Home Tags Posts tagged with "trgovina"
Tag:

trgovina

EkonomijaVesti

Predlozi za lakšu trgovinu EU sa Srbijom

by bifadmin

U Evropskoj komisiji najavljuju promene u preferencijalnim trgovinskim sporazumima, koje će biti pogodnije za poslovanje. Reč je o sporazumima EU sa 20 trgovinskih partnera, među kojima je i Srbija.

Evropska komisija usvojila je paket predloga koji imaju za cilj povećanje trgovine između EU i susednih zemalja u Panevro-mediteranskom regionu, uključujuči i Srbiju.

U Komisiji navode da će predlozi modernizovati preferencijalne trgovinske sporazume EU sa 20 trgovinskih partnera tako što će relevantna „pravila o poreklu“ u tim sporazumima postati „fleksibilnija i pogodnija za poslovanje“.
Cilj je da se postigne brži ekonomski oporavak od posledica krize izazvane Kovidom19 i podstakne regionalna saradnja.

Roba sa povlašćenim carinskim tretmanom

Pored Srbije, predložene izmene obuhvataju i bilateralne trgovinske sporazume EU sa: Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom, Švajcarskom, Farskim ostrvima, Turskom, Egiptom, Izraelom, Jordanom, Libanom, Palestinom, Gruzijom, Republikom Moldavijom, Ukrajinom, Albanijom, BiH, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i tzv. Kosovom.

„Pravila o poreklu“ su neophodna po bilo kojem trgovinskom sporazumu, jer oni određuju koja roba može imati prednost takozvanog povlašćenog tretmana.

Roba sa preferencijalnim poreklom ispunjava uslove za uvoz sa nižim stopama carine ili čak nultom stopom, zavisno od preferencijalnog tarifnog tretmana, navode u Briselu.

Izvor: Tanjug

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ruski trgovački lanac najavljuje dolazak u Srbiju

by bifadmin

Prehrambeni lanac MERE ulazi na srpsko maloprodajno tržište, saznaje portal „Retail Serbia“. Najavljuju da će njihove cene biti 20 odsto niže od prosečnih.

MERE je pridružnica ruske „Torgservis“ grupe, osnovane 2009. godine, koja trenutno posluje na više od 800 lokacija širom Rusije pod brendom „Svetofor“ i treći je po veličini lanac iza trgovačkih kompanija X5 i „Magnit“.

„Do sada smo otvorili 1.500 diskont marketa i poslujemo u 10 zemalja. Došlo je vreme da proširimo svoje poslovanje i na srpsko tržište sa bar 100 marketa i prosečnom površinom od oko 1.000 kvadrata“, istakli su iz filijale ruske kompanije u Srbiji.

Kako je navedeno, planiraju da rade direktno s proizvođačima, sa strogom kontrolom kvaliteta i niskom trgovačkom maržom. Ističu da će njihove cene biti 20 odsto niže od prosečnih.

MERE je ulaskom na nemačko tržište bio prinuđen da zbog velike potražnje i nestašice robe na zalihama privremeno zatvori svoje prodavnice.

U regionu kompanija poseduje diskont markete u Rumuniji, a u ponudi ruskog diskontera prisutni su i neki srpski proizvodi.

Kompanija planira da, pored Srbije, poslovanje proširi i na tržište Grčke.

Diskonti MERE prostiru se na površinama od 800 do 1.200 kvadrata i nude od 1.500 do 2.000 raznovrsnih artikala, navodi portal „Retail Serbia“.

Izvor: RTS

Foto: igorovsyannykov, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMOVesti

Kontejnerski giganti: Utakmica na kopnu za prevlast na moru

by bifadmin

Godišnje svetom plovi preko 150 miliona kontejnera, u koje je upakovano 60% vrednosti svetske trgovine. Najveći prevoznik potiče iz male Danske, dok Istočna Azija prednjači po broju najvećih svetskih luka. Sve balkanske luke u svetskom pretovaru kontejnera učestvuju sa 1%, a luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.

Kada je Malkom Maklin pedesetih godina prošlog veka razvio jednu od većih kompanija za kamionski prevoz u SAD shvatio je da je kao vozač gubio samo vreme čekajući na utovar ili istovar, a da sada gubi i novac. Zainativši se da tome stane na kraj, osmislio je i patentirao čelični kontejner koji se bez pretovara lako prebacuje između brodova, kamiona i vozova.

Nešto slično povremeno je korišćeno i ranije, ali je on kontejnere unapredio, standardizovao i izborio se za njihovu ekspanziju. Dopustio je slobodno korišćenje patenta, a brzim usponom brodske kompanije „SeeLand“ koju je kupio i koja je od 1956. godine počela da uspostavlja kontejnerske linije među američkim, a kasnije i drugim lukama, dokazivao je isplativost koncepta.

Mnogo se štedelo na vremenu i radnom angažovanju, a jedan poštovalac je to slikovito sažeo rekavši da je to prvo suštinsko unapređenje utovara i istovara brodova od vremena Feničana. Maklinov pogreb 2001. godine obeležile su brodske sirene širom sveta, odajući tako počast začetniku „kontejnerske revolucije“ bez koje je nezamisliv savremeni obim svetske trgovine, a time i svetske podele rada i globalizacije.

Bio je među retkim vizionarima koji su dočekali uspeh svojih projekata, ali bi ga ipak zatekla današnja zastupljenost kontejnerskog i intermodalnog transporta. Morskim putevima se odvija više od 90% svetske trgovine, a 60% njene vrednosti upakovano je u preko 150 miliona kontejnera, koliko se godišnje nalazi u saobraćaju.

Novi trendovi u brodskom saobraćaju

Oživljavanje protekcionizma u svetskoj trgovini je poslednjih godina usporilo stope rasta, a recesija izazvana pandemijom preti prvi put i smanjenjem njegovog obima ove godine. Pomorce uz to pogađa i direktiva IMO2020 Međunarodne pomorske organizacije, kojom se zahtevaju ulaganja s ciljem da se emisija sumpornih oksida umanji za čitavih 85%.

Ne zna se koliko će kriza trajati, ali je izvesno da neće pogoditi sve jednako i da će se menjati pozicije učesnika na ovom tržištu koje sada, osim činjenice da je ogromno, karakterišu i netradicionalna liderstva. Pred naletom prilagodljivijih kompanija koje nekad dolaze iz zemalja koje more ni nemaju, izbledela je moć nekadašnjih perjanica trgovačke mornarice. Pri tom se ne nadmeću samo kompanije nego i plovila svojim sve većim gabaritima, brodogradilišta koja ih izgrađuju, luke koje su im odredišta, a pokušavaju da to čine i plovni putevi.

Grdosije na vodi

Pre nego se nešto kaže o najvećim zvezdama ovog tržišta, nije zgoreg dodati reč-dve o merenju fizičkog obima pretovara. Kontejneri su i tu uneli promene, pa se zapreminska merila sada koriste češće od težinskih, a najvažnija jedinica je TEU (Twenty-Foot Equivalent Unit), što se nezgrapno prevodi kao „ekvivalnetna jedinica 20 stopa“. Jednom TEU odgovara zapremina kontejnera dužine 20 stopa (6.1m), širine 8 (2.44m) i visine 8 stopa i 6 inča (2.59m), dok se zapremina onih sa drugačijim dimenzijama, ali očuvane modularnosti iskazuje prevođenjem na taj standard.

Najveći brodski prevoznik na svetu je „Maersk“ sa 711 brodova nosivosti 4,1 milion TEU i godišnjim prihodima od 41,3 milijarde dolara koje ostvaruje 84.000 zaposlenih. Osnovani su 1904. godine, a u vrh ih je vinulo brzo prilagođavanje kontejnerizaciji, što je uključivalo i preuzimanje Maklinovog „SeaLanda“ 1999. godine. „Maersk“ je u većinskom vlasništvu istoimene porodice i najveća je i najuticajnija korporacija bogate, ali malene Danske.

Oko Ženevskog jezera uspevaju palme, ali ne i more, što ne smeta švajcarsko-italijanskoj kompaniji „MSC“ da po veličini bude odmah iza „Maerska“ sa 524 broda nosivosti 3,3 miliona TEU. Sledi ih kineski „Cosco“ sa 461 brodom kapaciteta 2,8 miliona TEU, francuski „CMA CGM“ sa 505 brodova nosivosti 2,6 miliona TEU, dok je peti među najvećima nemački „Hapag-Lloyd“ sa 231 brodom i 1,6 miliona TEU.

Plovilo veće od Zvezdinog fudbalskog terena

Rast prometa prati i rast veličine brodova. Do pre nekoliko meseci je najvećim na svetu smatrano šest identičnih plovila klase „MSC Gülsün“ kompanije „MSC“, a onda ih je pretekao brod „HMM Algeciras“ južnokorejskog prevoznika „HMM“. Iako su svi istih dimenzija – 399,9 m dužine i 61,5 m širine, konstrukciono unapređenje mu daje nosivost od 23.964 TEU, što je za 208 više od konkurenata.

Poređenja radi, ovo je 3,6 puta duže i samo 11,5 m uže od fudbalskog terena Crvene Zvezde, čije su dimenzije 110×73 m. Dizel motori koji pokreću ovolika plovila takođe su bez premca jer su veličine četvorospratnice i snage koja može prelaziti 80.000 KW, a najčešće izlaze iz pogona nemačkog „MAN“-a, japanskog „Mitsubishia“ ili finske „Wärtsile“.

„HMM Algeciras“ sagradio je južnokorejski „Daewo“ čije je delo i polovina konkurentskih brodova „MSC“-a, za koga ostatak grdosija pravi „Samsungovo“ brodogradilište u istoj zemlji. Moglo je to da uradi i „Hyundaievo“ brodogradilište koje je najveće na svetu, kao i ono koje je južnokorejski „Hanjin“ posedovao na Filipinima pre bankrota 2018. godine. Iako je južnokorejska dominacija očigledna, barem kod gradnje najvećih plovila, slične kapacitete imaju i Japan, Kina i druge zemlje, uključujući i nama bliže tršćansko brodogradilište „Fincantieri“, najveće u Evropi.

Najveće luke u Istočnoj Aziji

Dalje uvećavanje plovila možda nije problem za graditelje, ali jeste za neke luke, a najveće ograničenje su gabariti Sueckog kanala – „Suezmax“. On je najvažnije usko grlo svetskih mora kojim prođe oko 900 miliona tona tereta godišnje, a najveći kontejnerski brodovi su na granici veličine bezbedne za prolazak. Egipat odatle prihoduje preko pet milijardi dolara godišnje i već je produbljivao i proširivao kanal 2009. i 2015. godine, a učiniće to ponovo do 2023. ali sa željom da poveća dnevni broj prolazaka, pre nego da omogući prohodnost za još veće pojedinačne brodove.

U Istočnoj Aziji se nalazi 15 od 20 najvećih svetskih luka, naspram tri u Evropi i jednoj u SAD. Šangaj je poslovni i finansijski centar Kine ali i najveća luka na svetu sa pretovarom koji premašuje 42 miliona TEU. Najbliži mu je Singapur sa 36,6 miliona, a onda kineski Shenzhen sa 27,7 miliona TEU. Četvrta i peta najveća luka su takođe sa kineske obale i to Ningbo-Zhoushan sa prometom 26,3 miliona i Guangzhou sa 21,9 miliona TEU. SAD ima veliki broj luka, a najveća je u Los Anđelesu gde se pretovara 9,3 miliona TEU, dok je Roterdam tradicionalno najveći u Evropi sa 13,6 miliona TEU.

Luke u našem okruženju

Otrežnjujuće je poređenje sa postignućima luka koje bolje poznajemo, jer su u našem okruženju. Tako je u Trstu promet 725 hiljada TEU, u Kopru 600 hiljada, u lukama u Rijeci i Solunu manje od 300 hiljada, u Draču 66 hiljada TEU. Luka Ploče ne pretovari ni koliko staje u jedan od najvećih savremnih brodova – 21 hiljada TEU. Za luku Bar, građenu istovremeno sa onom u Kopru i sa sličnim kapacitetima, teško je doći do podataka o zapreminskom prometu, ali dovoljno govori nedavna konstatacija Udruženja špeditera Crne Gore kako sve balkanske luke u svetskom pretovaru kontejnera učestvuju sa 1%, a da luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.

Najopterećeniji plovni put na svetu je Lamanš kojim dnevno prođe oko 500 od preko 50.000 trgovačkih brodova koji u svakom trenutku krstare svetskim morima. Tuda teku linije koje spajaju Aziju sa najrazvijenijim delovima Evrope, a od Severnog mora ide najviše trasa prema Severnoj Americi. Još više plovila kreće se Pacifičkim i Indijskim okeanom, gde se premestilo središte svetske ekonomije i trgovine.

Ova preraspodela između Istoka i Zapada ostavlja i dalje Severnu zemljinu hemisferu mestom najznačajnijih i najfrekventnijih plovnih puteva, dok Suecki i Panamski kanal dodatno izopštavaju trase na Južnoj zemljinoj polulopti. Međutim, deo ovog saobraćaja možda će se preusmeriti na „Severni plovni put“, jer je globalno otopljavanje smanjilo večiti led koji preči putovanja vodama oko Arktika.

More i klima su ovde surovi i teško da će ovo zameniti uobičajene trase, ali Rusija, čije obale su najbliže kopno na većem delu tog puta, zna da to skraćuje određena putovanja i dok ubrzano investira u neophodnu infrastrukturu uveliko lobira za ove trase. Maklinov nauk da je dobitak na vremenu dobitak u kasi prevoznika, Rusi tumače da korist ne zaobilazi ni one koji pružaju usputne usluge.

Vladan Žarković

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 175/176: Saradnja mladih u poljoprivredi – Grad u selu, selo u gradu

by bifadmin

Mladi u selu i mladi u gradu nisu toliko udaljeni kao što se može učiniti na prvi pogled. Sve je više mladih stručnjaka koji u gradovima prave različita inovativna rešenja za modernizaciju poljoprivrede, ali i za očuvanje žive seoske baštine. Među njima ima i onih koji su i sami potekli sa sela. S druge strane, iskustvo na domaćem tržištu pokazuje da su mladi poljoprivrednici najspremniji da primene nove koncepte i tehnologije na svojim imanjima. Ali budućnost sela ne može spasiti tehnologija ako ono ubrzano stari i već sada je prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji preko 60 godina.

Periskop

6. SVEMIRSKI PROGRAMI MALIH DRŽAVA: Od šegrta do majstora
Ruanda, Bolivija, Ujedinjeni Arapski Emirati. Ove tri države, iako veoma različite u svakom pogledu, politički, ekonomski, kulturno i geografski, ipak imaju nešto zajedničko – nacionalne svemirske agencije i aktivne svemirske programe.

10. STVARANJE NAJVEĆE ZONE SLOBODNE TRGOVINE U SVETU: Odloženo zbog korone
Primena Afričkog sporazuma o slobodnoj trgovini odložena je zbog širenja korona virusa bar do početka naredne godine. Reč je objedinjavanju tržišta koje je već nazvano „najveća zona slobodne trgovine u svetu“, iako je njegova ukupna vrednost od 3.400 milijardi dolara još uvek niža od BDP-a Nemačke, a broj stanovnika od 1,2 milijarde ljudi manji nego u Kini. Dok jedni veruju da će rastući „korona“ protekcionizam ne samo u Africi već i širom sveta potkopati ovaj sporazum, drugi smatraju da će sve manja pomoć sa strane naterati afričke države da se u nevolji ujedine.

12. KOLIKO SU KOMPANIJE U ŠPANIJI I ITALIJI SPREMNE ZA PANDEMIJSKI ŠOK: Opasnost od prezaduženosti
Uprkos ogromnim paketima pomoći, nelikvidnost preduzeća u Španiji će se ove i naredne godine povećati za 22% a u Italiji za 37% u poređenju sa 2019. godinom. Već sada je izvesno da će privredni oporavak biti dug i težak i da mnoge manje firme neće preživeti posledice pandemije. Rizici od rasta nenaplativih kredita su posebno izraženi u Italiji, zbog velikog broja „zombi“ firmi, pokazuje najnovija analiza kompanije Coface.

14. KONTEJNERSKI GIGANTI: Utakmica na kopnu za prevlast na moru
Godišnje svetom plovi preko 150 miliona kontejnera, u koje je upakovano 60% vrednosti svetske trgovine. Najveći prevoznik potiče iz male Danske, dok Istočna Azija prednjači po broju najvećih svetskih luka. Sve balkanske luke u svetskom pretovaru kontejnera učestvuju sa 1%, a luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.

Biznis

18. KRITIČNA SITUACIJA U DOMAĆEM TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Više zaposlenih nego gostiju
U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, pod uslovom da ugostiteljski objekti i turističke agencije uopšte rade. Za goste je otvoreno manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, pa i pored toga popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta. Turističke agencije su praktično besposlene, pa se deo njih odrekao državne pomoći jer ne mogu da zadrže radnike koji nemaju šta da rade. Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.

20. NIKOLA MARAVIĆ, GLOBALNI DIREKTOR MARKETINGA ZA BREND KRONENBOURG 1664 BLANC, CARLSBERG: Naša velika prednost je u organskom rastu
U Beogradu je nedavno završeno snimanje globalne marketinške kampanje za brend Kronenbourg 1664 Blanc. Ovo pivo je na svetskom tržištu udvostručavalo svoj rast u prethodnih pet godina, a kriza ga nije zaustavila, što najbolje govori o njegovom potencijalu za dalji razvoj, kaže Nikola Maravić, globalni direktor marketinga za ovaj brend u kompaniji Carlsberg.

22. STRUKTURA FINANSIRANJA DOMAĆE PRIVREDE: Dam ti robu na „dođem ti“
Iako je prethodne godine donekle poboljšana struktura finansiranja privrede, to nije znatnije umanjilo probleme sa likvidnošću. Podaci pokazuju da je zaduživanje bilo veće od rasta kapitala i da se preduzeća i dalje najviše finansiraju preko dobavljača neredovnim izmirivanjem obaveza.

24. PAD PROFITABILNOSTI PRIVREDE U SRBIJI U 2019. GODINI: Manjina koja pada, guši većinu koja raste
Najveći razlog za pad ukupne profitabilnosti domaće privrede u prethodnoj godini je pad poslovnog dobitka. Iako je poslovna profitabilnost rasla u većini posmatranih sektora, među kojima prednjači građevinarstvo kao pokretač privrednog rasta cele Srbije, manjina u kojoj je zabeležen pad bitnije utiče na ukupne poslovne rezultate.

Finansije

28. NOVA KRIZA PRODUŽILA ROKOVE NAPLATE POTRAŽIVANJA: Na pomolu „siva“ jesen
Epidemija korona virusa je produžila rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem je što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a ako kriza potraje duže nego što se očekivalo biće ih mnogo više.

30. PORAST BEZGOTOVINSKIH PLAĆANJA U SRBIJI: Kartice uzvodno, keš nizvodno
Statistika o kretanju bezgotovinskih plaćanja u Srbiji tokom prethodne četiri godine ukazuje ne samo na porast broja transakcija, već i njihove vrednosti. Trenutno na domaćem kartičarskom tržištu inostrane kartice dominiraju u međunarodnim plaćanjima preko interneta, dok je Dina u prednosti u pogledu visine naknada za trgovce.

32. OSIGURANJE OD MENADŽERSKE ODGOVORNOSTI: Kako sačuvati direktorski ugled, ali i džep
Od svih odgovornosti direktora koje su normirane domaćom regulativom, najosetljivija za utvrđivanje u sudskoj praksi je povreda dužnosti pažnje. To će biti nepoznanica i u zemljama sa najuređenijim zakonodavstvom u slučajevima dokazivanja menadžerskih propusta tokom pandemije. U Srbiji je sve veća potražnja za polisama osiguranja od menadžerske odgovornosti, ali za razliku od EU gde se limiti pokrića kreću do više desetina miliona evra, kod nas najčešće iznose oko pet miliona evra.

34. NOVI INVESTITORI: Svaka igra, svaka dobija
Pandemija virusa Covid-19 dovela je i do zamrzavanja sportskih takmičenja pa su i kladioničari ostali bez materijala. Iz dosade, stotine hiljada uglavnom mladih i besposlenih Amerikanaca zamjenu je našlo u ulaganju u nasumične dionice kompanija. Za sada prolaze bolje od profesionalnih investitora, mimo svake logike.

Temat: Saradnja mladih u poljoprivredi

39. REGIONALNE RAZLIKE U PODMLAĐIVANJU SELA U SRBIJI: Budućnost izlazi na severu, a zalazi na jugu
Ako budućnost srpskog sela ostaje na mladima, koji bi trebalo da „podmlade“ poljoprivredu ne samo po godinama, već i po svom znanju i spremnosti da prihvate nove koncepte za delotvorniju proizvodnju – onda će ta budućnost po svoj prilici biti vrlo neravnomerno raspoređena. Isto onako kako se već decenijama širi polarizacija među regionima, koju je proizvela loša razvojna politika.

42. INOVATIVNA POLJOPRIVREDA: Deca savetuju roditelje
Novi koncepti obrade zemljišta, uzgajanja biljaka i životinja za mlade poljoprivrednike u Srbiji nisu tabu. Naprotiv, „pametno“ navodnjavanje, korišćenje organskih preparata za poljoprivredu, tehnološki napredna mehanizacija, pa čak i ideje poput specijalnog „hotela“ za kokoške – najveće pobornike imaju upravo među mladim vlasnicima seoskih imanja. Problem je u tome što je mladih još uvek suviše malo za „podmlađivanje“ cele industrije.

44. DOMAĆA IT REŠENJA ZA POLJOPRIVREDNIKE: Metar moga sela, računarska mreža cela
U Srbiji je sve više tehnoloških firmi u kojima stručnjaci, pretežno mladi, osmišljavaju digitalna rešenja za podršku poljoprivrednicima, a već ima i primera da se takve tehnologije razvijaju kroz saradnju nauke i domaćih IT kompanija. Njihov motiv da se okrenu modernizaciji ove tradicionalne delatnosti su očekivanja da će digitalizaciju najpre prihvatiti mladi poljoprivrednici i oni koji razmišljaju da to postanu. Bez mladih i digitalizacije, nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti, smatraju naši sagovornici.

46. KAKO DOMAĆI POLJOPRIVREDNICI PRIMENJUJU DIGITALNA REŠENJA: Dronovi i sateliti nad selima
Savremena tehnologija najpre je bila privilegija velikih proizvođača u Srbiji. Ali preciznost tokom setve i nege garantuje uštedu i do trideset odsto, gubici su manji i zbog blagovremenog otkrivanja bolesti useva, pa se ulaganja u digitalna rešenja isplate i onima koji imaju prosečne prihode.

48. ŽIVA KULTURNA BAŠTINA: Bogatstvo za koje još nije izmišljen metar
U vreme kada nas ubeđuju da sve ima svoju vrednost na tržištu, koliko košta nematerijalna baština ne možemo izmeriti jer još nije izmišljen metar za to. Autentična živa baština nije „brend“, već važan deo našeg kolektivnog identiteta. Nove tehnologije mogu biti od velike pomoći za očuvanje tog nasleđa, ali nisu one te koje „odlučuju“ kako ćemo se prema njemu odnositi. Za početak, da li smo spremni da selu vratimo dostojanstvo koje zaslužuje.

50. SELO JE OTAC GRADA: Beograd u opancima
Mnogi delovi današnjeg Beograda su još početkom prošlog veka bili sela. Žarkovo je tada imalo zaselak Čukaricu i mnogo izvora od kojih se jedan pojavljivao „samo pred rat“. Višnjica je bila znamenito mesto, poznato i kao „Mali Carigrad“, dok su Železnik zvali i „bugarski kraj“, jer je u njemu bilo mnogo doseljenika iz krajeva istočne Srbije prema granici sa Bugarskom.

52. SELO I PRESTIŽ: A što pa da ne dođu u Vrmdžu?
Vrmdža je danas prestižno selo u koje se doseljavaju kompozitori, programeri, diplomate iz srpskih, ali i svetskih gradova, i u koje se tokom poslednje decenije slilo preko milion evra ulaganja. Sve je počelo kada je predsednik seoske mesne zajednice napisao pismo zaposlenima u britanskoj ambasadi i pozvao ih u goste. Na novinarsko pitanje kako mu je to uopšte palo na pamet, rekao je: „A što pa da ne dođu u Vrmdžu?“

Intervju

56. VLADIMIR ĐURĐEVIĆ, KLIMATOLOG, INSTITUT ZA METEOROLOGIJU FIZIČKOG FAKULTETA: Umereni optimista
„Klimatske promene nisu samo još jedan problem za rešavanje, one traže da sve druge probleme rešavamo na drugačiji način“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević. Za sebe kaže da je umereni optimista, „jer modeli koje su uradili klimatolozi – a koji su veoma utemeljeni – pokazuju da još uvek imamo vremena da izbegnemo najgore scenarije ako sledimo preporuke iz Pariskog sporazuma. Taj put je jasno mapiran i uz dalji razvoj novih tehnologija možemo da idemo u dobrom pravcu, samo je pitanje volje da li ćemo to i uraditi“.

Skener

60. SPOROVOZNE ŽELEZNICE AMERIKE: „Sve to košta previše i traje predugo“
Odsustvo obimnog državnog ulaganja presudno je što najbogatija i tehnički najnaprednija zemlja sveta nema ni kilometar super brzih pruga, ali tome doprinose i razvijenost alternativnih načina prevoza i specifičan urbanizam.

62. TRŽIŠTE LULA PONOVO U USPONU: Porok sa stilom
Lule za pušenje duvana nisu, kako se na prvi pogled čini, postale tek relikt prošlosti, jer se i dalje proizvode u više od 70 zemalja sveta, među kojima je i Srbija. Mada nije poznato koliko se novca „vrti“ u ovom poslu, imajući u vidu da se masovno proizvode jeftine lule suveniri, ali i ručno rađeni unikati čija cena dostiže više desetina hiljada dolara, jasno je da nije reč o malim ciframa. Budući da sve više provejava uverenje da je „zdravije“ pušiti duvan iz lule nego cigarete, očekuje se da će i po tom osnovu lule vratiti deo nekadašnje popularnosti.

64. STARE POSLOVNE IDEJE U NOVOM ODELU: Hrana iz prikolice koja glumi kuhinju
U Sjedinjenim Američkim Državama raste broj kompanija koje ne proizvode hranu ali je dostavljaju, kao i onih koje pripremaju obroke ali u objektima koji ne ispunjavaju propisane zahteve da bi se mogli nazvati restoranima. Kompanija „Reef Technology“, na primer, instalira montažne objekte na prazna parkirališta, pretvarajući ih u sedište brojnih virtuelnih kuhinja. Zvuči komplikovano? Sačekajte tek da pročitate ko sve i na koji način učestvuje u ovakvim poslovnim poduhvatima.

Nove tehnologije

66. TRI REVOLUCIONARNE TEHNOLOGIJE ZA SMANJENJE UGLJEN-DIOKSIDA: Miriše na čistije
Posle prve faze dekarbonizacije teških industrija koja je prvenstveno bila usmerena na energetski sektor, druga je usredsređena na grejanje i transport. Budući da je reč o najvećim industrijskim zagađivačima, ova faza energetske tranzicije je mnogo zahtevnija. Ali i rešiva, veruju stručnjaci uzdajući se u tri tehnologije za koje smatraju da će izvesti „pročišćujuću revoluciju“ već tokom ove decenije.

Nauka

68. ZAŠTO LJUDI TEŠKO MENJAJU MIŠLJENJE: Razum pod bodljikavom žicom
Ljudi su stekli preimućstvo nad ostalim živim bićima zahvaljujući sposobnosti da uspostave i održe saradnju. Ali naša najveća prednost je i naša najveća slabost. Sklonost da uvažavamo samo informacije koje su u skladu sa našim uverenjima i iluzija da znamo i razumemo mnogo više nego što zaista znamo, takođe su posledica toga što je naš razum evoluirao u zajednici sa drugim ljudima.

Koktel

70. PRAISTORIJSKI STANOVNICI SVRLJIŠKOG KRAJA: Stanari hrastovih prašuma
Arheološki lokaliteti u Svrljiškoj oblasti i dalje su malo istraženi, a dosadašnji nalazi ukazuju da su prvi ljudi na ovoj teritoriji živeli pre sto hiljada godina. Najbolje je istražena Prekonoška pećina, u kojoj su pored ostataka pećinskih lavova, hijena i drugih životinja, pronađene i ljudske alatke iz tog perioda. Ova pećina je jedinstvena po tome što su je ljudi nastanjivali i u vreme kada su u susednim područjima uveliko nicala naselja. Na pitanje zašto, još nema pouzdanog odgovora.

72. NADIMCI KAO DEO KULTURNOG IDENTITETA: Čuvaj se Stoleta Prevare
U selima u Srbiji, nadimci se obično daju još u ranom detinjstvu, ostaju za ceo život, a neretko i posle smrti onoga ko je nadimak nosio, pa se čak upisuju i na spomenike. U gradovima, nadimci traju kraće jer ih ljudi uglavnom dobijaju u grupi sa kojom su trenutno povezani i upućuju na specifičnosti urbane kulture. Na primer, Maka Petosobna ima petosoban stan, a Stole Prevara je neko kome nikako ne bi trebalo pozajmljivati novac

74. NATPROSEČNO USPEŠNI – ODNOS TALENTA I RADA: Pravilo „deset hiljada sati“
Šta izdvaja one koji su napravili vrhunske karijere u poređenju sa drugima, takođe talentovanim i vrednim? Decenijska istraživanja su pokazala da je natprosečno uspešnima zajedničko nešto što je postalo poznato kao „pravilo deset hiljada sati“. Oni su još od najranije mladosti radili ne mnogo, već mnogo, mnogo više od drugih talentovanih vršnjaka. Ovo pravilo važi čak i za rok muziku, koja se u javnosti doživljava kao sve suprotno samodisciplini i mukotrpnom radu. Tako su „Bitlsi“, najuspešnija rok grupa svih vremena, pre nego što su se proslavili svirali više sati nego većina današnjih bendova u celoj svojoj karijeri.

Komunikacije

76. RADIO O KOJEM SE NIŠTA NE ZNA: Ko to tamo krči?
Ako ste se zasitili teorija zavere o 5G mreži i želite da probate nešto klasično ali sa stilom, poslušajte „Zujalicu“. To je radio koji već skoro pola veka emituje samo krčanje, pištanje, tu i tamo neki vrisak, brojeve, muška i ženska imena i nepovezane reči. Ne zna se ko je vlasnik ove radio stanice, odakle se ona emituje, a najmanje čemu služi i kome je namenjena. Baš zato ima na hiljade slušalaca, predvođenih radio-amaterima, koji su ubeđeni da su otkrili šta ustvari ovaj program prikriva.

Reprint

78. DŽESI OVENS – IZMEĐU NEMAČKOG NACIZMA I AMERIČKOG RASIZMA: Čoveka koji je ponizio Hitlera, ponizio je američki predsednik
Iako je Džesi Ovens ostao upamćen kao crnački atletičar koji je svojim neverovatnim sportskim podvizima na Olimpijskim igrama u Berlinu ponizio Hitlera, film „Race“ o životu čuvenog sportiste ne govori o nacističkom, već o američkom rasizmu. Ovensu su odali priznanje mnogi Nemci, a neki su čak i doprineli njegovim pobedama. Ali kada se vratio u SAD kao nacionalni heroj, tadašnji predsednik Ruzvelt mu nije poslao ni telegram, a na proslavu organizovanu u njegovu čast morao je da uđe na zadnja vrata i liftom za poslugu. Čini se da tek nakon hladnokrvnog policijskog ubistva Dordža Flojda u SAD, napokon sazreva svest da je rasizam u prvom redu problem belaca, koji su najprozvaniji da se s njim obračunaju.

Vremeplov

80. ULOGA VINA U RAZVOJU SRPSKE DRŽAVE: Ja tebi burence bermeta „uz diškreciju“, ti meni privilegije
Vinogradarstvo je u razvoju srpske države imalo i političku ulogu. Nemanjići su, u savezništvu sa sveštenstvom i monasima, koristili vino i kao „višu silu“ za uterivanje hrišćanstva među podanike odane paganstvu. Kada je pod turskom vladavinom vino krenulo zajedno sa srpskim narodom u izbeglištvo ka severu, a kasnije Banat i Srem pripojeni Habzburškoj monarhiji, karlovački mitropoliti su često uticajnim ljudima u Beču poklanjali „uz diškreciju“ burad bermeta, kako bi isposlovali privilegije za srpsko stanovništvo.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Generalni direktor STO odlazi sa funkcije krajem avgusta

by bifadmin

Generalni direktor Svetske trgovinske organizacije (STO), Brazilac Roberto Azevedo, saopštio je danas da odlazi sa funkcije 30. avgusta. To je godinu dana pre isteka njegovog drugog mandata.

„U pitanju je lična, porodična odluka, i uveren sam da je ona najbolja u interesu organizacije“, rekao je Azevedo na onlajn sastanku članova STO.

Preuranjeni odlazak Brazilca događa se u vreme kada svetska privreda beleži najveće usporavanje od Velike depresije 1930-ih godina. Svetska trgovina pogođena je pandemijom korona virusa zbog koje su drastično smanjena proizvodnja i trgovinska razmena.

Nezavisno od krize korona virusa, STO već mesecima prolazi kroz svoju duboku krizu vezanu za telo za regulisanje trgovinskih sporova između članica.

Izvor: Beta

Foto: 46173, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIZDVAJAMOVesti

Šta žitelji sela kupuju od hrane

by bifadmin

Seosko knjigovodstvo zbog zatvaranja pijaca u vreme korone beleži višak pojedinih namirnica, ali i manjak drugih. Razlog za to je činjenica da nijedno poljoprivredno domaćinstvo ne može sve da proizvede samo. Uprkos izumiranju ruralnih sredina, čak hiljadu sela u Srbiji vapi za prehrambenim prodavnicama. Nekada su se u seoskim trgovinama kupovali začin, šecer, ulje, cigarete, kafa i piće. A sada se često kupuju i brašno, proizvodi životinjskog porekla, povrće, voće, konditorski proizvodi…

Sa zatvaranjem pijaca zbog epidemije korone, mnoga mala poljoprivredna domaćinstva u Srbiji muku muče kako da ono što proizvedu dopreme do tržišta. Što su dalje od grada, to je logistika komplikovanija i veća opasnost da neželjeni višak na kraju propadne. S druge strane, aktuelni izveštaji o situaciji u srpskim selima pokazuju da i oni koji proizvode hranu na svojim gazdinstvima uveliko prave zalihe namirnica koje im nedostaju. Tako u ovom trenutku seosko knjigovodstvo beleži istovremeno i višak i manjak hrane.

Razlog deficitarne proizvodnje za sopstvene potrebe je u tome što poljoprivrednici nemaju dovoljno vremena da proizvode sve što im je potrebno. Osim toga, pojedinim vrstama voća i povrća ne odgovara podneblje, a ima i artikala koje se ne isplati proizvoditi.

Promena potrošačkih navika i na selu

Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji ima 4.709 sela i mnoga od njih skoro su pusta ili polako izumiru. Uprkos tome, oko 1.000 sela u našoj zemlji vapi za otvaranjem prehrambene prodavnice. Ove tvrdnje predočene su tokom prošlogodišnje javne rasprave o Nacrtu zakona o trgovini u Privrednoj komori Srbije. Tom prilikom privrednici su ukazali na potrebu da se poboljšaju snabdevanje prehrambenim proizvodima na selu i uslovi za širenje mreže trgovinskih lanaca.

Praksa nekih od njih dokazuje da je otvaranje prehrambenih prodavnica u ruralnim područjima dobar poslovni potez. Jedan od primera je lanac trgovina „Europrom“, koji već niz godina ima prodavnice u dvanaest sela u valjevskom kraju. U ovom preduzeću za „Biznis i finansije“ kažu da su se potrošačke navike i u selima uveliko promenile. Nekada su se u seoskim prodavnicama kupovali začin, šecer, ulje, cigarete, kafa i piće, a ostalo je svaki domaćin sam proizvodio. Sada, uz pomenute namirnice, seoske porodice često kupuju proizvode životinjskog porekla, povrće i voće koje sami ne proizvode, kao i konditorske proizvode.

Meštani sela sa kojima smo razgovarali, kažu da im mnoge namirnice nedostaju. Sigurni su da bi otvaranje prehrambenih prodavnica tamo gde ih nema bio dobar posao za trgovce. Takođe, bio bi spas i za mnoge koji žive na selu i sada moraju da idu u nabavku u najbliže gradske trgovine. A one su daleko, što iziskuje ne samo vreme, nego i dodatne troškove za prevoz.

Zdrava hrana u tanjiru

Ivana Miletić iz sela Sekurič kod Rekovca zajedno sa roditeljima uzgaja prasad, kokoške, voće i povrće za sopstvene potrebe. Za prodaju imaju veće stado ovaca i kupinu. I pored raznovrsne proizvodnje, ni oni ne mogu bez prodavnice.

„Od povrtarskih kultura imamo krompir, luk, paradajz, boraniju, bob, pasulj, grašak i krastavac. Od voća uzgajamo jabuke, kruške, šljive, kajsije, višnje, grožđe i kupine. Troškovi proizvodnje namirnica za naše potrebe iznose između 50 i 60 hiljada dinara godišnje. Ne trošimo novac na pesticide, a štedimo tako što prasad jedu ono što ostane od naših obroka. Ušteda nije velika, ali kada bismo kupovali sve te proizvode to bi nas sigurno izašlo skuplje. Trudimo se da održimo proizvodnju, jer nam je pre svega važno da se zdravo hranimo“, priča najmlađi član seoskog domaćinstva Miletić.

U obližnjoj radnji njeni roditelji nabavljaju hleb, papriku, kupus, cveklu, karfiol, šargarepu, mleko i mlečne proizvode, kao i voće koje ne proizvode. Ukoliko se ulaže u proizvodnju brašna, hleb je samo malo jeftiniji, dok je za brigu o govedima i proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda potrebno mnogo vremena. Zato je sve manje domaćinstava u Sekuriču koja se bave stočarstvom, kaže Miletić.

Mala ušteda od sopstvene proizvodnje

Miletić dodaje i kako je isplativije kupiti tovne piliće koji brzo dostignu težinu za klanje, nego uzgajati domaću živinu ili kupovati gotovo pileće meso. S druge strane, kupus i paprika se ne proizvode zbog neodgovarajuće konfiguracije zemljišta i problema sa navodnjavanjem.

„I pored sopstvene proizvodnje, za hranu potrošimo mesečno 10.000 dinara, a proizvodnjom ustedimo oko 2.000 dinara. Seoske žene su navikle da same prave zimnicu. Tako i moja majka i druge žene u selu svake jeseni nabavljaju u radnji namirnice neophodne za spravljanje zimnice. Iako bi im se više isplatilo da kupe gotove proizvode. Ostali meštani u selu uglavnom kupuju isto što i mi, pa seoska prodavnica dobro posluje već skoro dve decenije. Stariji u radnji kupuju namirnice, a mladima je to jedino mesto okupljanja“, kaže Ivana Miletić.

Ni na selu više nemaju vremena

Slobodan Mitrović iz sela Paune kod Valjeva takođe tvrdi da tamošnja prehrambena prodavnica i te kako ima kupaca. On proizvodi dovoljno povrća za sopstvene potrebe. Ali ipak u radnji pazari hleb, brašno, ulje, šećer, začine i pojedine vrste voća. Njegova porodica ima dovoljno povrća, ulaganja su minimalna i za to je potrebno mnogo više vremena, rada i truda, nego novca. Pošto Mitrovići imaju veću proizvodnju mleka, moraju da se posvete kravama i proizvodnji stočne hrane, pa nemaju vremena za rad u voćnjaku.

„Uzgajam neke voćne vrste, ali za svoju porodicu u prodavnici kupujem jabuke, breskve, lubenice i razno drugo voće. Ne izdvajam mnogo novca za to, pa zato i ne upoređujem troškove. Zato ne znam da li je isplativije da to voće sam proizvodim ili da ga kupujem. Imamo mnogo obaveza i nemamo vremena za negu voća“, objašnjava Mitrović. Iz tog razloga su i njegovo i sva druga domaćinstva u selu, i pored danonoćnog rada na njivi, neminovno upućeni u trgovine. Svako kupuje ono što mu nedostaje, potrebe su različite i nema nekih pravila. Osim jednog. „Niko ne može da proizvede sve sam“, kratko zaključuje starosedelac sela Paune zašto je isplativo prodavati hranu i onima koji je prave.

Nataša Šutuljić

broj 172, april 2020

Foto: pasja1000, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 172: Korona ekonomija – Sva jaja u istoj korpi

by bifadmin

Poštovani čitaoci našeg magazina,

Zbog vanredne situacije koja vam je svima poznata, doneli smo odluku da novi broj magazina „Biznis i finansije“ objavimo u elektronskoj formi. Aprilsko izdanje časopisa možete besplatno skinuti sa našeg sajta, klikom na baner na vrhu web stranice. Ovo je naš način da pokažemo solidarnost za koju verujemo da je u ovo vreme najvažnija.

Zahvaljujemo se velikom broju naših čitalaca koji nam preko našeg sajta i fejsbuk profila daju ogromnu podršku i korisne komentare i predloge.

Zato smo se trudili da i u ovom, po mnogo čemu vanrednom izdanju, tekstovi po svom kvalitetu i drugačijem pristupu temama opravdaju vaša očekivanja.

Uvereni smo ćemo svi zajedno prebroditi krizu i da ćemo nastaviti da se družimo.

Budite zdravi i čuvajte se!

Redakcija magazina Biznis i finansije

Periskop

6. NAFTNI RAT: Tango za troje
U sjeni pandemije korona virusa odvijao se globalni naftni rat između najvećih svjetskih proizvođača nafte, Saudijske Arabije i Rusije, ali su njegova primarna meta bili američki proizvođači nafte koji koriste tehnologiju frackinga. Na kraju, Rusija i Saudijska Arabija našle su kompromisno rješenje i ratne sjekire su, barem privremeno, zakopane. Paradoksalno, u ovom trouglu, najmanje uticaja imaju američki naftaši, iako su oni jedini kojima je u pitanju goli opstanak.

10. DA LI JE ZDRAVSTVENI SISTEM SAD SUROVIJI OD KORONAVIRUSA: Rak rana obećane zemlje
Medicinski stručnjaci, ali i deo ekonomskih analitičara u SAD, upozoravaju da je aktuelna pandemija jasno pokazala da je zdravstvo „rak rana“ američkog društva i da su njegove slabosti pogubnije od samog virusa. Pre pandemije, 27 miliona Amerikanaca nije imalo zdravstveno osiguranje, a sada im se pridružuju i milioni koji su ovo pravo ostvarivali preko poslodavaca a ostali su bez posla. U pokušaju da ugasi požar koji se ubrzano širi, Tramp najavljuje upumpavanje 100 milijardi dolara u zdravstveni sistem. Kritičari ovaj potez ocenjuju kao gašenje kuće koja bukti – malim bokalom vode. U trenutku pisanja ovog teksta, test na koronu je besplatan, ali troškovi lečenja za one bez osiguranja umeju da narastu čak i do 73.000 dolara. Sve nade polažu se u hitno omogućavanje pristupa zdravstvenoj nezi za širu populaciju.

Biznis

13. PROIZVODNJA U VREME KORONE: Industrije kojima ne treba finansijska vakcina
Pandemija koju niko nije očekivao, nenadano je pogurala i ekspanziju pojedinih delatnosti u vreme kada je „zaražena“ većina svetske privrede. Na listi dobitnika aktuelne krize predvode proizvođači opreme za borbu protiv korone, a potražnja je tolika da kome god pođe za rukom da se za kratko vreme preusmeri na ovu vrstu proizvodnje, plasman je obezbeđen. U Srbiji je ista situacija kao i u svetu, a uskoro se očekuje prvi domaći respirator sa dnevnom proizvodnjom od 10 do 100 aparata.

16. POSAO OTPORAN NA PANDEMIJU: U đubretu je spas
Aktuelna pandemija pokazuje da iz nužde možemo da se odreknemo mnogih stvari, ali ne i saniranja otpada čije gomilanje ne mogu da zaustave ni ovakve krize. Lomovi koje na berzama pravi koronavirus, mogli bi da pojačaju zainteresovanost investitora za ovaj biznis koji obrće najmanje 300 milijardi dolara i manje je izložen cikličnostima tržišta.

19. RIZICI OD ZLOUPOTREBE DIGITALNE POLJOPRIVREDE: Orvelova korporativna farma
U poljoprivredi se odvija trka u digitalnom naoružavanju, u kojoj će pobednik diktirati uslove i kontrolisati našu hranu, prirodu i poljoprivrednike koji nas hrane. Ukoliko Evropska komisija ne bude regulisala podatke dobijene pomoću novih tehnologija, slično zaštiti ličnih podataka, nekolicina globalnih korporacija učvrstiće svoju dominaciju u poljoprivredi i prehrani na štetu malih poljoprivrednika i svih nas, upozorava se u izveštaju međunarodne mreže ekoloških organizacija „Friends of the Earth“.

Finansije

21. BERZE I PANDEMIJA: Panika u doba korone
Stara berzanska izreka kaže da postoje samo dva osećanja koja pokreću tržišta akcija – pohlepa i strah. Širenje koronavirusa donelo je u martu turbulencije kakve globalne berze odavno nisu videle, a osećanje straha brzo je preraslo u paniku koja je zbrisala zarade iz proteklih nekoliko godina.

23. OSIGURANJE U DOBA KORONE: Juče moćni, danas bespomoćni
Da su multinacionalne kompanije mogle da sanjaju da će morati da zaustave poslovanje zbog nečeg toliko sićušnog da je čak nevidljivo, što pritom dolazi iz Kine – izrazito značajne karike u njihovom lancu snabdevanja – verovatno bi napravile i potražnju za polisama osiguranja koje bi pokrivale i troškove pandemije. Ovako, potražnje nije bilo a i ponuda je bila poprilično „mršava“, pa će gubitke koji nastanu tokom vanrednog stanja morati da pokriju same.

25. NOVI ZAKON O IGRAMA NA SREĆU: Sreću treba deliti…sa Poreskom upravom
Sistemi koje su organizatori igara na sreću razvijali kako bi izbegli plaćanje poreza doveli su do toga da je Poreska uprava sve češće u kladionicama nailazila na slučajeve da one nemaju evidentirane isplate dobitaka koji su oporezivi. Usvajanjem novog Zakona o igrama na sreću, zakonodavac se svojski potrudio da sivu zonu u ovoj industriji prevede u legalne tokove. Ali industrija igara na sreću nije samo pitanje budžetskih prihoda, već i društvene odgovornosti da ovakvi objekti budu svedeni na prihvatljivu meru, a ne da se šire i okupljaju mušterije kao da posluju u ugostiteljstvu.

Intervju

27. ANA VUČKOVIĆ DENČIĆ, KNJIŽEVNICA I NOVINARKA: Život je onakav kakvim ga napravite
Jednu epohu ne obeležavaju samo to kakva je politika vođena i koliki je bio standard već i ono što ste tokom nje doživeli i uradili. Život je onakav kakvim ga napravite, uverena je Ana Vučković Denčić, novinarka Radio Beograda koja se književnošću bavi samo u slobodno vreme, ali su dve njene knjige – prva i najnovija – nominovane za NIN-ovu nagradu.

Skener

30. ŠTA ŽITELJI SELA KUPUJU OD HRANE: Isplativo prodavati hranu i onima koji je proizvode
Seosko knjigovodstvo zbog zatvaranja pijaca u vreme korone beleži višak pojedinih namirnica, ali manjak drugih jer nijedno poljoprivredno domaćinstvo ne može sve da proizvede samo. Uprkos izumiranju ruralnih sredina, čak hiljadu sela u Srbiji vapi za prehrambenim prodavnicama. Nekada su se u seoskim trgovinama kupovali začin, šećer, ulje, cigarete, kafa i piće, a sada se često kupuju i brašno, proizvodi životinjskog porekla, povrće, voće, konditorski proizvodi…

32. PLATFORMSKE ZADRUGE PROTIV UBERIZACIJE RADA: Kako sprečiti masovno čerupanje radnika?
U svetu rastu inicijative za radničko samoupravljanje povezivanjem preko digitalnih platformi u sopstvenom vlasništvu, kao odgovor na ekonomiju deljenja, koja prema kritičarima deli korist samo pojedincima na štetu svih ostalih. Iako ima vrlo uspešnih primera ovakvog udruživanja širom planete, dometi su i dalje skromni, a u Međunarodnoj organizaciji rada smatraju da platformsko zadrugarstvo ne može da zameni sindikate i kolektivno pregovaranje o uslovima rada.

Nove tehnologije

34. KAKO TEHNOLOŠKE KOMPANIJE PODNOSE KORONU: Više trnja, nego ruža
Očekivanja da će se IT sektor pokazati otpornijim od mnogih tradicionalnih industrija na lomove izazvane pandemijom pokazala su se samo kao delimično tačna. Rezultati na nivou celokupne industrije su u padu, a profiteri su daleko ređi od gubitaša. Čak i među onima koji su zabeležili munjeviti uspon, ima primera da je slom usledio preko noći jer nisu mogli da odgovarajuće isprate nagli skok tražnje. Ipak, najveća sramota digitalne ekonomije trenutno je nova kriptovaluta koja je osmišljena tako da joj vrednost raste uporedo sa povećanjem broja umrlih od korone.

Nauka

36. DEMOKRATIJA – KAKO GLASAJU LJUDI, A KAKO ŽIVOTINJE: Pretvaraj se da znaš šta radiš i svi će za tobom
Nije poznato ko je bio „nulti“ kupac koji je u panici od korone nasrnuo na toalet papir i zarazio celu planetu da se tako ponaša. Ali ako je za utehu, čovek nije jedinstveno biće u prirodi po sklonosti da imitira druge. Kada bi, na primer, neko od merkata, vrste mungosa iz pustinje Kalahari pomislio da tamo negde među peskom ima samoposluga puna insekata kojima se hrane i bio dovoljno ubedljiv da baš on zna put do obećanog carstva – sledili bi ga svi drugi iz grupe.

Koktel

38. PARADOKSI NJU ORLEANSA: Grad u kome se živi kao da sutra ne postoji
Nju Orleans je primer života u prikrivenom, ali stalnom vanrednom stanju i bez korone. Njegov prirodni položaj na ušću jedne od najvećih američkih reka u okean je ogromna privredna prednost i ujedno slabost, zbog pretnji od poplava na području podložnom razornim uraganima. Još jedan od paradoksa ovoga grada – veći broj turista nego stanovnika, sada je možda doprineo da Nju Orleans postane jedno od najvećih žarišta epidemije. Ipak, treba imati u vidu da ovaj grad, koji je odavno navikao da živi kao da sutra ne postoji, to sutra svaki put dočeka.

40. ŽIVOT I OPORAVAK POSLE BANKROTA: Blato u zlatu i zlato u blatu
Iako se mnogi svetski državnici i mediji trude da nas ubede kako smo na pragu „smaka sveta“, srećom uvek je bilo ljudi koji su uspevali da nađu rešenje i u najtežim situacijama i da se oporave posle velikih ličnih i profesionalnih kriza. Ovo su samo neki od primera.

42. KULTURA ULAGANJA: Kada novac ne može da pobegne od kulture?
Ponašanje investitora se razlikuje širom sveta, čak i kada su istih godina, približnog bogatstva i posluju u sličnim ekonomskim okolnostima. Kulturno nasleđe je presudno za te razlike, pa tako istraživanja pokazuju da anglosaksonski investitori tolerišu najveće gubitke, nemački su najstrpljiviji, skandinavski investitori su spremni da plate veću cenu za akcije od ulagača sa visokom averzijom prema riziku, kao što su, na primer, oni iz istočne Evrope.

Komunikacije

44. MANIFEST „POTROŠAČKIH TERORISTA“ ZA RUŠENJE KAPITALIZMA: Kupujte sad, bunite se posle!
Ovih dana na internetu je ponovo aktuelan manifest koji je grupa „Dekadentna akcija“ napisala deset godina pre izbijanja svetske finansijske krize i više od dve decenije pre izbijanja pandemije koronavirusa. Reč je o satiričnom dokumentu koji uz veliku dozu crnog humora poručuje da moderno potrošačko društvo neće uništiti nijedna ekstremna politička grupa, već nezajažljiva pohlepa i „potrošački terorizam“.

Vremeplov

46. VELIKI STRAH OD KNJIGA: Znanje zaraženo neznanjem
Uporedo sa drugom fazom industrijske revolucije u ekonomski najnaprednijim zemljama zavladao je ogroman strah da knjige iz javnih biblioteka prenose smrtonosne zaraze. Lavinu je pokrenuo jedan američki bibliotekar, a kada je uprkos negiranjima lekara da je tako nešto moguće histerija dostigla vrhunac početkom prošlog veka, u SAD i Velikoj Britaniji vlasti su donele posebne propise koji su mnogim knjigama „došli glave“. Mere su uključivale i spaljivanje knjiga, a rasprave o tome da li su knjige potencijalne ubice konačno su potpuno utihnule tek pedesetih godina prošlog veka.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

STO: Međunarodna trgovina bi mogla ponovo doživeti Veliku depresiju

by bifadmin

Globalna trgovina bi mogla da doživi pad poput onog iz vremena Velike depresije, upozorava Svetska trgovinska organizacija. Čak i najoptimističniji scenario, kažu iz STO, predviđa pad trgovine od 13 odsto u ovoj godini. To je mnogo brže smanjenje trgovinskih aktivnosti od onog koje smo videli tokom finansijske krize iz 2008.

Međutim, ovo je optimističan scenario. Onaj negativniji bi podrazumevao pad međunarodne trgovine od 32 odsto. Sličan pad zabeležen je između 1929. i 1932. godine.

Situaciju bi donekle poboljšalo okončanje tenzija između SAD i Kine, kažu iz ove organizacije.

STO inače očekuje oporavak trgovine tek u narednoj godini ali ne mogu da prognoziraju koliko će brz on biti. To, kako kažu, najviše zavisi od vremena trajanja pandemije.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Povezivanje kupaca i trgovaca preko sajta JKP Gradske pijace

by bifadmin

Gradske pijace su zbog širenja pandemije zatvorene, što je prodavce namirnica ostavilo bez mogućnosti da stupe u kontakt sa svojim mušterijama. Pošto je voće i povrće počelo da im truli, organizovali su prodaju istog preko društvenih mreža.

Sada njihov primer sledi i JKP Gradske pijace. Preduzeće omogućava stanovnicima prestonice da se u toku izolacije povežu sa trgovcima kod kojih su ranije kupovali robu.

Na njegovom sajtu naime postoje spiskovi trgovaca sa beogradskih pijaca. Preduzeće je saopštilo da će u narednim danima proširivati ovu listu.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Naslovna strana, BIF 170
Novi brojevi

Biznis & finansije 170: Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca – Polica potisnula tezgu

by bifadmin

U bogatim zemljama, pijace su u trci sa trgovinskim lancima odavno izgubile bitku, ali ne i rat. Postale su mesta za bogate potrošače, specijalizovana za skupe organske proizvode, tek ubrane iz bašta obližnjih lokalnih proizvođača. Neke od njih su čuvene i kao turističke atrakcije, i predstavljaju obavezan deo u ponudama turističkih agencija. U Srbiji, pijace posluju sa različitim uspehom, a najbolje one u centralnim zonama gradova i opština i koje rade svakodnevno. Ipak, bilo da su u centru ili u predgrađu, u Beogradu ili u manjim mestima po Srbiji, pijace gube trku sa supermarketima u kojima je ponuda slične robe jeftinija, uz dodatne akcijske popuste i mogućnost odloženog plaćanja. Rešenja koja se razmatraju za opstanak i dalji razvoj zelenih pijaca kod nas idu u istom pravcu kojim su pijace u bogatim zemljama davno krenule: drugačija organizacija u snabdevanju i okretanje organskim i proizvodima lokalnog geografskog porekla.

 

Periskop

  1. KLJUČNI TRENDOVI KOJI ĆE OBLIKOVATI POLITIKU EU U NAREDNIM GODINAMA: Od visoke evropske politike, do naše svakodnevnice

Ishod Bregzita, veće insistiranje na digitalnom suverenitetu, stare polemike koje ponovo otvara Evropski zeleni sporazum, te jačanje odnosa sa Kinom, ali i nastojanje evropskih gradova da se pozicioniraju kao „mini vlade“ – to su ključni trendovi koji će oblikovati politiku EU u narednim godinama. Neki od njih već direktno utiču na svakodnevnicu u Srbiji, a ostali će tek doći na red.

 

  1. KO ĆE PROFITIRATI U SLUČAJU „TVRDOG“ BREXIT-A: Obećana zemlja Amerika

Velika Britanija ne može istovremeno sjediti na dvije stolice, evropskoj i američkoj. Ako se obistini san najradikalnijih zagovornika „tvrdog“ Brexit-a – kojima je ideologija važnija od ekonomije – o stvaranju „Singapura na Temzi“ te „nesputanom“ pristupu „obećanoj zemlji“, tržištu SAD, britanskim privrednicima je već sada jasno da će se američki proizvodi „nesputano“ širiti britanskim tržištem na – njihovu štetu.

 

  1. PERSPEKTIVE RAZVOJA AZIJSKE RUSIJE: Povratak u budućnost

Malo je poznata istorijska činjenica da je mlada sovjetska vlast, u razvoju azijskog dela današnje Rusije prvo pozvala u pomoć privatni kapital i obezbedila mu brojne subvencije, pa tek kasnije prešla na intenzivnu industrijalizaciju pod državnim patronatom. Podjednako paradoksalne su i istorijske okolnosti koje azijskoj oblasti u Rusiji ponovo otvaraju budućnost. Naime, ko zna do kada bi se ta budućnost odlagala, da Zapad svojom politikom nije primorao sadašnje rusko rukovodstvo da se okrene evroazijskim integracijama i Kini kao glavnom partneru u razvoju ove obasti koja čini oko dve trećine ruske teritorije.

 

  1. ZLOUPOTREBE ZONA SLOBODNE TRGOVINE: Kapne nešto i sa strane

Uporedo sa pogoršavanjem svetske ekonomije, povećavaju se i ilegalne aktivnosti u zonama slobodne trgovine, usled slabe, pa i popustljive kontrole nad radom kompanija unutar zone, naročito kada je reč o značajnijim privatnim investitorima. Pojedine slobodne zone postale su doslovno leglo organizovanog kriminala, kao u gradu Sijudad del Este na tromeđi Paragvaja, Brazila i Argentine, sa industrijom krijumčarenja koja po vrednosti premašuje polovinu bruto društvenog proizvoda Paragvaja.

 

Biznis

  1. MODERNIZACIJA RUDARSTVA: Rudnici „u pokretu“

Potrošeni resursi na velikim svetskim nalazištima, preraspodela globalne moći i posledične turbulencije na tržištu, izmestile su rudarske kompanije „iz ležišta“ ka novim rešenjima i tehnologijama. Potpuna digitalizacija rudnika, bežična komunikacija i pod zemljom i „mobilni“ rudnici za isplativiju eksploataciju malih nalazišta, samo su neke od novina u rudnicima britanske kompanije Mineco Limited.

 

  1. PROIZVODNJA UREĐAJA ZA NUKLEARNU MEDICINU: Kada proradi „hemija“ između nauke i preduzetništva

Beogradsko preduzeće „ELEX Commerce“ izdvaja se po veoma specifičnoj proizvodnji visokotehnoloških uređaja koji se koriste u nuklearnoj medicini. Takva delatnost obezbeđuje kompaniji da sve što proizvede izveze na strana tržišta, ali u situaciji kada se u Srbiji teško obezbeđuju kadrovi i za daleko jednostavnije poslove, pronalaženje stručnjaka u ovoj, veoma složenoj delatnosti, je gotovo nemoguće. „Takvih ljudi ima premalo, a da ne govorimo o tome da bi sa svojim znanjem mogli da ostvare i do deset puta veću zaradu u inostranstvu“, kaže Jožef Čomor, doktor fizičke hemije i direktor preduzeća „ELEX Commerce“.

 

  1. KAKO SU NASTALI PROIZVODI „ZAPIS TARE“: Vlasnik mlekare koji iz zadovoljstva mesi burek

Ne uzima dobit za sebe, ne troši na luksuz, prvi dolazi i poslednji odlazi s posla, sam pravi sir, a iz zadovoljstva u dva sata noću mesi kore za burek. Ovako zaposleni pričaju o svom poslodavcu Radomiru Spasojeviću, vlasniku uspešne firme „Mlekara Spasojević“ iz Bajine Bašte, koji je svoju karijeru započeo u polovnim cipelama, jer nije imao druge kada je krenuo iz rodnog mesta na školovanje u Suboticu.

 

30. RAZLIKA IZMEĐU „CENJKANJA“ I PREGOVARANJA Pobednici protiv gubitnika, ili pregovori u kojima svi dobijaju? 

Kakav će biti ishod nadmetanja između prodavca i kupca oko cene paprike na pijaci zavisi od toga koliko vam je stalo da tu papriku što pre prodate ili kupite. Ali ovakva vrsta pregovaranja ne može biti uspešna u složenim životnim i poslovnim situacijama – da ne govorimo o ekonomskom i društvenom razvoju – kada se rezultati valorizuju na duži rok. Dugoročno, najuspešniji pregovori su oni koji su zasnovani na razumevanju interesa obe strane i koji omogućavaju zajednički razvoj.

 

Finansije

  1. NOVI PORESKI PODSTICAJI ZA ZAPOŠLJAVANJE: Gađamo li pravu metu?

Novi podsticaji u oblasti poreza na dohodak građana, koji imaju za cilj da podstaknu zapošljavanje paušalaca, kao i da privuku visokoobrazovanu dijasporu, mogu staviti u neravnopravan položaj one koji su se zapošljavali pre donošenja novih poreskih propisa ili žive i rade u Srbiji, zbog želje poslodavaca da umanje troškove radne snage.

 

  1. ULAZAK NAJVEĆIH IT KOMPANIJA U BANKARSKI SEKTOR: Do juče podrška a sutra pretnja?

Najava kompanije Google da će svoje poslovanje proširiti i na bankarske usluge, može se tumačiti i kao dodatno zaoštravanje konkurencije sa kompanijama Facebook, Apple i Amazon, koje su već pokazale ambicije za ulazak u finansijsku industriju. Ipak, u ovom trenutku se najviše raspravlja o mogućim posledicama po globalno bankarstvo: da li će tehnološki giganti, ulaskom na finansijsko tržište, morati da menjaju i svoj poslovni model koji ih je doveo na vrh globalno najuticajnijih kompanija, ili će oni dugoročno „prilagoditi“ tržište svom poslovnom modelu?

 

Temat – Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca: Polica potisnula tezgu

  1. POSLOVANJE PIJACA U SVETU: Samoposluge za sirotinju, pijace za bogate

Zelene pijace koje su mnogi u razvijenim zemljama već otpisali kao anahronizam bez budućnosti i šanse za opstanak u tržišnom nadmetanju sa sveprisutnim trgovačkim lancima i mega samoposlugama, ipak opstaju. Na žalost, svježe voće i povrće postaje luksuz dostupan samo onima sa dubljim džepovima. Ceger organski proizvedenog voća i povrća postaje statusni simbol podjednako kao i najnoviji model mobitela i jasna poruka: „Ima se, može se“ .

 

  1. RENTABILNOST DOMAĆIH PIJACA: Devet života tezge na trgu

Uprkos sve oštrijoj konkurenciji supermarketa, promet voća i povrća na pijacama u Srbiji je za devet meseci prošle godine porastao za 11%, dostigavši vrednost od 30,4 milijarde dinara, a od 160 preduzeća koja upravljaju pijacama, svega desetak posluje sa gubitkom. Ipak, klasična pijačna prodaja gubi trku pred snagom velikih distributera hrane, a moguća rešenja za opstanak i bolje poslovanje domaćih pijaca uključuju drugačiju logistiku u snabdevanju, veći akcenat na organskim i proizvodima sa oznakama lokalnog geografskog porekla, ali i manifestacije koje će pijacama vratiti ulogu mesta na koja se dolazi „da se vidi i bude viđen“.

 

  1. TRGOVINSKI LANCI SMANJUJU PRODAJU NA ZELENIM PIJACAMA: Konkurenti bi mogli postati partneri

Kupovina robe iz „prve ruke“ i time niže cene, naročito tokom akcijskih prodaja, te mogućnost da se u vreme, kada se nema vremena, sve kupi na jednom mestu, uključujući i zeleniš koji je već opran i iseckan, stalno podižu učešće supermarketa na tržištu voća i povrća na uštrb zelenih pijaca. U najvećim trgovinskim lancima za sada ne žele da se izjasne da li će se prijaviti na tender za preuzimanje nerentabilnih zelenih tržnica, ali u nekima od njih predviđaju da će se zbog sve oštrije konkurencije hipermarketa, pijace sve više specijalizovati za prodaju organskih i dnevno svežih namirnica, kao i da će nestati preprodavci i opstati samo kvalitetni proizvođači.

 

  1. POLOŽAJ ZELENIH PIJACA U MANJIM MESTIMA: Kupci radije provuku karticu u prodavnici

Pijačni prodavci u Valjevu tvrde da je zbog nemaštine većini kupaca važnija mogućnost odloženog plaćanja nego kvalitet namirnica, pa troškovi i otpis neprodate robe guraju pijačnu prodaju na ivicu isplativosti. S druge strane, inostrani donatori smatraju da bi zelene pijace u manjim mestima u Srbiji mogle da posluju isplativije uz finansijsku podršku i bolje upravljanje.

 

  1. KONTROLA HRANE NA PIJACAMA I U PRODAVNICAMA: Najopasniji „domaći“ proizvodi na uličnim tezgama

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se podjednako revnosno kontrolišu namirnice uvoznog i domaćeg porekla, pijace i sve vrste prehrambenih prodavnica. Na osnovu njihovih podataka, potrošači se najviše žale na miris, boju i ukus hrane, zatim na istekle rokove hrane u prodaji ili nedostatak deklaracije na izloženoj hrani. U Tržišnoj inspekciji koja je u nadležnosti Ministarstva trgovine kažu da protekle godine u većim gradovima nisu imali nijednu prijavu vezanu za prodaju robe na zelenim pijacama, ali su dobili manji broj prijava koje su se odnosile na prodaju u hipermarketima. Potrošači su se najviše žalili da cena koja je istaknuta na robi, nije ista i na kasi.

 

  1. POSLOVANJE BUVLJIH PIJACA KOD NAS I U SVETU: Od najlona do Londona

Na nekim buvljacima u Srbiji promet je za poslednju deceniju opao skoro dvostruko, dok neke druge pijace svojim izgledom i poslovanjem pokušavaju da se približe onima u Londonu i Parizu. Većina je zapravo negde na sredini. I dalje su to samo mesta za kupovinu „svega i svačega“, daleko od nekih buvljaka u svetu koje se preporučuju i u turističkim vodičima.

 

  1. PIJACE KAO TURISTIČKE ATRAKCIJE: Pustolovina među tezgama

Osim što na pijacama mogu isprobati i pazariti nacionalne đakonije, ali i najrazličitiju, ponekad veoma neobičnu robu, turisti ih sve više posećuju i sa željom da upoznaju lokalnu kulturu. Turističke agencije su uočile ovaj novi, komercijalni potencijal pijaca, i uvrstile ih u svoju redovnu ponudu. Tu uslugu, naravno, naplaćuju, iako je poseta pijacama uglavnom svuda u svetu besplatna.

 

Intervju

  1. SLOBODAN BUBNJEVIĆ, NAUČNI NOVINAR: Podizanje imuniteta protiv laži

Zašto je za nekoga, ko se ne bavi naukom, važno da bude u toku sa najnovijim naučnim informacijama? Zato što jedino poznavanje činjenica može da stvori imunitet, prvu liniju odbrane protiv predrasuda i svih vrsta mitologizacije koje, kao što nas upozorava istorija, mogu imati strašne posledice, kaže Slobodan Bubnjević, jedan od osnivača portala „Nauka kroz priče“.

 

Skener

  1. KAKO DANAS POSLUJE „ORGANIZACIJA UDRUŽENOG RADA“: Drugovi izdavači

Većina današnjih mladih u Srbiji verovatno ni ne zna šta je „organizacija udruženog rada“ (OUR), a među starijima teško da bi se našao neko koga bi takav poslovni model asocirao na efikasnost i visoke plate. Pre bi pomislili da u tom preduzeću zaposleni mogu da pobegnu sa posla odmah posle ručka. Vladimir Arsenić i Srđan Srdić, osnivači izdavačke kuće „Partizanska knjiga“, koja posluje po pricipu OUR-a, dokazuju suprotno. Ističu da nemaju dugove, ali imaju tržište i zaposlene koji misle „svojom glavom“, a zarada se prvo isplaćuje saradnicima, pe tek onda vlasnicima. U vreme kada se svuda sistemski urušava kultura i kritičko mišljenje, „drugovi kapitalisti“ se bore kao gerila za svakog čitaoca, od grada do grada.

 

  1. BIBLIOTEKE U MANJIM MESTIMA: Pamet uloži, pa je razmnoži

Mala mesta mogu oskudevati u ljudima, putevima i fabrikama u odnosu na velike gradove, ali ne nužno i u kulturi. Naprotiv. Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo organizuje veoma raznolika kulturna dešavanja koja su toliko posećena da bi im pozavidele i kolege iz mnogo većih sredina. Ipak, direktorka Centra Žaklina Nikolić ističe da su njihova najveća i najbolja investicija deca u okolnim selima, koja željno iščekuju bibliobus iz Kladova. Na njegovim točkovima stižu knjige a neretko i njihovi pisci do pet stotina dece čitalaca, „a nama oni vrede kao da ih je pet miliona“.

 

Nove tehnologije

  1. APLIKACIJA 60SECONDS: Virtuelno „cenjkanje“ za minut

Podsticanje potrošnje ponudom stalno novih modela, čija aktuelnost traje sve kraće, ima i svoju drugu stranu: sve teže upravljanje zalihama i porast neprodate robe i nakon akcijskih sniženja. Nova domaća aplikacija 60seconds nudi mogućnost prodavcima i kupcima da se direktno dogovore o visini popusta za određeni proizvod, a influnserima da predstave sopstvene proizvode. Aplikacija je dostupna na našem tržištu tek tri meseca, a već ima preko 15.000 korisnika i ponudu više od 40 brendova.

 

Nauka

  1. BOLEST „USPAVANE LEPOTICE“: Među javom i međ’ snom

Prespavati sopstveni život nije samo metafora, već zaista postoji bolest zbog koje oboleli provede u snu i po dvadeset sati dnevno, a i kada se probudi ne zna šta je java a šta san, pa čak ni da li zaista postoji. Suprotno bajci o uspavanoj lepotici, srećan kraj nije ni na vidiku, jer nauka ne ume da objasni šta su uzroci, a kamoli kako bi ovo obolenje sa vrlo teškim posledicama – moglo da se izleči.

 

Koktel

  1. NAJNEOBIČNIJI KNJIGOVOĐA U SUBOTICI: Marlen Ditrih među računima i slatkišima

Subotica ima neobičnog knjigovođu. Ona u slobodno vreme pravi kolače i odlazi na međunarodna takmičenja u poslastičarstvu, pravila je lutke za pozorišne predstave, slike i predmete od ovčije vune, bavila se dekoracijom prostora, završila je i kurs za cvećara… I zove se Marlen Ditrih. Na pitanje da li su joj ime i prezime koje deli sa najčuvenijom filmskom divom prošlog veka nešto doneli ili oduzeli u životu, odgovara da to, ipak, još ne zna, jer: „Trebao bi mi još jedan život, sa nekim običnim imenom, pa da mogu da uporedim“.

 

  1. ULIČNA HRANA KAO TURISTIČKA PONUDA: Jastog „s’nogu“

Zahvaljujući potpuno drugačijim navikama novih generacija turista, savremenih nomada, „ulična gastronomija“ je postala planetarni fenomen. U oštroj konkurenciji na globalnom tržištu ulične hrane ne nedostaje iznenađenja, a jedno od najvećih je – Seul. U trgovačkom delu prestonice Južne Koreje, na ulici ćete jesti i kada ste siti, jer je ponuda kvalitetnija, raznovrsnija i maštovitija od iste takve hrane gotovo bilo gde u svetu, uključujući i jastoga „s nogu“, kakvog nećete naći ni u boljim restoranima Njujorka, Pariza ili Tokija.

 

  1. O JORDANCIMA ZA POČETNIKE: Život i predrasude

Svi idu u Jordan zbog nekadašnje prestonice Nabatejskog carstva, Petre, zbog pustinje Vadi Rum, riba i korala u Crvenom moru. Niko ne kreće u Jordan zbog Jordanaca. A oni su njegovo najveće iznenađenje.

 

Komunikacije

  1. KOMUNIKACIJA MEDIJA I KOMPANIJA: Mestimično sunčano

U Srbiji se i dalje najviše raspravlja o tome koliko su mediji slobodni „od politike“, a daleko manje koliko su slobodni u odnosu na kompanije, od čijih oglasa zavisi dobar deo medijskih prihoda na tržištu. Kada razgovarate sa novinarima i sa zaposlenima u PR-u, potvrđuje se da bi ta komunikacija bila bolja kada bi profesionalci u obe struke imali poslednju reč.

 

Reprint

  1. PISMO IZ KINE: Virus panike

Čuveni strah totalitarnih režima od dostupnosti informacija očigledno je bio neopravdan; to što su informacije dostupne ne znači da će se neko potruditi da ih pogleda. Recimo, da se raspita kakva je zaista situacija u Kini i sazna da se u najvećem delu zemlje život odvija normalno, javni prevoz funkcioniše, supermarketi su otvoreni i puni, a cene su iste kao i uvek.

 

Vremeplov

  1. BUREK I NJEGOVI PRECI: Brza hrana „plave krvi“

Mada zakonski dokumeti svedoče da je burek već početkom 16. veka bio ulična hrana, te da je samo vek kasnije ceo Istanbul mirisao na nebrojene vrste bureka, njegovi najslavniji dani potiču sa trpeza osmanske elite, koja je imala posebno uposlene majstore samo za razvijanje jufki. Sudeći po zapisima srpskih istoričara iz 19. veka, burek koji danas pokušavamo da promovišemo kao nacionalni „brend“, Srbima se omilio tek pošto su se oslobodili turske vlasti.

 

Otisak

  1. „Zeleni labud“

Prvi ozbiljan svetski igrač, koji ne samo da obećava već i kroji ozbiljne planove za budućnost na osnovu oporavka klime je – Evropska unija. Inspiracija je „Novi zeleni dogovor“ („Green New Deal“) koji je 2007. godine objavio Tomas Fridman u časopisu „The New York Times“, tvrdeći da bi zelena verzija „New Deal“ -a „donela mnogo veće koristi nego što iko može da vam ispriča, jer ima potencijale da kreira potpuno novu čistu industriju, koja bi pokretala ekonomiju 21. veka”.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci