prilike da vide i kako njihovi omiljeni mimovi oživljavaju.

Izvor: Biznis Insajder

8. август 2021. 0 komentar

Zabava

Influenseri i marketing: Industrija koja će do 2022. vredeti 15 milijardi dolara

by bifadmin 5. август 2021.

Sve više kompanija plaća influensere, odnosno osobe koje su poznate na društvenim mrežama, da reklamiraju njihove proizvode.

Ova marketinška industrija beleži veoma tako brz rast, da se procenjuje da će do 2022. godine vredeti 15 milijardi dolara.

Kako funkcioniše influenserski marketing?

Prvo treba pronaći adekvatnu osobu za reklamiranje svojih proizvoda. Koliko je bitno detaljno istražiti određenog influensera i unapred predvideti sve rizike poslovanja sa njim, mogli smo videti primeru domaćeg jutjubera Bake Praseta. Mnoge kompanije su se prvo otimale o njega, iako je bio sklon pravljenju skandala, a kada je u tome preterao, masovno su ga napuštale i ograđivale se od njegovih stavova, pokušavajući da očuvaju sopstveni rejting.

Dakle, dobar influenser mora da sa zna da „se ponaša“, da bude profesionalac koji ima iskustva u održavanju interesovanja publike, odnosno da ne bude zvezda koja je samo jednom zasijala na nebu. Potrebno je da tu osobu prate na hiljade, pa i milioni ljudi. Kada uspete da ga nađete, treba ga nagovoriti da reklamira baš vaš proizvod. A kada ga nagovorite, slede pregovori o plaćanju. Neki od influensera prihvataju isplatu u proizvodima kompanija koje reklamiraju, a neki samo onu u novcu. Pregovaračka moć influensera najviše leži u njihovoj slavi.

Primera radi, fudlaber Kristijano Ronaldo, koga nije potrebno posebno predstavljati, naplaćuje 1,6 miliona dolara pominjanje nekog brenda na svom instagram profilu.

Međutim, ne morate biti najbolji fudbaler sveta da biste naplatili svoje postojanje na društvenim mrežama. Najveći broj influensera su obični korisnici koji su se proslavili baš upotrebom društvenih mreža, a ne u drugim delatnostima. To mogu biti devojke koje snimaju tutorijale kako se našminkati ili kako namestiti frizuru, fitnes treneri koji dele svoja znanja sa celim svetom, duhoviti tviteraši čiji humor često bude viralan, poznati mladi gejmeri koje mladi obožavaju itd.

No, saradnja sa njima često nije lakša nego sa fudbalskim ili filmskim zvezdama, koje imaju svoje kaprice. Iz PR agencija koje sarađuju sa influenserima će vam, između redova, reći da i oni ponekad imaju nerealne zahteve i da veoma često precenjuju sebe.

Izvor: The Conversation, B&F

Foto: Pixabay

5. август 2021. 0 komentar

B&F Plus Politika i društvo

Opsednutost lošim vestima: Brigo tuđa, pređi na mene

by bifadmin 30. април 2021.

Opsesivno traganje za lošim vestima na internetu je postalo toliko rasprostranjeno da je Oksfordski rečnik uvrstio njegov naziv na engleskom jeziku – doomscrolling – na svoju listu reči koje su obeležile 2020. godinu. Imajući u vidu posledice ovakvog ponašanja, ove godine biće nam potrebna reč koja opisuje nadljudske napore za očuvanje psihičkog zdravlja.

Ne morate biti novinar da bi vam bilo jasno da su velike tragedije, lične nesreće i prirodne katastrofe te koje prodaju novine, odnosno da je loša vest – najčitanija vest. Čitaoce više privlače negativne, pa čak i zastrašujuće teme, nego afirmativne priče o ljudskim podvizima, tuđem uspehu i sreći. To su pre nekoliko godina na sopstvenom primeru dokazali novinari ruskog portala „City reporter“, kada su odlučili da ceo dan objavljuju isključivo pozitivne vesti. Tada su privukli samo trećinu svoje uobičajene čitalačke publike.

Ovaj deo ljudske prirode odavno nije novost. Međutim, novina je to što je interesovanje za morbidne događaje danas masovnije nego ikada ranije, zahvaljujući internetu i društvenim mrežama koji omogućavaju daleko lakši pristup svim vrstama informacija. Praksa da se traže samo one loše je postala toliko rasprostranjena da je dobila i posebne nazive. Opsesivna potraga za nesrećama i uznemirujućim informacijama preko mobilnih telefona naziva se „doomscrolling“, što u bukvalnom prevodu znači „skrolovanje o kraju sveta“.

Slična potraga se odvija i preko računara, i u tom slučaju stručnjaci je nazivaju „doomsurfing“. Bez obzira na ovo jezičko „cepidlačenje“, i koji tehnološki uređaj služi kao sredstvo za pretragu, suština je ista. U oba slučaja, reč je o ljudima koji troše sate na internetu jureći vesti o katastrofama ili katastrofična tumačenja aktuelnih događaja kao što su posledice pandemije, od kojih je svaka nova informacija, a još češće lažna informacija, gora od prethodne.

Nije slučajno što je ova reč ušla u masovniju upotrebu tokom pandemije korona virusa, koja je u naše živote unela mnogo više nesigurnosti nego što smo mislili da možemo da podnesemo. Iako svako sebe smatra posebnim i neponovljivim, ljudi imaju mnogo zajedničkih osobina i navika, posebno sada kada je kretanje ograničeno a društveni život sveden na kliktanje po gedžetima.

Vesti služe čoveku, a ne čovek vestima

U ranim mesecima pandemije sprovedeno je više istraživanja koja su se bavila uticajem društvenih mreža na ljudsku psihu. Naučnici su došli do zaključka da je po mentalno zdravlje pogubnije informisanje preko interneta nego iz klasičnih medija. Oni koji su informacije tražili na društvenim mrežama i drugim „onlajn autletima“ imali su mnogo veći rizik da zapadnu u depresiju ili anksioznost. Zašto?

Mada tabloidi nisu otkriće našeg vremena, a sistem rekla-kazala je najstariji metod širenja dezinformacija na svetu, ranije su dometi vesti koje imaju za cilj da šokiraju i unesu strah u javnost bili daleko ograničeniji nego u današnje vreme, kada živimo u globalnom selu. Još jedna bitna razlika je u tome što uprkos sve većoj tabloidizaciji klasičnih medija, čemu je u velikoj meri doprinela trka za publiku u konkurenciji sa internetom i društvenim mrežama, oni makar formalno snose odgovornost za svoju uređivačku politiku, odnosno za tačnost informacija i način na koji ih plasiraju.

Možda je za doziranje loših vesti koje se objavljuju kroz klasične medije još važnija činjenica da u tom odnosu „potrošač“ informacija odvaja kraće vreme za čitanje vesti u toku dana i ostatak vremena se bavi svojim svakodnevnim životom. Drugim rečima, vesti su podređene čoveku.

U slučaju kada se informacije dobijaju preko interneta, daleko je veći rizik da čovek postane podređen vestima. Informisanje preko interneta se odvija bez prekida 24 sata u sedmici, odnosno taj sistem funkcioniše kao benzinska pumpa koja je stalno otvorena. Takva dostupnost informacija, kao i podsticanje uverenja da u i informatičkom vremenu vredimo samo onoliko koliko raspolažemo „pravim informacijama u pravo vreme“, počeli su i „potrošače“ vesti da pretvaraju u benzinske pumpe i u takozvanim normalnim vremenima.

U ovakvim, kao što je sadašnje, koje u sebi nosi ogromnu neizvesnost i strah, potreba da se bude što informisaniji je daleko izraženija, a posebno da se bude u toku sa mogućim pretnjama, kako bismo na vreme našli način da se od njih odbranimo. Pamela Rutledž, direktorka kalifornijskog Centra za istraživanje medijske psihologije ističe da je ovakva ljudska težnja ne samo prirodna, već nam je i omogućila da preživimo kao vrsta. Ali biti informisan o pretnjama i opsesivno tragati za njima, toliko da na njih trošimo celokupno slobodno vreme, su dve potpuno oprečne stvari.

Pojedinac koji internet doživljava kao prednost jer mu omogućava da se informiše iz više izvora kako bi doneo odluku poređenjem i vaganjem različitih informacija, i na to troši ograničeno vreme, u osnovi se ponaša racionalno. Ali onaj koji dan i noć traga za lošim vestima po internetu i društvenim mrežama, obično to radi iz početnog uverenja da se istinite informacije o pretnjama kojima je izložen namerno prikrivaju kroz formalne kanale informisanja. Takvi pojedinci nisu u stanju da kontrolišu sopstvene strahove, već naprotiv, strah je taj koji upravlja njihovim postupcima.

Društvene mreže su veoma plodan teren da se sopstvene zebnje hrane tuđim strahovima, jer po pravilu tragamo za onim izvorima informacija i sagovornicima sa kojima već delimo osnovna uverenja i pogled na svet. Iako su ovakvi pojedinci uvereni da vladaju situacijom, jer su „daleko informisaniji kako zaista stvari stoje“ od drugih, istina je potpuno suprotna. Njihovo razmišljanje i ponašanje postaje sve iracionalnije, a strah ne samo da ih blokira već i vodi u nesanicu, razdražljivost, a ponekad u depresiju i anksioznost.

Manje gledaj u to sokoćalo!

Džejn Vu, američka klinička psihološkinja i autorka popularnog podkasta iz te oblasti, kaže da opsesivno traganje za lošim vestima ima sličnosti sa generalizovanim anksioznim poremećajem (GAP). Glavni simptom je veoma izražena, patološka anksioznost i briga. Ovaj poremećaj može da dovede do problema u svakodnevnom funkcionisanju i da smanji kvalitet života. Može ostaviti i posledice na telesno zdravlje, kao što su umor, problemi sa mišićima ali i sa kardiovaskularnim sistemom.

Stručnjaci upozoravaju da čak i kada su pojedinci koji opsesivno tragaju za lošim vestima svesni da im to može naneti ozbiljne zdravstvene probleme, oni često ne mogu da se odupru tom porivu. Jedna studija sprovedena na Univerzitetu u Saseksu pojasnila je kako nas kompulsivno traganje za lošim vestima uvodi u začarani krug: čitanjem ovakvih sadržaja u čoveku se budi potreba da pronađe još vesti, a zatim još više, i to traganje počinje da se hrani novim traganjima, u stalnom iščekivanju da će saznati nešto što će prekinuti negativni niz. Ali umesto izlaza, pojedinac koji je neprekidno izložen ovakvim sadržajima, upada u lavirint iz kojeg se ne vidi izlaz.

Veliki broj stručnjaka detaljno analizira ovaj fenomen, ali ako pogledamo njihove savete kako preduprediti da nas loše vesti „ne stave pod svoje“, oni se i ne razlikuju mnogo od onoga što bi mogla da vam kaže i vaša baka: „Manje gledaj u to sokoćalo“.

Ili što bi vam rekao običan čovek iz neke od zemalja u kojoj godinama traje rat, ubijanje, glad i sve ono što su za nas samo loše vesti, a za njega su – životne činjenice za koje ne zna da li će ih sutra preživeti.

Marija Dukić

broj 184, april 2021.

Foto: Pixabay

30. април 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Lečenje od bolesti zavisnosti društvenih mreža

by bifadmin 15. април 2021.

Danas mnoge specijalizovane klinike u SAD-u i Evropi nude tretmane lečenja od bolesti zavisnosti nove generacije: zavisnosti od kocke, video igara i – društvenih mreža.

Više od milijardu ljudi dnevno šeruje, tvituje, objavljuje storije i fotografije, a još dve milijarde ljudi to čini barem jednom nedeljno. Da li su društvene mreže zapravo postale centar naših života, zabave, druženja i komunikacije?

Vest da je u prošloj godini širom sveta prodato nešto više od 735 miliona novih smartfona, zvuči neverovatno, naročito ako se ima u vidu da je globalna ekonomija bila pogođena pandemijom.

U ovu brojku ne ulaze stariji modeli (NOS, new old stock), kao i “hibridni uređaji” – razni laptop-tablet uređaji, pametni displej i zvučnici itd. Kada se sve sabere, za zadnjih godinu dana je prodato čitavih 1,2 milijarde smart uređaja.

Umreženi bilo gde

Na ove zaista astronomske brojke treba dodati i klasične PC računare, starije laptopove, kao i sve veći broj TV uređaja sa pristupom internetu i aplikacijama.

Tako u praksi, mnogi korisnici (čak i na ovim prostorima) imaju i po dva smartfona, smart TV, kućni računar, računar na poslu, itd.

Vlasnici novijih automobila internet imaju i u svom vozilu, putem raznih ‘infotaiment’ sistema. Ne zaboravimo ni konzole za igrice nove generacije, razne pametne i fitness satove, multimedijalne audio uređaje i BluRay plejere – svi oni takođe imaju konekciju ka internetu i raznim aplikacijama.

Činjenica je da se od sadržaja sa interneta i društvenih mreža više ne može pobeći, a one su toliko prisutne u našim životima da su odavno ušle i u politiku, pa tako često na vestima čujemo da se neki strani ili domaći političar ‘oglasio na Twitteru’ ili postavio ‘skandalozan’ sadržaj na svom Facebooku.

Većina svetskih državnika već godinama koristi društvene mreže da građanima čestitaju nacionalne praznike, ili kao što je sada aktuelno, pozivaju da se vakcinišu protiv korona virusa.

Objave državnika na društvenim mrežama odavno imaju ‘istu snagu’ kao i nekadašnji intervjui na televiziji ili novinama.

Ogroman biznis

Ovolika popularnost smartfona, tableta i raznih računara – a sve kako bi se koristio Facebook, Twitter, Instagram, YouTube – odavno je i ogroman biznis.

Samo prošle godine na tržištu SAD je prodato pametnih uređaja u vrednosti od 77.5 milijardi dolara. U EU se ta cifra kreće između 38 i 42 milijarde eura, sa trendom rasta od 32% do 2025. godine.

Zanimljivo je i da zemlje Istočne Evrope ne zaostaju puno, jer su ovim zemljama na tržištu proda smart uređaja za čitavih 33 milijarde evra.

‘Preprodaje’ uređaja gotovo da i nema

U zemljama bivše SFRJ se godišnje proda oko 550 hiljada novih smartfona i tableta, a u ovu cifru ne ulaze uređaji koji se kroz razne pakete nabave kod nekog od brojnih operatera. Ono što je specifično na Balkanu je i činjenica da se godišnje proda više od 100 hiljada polovnih smartfona, uglavnom nešto starijih modela, a ovo je mnogima i jedini način da priušte smartfon sebi ili članovima porodice.

U EU, zbog strogih zakona o reciklaži i elektronskom otpadu, ‘preprodaje’ uređaja gotovo da i nema, već se stariji smartfoni ‘vraćaju’ operateru uz popust za novi (trade-in programs).

Preterujemo, ali ne mnogo

Sa ovolikim brojem uređaja, nije iznenađenje i da dobar deo dana provodimo ‘ulogovani’. U proseku dnevno provedemo 2 sata i 51 minut koristeći smartfon ili računar, a više od polovine Evropljana proverava svoj telefon više od pet puta za sat.

Ono što posebno zabrinjava je i da je prosek godina kada se dobija prvi smartfon pao sa 14 na 12, a nije retkost ni da deca predškolskog uzrasta imaju svoj smart uređaj – tablet, telefon pa čak i pametni sat.

Dalje, 2.7 milijardi ljudi u svetu poseduje smartfon, a preko pet milijardi ima neku vrstu mobitela.

Ujedinjene nacije procenjuju da će ovaj broj narasti na preko sedam milijardi do 2030. godine. Ovoliko mobilnih uređaja troši i zaista puno električne energije – svakog dana se u svetu na punjenje uređaja potroši struje koliko i cela Švajcarska za godinu dana.

Ovolika povezanost ima i svoje negativne strane, što psiholozi nazivaju ‘efektom zasićenja’.

Na Facebooku i Instagramu su i naši prijatelji, ali i članovi porodice, kolege, komšije. Mnogi zbog toga kreću u suprotnom pravcu brišu naloge na društvenim mrežama i prelaze na aplikacije za komunikaciju poput Vibera, WhatsApp i Telegram.

Sanja Petrov, urednica i novinarka, kaže da se način korišćenja smartfona i društvenih mreža dosta promenio:

“Društvene mreže su promenile gotovo svaki aspekt našeg života, na društvenim mrežama kupujemo, zakazujemo termine, čitamo novosti, te je neminovan i uticaj na komunikaciju sa porodicom i prijateljima. Svakako su chat aplikacije više uticale na komunikaciju među članovima porodice, jer su intimnije, nego profili na društvenim mrežama.

Lakše nam je da delimo realnost jedni sa drugima

Iz porodice sam sa četvoro dece i svi smo ‘raštrkani’. Lakše nam je da delimo realnost jedni sa drugima i da organizujemo obaveze kada smo svi u istoj Viber ili WhatsApp grupi. To je svakodnevnica. Takođe, primetno je da smo sada u situaciji da roditelji možda i više od nas koriste Facebook i imaju neki svoj način komuniciranja sa prijateljima, koji je nama često smešan ili simpatičan, a moja generacija svakako više koristi Instagram. Mlađi su sada na TikTok-u, tako da ova „razdvojenost“ ide u prilog teoriji da chat aplikacije više utiču na komunikaciju od samih društvenih mreža” kaže Petrov.

Sa ovim se slaže i Jelena Jović, pravnica:

“Ugasila sam svoj Facebook nalog jer mi je sadržaj na njemu postao nezanimljiv i pomalo dosadan. Sa druge strane, Instagram mi omogućava da postavim slike i sadržaje koje zaista želim da podelim sa svojim prijateljima, a sa njima najviše komuniciram popularnom aplikacijom Viber” kaže Jović.

Umetnost na internetu

Mnogi umetnici širom sveta su, pre svega zbog pandemije, u poslednjih godinu dana odlučili da svoja dela izlažu onlajn.

Tako muzeji u NJujorku, Rimu i Londonu nude svima širom sveta da obiđu njihovu postavku u ‘virtuelnoj realnosti’.

Postavke su zapravo snimljene kamerama visoke rezolucije, a onda postavljene u virtuelnom izložbenom prostoru.

I veliki broj muzičara se odlučilo da svoje nastupe prenose uživo preko aplikacija Instagram TV, Twitch i YouTube.

Instagram i Facebook su odlično rešenje za prikaz raznih vidova umetnosti, budući da podržavaju video, slike, tekst pa čak i razne opcije poput VR video klipova.

Akademska slikarka Vesna Marinković Stanković takođe svoje radove prezentuje na Instagramu i Facebooku, a aplikacije koristi i za komunikaciju sa učenicima:

“To je sad postala naša realnost, svi su na društvenim mrežama i sve se tu ugovara i dešava. Vode se poslovi, zakazuju sastanci i sve, mi počinjemo da živimo tako. Ja sam da bi svoje učenike pratila otvorila prvo Facebook, a odskora i Instagram. Društvene mreže su deo naše realnosti i u mnogome oblikuju naš život” kaže Marinković Stanković.

Digitalni život pre realnog

Nedavno objavljena studija iz SAD je došla do zapanjujućeg otkrića. Objavljena u ‘Journal of applied and cognitive psychology’, studija zaključuje da korišćenje smartfona i raznih mreža duže od dva sata dnevno, dovodi do ozbiljnih kognitivnih poremećaja – sposobnosti razumevanja sveta oko sebe, procene ličnog emocionalnog stanja, te čak i do ozbiljne depresije i anksiozkosti, naročito kod tinejdžera i osoba do 30 godina starosti.

To je postalo toliko često, da danas mnoge specijalizovane klinike u SAD i Evropi nude tretmane lečenja od bolesti zavisnosti nove generacije: zavisnosti od kocke, video igara i – društvenih mreža.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

15. април 2021. 0 komentar

Politika i društvo

Pandemija podstakla rast broja žena koje prodaju svoje nage fotografije

by bifadmin 15. јануар 2021.

OnlyFans, društvena mreža koja omogućava ljudima da prodaju svoje eksplicitne fotografije, doživela je bum tokom pandemije. Uzrok tome su pokušaji osoba koje su zbog pandemije ostale bez prihoda da bar na neki način zarade. Razočaravajuće je pak to što zbog rasta konkurencije na ovoj mreži, mnoge od tih osoba nemaju mogućnost da zarade onoliko koliko im je zaista potrebno.

Ova društvena mreža nastala je 2016. godine u Velikoj Britaniji, međutim do prošle godine malo ko je znao za nju. A onda se desila pandemija korona virusa. Tako je OnlyFans u 2019. godini imao 120.000 kreatora sadržaja, dakle osoba koje preko nje prodaju svoje nage fotografije, a u decembru prošle godine ta brojka se popela na milion. Broj korisnika ove mreže sada iznosi 90 miliona ljudi.

Najveći broj kreatora sadržaja čine žene koje su ostale bez posla tokom aktuelne ekonomske krize, pa pokušavaju bar na ovaj način da prihoduju. Međutim, sada je konkurencija na ovoj mreži toliko velika da su mogućnosti zarade značajno manje nego u 2019. godini. Osim toga, nad glavama im visi i pitanje gde će završiti njihove eksplicitne slike posle prodaje, i da li će im njihovo potencijalno objavljivanje onemogućiti pronalaženje željenog posla kada prođe pandemija.

Ko najviše zarađuje na OnlyFans?

Najtraženije fotografije na ovoj društvenoj mreži su one koje objavljuju manekenke, porno zvezde i poznate ličnosti. Osobe za koje se zna na drugim društvenim mrežama takođe privlače veću publiku na OnlyFans.

One same određuju cenu svojih fotografija ali su u obavezi da plaćaju 20 odsto ovoj društvenoj mreži. Neke od njih dobijaju i napojnice preko aplikacija za mobilno plaćanje, koje ne moraju da dele sa OnlyFans.

Međutim, mali je broj onih žena koje na ovaj način zarađuju zaista onoliko koliko im je potrebno za normalan život.

Izvor: NY Times

Foto: Pixabay

15. јануар 2021. 0 komentar

B&F Plus Politika i društvo

Tristan Horks, futurolog: Virus nas je opomenuo šta je u životu najvažnije

by bifadmin 11. јануар 2021.

Naše veoma užurbane živote iznenada je pauzirao korona virus, pružajući nam priliku da razmislimo o sebi i o društvu u kojem živimo. Tako smo shvatili da nam mnoge stvari koje smo do sada kupovali nisu bile potrebne, a da nam je potrebno nešto što se ne može kupiti – druženje sa ljudima, zajednički smeh, grljenje, kaže za BiF mladi austrijski futurolog Tristan Horks, čije predavanje je naša publika imala priliku da čuje na SMART CITY Festivalu 2020.

Tristan Horks je austrijski antropolog i futurolog koji ima pomalo nesvakidašnji posao. Radi pri Institutu za budućnost (Zukunftsinstitut), gde prati najvažnije društvene trendove i razvija strategije za suočavanje sa promenama koje iščekuju moderna društva. Antropologija je, kaže, od velike pomoći u tom poslu, jer mu omogućava da bolje razume ljudsko ponašanje: „Humanistički futurizam koji praktikujem, ne bavi se samo tehnologijom već i ljudima i njihovom sposobnošću da se prilagode promenama“. Institut sarađuje sa brojnim kompanijama, jer im ovakva znanja pružaju uvid čak i u to koji tehnološki uređaj će imati „prođu“ na tržištu a koji neće.

B&F: Od čega najviše zavisi sudbina neke tehnologije na tržištu?

Tristan Horks: Pre svega od toga koliko je korisna, potom od dobre reklame, ali i od umeća kompanija da steknu poverenje kupaca. Ipak, danas upotrebljavamo i neke uređaje koji nam nisu zaista potrebni. Hiperprodukcija tehnologije je posledica trke za zaradom, pa kompanije često izbacuju na tržište i rešenja za probleme koji ustvari ne postoje. Zato moraju veštački da ih prave ili da bar stvore privid da ti problemi postoje, što je posao njihovih ogromnih marketinških odeljenja. Ali nekada ni to ne pomaže – dobar primer su pametne naočare koje su na tržište plasirali i Google i Amazon Alexa. Naš institut je, analizirajući stvarne ljudske potrebe, predvideo da ovakve naočare neće zabeležiti veliki uspeh. I zaista, nema ih više.

B&F: Mediji su prepuni prognoza o tome kako će pandemija radikalno promeniti naš način života na duži rok. Da li smo zaista pred takvim zaokretom?

Tristan Horks: U kontekstu društvenih promena pandemija nije donela ništa novo, samo je ubrzala već postojeće trendove: onlajn obrazovanje, rad od kuće, smanjenje potrošnje nepotrebnih stvari… Sve to se već dešavalo, samo ne u ovom obimu. Trenutno, industrija putovanja deluje kao najveći gubitnik ove krize, ali meni se čini da će dugoročno najveću štetu pretrpeti preterani konzumerizam. Ljudi su tokom karantinskih mera shvatili koliko su do tada kupovali nepotrebnih stvari i prestali su to da rade. Zato u budućnosti možemo očekivati okretanje kvalitetu umesto kvantitetu, što bi u neku ruku bio povratak na stare vrednosti, kada smo ređe kupovali stvari jer su nam duže trajale.

B&F: Ali pandemija nije pogodila sve industrije podjednako. Neke tehnološke kompanije su tokom ove krize povećale svoje bogatstvo.

Tristan Horks: One su priča za sebe. Većina njih, iako dolazi iz liberalnih ekonomija, svoj uspeh suštinski zasniva na monopolu. U njihovim delatnostima, delom zahvaljujući i njima samima, nema jake konkurencije. Kakvu konkurenciju ima Amazon? Ako vam je potrebno neko vreme da se setite ko bi uopšte mogao da mu bude konkurencija, onda ona možda i nije tako jaka. Razlog za to je što nema odgovarajuće regulative koja bi na globalnom nivou mogla da spreči ovakvo monopolsko ponašanje.

B&F: Ali kad god se pomene potreba za većom regulacijom njihovog poslovanja, uvek se predočavaju i suprotni argumenti – da su to privatne kompanije koje posluju po principima slobodnog tržišta…

Tristan Horks: Istina. Mi imamo tendenciju da sve sisteme bez kojih je moderan način života postao nezamisliv, poput komunalnih, doživljavamo kao nešto što bi trebalo da bude pod kontrolom države, bilo da se radi o zdravstvu, vodosnabdevanju ili nečemu trećem. Ali retko ko tako gleda na internet, iako je on široko rasprostranjen i služi za različite svrhe – pribavljanje dokumenata, plaćanja, poslovanje, informisanje… I pored toga, ne postoji neki čvrst skup pravila koji bi bolje štitio građane od zloupotreba na internetu.

To ne moraju nužno biti zakoni. Postoji još jedan način da se reguliše funkcionisanje mreže, a to je demokratizacija algoritama. Većina platformi na kojima se ovih dana razmenjuju informacije imaju algoritme o kojima mi znamo jako malo. A upravo preko ovih algoritama nama se ciljano nude određene informacije.

B&F: Da li se to odnosi i na aktuelno bujanje lažnih vesti i teorija zavere?

Tristan Horks: Da. Svedoci smo poplave lažnih vesti koje se sistematski fabrikuju, a da niko zvanično ne reaguje. Aktuelna kriza veoma pogoduje popularnosti lažnih vesti, jer se one zasnivaju na najvećim ljudskim strahovima. S druge strane, one nekome donose korist, zato se to i zove ekonomija privlačenja pažnje.

Društvene mreže možda najbolje ilustruju ovu problematiku. Primera radi, na Fejsbuku takve vesti imaju ogromnu publiku i veliki broj reakcija, što znači da su dobre za privlačenje oglašivača. Zato u ovoj kompaniji radi između 40 i 60 kognitivnih neurologa koji podstiču ljude da se „pecaju“ na sadržaje koji pretenduju da budu popularni, i da ih dalje promovišu.

Ali niko ne može zabraniti Fejsbuku da posluje na taj način. Jedino što možemo da uradimo kao društvo je da evoluiramo, da naučimo da ne nasedamo na takve sadržaje.

B&F: Da li je ova kriza prilika da evoluiramo? Šta smo tokom pandemije naučili o sebi?

Tristan Horks: Tokom karantinskih mera na početku pandemije videli smo izuzetnu solidarnost – ljude ujedinjene u želji da se zajedno izbore protiv ovog virusa. Oni su pomagali jedni drugima, poštovali mere zaštite… Ako iz ove perspektive gledate na to vreme, možete čak osetiti i neku vrstu nostalgije, što je prilično nenormalno.

Međutim sada, tokom drugog zatvaranja, čini se da nemamo više ni živaca ni energije da to prihvatimo spokojno. Ljudi imaju utisak da sve ovo predugo traje, muči ih ekonomska nesigurnost, ali i usamljenost. Posebno mlade. Oni su, prema svim istraživanjima, najusamljenija generacija. To može delovati čudno jer su stalno na pametnim telefonima, umreženi sa celim svetom, ali upravo ova pandemija je pokazala da to jednostavno – nije dovoljno. Kuckanje preko telefona ne može zameniti pravo druženje.

B&F: Koliko su osnovana predviđanja da će upravo današnji mladi, takozvana generacija Z, platiti i najveću cenu ove krize?

Tristan Horks: Kada se govori o generacijama, često se zaboravlja da su od aktuelnih starosnih grupa na planeti najuspešnija generacija bejbi bumeri, kojima društvo, čini mi se, ne pridaje neki značaj. A oni su posle Drugog svetskog rata izgradili svoje zemlje iz temelja i uspeli da postignu životni standard koji je danas nedostižan. Nijedna generacija posle njih nije bila toliko ekonomski uspešna. Mi milenijalci smo nekako uspeli da se održimo iznad vode, da živimo ne bezbrižno kao bumeri, ali bar pristojno, ali čini mi se da oni koji će doći posle nas, generacija Z, nema mnogo šansi.

Primera radi, deca rođena tokom pandemije, takozvani koronijalci, biće spremni za tržište rada onda kada mi primenimo sve lekcije koje smo naučili tokom ove krize. Njih će, dakle, sačekati donekle uređeno društvo.

Međutim, najveći teret ove krize će podneti upravo generacija Z, dakle oni rođeni između 1997. i 2012. godine. Oni će ući na tržište rada u najgorem mogućem trenutku u bližoj istoriji – kada kompanije bankrotiraju ili otpuštaju čak i iskusne radnike koji značajno doprinose poslovanju. Pokušavaće da apliciraju za stipendije, stažiranje ili posao zajedno sa armijom ostalih nezaposlenih koji imaju bogatije radne biografije.

Ipak, njihova prednost u odnosu na starije generacije je digitalna pismenost. Oni su maltene od rođenja umreženi, što bi im mogao biti veliki plus kada se smiri pandemija.

B&F: Koliko će takve egzistencijalne okolnosti uticati na njihove vrednosti? Da li će generacija Z biti motivisana da menja svet na bolje?

Tristan Horks: Mala je verovatnoća za to. Oni su od rođenja izloženi velikim nesigurnostima. Ta generacija je preživela posledice velike ekonomske krize iz 2008. a sada preživljava pandemiju. Generacije rođene u ovako teškim vremenima su obično veoma realistične i ne gaje velike ideale. Dakle, mladi na kojima svet ostaje će biti pragmatični, radiće zato što žele da prežive a ne da bi menjali svet, i neće razmišljati o utopijama.

Bif: Kao futurolog i antropolog, kako vidite našu budućnost kada virus bude poražen? Da li ćemo biti u stanju da se vratimo normalnom životu?

Tristan Horks: Utešno je to što sada kao najveću pretnju doživljavamo teoretičare zavera i ljude koji odbijaju da nose maske, a koji su u relativno malom broju. Pre nekoliko decenija najveća pretnja je bilo nuklearno naoružanje. Kada tako sagledate situaciju, onda ona i ne zvuči toliko loše. Ovo je samo virus i on može i mora biti poražen. Ljudska vrsta je preživela mnoge izazove u svojoj istoriji, pa će preživeti i ovaj. Trenutno neki veoma pametni i obrazovani ljudi privode testiranja vakcina kraju. Vakcinisaćemo se i štititi još neko vreme, a onda će osvanuti dan kada ćemo moći da se zagrlimo bez straha od zaraze. I umeti to da cenimo, nadam se.

Marija Dukić

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

11. јануар 2021. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci