Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od inflacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.
„U januaru ove godine, svi najvažniji makroekonomski pokazatelji su upućivali da će srpska privreda, posle prošlogodišnjeg oporavka od pandemije koji je imao najveći učinak u regionu, nastaviti sa snažnim rastom. Onda je izbio rat u Ukrajini, koji je zaoštrio energetsku krizu, dodatno poskupeo sirovine i još više iskomplikovao lance snabdevanja. Usled toga, revidirali smo svoje makroekonomske projekcije na globalnom nivou, i shodno tome i projekcije za Srbiju“, saopštila je nedavno Julija Usljugova, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.
Govoreći na skupu o otpornosti srpske privrede na krize, koju je prošlog meseca organizovala Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, predstavnica MMF-a je javno izrekla nešto što se retko čuje od takve institucije – da ekonometrija gubi bitku sa politikom. Usljugova je upozorila da sve projekcije MMF-a, ali i svih drugih finansijskih institucija „treba uzeti sa jako velikom dozom rezerve“. Razlog je u tome što je nemoguće precizno kvantifikovati rizike koje može proizvesti dalje zaoštravanje ratnog koflikta, ali ni lančane posledice političkih odluka koje su već preoblikovale i tek mogu radikalno izmeniti lični opis globalne ekonomije.
Procenti „tamo-amo“
Ovakav splet zdravstvene, ekonomske i političke krize koje se nadovezuju jedna na drugu je redak u istoriji, i zato u situaciji koju su neki makroekonomisti sadomazohistički nazvali „majka svih kriza“ više se ne govori o ekonomskim prognozama, već o mogućim scenarijima. Ali ni scenariji nisu imuni na brzinu kojom loše vesti prestižu jedna drugu, pa sada imamo inflaciju revidiranih scenarija i alternativnih scenarija, pri čemu se alternativni „razvrstavaju“ po težini mogućih posledica, ili po principu „ništa u ovoj krizi nije toliko loše da ne bi moglo biti i gore“.
Kada je reč o globalnim kretanjima, projekcije se kreću kao cene brzo kvarljive robe na pijaci – ujutru jedna, pred kraj pijačnog dana sasvim druga brojka. Prema poslednjoj prognozi MMF-a, globalni rast privrede će pasti sa 4,4% na 3,6%, a evrozone sa 3,9% na 2,8%. ECB je umanjila rast evrozone sa 4,2% na 3,7%, a u najlošijem scenariju on bi mogao da iznosi svega 2,3%.
Prognoze o kretanju prosečne inflacije u evrozoni do kraja godine su sledeće: MMF trenutno tipuje na 5,3%, Consensus Forecasts se kladi na 6,5%, a ECB – koja je krajem prošle godine potpuno promašila sa projekcijama ovogodišnje inflacije – sada predviđa 5,1%, ali napominje kako nije nemoguće da ona dostigne i 7,1%. U tom slučaju, inflacija bi mogla bi da se primiri tek za dve godine. ECB je inače razvila dva dodatna alternativna scenarija – nepovoljni i teški, pri čemu nije baš jasno ni šta je u onom osnovnom a revidiranom uopšte povoljno.
Narodna banka Srbije je, shodno okolnostima, takođe preinačila svoje makroekonomske projekcije za Srbiju i za sada se zadržala na samo dva scenarija: osnovnom (revidiranom) i alternativnom u slučaju dodatnog pogoršanja globalne situacije.
Nada umire poslednja
Osnovi scenario NBS je, slično projekcijama većine drugih centralnih banaka i međunarodnih institucija, zasnovan na pretpostavkama da se političke tenzije neće dalje zaoštravati, te da će shodno tome početi da se stabilizuju lanci snabdevanja i slabe inflatorni pritisci u drugoj polovini ove godine.
Prema majskoj projekciji, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija do kraja godine zaustaviti na 8%, dok bi u okvire ciljanih granica trebalo da se vrati u drugoj polovini naredne godine. Nove projekcije su zasnovane na pretpostavkama da će cena primarnih poljoprivrednih proizvoda rasti za oko 17% u ovoj godini, a da će prosečna cena nafte u 2022. iznositi 102,6 dolara po barelu. U ovoj računici uzeti su u obzir i rast projektovane inflacije u evrozoni, rast premije rizika za zemlje u razvoju u koje spada i Srbija i jačanje američkog dolara prema evru.
Ukalkulisani rizik je i negativni učinak na poljoprivredu usled rasta cene i problema sa nabavkom đubriva, što bi se posledično odrazilo na inflaciju, privredni rast i deficit tekućeg računa, ali su u projekciji uzete u obzir i mere koje je država već preduzela da opasnost od nestašica đubriva svede na najmanju meru. Uprkos izraženim globalnim pretnjama u pogledu cena hrane i energenata, predviđa se da će bazna inflacija u ovoj godini ostati ispod ukupne inflacije zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa.
Ranije prognozirani rast BDP-a u rasponu od 4% do 5%, sada je snižen na 3,5% do 4,5%. Sporiji rast se predviđa u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, projekcija uzima u obzir smanjenu proizvodnju uglja i električne energije, a u oblasti usluga negativni efekti se očekuju u saobraćaju, trgovini, turizmu i ugostiteljstvu.
Pretpostavlja se i da će usporiti investicije i izvoz, dok bi s druge strane moglo doći do kratkoročnog rasta potrošnje zbog promene ponašanja potrošača i uvećanja zarada u privatnom sektoru, „premda će raspoloživi dohodak za potrošnju, ukupno posmatrano, biti niži od prethodno očekivanog zbog viših cena energenata i hrane, a moguće i zbog sporijeg rasta zaposlenosti“. Zalihe će takođe rasti u kratkom roku, zbog ograničavanja izvoza poljoprivrednih proizvoda i formiranja strateških zaliha energenata i hrane.
Deficit tekućeg računa je povećan sa ispod 5% na 6,5% BDP-a, na osnovu ostvarenog deficita u prvom tromesečju, i predviđanja o padu privrednog rasta u evrozoni uz istovremeni rast inflacije. Projekcija predviđa rast izvoznih i uvoznih cena energenata, hrane, prerađenih proizvoda, metala i industrijskih sirovina usled posledica rata u Ukrajini i daljih komplikacija u lancima snabdevanja, pri čemu će na veći tekući deficit prvenstveno uticati poskupljenje energenata. Ipak, očekuje se da će tekući deficit biti u najvećoj meri pokriven neto prilivom SDI, koji je projektovan na oko 2,8 milijardi evra.
Alternativa „ne ostvarilo se“
Alternativni scenario Narodne banke Srbije zasnovan je na nepovoljnom scenariju ECB-a o daljim ekonomskim posledicama po evrozonu usled pogoršanja političkih i ratnih tenzija, a koje bi se mogle negativno odraziti i na Srbiju.
Evropska centralna banka predviđa da bi dalje zaoštravanje vojnog i političkog sukoba dodatno poskupelo energente i poremetilo lance snabdevanja toliko da bi to izazvalo prekide poslovanja u brojnim industrijama i uslugama. Ovakva neizvesnost bi uvećala nestabilnost na finansijskim tržištima, poremećaje u tokovima kapitala, premije rizika i troškova finansiranja, i dodatno umanjila investicije.
Prema procenama ECB-a, realni rast evrozone u ovakvom scenariju mogao bi biti niži za 1,2 procentna poena u 2022. godini, a inflacija viša za 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju, što bi se najverovatnije u sličnoj meri odrazilo i na ekonomska kretanja u Srbiji.
Uzimajući u obzir ovakve projekcije, NBS je u alternativnom scenariju iznela pretpostavku da će cena primarnih poljoprivrednih proizvoda rasti za oko 27% u ovoj godini, a da će prosečna cena nafte u 2022. iznositi 117 dolara po barelu. Usled povećane premije rizika, privredni rast Srbije u 2022. godini bi se kretao u rasponu od 2,5% do 3,5%, uz niži doprinos potrošnje i investicija nego u osnovnom scenariju. Zbog nepovoljnijih odnosa razmene, tekući deficit bi porastao na 8% do 9% BDP-a, dok bi inflacija mogla biti viša za oko 1 procentni poen u odnosu na osnovni scenario.
Pošto je sve izvesnije da u aktuelnom političkom sukobu neće ostati ni grama razuma na lageru a histerija buja brže i od inflacije, niko ne može sa sigurnošću da predvidi šta sve može krenuti po zlu, pa ćemo verovatno uskoro dobiti i alternative alternativnih scenarija.
Zorica Žarković
Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Ante Hamersmit, Unsplash
Od velike pomoći su joj bile i društvene mreže, koje, između ostalog, povezuju ljude zainteresovane za različite društvene teme. Mirna je okupila one koji se zanimaju za folklor ili se bave njim.
Na pitanje da li onlajn nastupi zaista mogu da zamene pravu kafanu, Nikola tvrdi da mogu i dodaje: „Ali to je zato što atmosfera u našem studiju nije televizijska, već spontana i živa. Pravimo je i mi iz režije kada zaigramo i popnemo se na stolice, što onda vide muzičari pa se još više užive“.
