Tag:

korona virus

Samo desetak zemalja u svetu otvara granice za strane turiste

by bifadmin 2. јун 2020.

Samo 3% turističkih destinacija u svetu se polako otvara za strane goste. Oko 75% turističkih odredišta je i dalje potpuno zatvoreno ne samo za strane, već i za domaće posetioce. Najteža situacija je na američkom kontinetu, gde je pod karantinom 86% turističkih mesta. Što je turizam važniji za nacionalnu ekonomiju, to je oprez veći, saopštava Svetska turistička organizacija.

Prema novim istraživanjima Svetske turističke organizacije (STO), početkom juna je svega 3% turističkih destinacija počelo pripreme za dolazak stranih turista. Istraživanje je obuhvatilo 217 turističkih destinacija u svetu, od kojih je tek desetak počelo da ublažava mere za dolazak gostiju iz drugih zemalja.
I dalje je potpuno zatvoreno 75% turističkih odredišta ne samo za strane, već i za domaće turiste. Oko 40% njih je pod karantinom već deset nedelja, dok je četvrtina nedostupna za turiste 14 nedelja i više.

Karantin najviše popušta u Aziji

Iako se mere popouštanja u svetu razlikuju shodno zdravstvenoj situaciji, slika u turizmu je veoma slična. Praktično, u svim regionima u svetu je zatvoreno više od dve trećine turističkih odredišta.
Najteža situacija je na američkom kontinentu, gde je potpuno zatvoreno 86% turističkih destinacija, u Evropi je pod potpunim karantinom njih 74%, a isti procenat beleži i Afrika. Na Bliskom Istoku je zatvoreno 70% turističkih mesta, dok je najmanje takvih (67%) u Aziji i na Pacifiku.
Takođe, na brojnim destinacijama u svetu i dalje su na snazi zabrane putovanja unutar zemlje, suspenzije avio letova, obavezna samoizolacija i boravak u karantinu onih koji dolaze iz neke druge države.

Što je turizam važniji, to je oprez veći

U najnovijem izveštaju Svetske turističke organizacije se ističe da što je turizam važniji za nacionalnu ekonomiju, to je oprez u merama koje se preduzimaju radi suzbijanja zaraze koronom veći, uključujući i još uvek potpuno zatvorene granice.
To je logično, imajući u vidu da eventualni propusti mogu dodatno uništiti šanse za oporarvak na još duži period.
Zato stručnjaci STO pozivaju vlade da zajedno sa privatnim sektorom, pored finansijske podrške za oporaravak turističke i ugostiteljske industrije, sačine planove koji će omogućiti da se uz zdravstvenu prevenciju obezbedi i polako vraćanje u život turističkih odredišta.

2. јун 2020. 0 komentar

Zašto su teorije zavere zavodljivije od činjenica?

by bifadmin 1. јун 2020.

Teorije zavere vekovima liče kao jaje jajetu i funkcionišu prema istom obrascu, samo što sada glavni zlotvor nema rogove i rep, već kravatu i podebeo bankarski račun. Ali mnoga istraživanja koja pokušavaju da objasne zašto su teorije zavere toliko žilave uprkos napretku nauke, obrazovanja i dostupnosti informacija, pokazuju da na ovo pitanje nema jednostavnih odgovora.

Pored aktuelne opsesije pitanjem po čemu se pandemija Kovida 19 razlikuje od svega što nas je do sada snašlo, sve je više i procena da će se ovaj vek deliti na vreme pre i posle pohoda „inkognito“ virusa na čovečanstvo. Ipak, ono po čemu „era korone“ nije nimalo originalna u poređenju s prethodnim velikim krizama u ljudskoj istoriji je umnožavanje teorija zavere odakle je virus namerno lansiran i s kojim ciljem. One se šire preko društvenih mreža, ali i mnogih medijskih portala gotovo jednakom brzinom kao i zaraza.

U trenutnoj ponudi „raskrinkavanja“ ko nam je namestio ovo zlo, nadmeću se različite laboratorije i akteri, ali je svim scenarijima zajedničko to da su zlikovci smislili svoje zlodelo u nekom paralelnom, konspirativnom univerzumu, na koji obični smrtnici ne mogu da utiču. Međutim, vinovnici najnovije pošasti, uprkos neverovatnoj moći koju imaju zahvaljujući novim tehnologijama i napretku nauke, samo su kopija brojnih preteča u prošlosti. Bez obzira na različite istorijske okolnosti, povode i glavne negativce – bilo da su to templari, Jevreji, Vatikan, razna tajna društva ili bogati moćnici današnjice i vlade u senci – teorije zavere liče kao jaje jajetu.

Strah i nerazumevanje

Obrazac je uvek isti, objašnjava američki istoričar Ričard Hofštater koji se detaljnije bavio prijemčivošću javnosti za prihvatanje konspirativnih teorija, a posebno fenomenom političke paranoje u Sjedinjenim Državama. Ma ko da čini tajanstvenu zavereničku silu, kaže Hofštater, i koliko god se razlikovale kulture u kojima se ovakve priče „zapate“, plodnost tla uvek određuje jedan te isti sastojak: potreba da se na veoma složena pitanja dobiju što nedvosmisleniji odgovori.

Pesticid koji utiče na bujanje konspirativnog prinosa obavezno je strah od onoga što ne razumemo dovoljno, a koji ima najveće oči u situacijama velikih poremećaja i kriza kao što je i ova u kojoj se trenutno nalazimo.

Interpretacija stvarnih događaja

Ipak, nastojanja da se objasni zašto je javnost toliko sklonija zaverama nego činjenicima – čak i u onim društvima gde građani ne mogu da se vade na to kako je skučenost u razmišljanju posledica autoritarnog sistema i nedostatka proverenih informacija – pokazuju da je i ovo pitanje jedno od onih na koje nema jednostavnih odgovora.

Pre svega, teoretičarima zavere idu na ruku neki stvarni događaji, koji su smišljeni u u tajnosti i u uskoj grupi ljudi koji dele isti interes, piše profesor prava na Harvardu Kes Robert Sanstajn u svom eseju posvećenom konspirativnom razmišljanju. Kao primere navodi političke atentate, te razne informacije koje naknadno procure iz bezbednosnih agencija, od pravljenja nedozvoljenog hemijskog oružja, do krajnje spornih tehnika za slamanje i kontrolu ljudskog uma.

Na kraju, tu su i aktuelni uzbunjivači poput Edvarda Snoudena koji svedoče dokle se stiglo sa zloupotrebom tehnologije radi neovlašćene kontrole građana i o nizu drugih zloupotreba u borbi za globalnu prevlast. Tako se pokaže da su neke operacije smišljane u tajnosti, zaista deo stvarnosti u kojoj živimo.

Đavo s kravatom i podebelim bankarskim računom

A šta tek reći za knjige koje su napisali penzionisani generali ili svetski bankari, za koje po pravilu verujemo da zbog posla koji su obavljali znaju daleko više od običnih smrtnika o tome šta se radi iza kulisa, a kojima je savest naglo proradila kada su otišli sa funkcija. Knjige kao što su „Rat budućnosti“ američkog genarala u penziji Roberta H. Latifa, ili „Kratka istorija budućnosti“ Žaka Atalija, nakadašnjeg predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj, svojim sadržajem i predviđanjima nadmašuju i najgore holivudske distopije.

Ipak, niko ovim autorima nije prišio etiketu da su teoretičari zavere. Naprotiv, njihova dela su okićena brojnim hvalospevima da je reč o utemeljenim upozorenjima šta čeka nezrelo čovečanstvo ako konačno ne smogne snage da odarste.

Pa gde je onda granica između mračnih ali utemeljenih upozorenja i teorija koje nemaju veze s mozgom, ali im se mnogi mozgovi dobrovoljno podvrgavaju? Stručnjaci objašnjavaju da je to pre svega način na koji se „filtriraju“ a potom analiziraju informacije, logika kojom se povezuju uzroci i posledice, te da li se pogrešno ili pravilno identifikuju akteri određenog čina.

Konkretnije, jedno je promišljati i vagati činjenice o tome koji su osnovani rizici od zloupotreba u nadmetanju različitih centara moći u današnjem multipolarnom svetu. Nešto sasvim drugo je imati unapred formirane odgovore kako sva zla ovoga sveta potiču iz jednog, dobro skrivenog izvora, odakle se upravlja sudbinom celog čovečanstva.

Samo što u ovo, tehnološko vreme, ta iracionalna logika ne zamišlja oličenje zla sa rogovima i repom, nego je to đavo s kravatom i podebelim bankarskim računom.

Narcisi nesigurni u sebe

Dakle, sve se svodi na sposobnost pojedinca da razluči šta je realnost, a šta izmišljotina koja pretenduje da se poturi kao stvarnost. Šta u tom naporu pojedincu ide, a šta ne ide na ruku? Kristofer Frenč, profesor psihologije na Univerzitetu u Londonu navodi rezultate istraživanja koje je sproveo sa svojim timom, a koji pokazuju da su za teorije zavere prijemčivije osobe sklone rigidnom razmišljanju i crno-beloj slici sveta.

Za njih je sve „između“, što traži preispitivanja i ne pruža konačne odgovore čisto gubljenje vremena, intelektualni napor koji je unapred osuđen na promašaj. Stoga svet tumače isključivo shodno svojim uverenjima i unapred formiranim stavovima o bilo čemu, umesto da svoja uverenja grade na preispitivanju informacija koje su im dostupne.

To su ljudi koji su s jedne strane sumnjičavi prema svemu, nepoverljivi prema drugima i svet pre svega doživljavaju kao sumorno i opasno mesto. S druge strane, takve osobe veruju da su posebne i da ih iz mase izdvaja upravo to što uočavaju smislene obrasce za određena – naizgled teško objašnjiva događanja – tamo gde drugi nisu u stanju da ih primete. One su istovremeno duboko nesigurne u sebe i često imaju potrebu da se vezuju za autoritarne vođe, a u isto vreme gaje nerealno visoko mišljenje o svojim sposobnostima i nastoje da se i same odnose autoritarno prema ljudima koje smatraju slabijima od sebe.

Studija urađena na Univerzitetu „Johan Gutenberg“ u Nemačkoj, takođe je pokazala da je verovanje u teorije zavere veće među ljudima koji žele da se izdvoje iz mase, odnosno smatraju da su daleko iznad drugih i onda kada za to nemaju bilo kakvih osnova u svojim postignućima. Šta više, što su manje uspešni u životu, to su skloniji da drugima „otvaraju oči“ konačnim istinama koje su samo oni i možda još nekolicina odabranih u stanju da razumeju.

Nauka za zbunjivanje

Istraživanja pokazuju i da manjak obrazovanja takođe utiče na sklonost ka teorijama zavere, kao što je pokazala i studija iz 2016. godine objavljena u časopisu „Applied Cognitive Psychology“. Ispostavilo se da osobu koja će poverovati u zaveru najčešće određuju tri osobine: ne veruje u očigledna, činjenična rešenja za složene probleme, oseća da nema moć da kontroliše svoj život i potiče iz niže društvene klase.

Ova teza izneta je i u knjizi „Američka teorija zavere“ u izdanju Oxford University Press iz 2014. godine. Autori pokazuju da je razmišljanje o zaveri prisutnije među ljudima nižeg obrazovanja i socijalnog statusa. Istovremeno, napominju da u vreme sve izraženije nejednakosti i neravnoteže moći u društvu, pitanja „ko ima moć i šta oni rade sa njom kada ne gledamo“, postaju sve važnija za svakog člana društvene zajednice.

Na kraju, u najaktuelnijem slučaju teorija zavere koje su se razmnožile oko porekla korona virusa, ogromnu odgovornost snose naučne institucije. Umesto da budu izvor činjenica i proverenih informacija, one su svojim krajnje protivurečnim izjavama do te mere zbunjivale javnost, da su se pretvorile u najdelotvorniji pesticid za konspirativni prinos u doba korone.

Zorica Žarković

broj 173, maj 2020.

Foto: pixundfertig, Pixabay

1. јун 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Na lični zahtev od 1.juna testiranje antitela na korona virus

by bifadmin 31. мај 2020.

Od ponedeljka, 1. juna, građani će moći na lični zahtev da se testiraju i otkriju da li imaju antitela na korona virus, a cena testa biće 1.200 dinara. Građani će moći da se testiraju na antitela na istim mestima na kojima se vrši testiranje na korona virus, a to su domovi zdravlja i instituti za javno zdravlje.

Radojević je navela da je cena testa na antitela neprofitabilna, odnosno tolika je nabavna cena.

Objasnila je da je za ovaj test moguće uzeti krv iz prsta ili iz vene, ali je rezultat pouzdaniji iz venske krvi.

„Ako postoje indicije da je neka osoba imala korona virus, obavezno se radi i PCR test koji je onda besplatan“, istakla je Sanja Radojević Škodrić.

Prema njenim rečima, do sada se 1.100 onih koji su preležali korona virus javilo za davanje krvne plazme, što je isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

„Već su rađene laboratorijske analize za više od 500 uzoraka, izdvojeno je 270 jedinica, a 17 pacijenata je već dobilo krvnu plazmu“, navela je Radojević Škodrić.

Izvor: Tanjug

31. мај 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Kipar turistima pokriva troškove lečenja od Kovida-19

by bifadmin 29. мај 2020.

Kipar je predstavio plan za vanredne situacije kojim je predviđeno pokrivanje medicinskih troškova ukoliko se turisti razbole od Kovida-19.

Prema ovom planu, biće uspostavljeni namenski karantinski hoteli gde bi država pokrivala sve troškove smeštaja, hrane, pića i lekova.

Ova inicijativa ima za cilj da osigura da svi slučajevi korona virusa budu brzo izolovani kada se međunarodni dolasci na ostrvo nastave u junu, nakon skoro tri meseca od zatvaranja. Takođe, planom je predviđena i bolnica sa 100 kreveta koja je namenjena isključivo putnicima koji prilikom testa na virus daju pozitivne rezultate. Oko 112 odeljenja intenzivne nege opremljenih sa 200 respiratora biće rezervisano za najbolesnije pacijente. Isto tako, biće dostupan i karantinski hotel sa 500 soba za članove porodice pacijenata.

Ova garancija je data u pismu koje je u utorak objavljeno vladama, avio-kompanijama i turističkim operaterima, a prenosi CyprusMail. U pismu su navedeni strogi zdravstveni protokoli kojima vlada Kipra pokušava da privuče turiste i turističke agencije da dođu na Kipar i to nakon što je u ponedeljak okončan obavezan dvonedeljni karantin za one koji ulaze u zemlju.

Mala šansa da se turisti zaraze na Kipru

Pomenuto pismo su potpisali ministri inostranih poslova i saobraćaja i turizma Kipra. U njemu se navodi i da je ova ostrvska država među zemljama sa najmanje zaraženih koronom po glavi stanovnika u Evropi. To je pokazalo testiranje više od 10% njenog stanovništva. Kipar je ostao relativno netaknut pandemijom, sa manje od 950 slučajeva obolelih i 17 smrtnih slučajeva.

Međunarodna avionska putovanja na Kipar nastaviće se 9. juna za 19 zemalja, a svi putnici će morati da se testiraju na postojanje virusa korone tri dana pre polaska. Ta mera će biti ukinuta 20. juna za 13 zemalja, uključujući Nemačku, Finsku, Izrael, Grčku i Norvešku.

Više o ovome možete čitati na sajtu Daljine.rs

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

29. мај 2020. 0 komentar

IT i nauka Vesti

Koboti kao nova „radna snaga“ u industriji održavanja higijene

by bifadmin 27. мај 2020.

Tokom pandemije virusa korona mnoštvo građana okrenulo se novim tehnologijama kako bi izbeglo kontakt sa ljudima. Međutim, to je tek jedan od koraka u prihvatanju inovativnih tehnologija. Sada na scenu stupaju koboti. Da, dobro ste pročitali – koboti su kolaborativni roboti koji rade “rame uz rame” sa ljudima.

Prema izveštaju japanskog konglomerata Softbank, koboti stiču sve veću popularnost i u jednom sektoru koji nije baš poznat po brzo mprihvatanju inovacija.

U EMEA regionu (Evropa, Bliski istok i Afrika) 81 odsto kompanija koje se bave održavanjem higijene vide kobote kao rešenje za izazove koje sa sobom nose novi trendovi u čišćenju.

Ove mašine se bave repetitivnim postupcima, ljudima često dosadnim, koji oduzimaju mnogo vremena. U industriji čišćenja koriste se za usisavanje, dezinfekciju radnih i podnih površina i sl. Oni nisu podložni štetnim uticajima hemikalija koje se često koriste u ovom poslu, te tako doprinose i očuvanju zdravlja zaposlenih.

Međutim, glavno pitanje kada se pomene automatizacija je – doprinose li i smanjenju zaposlenosti? Odgovor na ovo pitanje možemo samo da nagađamo.

Foto: StockSnap, Pixabay

27. мај 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Test samostalnosti još teži sa koronom

by bifadmin 27. мај 2020.

Nakon testa samostalnosti koji je uveden kako bi se definisao rad paušalaca, mnogi frilenseri u Srbiji opterećeni su dodatnim brigama u vezi sa porezima. Međutim, na sve te muke dodatnu glavobolju zadaje i pandemija.

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.

Uredbama koje su stupile na snagu početkom godine, predviđeno je da svi paušalci moraju da prođu test samostalnosti. Uputstva su tada na skoro 100 strana objavljena na sajtu Poreske uprave. O testu samostalnosti više puta oglašavala se Digitalna zajednica Srbije. Prema njihovim podacima o prvim efektima tih mera, nešto manje od 5 hiljada IT preduzetnika ugasilo je ili prekinulo delatnost.

DOO kao privremeno rešenje

Firma za koju rade dvojica sagovornika Nove ekonomije, Vlade i Peđa je iz Švedske, ali oni žive i rade u Srbiji. Završili su Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za softvere.

Njihov poslodavac bavi se pravljenjem mobilnih aplikacija u sektoru maloprodaje. Klijenti su uglavnom iz Švedske i Amerike, Izraela, Australije.

Kako će poreznici kontrolisati samostalnost preduzetnika

Obojica su osnovali svoje firme, preko kojih rade za stranog poslodavca. U početku su poslovali kao paušalci, a sada su prešli u status Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Prema njihovim rečima, problemi su samo produbljeni epidemijom korona virusa.

Vlade kaže da ga najviše muči neizvesnost poslovanja u Srbiji, a kako naglašava, to se posebno pokazalo u vremenu dok se čekalo da se konačno objavi test samostalnosti.

„Ništa se nije znalo u vezi sa tim kako će u praksi da izgledaju ta pravila. Nismo znali kako će da izgleda test samostalnosti, niti da li se popunjava ili se vrši direktna provera od strane poreske inspekcije. Čini se kako je od strane nadležnih organa namerno plasirano malo informacija o tome, možda kako bi što više ljudi prešlo iz statusa paušalca u status Društva sa ograničenom odgovornošću“, kaže naš sagovornik.

Niko nije uvažio mišljenje samih frilensera

Njegov kolega Peđa kaže da niko nije uvažio mišljenje samih frilensera.

„Neko je zamislio kako izgleda posao frilensera, neko ko se nikada nije bavio razvojem softvera je konsultovao velike kompanije koje su dale svoje mišljenje i totalno omašio suštinu. Javnost i mali frilenseri koji su mogli da daju doprinos ovom zakonu su ostavljeni u mraku. Na kraju je vođena javna diskusija i sve se zavrsilo na tome da je zakon donet, pa ko se snađe, snašao se. Kako smo se snalazili? Prosto jedina alternativa koja je preostala testu samostalnosti bilo je osnivanje DOO, neki su to i uradili“.

Naši sagovornici ocenjuju da bi bilo bolje kada bi im se izašlo u suset sa manjim porezima, jer je pandemija smanjila obim posla.

„Uglavnom se održavaju rešenja za postojeće klijente. Opala je tražnja za novim aplikacijama i rešenjima. Najbolje bi bilo da se ukine test samostalnosti i omogući IT sektoru da se neometano razvija“.

Peđa stiče utisak da je nakon pandemije situacija znatno lošija i na domaćoj poslovnoj sceni.

„Situacija sa koronom, da se izrazim slikovito, je po mom mišjenju poslednji ekser u sanduku srpskog frilensera. Test samostalnosti je ubio malog samostalnog preduzetnika, situacija sa koronom nas je samo dokrajčila. Verovatno ću uskoro zatvoriti novootvoreni DOO, jer iako prihoda neće biti, država i dalje očekuje svoj deo. “

Večita dilema: ostati ili otići

Uslovima za dobru poslovnu klimu u svojoj zemlji, ne može da se pohvali ni treći sagovornik Nove ekonomije, koji je posao u digitalnom marketingu pronašao na drugom kraju sveta, u Singapuru, ali i dalje živi u prestonici Srbije.

„Bavimo se pružanjem korporativnih usluga klijentima iz celog sveta koji žele da otvore firmu u Singapuru i Hong Kongu. Domaće firme trude se da ponude bolje uslove, ali u poređenju sa strancima i dalje poprilično zaostaju. Plate su u gotovo 90% slučajeva ispod 1000 evra. Što se tiče testa samostalnosti, to je moglo malo suptilnije da se uradi“, kaže naš sagovornik koji se poslovima digitalnog marketinga, kao frilenser, bavi duži niz godina.

Smatra da su se problemi nagomilali i da zbog toga nisu lako rešivi.

Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici

Test samostalnosti pogađa samo paušalce, tako da postoje dve solucije kako rešiti problem – prebaciti firmu u DOO i time dodatno smanjiti priliv novca, ili naći uhlebljenje van granica zemlje.

Što se tiče efekata pandemije – vidljivi su u celom svetu. Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici, privrede tonu. Jednom rečju haos. Ne deluje da će se situacija vratiti u normalu pre prve polovine 2021, zaključuje ovaj tridesetčetvorogodišnji Užičanin, koji naglašava da definitivno planira odlazak u inostranstvo.

„Uslovi za posao i, što je još važnije, za normalan život u Srbiji, na žalost, neće se promeniti, bar ne na bolje. Oni nisu najbolji, ali nisu ni toliko loši da budem iskren. Sve zavisi od toga gde se traže klijenti, kakva je postavka firme. Sto se tiče beneficija koje država nudi programerima i ljudima iz sveta digitalnog marketinga – ako ih ima, ja ih ne vidim, pogotovo posle uvođenja testa samostalnosti.“

Vlade kaže da on, lično, ne planira odlazak iz zemlje, osim ako se, kako dodaje „trend državne nebrige prema IT sektoru u vidu loše donetih mera nastavi i ubuduće“.

Sa druge strane, Peđa odlazak vidi kao neko dugoročno rešenje.

„Ja nisam Don Kihot da se borim protiv vetrenjača. Pokušali smo, videli da nije bilo sluha za sitne preduzetnike koji rade isključivo za inostrane klijente i to je to.“

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce

Prema anketi „Zajedno kroz krizu“ koju su zajedno sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, kriza se, zbog pandemije, iz ugostiteljstva, kreativne industrije, saobraćaja i skladištenja, prelila i na IT sektor i industriju.
koji je uveden kako bi se definisao rad paušalaca, mnogi frilenseri u Srbiji opterećeni su dodatnim brigama u vezi sa porezima. Međutim, na sve te muke dodatnu glavobolju zadaje i pandemija.

27. мај 2020. 0 komentar

B&F Plus IZDVAJAMO Politika i društvo Vesti

Predrag Đurić, epidemiolog: U borbi sa pandemijom zakazale su države, a ne građani

by bifadmin 25. мај 2020.

„Na zdravstvo se gleda prvenstveno kao na potrošača i traži se način da se smanje troškovi. A ono nije, niti sme da bude delatnost koja se rukovodi zaradom, kao što to ne smeju da budu ni prosveta i nauka. Tek kada razumete u kakvom je položaju zdravstvo, možete i da shvatite koliku žrtvu su, u borbi sa pandemijom, podneli zdravstveni radnici. A uprkos tome, izuzetno su potplaćeni“, ističe Predrag Đurić, prvi doktor medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja na Univerzitetu u Novom Sadu, koji trenutno rukovodi projektom pomoći Evropske unije u Ukrajini.

Narušavanje kvaliteta života

B&F: Iako države popuštaju karantinske mere, građani su svesni da se situacija još nije vratila u normalu. Kada možemo očekivati „povratak na staro“?

Predrag Đurić: Pre nego što odgovorim, moram da naglasim da za situaciju u kojoj se nalazimo nisu krivi građani, koji su se često prethodnih meseci nalazili na „optuženičkoj klupi“. Za tragične razmere pandemije krive su države koje su svesnim zapostavljanjem zdravstva, prosvete i nauke, i odbijanjem da ulože značajna sredstva u pripremu za pojavu eventualne pandemije, dovele do aktuelne situacije. Imajući to u vidu, povratak na staro bio bi najgori scenario. To bi značilo da države nastavljaju da se neodgovorno ponašaju prema svojim građanima.

BiF: Kako bi se to odrazilo na njihov svakodnevni život?

Predrag Đurić: U tom slučaju, građani će opet snositi posledice nesposobnosti sopstvene države – svi ćemo platiti cenu za ono za šta nismo bili odgovorni. Ta cena, osim ekonomske, značiće i usvajanje novih navika i drastično narušavanje kvaliteta života. Očigledno je da sapun i zaštitna maska, kao i samoizolacija kad je nužna, malo koštaju države i da će se one radije opredeliti za njih nego za korenite promene društva.

BiF: Da li se takve tendencije prepoznaju i u nastupima nadležnih u Srbiji?

Predrag Đurić: Nažalost, i od naše vlasti samo slušamo o ekonomskim merama i smanjivanju mogućnosti da dođe do novog talasa zaraze. Oni ne govore o otvaranju novih bolnica, masovnoj proizvodnji zaštitne opreme i medicinskih sredstava na principu kontinuiranosti i održivosti, ili o drugačijim prioritetima u budžetu i ulaganju u zdravstvo, prosvetu i nauku umesto u naoružanje ili tromu birokratiju.

Nepoverenje u državu

B&F: Kako biste na osnovu dosadašnjih događanja u svetu u borbi protiv pandemije ocenili poteze naše države u pokušaju da se izbori sa koronavirusom?

Predrag Đurić: Naša država je dočekala pandemiju ni više ni manje spremna nego većina drugih. Možda smo imali više respiratora od nekih drugih, a manje kapaciteta za testiranje, podjednako malo zaštitne opreme, višak demonstracije sile, a manjak partnerskog odnosa i poverenja između građana i države. Ono što neke države imaju, a Srbija nema, su izgrađene institucije koje su u službi građana. U takvim zemljama građani imaju poverenje u državu i njene institucije, pa veruju u preporuke stručnjaka iz institucija.

No, tamo gde se vlast osvaja, a državne institucije se tretiraju kao partijski ili rođački plen, gde pri svakom kontaktu sa institucijama građanin biva ponižen, tu poverenje građana u državu izostaje. Samim tim i mere se ne predlažu nego nalažu, a građani ih doživljavaju kao još jednu u nizu kazni i poniženja.

BIF: Da li je pandemija definitivno potvrdila da je naš najveći problem to što već decenijama gomilamo strategije, a i dalje se ne zna šta su prioriteti u razvoju društva?

Predrag Đurić: Mi već dugo imamo problem u određivanju prioriteta. Danas svako selo ima crkvu, a u školama nema tople vode i sapuna. Prave se megalomanski nacionalni stadioni, a kada zatreba karantin, građani se smeštaju u napuštene kasarne.

Zdravstvo se nalazi veoma nisko na listi prioriteta vlasti. Jedan od razloga za to je činjenica da su efekti ulaganja u zdravstvo, a posebno u javno zdravstvo, uglavnom vidljivi tek posle niza godina, ili nisu vidljivi u javnosti uopšte ukoliko se ne desi neki tragičan događaj poput pandemije.

Potrebna nam je iskrena reforma zdravstva

B&F: Kada se analiziraju problemi u našem zdravstvu, to često izgleda kao začarani krug u kome se više ne zna šta su uzroci a šta posledice. Šta su po Vašem mišljenju ključni nedostaci, koji lančano proizvode druge probleme?

Predrag Đurić: To što nije bilo iskrenih reformi. Kadriranje u zdravstvu decenijama se ne rukovodi profesionalnom izuzetnošću i vizijom, već uglavnom lojalnošću i podobnošću. Uz to, zdravstveni sistem je poznat po svojoj rigidnoj hijerarhiji, opet zasnovanoj često na položaju moći, a ne na znanju. Dalje, nedostaju vizija i jasna strategija razvoja, uz čvrstu volju da se reforma sprovede. Bojim se da su kapaciteti Ministarstva zdravlja i drugih relevantnih institucija limitirani kada je u pitanju sposobnost da se sprovedu reforme.

Konačno, položaj zdravstva diktiran je i divljim kapitalizmom kojem svedočimo poslednje tri decenije. Na zdravstvo se gleda prvenstveno kao na potrošača i traži se način da se smanje troškovi. A ono nije, niti sme da bude delatnost koja se rukovodi zaradom, kao što to ne smeju da budu ni prosveta i nauka.

Tek kada razumete u kakvom je položaju zdravstvo, možete i da shvatite koliku žrtvu sada podnose zdravstveni radnici. A uprkos tome, izuzetno su potplaćeni.

Karantin nije uvek najbolje rešenje

B&F: Imajući u vidu sve te slabosti na koje ukazujete i da su zdravstveni sistemi nespremni dočekali pandemiju, da li su rigorozne mere karantina bile jedini način da se zaraza suzbije?

Predrag Đurić: Potpuni karantin je nesumljivo najefikasnija mera, ali je u isto vreme i najbesmislenija, jer uskraćuje osnovni smisao životu – slobodu kretanja, društvene interakcije, rada. Ali, kada države dočekaju pandemiju nepripremljene, malo im mogućnosti preostaje osim da liše slobode svoje građane.

Cilj bi trebalo da bude pronalaženje optimalne mere između potreba pojedinca i rizika koje one nose kada se odlučuje o tome šta je neophodno da se uskrati od tih potreba, a šta ne. Čini mi se da nismo u potpunosti na pravom putu. Olako se zabranjuju neke aktivnosti koje realno ne nose sa sobom značajan rizik – recimo individualna šetnja, vožnja bicikla i slično. U isto vreme, dozvoljavaju se mnogo rizičniji segmenti života – rad u kolektivu, kupovina u prodavnicama, stajanje u redovima, politički skupovi.

Mogli smo uvesti i jednostavnije mere kao što su proširenje pešačkih i biciklističkih staza, prelazak u potpunosti na onlajn kupovinu i na rad od kuće kao pravilo gde god ne postoji potreba za direktnim kontaktom sa klijentom. Povećanje broja vozila u javnom prevozu, a smanjenje dozvoljenog broja putnika je još jedna takva mera.

B&F: Zašto takve mogućnosti, iako su racionalnije, nisu iskorišćene?

Predrag Đurić: Mislim da je razlog za to odrođenost onih koji propisuju mere od svakodnevnog života. Čini se kao da oni, zato što su imali posebne dozvole za kretanje i smatrali svoj posao bitnijim od drugih, nisu bili u stanju da posmatraju život očima prosečnog građanina.

I Evropa u problemima

B&F: Do nedavno su razvijene evropske države bile sinonim ne samo za jake ekonomije, već i za kvalitetne zdravstvene sisteme. Međutim, s obzirom na broj zaraženih i preminulih, naročito u pojedinim evropskim zemljama, ta percepcija se donekle promenila. Šta se tamo desilo?

Predrag Đurić: Teško je u potpunosti verovati dostupnim brojevima jer ih različite zemlje različito prikupljaju i iskazuju. Totalitarne države manje iskreno saopštavaju stvarne brojeve, a lakše uskraćuju slobode svojim građanima. U razvijenim društvima, pak, vlast svoje građane makar formalno poštuje i boji ih se.

No, činjenica je da je broj preminulih u nekim zapadnoevropskim zemljama visok. To je samo naizgled iznenađenje, kada se zna da vlade tih, kao i većine drugih država, prvenstveno vode računa o najimućnijem sloju i njihovim pravima i povlasticama. Za taj sloj društva, kome neretko pripadaju i vladajuće strukture, postoje paralelni, privatni sistemi i zdravstva i obrazovanja.

Na sve to, i politika štednje koja se sprovodila posle ekonomske krize iz 2008. ostavila je negativne posledice po zdravstvo u Evropi. Tako su Španija i Italija, posebno pogođene krizom, manje ulagale u zdravstvo, a slično se desilo i Velikoj Britaniji, mada iz delimično drugačijih razloga.

Integracija privatnog i javnog zdravstva

B&F: Posle ovako dramatičnog iskustva za koje još ne znamo kakve će biti konačne posledice, da li je realno da se više radi na boljem povezivanju privatnog i javnog zdravstva u sistem koji bi učinio usluge istovremeno dostupnijim i delotvornijim?

Predrag Đurić: Ja sam pre skoro dvadeset godina počeo da se zalažem za integraciju privatnog zdravstva u sistem zdravstva u Srbiji. Mislim da oblik vlasništva ne bi trebalo da bude faktor koji će nekoga postavljati u privilegovan položaj. Položaj neke ustanove bi trebalo da zavisi isključivo od kvaliteta usluga koje ona pruža, a svakom građaninu bi trebalo da bude omogućeno da bira onog lekara i ustanovu koja najbolje zadovoljava njegove potrebe, bez obzira na njegov materijalni status i na to da li je ta ustanova u privatnom ili javnom vlasništvu. Uloga države je da postavlja visoke standarde, da pomaže njihovo sprovođenje i da ih kontroliše.

Sjedinjene Američke Države su primer zemlje u kojoj se u zdravstvo ulaže najviše, ali je dostupnost lečenja ipak privilegija bogatih. S druge strane, poznati su primeri Kube i socijalističke Jugoslavije, koje su uspevale da, uprkos relativno malim ulaganjima, stvore veoma stabilne i kvalitetne zdravstvene sisteme.

Apatija – boljka savremenog društva

B&F: Kao neko ko je bio direktor Jedinice za operativna istraživanja Lekara bez granica u Briselu i Luksemburgu, kako objašnjavate to da u ovolikoj poplavi medijskih informacija o posledicama Kovida-19, neke zemlje se uopšte ne pominju, kao da su ljudi tamo potpuno nebitni?

Predrag Đurić: Nejednakosti koje u današnjem svetu rastu velikom brzinom, još su očiglednije u načinu na koji se odnosimo prema bolesti, patnji i siromaštvu. Sredinom prošlog stoleća ceo svet je s pažnjom pratio svaku vest koja je dolazila sa vijetnamskog ratišta, iz Bijafre, Angole, ili iz područja pogođenih glađu. Danas se ta percepcija potpuno promenila. Obični građani su dovedeni u situaciju da strahuju za sopstvenu egzistenciju, jer sve teže mogu da zarade za onovne životne potrebe. Svrha medija se takođe svela samo na trku za profitom.

Stoga, mi već godinama ne obraćamo nikakvu pažnju na tragične ratove u Siriji i Jemenu, na dugogodišnji rat u DR Kongu, terorizam širom podsaharske Afrike. I kada su, pre nekoliko godina, Liberija, Gvineja i Sijera Leone bile pogođene smrtonosnom epidemijom ebole, kod nas se o tome jedva izveštavalo, tek na nivou kratke vesti. Slično je bilo i kada se tek pojavio Kovid-19 u Kini. To je bilo tamo negde daleko, nešto što se dešava drugima. Tek kada se u Italiji, tako popularnoj turističkoj destinaciji i kolevki evropske civilizacije, desilo nešto slično, uključio se crveni alarm.

Siromašne zemlje još teže pogođene pandemijom

B&F: Da li je u ovom trenutku moguće predvideti posledice pandemije u najsiromašnijim zemljama, kao što su afričke države?

Predrag Đurić: Teško je proceniti potencijalne posledice po zemlje sa najmanje razvijenim zdravstvenim sistemom. Tu treba imati u vidu i da je praktično nemoguće dobiti odgovarajuće podatke. Međutim, jasno je da su mogućnosti za zbrinjavanje najteže obolelih u takvim zemljama male i da one teško mogu da se izbore s pandemijom bez pomoći bogatijih zemalja. Globalna solidarnost je u prvom momentu izostala, ali ubrzo nakon toga stvari su počele da se menjaju, posebno kada je u pitanju Evropska unija. Ipak, dodatni problem koji se tu javlja je i opasnost da pomoć koju nude neke druge zemlje van Evropske unije bude zloupotrebljena u geostrateškoj preraspodeli snaga, čemu upravo svedočimo u Srbiji.

Potrebna ozbiljnija priprema za nove zdravstvene krize

B&F: Ako pretpostavimo da nam se u bliskoj budućnosti opet može desiti neka ovakva pandemija, šta svaka država može da preduzme da bi je dočekala bolje pripremljena?

Predrag Đurić: Države bi morale konstantno da budu spremne za ovakvu mogućnost, kao što su se pre 50-60 godina ozbiljno pripremale za potencijalni nuklearni rat. Tada smo i mi pravili atomska skloništa, imali civilnu zaštitu…

Dakle, moramo prihvatiti činjenicu da pandemija može da se dogodi bilo kada i bilo kome. Zato nam je potreban veći broj zdravstvenih radnika i drugačiji menadžment u zdravstvu, kompetentan i spreman da se nosi sa izazovima, a u isto vreme i nezavisan od vlasti.

Osim ulaganja u zdravstvo, moramo se pozabaviti i obrazovanjem. Današnji obrazovni sistemi prvenstveno imaju za cilj školovanje kadra „za tržište“, što možda jeste u interesu poslodavaca, ali bi za celokupno društvo bilo bolje da obrazuje građane koji mogu da odgovore izazovima. Dakle, škole bi trebalo da posvete više pažnje stvaranju radoznalih građana širokog znanja, koji umeju da prepoznaju i koriste činjenice zasnovane na dokazima. Takvi građani postaju partner državi, zajedno se i odgovorno suočavaju sa prolemima, uključujući i ovakve situacije kao što je pojava pandemije.

Moguća rešenja

B&F: Šta bi bile mere koje ne bi ostavile tako katastrofalne ekonomske posledice kao što se sada desilo?

Predrag Đurić: Što se tiče ekonomije, nove tehnologije bi mogle pomoći da se ublaži udar neke nove pandemije. Dakle, trebalo bi da rad od kuće postane pravilo a ne izuzetak, da se poslovna putovanja organizuju samo u izuzetnim okolnostima, a prevozna sredstva dizajniraju tako da se smanji broj putnika, a poveća prostor. Sve javne službe trebalo bi da pređu na onlajn poslovanje, kao i prodaja robe. Potrebno je predvideti i mnogo više prostora za rekreaciju.

Dodatno, ogromne nejednakosti između uskog sloja najbogatijih i svih ostalih su neodržive. Oni koji su se u epidemijama pokazali kao ključni – zdravstveni i prosvetni radnici, naučnici, novinari, zaposleni u komunalnim službama i u direktnoj prodaji, kao i umetnici, po pravilu zarađuju neuporedivo manje od onih bez kojih se, čini se, može.

Ne bi bilo loše ni pristupiti analizi našeg načina života. Sada se pokazalo da nisu društvene mreže otuđile ljude, već je to učinio celodnevni rad, prečesta poslovna putovanja, usredsređenost na zaradu. Sve češći zahtevi za smanjenje broja radnih sati na 15 ili 20 nedeljno čine se sve realnijim. Ne ekonomistima je da pronađu način kako, na nama je da postavimo ciljeve.

Marija Dukić

broj 173, maj 2020.

25. мај 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Letovanje: Pravo na lečenje od korone u stranoj zemlji

by bifadmin 24. мај 2020.

Osiguravajuće kuće ne prokrivaju kroz putno osiguranje troškove lečenja u inostranstvu od Kovida-19. S druge strane, Srbija ima sporazum sa 20 zemalja o besplatnom lečenju. Ako državljanin Srbije putuju u neku od tih država, među kojima su i najpopularnije turističke desetinacije, mora prethodno da pribavi potvrdu RFZO da bi ostvario pravo na lečenje.

Kako će se lečiti državljanin Srbije ako se zarazi koronom u nekoj stranoj zemlji dok je na letovanju, s obzirom da nijedno zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove za tu vrstu lečenja?

„Osiguravajuće kuće pokrivaju sve troškove do momenta dok se dijagnoza ne uspostavi. One ne pkrivaju troškove lečenja za koronu, ali nisu pokrivale tu vrstu rizika ni ranije, u slučaju nekih drugih pandemija u prošlosti“, istakao je Zoran Arsenović, predsednik Upravnog odbora Jute za RTS.

„Ipak“, dodaje Arsenović, „veliki broj zemalja u kojima će naši putnici letovati imaju svoje protkole koji će omogućiti letovanje i boravak pod nekim uslovima koji neće biti opterećujući, ukoliko se tako nešto desi. Ono što je bitno istaći jeste da Srbija ima potpisan Međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju i prihvatu građana sa 20 zemalja. Između ostalog tu su neke popularne turističke destinacije kao što su Turska, Italija, Španija i Crna Gora. S te strane verujemo da će taj Međunarodni sporazum olakšati izbor kada je neko putovanje u pitanju“.

Kako nabaviti besplatno zdravstveno osiguranje?

Postupak izdavanja zdravstvenog osiguranja podrazumeva pribavljanje dvojezične potvrde koju izdaje nadležna filijala RFZO. Potvrda se izdaje na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije, da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje i smeštanje u bolnicu.

Potrebnu dokumentaciju, odnosno nalaz i mišljenje izabranog lekara i overenu zdravstvenu knjižicu, osigurano lice podnosi lično Lekarskoj komisiji nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Potvrda se izdaje najduže za period do 90 dana od dana izdavanja, a izdavanje se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U slučaju potrebe za medicinskom pomoći u zemlji sa kojom je zaključen ugovor, osigurano lice predaje dvojezični obrazac nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu privremenog boravka.

Šta ako osiguranik nije pribavio potvrdu?

Ukoliko obrazac nije izdat pre polaska na put, a ukazana je hitna medicinska pomoć u inostranstvu, dvojezični obrazac se, na zahtev inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja, izuzetno može i naknadno izdati, ako je ova mogućnost predviđena međunarodnim ugovorom.
U slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put i hitne zdravstvene usluge u inostranstvu budu naplaćene, po povratku u zemlju, osiguranik podnosi direkciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zahtev za naknadu troškova.

Kada se troškovi ne pokrivaju?

Uz zahtev za naknadu troškova potrebno je priložiti fotokopiju medicinske dokumentacije iz zdravstvene ustanove u kojoj su pružene zdravstvene usluge kao i originalni račun, odnosno dokaz da su zdravstvene usluge plaćene .
Ako osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put, a platilo je troškove hitnog lečenja u zemlji sa kojom nije zaključen ugovor, nema pravo na naknadu tih troškova.

24. мај 2020. 0 komentar

Vesti

Uređaji na bazi UV svetlosti su možda rizični za korona virus, a sasvim sigurno za ljude

by bifadmin 24. мај 2020.

Na tržištu se množe uređaji sa ultraljubičastom (UV) svetlošću kao sredstvom za ubijanje novog korona virusa, ali njihovo korišćenje može doneti više rizika nego koristi, piše američki tehnološki sajt C-NET.

Dezinfekcija predmeta UV svetlom se koristi već više od 40 godina, ali postoje rizici kada se ti uređaji primenuju na ljudskoj koži.

Postoje tri klase UV svetla: UV-A, UV-B i UV-C. Sve tri potiču sa Sunca, ali na Zemlju stižu samo prve dve koje izazivaju opekotine i prerano starenje kože, a povezane su s razvojem raka.

Treća vrsta UV-C svetlost, koja ima najviše energije, te je najštetnija za ljude, koristi se upravo u uređajima za dezinfekciju koji se sada reklamiraju kao sredstvo protiv korona virusa.

Bez naučne potvrde

Zasad nema dokaza da UV-A i UV-B zraci mogu ubiti koronavirus, te se pretpostavlja da izlazak napolje, tokom sunčanog dana, neće umanjiti rizik od zaraze.

Na osnovu raspoloživih naučnih dokaza da treća vrsta, UV-C svetlost može uništiti razne viruse, verovatno je da može da ubije i novi korona virus, ali to nije naučno potvrđeno.

Akademija nauka, inženjerstva i medicine SAD (NASEM) je upozorila da „UV svetlost oštećuje ljudsku kožu, te je treba koristiti samo na predmetima ili površinama“ .

To znači da to UV svetlo ne bi trebalo da se koristi kao sredstvo za dezinfekciju ruku. Njih treba prati sapunom i vodom, a dezinfikovati sredstvima na bazi alkohola.

Svetska zdravstvena organizacija ponavlja tu preporuku NASEM-a, naglašavajući da UV lampe ne bi trebalo koristiti za dezinfekciju ruku ili drugih delova kože, jer UV zračenje „može izazvati iritaciju kože i oštetiti oči“.

Uređaji opasni za kožu i oči

Dakle, nema potvrde da su uređaji koji se trenutno prodaju na tržištu bezbedni za upotrebu na telu, a skoro većina nema nikakvo odobrenje zdravstvenih službi.

Tajler Holmig, direktor Dermatološke hirurgije na Univerzitetu u Teksasu, upozorava da posledice korišćenja UV-C svetlosti na telu mogu biti teške opekotine i oštećenja oka.

Neke kompanije proizvode uređaje za UV-dezinfekciju unutrašnjosti zgrada koji se koriste u bolnicama, a neke firme na ulaze postavljaju „UV-portale“ kroz koje prolaze zaposleni i posetioci. Tvrdi se da je doza UV-zračenja tih uređaja dovoljno mala da se izbegnu zdravstvene komplikacije poput opekotina ili iritacije očiju.

Medjutim, iako je potvrđena efikasnost UV sterilizacije podova, potrebna su dodatna istraživanja bezbednosti i efikasnosti sterilizacije odeće i ljudske kože takvim uređajima.

Izvor: Beta

Foto: MiroslavaChrienova, Pixabay

24. мај 2020. 0 komentar

Vesti

U Italiji je bilo više preminulih nego što je zabeležila statistika o koroni

by bifadmin 22. мај 2020.

Broj smrtnih slučajeva od Kovida-19 u Italiji iz marta i aprila ove godine mogao bi biti čak za 19.000 veći od prijavljene cifre. Kako saopštava tamošnja socijalna služba, broj žrtava bi verovatno mogao iznositi čak 32.000 žrtava.

Posle objave Kine da broj preminulih od virusa korona koji je prvobitno objavljen nije bio tačan, sada se i iz Italije čuju iste vesti.

Istituto Nazionale della Previdenza Sociale (INPS), najveći institut iz oblasti socijalne zaštite u ovoj zemlji, saopštava da je broj preminulih u martu i aprilu bio mnogo veći od uobičajenog za to doba godine. Naime, ove godine je u ta dva meseca Italija zabeležila 156.429 preminulih, što je za 46.909 više nego u prethodnim godinama. Međutim, tokom tog perioda prijavljeno je 27.938 smrtnih slučajeva povezanih sa virusom korona.

Zato iz Instituta tvrde da zvanični podaci o broju žrtava Kovida 19 “nisu pouzdani”. Ipak, dodaju da je moguće da uzrok svih ovih smrti nije bila direktno korona, već nedostupnost zdravstvene nege usled gužvi u bolnicama.

Izvor: France 24, The Local Italy

Foto: cocoparisienne, Pixabay

22. мај 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci