Tag:

referentna kamatna stopa

FED opet povećao referentnu kamatnu stopu

by bifadmin 23. март 2023.

Američka centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poenta i nagovestila da bi u narednom periodu mogla pauzirati sa povećavanjem ove kamate zbog loše situacije u kojoj su se našle pojedine banke na njenom tržištu.

Poslednjim potezom FED-a je referentna kamatna stopa u SAD podignuta po deveti put i sada se kreće između 4,75% i 5%. Prema nekim projekcijama, većina donosilaca odluka o referentnoj kamatnoj stopi je za nastavak politike njenog povećavanja, međutim pitanje je da li će to biti realizovano zbog kolapsa dve američke banke koji je uzrokovan, između ostalog, i rastom kamata.

Da li će ovo povećanje stvoriti dodatni pritisak na banke, to nisu rekli zvaničnici američke centralne banke, ali oni se jesu prošle nedelje sastali kako bi razmotrili uvođenje strožije regulative za banke srednje veličine. Da podsetimo, kolaps su doživele upravo dve ovakve banke pošto su ukinuta pravila koja su od njih zahtevala da bolje osiguraju svoju likvidnost.

Inače, cilj povećanja referentne kamatne stope je usporavanje inflacije, koje je već uočljivo na američkom tržištu. Još tokom prošle godine redukovano je interesovanje Amerikanaca za kupovinu nekretnina a smanjena je i njihova srednja prodajna cena. To je rezultat poskupljivanja zaduživanja, odnosno uzimanja kredita. Očekuje se da će zbog situacije u kojoj su se sada našle banke dodatno pooštriti uslove kreditiranja a time i dodatno smanjiti potražnju za kreditima.

Foto: Adam Nir, Unsplash

23. март 2023. 0 komentar

Ekonomija

NBS podigla referentnu kamatnu stopu na 5,75%

by bifadmin 10. март 2023.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije danas je povećao referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75%. Stopa na depozitne olakšice zadržana je na nivou od 4,50%, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na 7,00%, saopšteno je iz Kabineta guvernera.

U obrazloženju ove odluke stoji da Srbija trpi globalne troškovne pritiske i uvoznu inflaciju, te da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu. NBS se nada da će to učiniti podizanjem kamatne stope, što čine i ostale centralne banke u svetu.

Dodaje se da prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

Izvršni odbor NBS je naveo i da su pad svetskih cena energenata, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da ima uticaja i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

„Ipak, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka“, stoji u saopštenju.

Foto: Recha Oktaviani, Unsplash

10. март 2023. 0 komentar

Narodne banke Srbije povećala referentnu kamatnu stopu, skuplji krediti

by bifadmin 11. новембар 2022.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 4,5 procenata. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 3,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 5,5 procenata

„Nastavljeni troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega usled rasta uvoznih cena, uticali su na odluku Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da dalje poveća referentnu kamatnu stopu i time pooštri domaće monetarne uslove. Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, navodi se u saopštenju NBS.

Ovo povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno osmo uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine povećana za ukupno 350 baznih poena.

„Prenošenje efekata zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope. Istovremeno, Narodna banka Srbije ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru“, poručuju.

Globalni inflatorni pritisci jači

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope, Izvršni odbor je, kažu, istakao da su globalni inflatorni pritisci jači i postojaniji od prethodno očekivanih.

„Inflacija se u zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nalazi na najvišem nivou od njenog osnivanja i njen povratak u granice cilja ne očekuje se pre kraja 2024. godine. Visoka inflacija je u velikoj meri posledica znatno viših cena energenata i hrane, ali u pojedinim zemljama inflatorno deluju i domaća tražnja i faktori s tržišta rada. U takvim uslovima, mnoge centralne banke su proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije inflacije, kao i očekivanja koji je najviši nivo inflacije i kada će on biti dostignut“, saopštava NBS.

Evropska centralna banka je i u oktobru odlučila da znatno poveća svoju osnovnu kamatnu stopu (za 75 baznih poena, na 2,00 odsto), a u istoj meri je reagovao i Sistem federalnih rezervi početkom novembra s povećanjem svojih osnovnih stopa na raspon 3,75-4,00 odsto.

„Nastavak pooštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka očekuje se i u narednom periodu, što bi uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, moglo uticati na rast volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Ipak, preovlađuju očekivanja da će se postepeno smanjivati globalni inflatorni pritisci čemu bi, pored efekata zaoštravanja monetarnih politika centralnih banaka, trebalo da doprinesu dalje smanjenje svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, pre svega nafte, kao i već prisutno popuštanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja“, nadaju se u NBS.

Rast cena energenata i hrane

Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je, navode, imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci, dok je bazna inflacija (8,6 procenata međugodišnje u septembru), koja je takođe rasla prethodnih meseci pod uticajem više uvozne inflacije, i dalje na znatno nižem nivou od ukupne inflacije (14 procenata međugodišnje u septembru).

„Tome doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u ovim izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima. Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta“, kažu iz NBS.

I dodaju: nakon relativno visokog rasta u prvoj polovini godine od oko 4,1 odsto međugodišnje, privredna aktivnost je usporila u trećem tromesečju – prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 1,1 procenat.

Usporavanje privredne aktivnosti bilo je veće od očekivanog

„Usporavanje privredne aktivnosti bilo je veće od očekivanog, na šta su se pre svega odrazili ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji. Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. Izvršni odbor očekuje da će domaća privredna aktivnost biti usporena i u ostatku ove i početkom naredne godine, a da će nakon toga ubrzati, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu“, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

11. новембар 2022. 0 komentar

Ekonomija

Kako će FED podizanjem kamatne stope spustiti inflaciju?

by bifadmin 16. јун 2022.

Američka centralna banka (FED) podigla je referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procentnog poena, što je najveće povećanje od 1994. Sada se, posle njenog trećeg uzastopnog povećanja, kamata kreće između 1,5 i 1,75 procenata. Razlog za ovaj potez je obuzdavanje inflacije.

Američka inflacija poslednjih meseci obara neke prilično ozbiljne rekorde. Ona je, primera radi, u maju porasla na četrdesetodogišnji maksimum od 8,6 odsto. FED-u se, logično, to ne sviđa, pa ova banka planira da spusti inflaciju na dva odsto. I to podizanjem referentne stope koje umanjuje mogućnost preduzeća da podižu kredite, a samim tim i da ulažu u investicije i razvoj, što bi trebalo da se odrazi i na smanjenje potražnje. Cilj ovakvog monetarnog zaoštravanja je dakle da uspori rast inflacije tako što će sniziti tražnju, odnosno spustiti je ispod ponude. Drugim rečima, na tržištima neće postoje deficiti koji određenoj robi i uslugama povećavaju cenu.

No, istovremeno sa obaranjem cena, ovakva politika obara i životni standard stanovništva i usporava razvoj ekonomije. To znači i da će neki ljudi zbog nje ostati bez posla. Međutim, iz Fed-a su procenili da je sada pravi trenutak za ovako oštro podizanje referentne kamatne stope između ostalog i zbog toga što su podaci o nezaposlenosti pozitivniji nego što bi bilo očekivano da budu u ovoj situaciji. Ukoliko njihova monetarna politika da rezultate, ali i ako se procenat nezaposlenih u narednoj godini zadrži na oko četiri odsto, oni su ispunili svoj cilj.

Podršku za sada dobijaju sa raznih strana. Na primer sa Volstrita, gde su svi značajni indeksi porasli posle ove odluke FED-a. Naime, Dau Džons je ojačao za jedan odsto, S&P 500 za 1,46 procenata a Nasdak za čak 2,5 odsto.

Izvor: Fajnenšl Tajms, CNBC

Foto: Pixabay

16. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija

Lagardova najavila podizanje evropske referentne kamatne stope

by bifadmin 24. мај 2022.

ECB bi u narednim mesecima mogla da okonča svoju politiku negativnih kamatnih stopa, najavila je njena predsednica Kristin Lagard.

Prema njenim rečima podizanje referentne kamate sa negativne na neutralnu vrednost bi se moglo desiti do septembra ove godine. Ukoliko se inflacija bude stabilizovala na dva odsto, Evropska centralna banka bi dodatno mogla dići kamatnu stopu.

Da podsetimo, ECB-ova kamatna stopa je trenutno -0,5 odsto, što znači da se bankama praktično naplaćuje da “parkiraju” keš u ovoj instituciji.

Podizanje evropske referentne kamatne stope bi, osim ispunjenja glavnog cilja – usporavanja inflacije, moglo da dovede i do rasta cene evra, koji je u prethodnom periodu značajno oslabio u odnosu na dolar.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

24. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

Da li je sada pravo vreme za kupovinu evra?

by bifadmin 19. мај 2022.

Evro trenutno vredi 1,05 dolara, dok je u ovo vreme prošle godine vredeo 1,22 dolara. To je prvi put za dve decenije da ove valute vrede slično. Deo analitičara smatra da je sada pravo vreme za kupovinu evra, međutim ima i onih koji ne bi sav svoj novac uložili u evropsku valutu.

Već mesecima evro je u padu, dok je američka valuta od početka godine porasla za osam odsto i postala najskuplja valuta na svetu. To je posledica averzije investitora prema rizičnim ulaganjima, posebno u kriznim vremenima kao što je ovo, ali i različitih monetarnih politika. Naime, američki Fed je već dva puta ove godine podigao referentnu kamatnu stopu u sklopu borbe protiv inflacije i planira to još da čini, dok se Evropska centralna banka još nije odvažila na ovaj korak.

Hoće li se dolar i evro izjednačiti?

Mišljenja o ovom pitanju su podeljena među analitičarima. Sem Zief, glavni strateg za devizno trgovanje u JPMorgan Private Bank, smatra da bi evro mogao vredeti isto kao i dolar ako bi se smanjile prognoze rasta za privredu evrozone. Međutim prema njegovom mišljenju mala je mogućnost da će se to desiti. On smatra da je evro trenutno jeftiniji nego što je to realno i da možda nije loša ideja sada ga kupiti, jer bi u budućnosto trebalo da ojača. Kako Zief tvrdi, dolar je već ojačan monetarnom politikom koju sprovodi Fed, a Evropska centralna banka tek treba da se odluči na takav korak.

Sličnog je mišljenja i njegov kolega Stiven Galo iz BMO Capital Markets. On smatra da je evro slab, između ostalog, i zbog pogoršanja osnovnih tokova. Galo kaže da bi evro mogao da se izjednači sa dolarom ukoliko ECB ostane intertna tokom leta, odnosno ukoliko ne promeni kamatne stope i ukoliko Nemačke sankcije na ruske energente izazovu nestašice, a samim tim i racionalizaciju električne energije. Intertnost Evropske centralne banke ga ne bi iznenadila ako se ona suoči sa najgorom kombinacijom ekonomskih faktora – recesijom u najvećoj ekonomiji Starog kontinenta i oštrim rastom cena. Međutim, dodaje on, jačanje dolara ne odgovara ni SAD, tako da bi i Fed mogao ublažiti svoju monetarnu politiku ukoliko vidi da ECB ne radi mnogo na jačanju evra.

Džordž Saravelos iz Deutsche Bank Global smatra da nije realno da će evro još mnogo padati u odnosu na dolar, jer za sada ne izgleda da je Evropa na pragu velike recesije. Trenutno njena ekonomija deluje kao održivija od američke. Iz tog razloga Saravelos očekuje da će evro uskoro porasti i da će se kupovati po ceni od 1,10 dolara.

Evro bi mogao imati kratkotrajan pad

Ipak, ima i drugačijih mišljenja. Džonas Golterman iz Capital Economics-a smatra da je ECB prespora u odnosu na svog američkog parnjaka, i da će, čak i ako bude povećavala kamate, to činiti znatno umerenije od Fed-a.

On dodaje da Evropa osim monetarne politike ima i druge probleme jer je izloženija posledicama sukoba u Ukrajini. Iz tog razloga Capital Economics, za razliku od ostalih konsultantskih kuća i banaka, predviđa dalji pad evra u odnosu na dolar. Očekuju da će se u drugom delu godine ove dve valute izjednačiti, ali da će u 2023. evro porasti pa će se kupovati po ceni od 1,10 dolara.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

19. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto

by bifadmin 7. април 2022.

Narodna banka Srbije danas je podigla referentnu kamatnu stopu sa jedan odsto na 1,5 odsto, a razlog za to su, kako se navodi u njenom saopštenju, inflatorni pritisci.

Naime, inflacija raste i na svetskom i domaćem tržištu i ima postojaniji karakter nego što se prethodno očekivalo. To, kako kažu iz NBS, zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova, odnosno podizanje referentne kamatne stope, kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja.

Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije – kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5%, a stopa na kreditne olakšice na 2,5%.

Ovo bi najpre trebalo da osete građani i kompanije koje su zadužene u dinarima, kroz povećanje mesečnih rata za otplatu kredita. Osetiće i oni koji štede u dinarima, jer će im štednja najverovatnije biti neznatno povećana.

Izvor: NBS

Foto: Pixabay

7. април 2022. 0 komentar

Ekonomija

NBS predviđa povratak ekonomije na pretkrizne nivoe u drugom kvartalu

by bifadmin 12. фебруар 2021.

Srpska privreda bi trebalo da dostigne pretkrizni nivo aktivnosti u drugom tromesečju ove godine, saopštava Narodna banka Srbije. Među novim vestima iz ove institucije ističe se i ona da će referentna kamatna stopa ostati nepromenjena – jedan odsto.

„Industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo i izvoz već su dostigli pretkrizni nivo, a sa daljim napretkom u procesu vakcinacije, koji je po dosadašnjem uspehu Srbiju svrstao među najbolje zemlje na svetu, očekujemo da će se aktivnost i u ostalim uslužnim sektorima potpuno oporaviti“, stoji u saopštenju Narodne banke.

Oporavku domaće tražnje u narednom periodu mogli bi doprineti nastavak realizacije infrastrukturnih projekata, povoljni uslovi finansiranja postignuti prethodnim ublažavanjem monetarne politike, kao i očuvano tržište rada i u uslovima pandemije.

Očekuje se rast izvoza

Izvršni odbor NBS saopštava i da je priliv kapitala u Srbiju po osnovu stranih direktnih investicija od tri milijarde evra u 2020. bio najviši u regionu i pretežno usmeren u razmenljive sektore, što, uz očekivan oporavak eksterne tražnje, treba da doprinese dvocifrenom rastu izvoza ove godine.

Predstavnici ove institucije za naredni period najavljuju blagi rast inflacije koji bi moglo uzrokovati poskupljenje električne energije i naftnih derivata.

Ipak, nema prostora za opuštanje jer velika neizvesnost dolazi iz okruženja. Ona se u najvećoj meri se odnosi na efikasnost u upravljanju pandemijom, ali i proizvodnju i distribuciju vakcina na globalnom nivou.

Izvor: NBS

Foto: Pixabay

12. фебруар 2021. 0 komentar

Ekonomija Slajder Vesti

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 2,25%

by bifadmin 13. фебруар 2020.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadržao je referentnu kamatnu stopu na nivou od 2,25 odsto.

Iz NBS poručuju da je pre svega imala u vidu očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, kao i dosadašnje ublažavanje monetarne politike.

Kako se ističe, inflacija je sedmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom NBS, a u decembru 2019. godine je iznosila 1,9 procenata na međugodišnjem nivou.

„Niske inflatorne pritiske očekujemo i u narednom periodu. Izvršni odbor očekuje da će se međugodišnja inflacija do sredine 2020. godine kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a da će se nakon toga, postepeno približavati centralnoj vrednosti cilja“, navode iz centralne banke.

Približavanju inflacije centralnoj vrednosti cilja u narednom periodu će, kako dodaju, doprineti efekat niske baze kod cena povrća, a u srednjem roku rast agregatne tražnje. Na niske inflatorne pritiske ukazuju i inflaciona očekivanja, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze u granicama cilja za inflaciju Narodne banke Srbije.

NBS smatra da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju.

„Buduće uslove na međunarodnom finansijskom tržištu odrediće u velikoj meri stepen ekspanzivnosti monetarnih politika FED-a i ECB-a, kao i to u kojoj meri će on odstupati od očekivanja tržišta. Takođe, neizvesnost je prisutna u pogledu kretanja cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu. Svetska cena nafte je bila izrazito volatilna poslednjih meseci, s obzirom na uticaj brojnih faktora i na strani ponude i na strani tražnje na njeno kretanje“.

13. фебруар 2020. 0 komentar