trendovi
9 Zaduživanjem protiv virusa
Ko preživi, vraćaće dugove
14 Kako rejting agencije svojim ocenama utiču na krizu?
Da li je po babu, ili po stričevima?
16 Kapitalizam i državna pomoć
Puna usta opšteg interesa
20 Pandemija i investicije u Srbiji
Spremite se, padamo
22 Kriza na lokalu
Virus napao i opštinske budžete
24 Kako se kriza izazvana koronom odrazila na finansijski sektor u Srbiji
Stabilno poslovanje
u teškim vremenima
28 Uticaj pandemije na zaposlenost u finansijskim organizacijama
Broj zaposlenih približno isti kao i pre krize
30 Upravljanje novčanim tokovima u vreme krize izazvane pandemijom
Održavanje likvidnosti ne sme da ugrozi dugoročno poslovanje
32 Kampanje za kupovinu domaće robe
Nije sve u patriotizmu, nešto je i u porezima
36 Bez državne pomoći za firme koje posluju u „of-šor“ zoni
Nevolje u poreskim rajevima
38 Pranje novca u Srbiji
Bojler firme
BANKE
41 Bankarski sektor u 2019.
Konsolidacija uspela, krediti na čekanju
44 Uloga banaka u ekonomskoj krizi
Razapete između očekivanja i realnosti
46 Da li će posledice pandemije ubrzati bankarske akvizicije?
Tehnološka konkurencija ofanzivnija od virusa
50 Centralne banke i digitalni novac
Pustio bih ja njega,
ali neće on mene
52 Poslovanje fintech kompanija u aktuelnoj krizi
Usporavanje poslovanja, rast novih ideja
56 Banke od sistemskog značaja
Dodatne mere za sprečavanje potresa na finansijskom tržištu
58 Šta će biti sa kreditima privredi kada prođu mere podrške
Investicioni krediti na čekanju
62 Anketa B&F
osiguranje
77 Tržište osiguranja u Srbiji u 2019. godini
Neke nove zvezde na nebu
80 Nove tehnologije,
sajber kriminal i osiguranje
Da li jedemo sopstveni rep?
84 Osiguranje u proizvodnji hrane
Industrija koja ne sme da stane
86 Osiguranje i građevinarstvo
„Zlatna koka“ za osiguravače
90 Anketa BIF
lizing
101 Poslovanje lizing industrije u 2019. i ovogodišnji trendovi
Podrška investicijama u Srbiji
102 Lizing industrija – šanse i izazovi
Nedovoljno iskorišćeni potencijali
104 Globalni trendovi u lizingu – car sharing
Deljenje vozila sastavni deo novih vrsta mobilnosti
Fondovi
111 Dobrovoljni penzijski fondovi
Dugoročna stabilnost uprkos kratkoročnim poremećajima tržišta
113 Poslovanje investicionih fondova u Srbiji
Relativno uspešni i u vreme krize
115 Fondovska industrija u svetu
„Održivi“ fondovi došli na zelenu granu
revizija
125 Uticaj pandemije Kovid-19 na proces revizije i ulogu revizorskih kuća
Odgovornost revizora veća nego ikada
berza
129 Pregled trgovanja na Beogradskoj berzi u 2019. i prvom kvartalu 2020. godine
Prošla godina završila rastom, ova počela neizvesno
132 Korporativne obveznice
Novi izvor finansiranja za kompanije u Srbiji
Na rubu
mozga
141 Nadležni za misterije svemira
Zagubili paralelni univerzum, ali vanzemaljci su i dalje ovde
142 Šokantno! Samo za ulagače sa izrazitim „apetitom za rizik“!
Paranormalna imovina
Vremeplov
144 Mitovi i činjenice o ruskom blagu u Beogradu
Bankarski triler u ratnom vrtlogu
Category:
Tekstovi
U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, pod uslovom da ugostiteljski objekti i turističke agencije uopšte rade. Za goste je otvoreno manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, pa i pored toga popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta. Turističke agencije su praktično besposlene, pa se deo njih odrekao državne pomoći jer ne mogu da zadrže radnke koji nemaju šta da rade. Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.
Ne bude li nova vlada brzo reagovala i obezbedila dodatnu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, katanac će biti stavljen na brojne turističke agencije, hotele i restorane u Srbiji, a destine hiljada ljudi će ostati bez posla.
Ovakvo upozorenje je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) Georgi Genov uputio prvog dana posle parlamentarnih izbora, održanih 21. juna, ali nije uveren da je stiglo do onih koji će odlučivati o takvoj vrsti pomoći.
„Sada nemamo kome da se obratimo i u ‘stanju za plakanje’ čekamo da prođe leto, da bude formirana nova vlada i parlament, da vidimo da li će, poput drugih zemalja, i Srbija doneti poseban paket pomoći za turizam i ugostiteljstvo, koji su, kao i transport, najviše pogođeni pandemijom korona virusa. Mi skoro da i ne radimo, a moramo da plaćamo velike troškove, to stanje je neizdrživo“, rekao je Genov za „Biznis i finansije“.
U gradovima lošija situacija
U turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je angažovano u sezoni. Procene su da je od početka pandemije, odnosno od marta do kraja juna, bez posla ostalo njih 25 do 30 odsto. Od 386 hotela otvorena su 122, čija je popunjenost, bez Beograda, 22,3 odsto, a od beogradskih 115 hotela otvoreno je 46, sa popunjenošću od svega 12 odsto.
Bolja je situacija u banjama i planinskim centrima, pa su krajem juna hoteli u Vrujicima i Sokobanji bili popunjeni 88,5 odsto, u Vrnjačkoj Banji 67,3 odsto, a na Zlatiboru 47 odsto. Za period od 20. juna do 1. septembra ove godine rezervisano je nešto više od 30 odsto smeštajnih kapaciteta i ti podaci su veoma zabrinjavajući jer ta industrija, direktno ili indirektno, najviše utiče na poslovanje drugih firmi, od prevoznika do snabdevača hranom i opremom.
Otići će najbolji radnici, a nama će ostati problemi
„Najveći problem su hoteli u gradovima koji su skoro prazni a moraju da plaćaju porez na imovinu, dok oni koji čak i ne rade plaćaju naknadu za angažovanu struju. Stoga su naši predlozi novoj vladi da se ti troškovi ne plaćaju dok je ovakvo stanje, kao i da smanji PDV na hranu sa 12 na 10 odsto. Takođe, tražimo i da sezonski radnici u turizmu imaju ista zakonska prava kao i oni u poljoprivredi, kako bi mogli da ih angažujemo po danu i da budu prijavljeni“, rekao je Genev.
Njegova je procena da je do kraja juna gubitak u hotelijerstvu i ugostiteljstvu zbog toga što nisu prethodnih meseci imali goste kao u istom periodu prošle godine – oko 230 milona evra, a samo hotela 120 miliona.
„Najgore je što će, ako ovo stanje potraje, iz ove grane privrede otići najbolji radnici, koji su obučavani pet pa i desetak godina. Oni će najlakše naći nove poslove u drugim industrijama, a nama će za narednu godinu ostati problem“, ukazao je Genev.
Krediti da bi se iplaćivale plate – utopija
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić smatra da bi prva pomoć tom sektoru bila da država nastavi da uplaćuje minimalne zarade još tri do šest meseci, u zavisnosti od toga kada će pandemija biti okončana.
„Mi smo, možda pored BiH, jedina zemlja u Evropi koja nije dala dodatnu sektorsku pomoć za turističko-ugostiteljsku privredu koja je posle pojave pandemije prva bila na udaru a poslednja će izaći iz krize, kad pandemija prestane“, kazao je Seničić za „Biznis i finansije“.
On je istakao da su u velikim problemima turističke agencije, kao i agencije koje iznajmljuju vozila (rent a car) i vodiči koji do sada nisu dobili nikakvu vrstu pomoći.
„Očekivali smo da će država do Nove godine zaposlenima u ovom sektoru da isplaćuje bar 80 odsto bruto pate. Ako se to ne dogodi biće nemoguće raditi. I sada se jedan broj agencija odriče državne pomoći jer je uslov da ne otpuštaju radnike, što je za njih neizbežno“, rekao je Seničić i dodao da nije velika pomoć to što je država ponudila povoljne kredite za likvidnost.
Za turističke agencije su po njegovim rečima krediti koje bi uzimali da bi isplaćivali plate – „utopija“. Turističkim agencijama, kako je upozorio, rad otežavaju i tabloidi koji vode „antikampanju“ letovanju u inostranstvu i „izmišljaju“ da srpski turisti imaju probleme u letovalištima u Grčkoj.
Leto koje ne liči ni na jedno do sada
Popunjenost kapaciteta beogradskog hotela „Radison Collection“ je u junu bila 10 do 15 odsto i u njemu su boravili samo poslovni ljudi ili oni u tranzitu.
„Obzirom da smo veliki lanac hotela, za sada se nekako borimo sa minusom. Moraćemo da tražimo kredit Fonda za razvoj jer nismo otpustili nikog od 90 zaposlenih, a u nedostatku gostiju tražimo način da ih nekako uposlimo. Ne očekujemo da će se stanje popraviti do aprila iduće godine, ali se nadamo pomoći države na čija vrata mnogi kucaju, svi nešto hoće jer je mnogo gladnih usta, pa je pitanje šta ćemo moći da dobijemo“, rekao je za „Biznis i finansije“ direktor „Radisona“ Aleksandar Vasilijević.
Predstavnik novosadske turističke agencije „Kompas“ Boris Jeremić očekuje da će država za njihovih 27 zaposlenih isplatiti bar još tri minimalca, jer su za agenciju plate najveći trošak. Tome se nada i direktor kragujevačkog „Olimpik travela“ Branko Kovačević, koji mora da isplati 13 zaposlenih i kaže da je stanje tog dela privrede „katastrofično“.
„Ovo ne liči ni na jedno leto do sada. Imamo poneki aranžman za putovanja u inostranstvo, preživaljavamo od putovanja po Srbiji, ali ih je malo jer ljudi koriste svoje kuće van naselja i vikendice da odu na odmor. Grupna putovanja u inostranstvo su otkazana jer je problem ući u neku zemlju, a i propisi se tamo menjaju iz dana u dan. Ostaje samo da se nadamo da će pandemija proći što pre“, poručuje Kovačevič.
Marica Vuković
Broj 175/176, jul/avgust 2020.
Foto: Pixabay
Domaći finansijski sektor je dočekao pandemiju dobro pripremljen, sa kapitalom i likvidnošću koji su omogućili finansijskim organizacima da odmah reaguju kako bi se obezebedila finansijska stabilnost na tržištu. Kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na finansijsko poslovanje moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja, kaže Katarina Ocokoljić iz Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije.
Finansijski sektor Srbije dočekao je pandemiju korona virusa u plusu. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), celokupan sektor je u 2019. godini poslovao pozitivno, ali uz manju dobit. Banke su zabeležile pad profitabilnosti za 9%, finansijski lizing za 42,7%, a brokersko-dilerska društva za 20% u poređenju sa godinom ranije. Nasuprot tome, rast profitabilnosti su ostvarila osiguravajuća društva i to za 28,2%, a isti izvor navodi da su dobit uvećali dobrovoljni penzioni fondovi i investicioni fondovi.
Analizirajući mere koje su preduzele vlade i centralne banke u svetu radi ublažavanja posledica Kovida-19 na privredu i kakve će biti dalje reperkusije po globalnu finansijsku stabilnost u situaciji ogromnih ekonomskih poremećaja, Međunarodni monetarni fond (MMF) je u svom najnovijem izveštaju istakao da je jedna od retkih dobrih vesti činjenica da su banke dočekale ovu krizu bolje kapitalizovane nego kada se dogodila globalna finansijska kriza 2008. godine.
To je u dobroj meri rezultat regulatornih promena koje su usledile upravo s ciljem da banke budu bolje pripremljene za eventualne buduće poremećaje na tržištu, zaključuje se u izveštaju.
Sprečavanje lanca nelikvidnosti
Banke u Srbiji, koje čine 90% domaćeg finansijskog sektora, takođe su spremno dočekale pandemiju, jer su u prethodnom periodu značajno ojačale adekvatnost kapitala i likvidnost, ocenjuje u razgovoru za B&F Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije (PKS).
Prema njenim rečima, Narodna banka Srbije (NBS) je blagovremeno donela niz preventivnih mera koje u značajnoj meri olakšavaju finansijski položaj građana i privrede tokom vanrednog stanja, smanjivši referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,75%. Usvojene su i odluke o kreditnom moratorijumu na 90 dana.
„Blizu 95% građana i preko 90% preduzeća koja imaju obaveze prema bankama odlučilo je da prihvati moratorijum. Time je smanjena mogućnost stvaranja lanaca nelikvidnosti, što dokazuje i podatak da nije zabeležen značajan porast aktiviranja sredstava obezbeđenja, niti porast broja privrednih društava i preduzetnika u blokadi”, naglašava Ocokoljić.
Centralna banka je preduzela i mere da se bankama omogući dodatna likvidnost kroz učešće na tržištu kapitala, pre svega kroz masovnije izdavanje korporativnih obveznica. „To će bankama omogućiti da lakše premoste nedostatak očekivanih prihoda po osnovu priliva sredstava od naplate kamata i glavnice za kredite koje su plasirali građanima i privredi“, ocenjuje sagovornica B&F-a.
Dodatni podsticaj za bankarski sektor, ali i za privredu, je nastavak programa podrške malim i srednjim preduzećima Ministarstva privrede, koje će sufinansirati nabavku opreme u iznosu od 25% njene vrednosti. Od toga se 70% troškova nabavke finansira iz kredita banaka ili lizing kompanija, dok preostalih 5% odsto čini učešće samog preduzetnika.
S druge strane, banke su spremne da izađu u susret svojim klijentima, kao u slučaju odobravanja kredita za likvidnost i u periodu trajanja moratorijuma, ali i tokom oporavka nakon njegovog isteka. Oko 50 do 60% malih i srednjih preduzeća i gotovo 80% mikro klijenata izrazilo je potrebu za ovakvim kreditima, navodi Ocokoljić.
Osiguranje dobro počelo poslovnu godinu
Kada je reč o domaćem tržištu osiguranja, podaci Udruženja finansijskih institucija PKS za prvi kvartal ove godine pokazuju da je ostvareno ukupno 26,5 milijardi dinara sopstvene premije osiguranja. To, uz 403 miliona dinara premije primljene iz saosiguranja predstavlja rast od 2,1 milijardi dinara ili 8,5% u odnosu na isti period lane.
Rast je ostvaren u vrednosti od 1,5 milijardi u neživotnom i 600 miliona dinara u životnom osiguranju.
Kod neživotnog osiguranja uočen je dinamičan rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, osiguranja useva i plodova, opšte odgovornosti i kaska, a posebno ohrabruje i dvocifreni rast premije životnih osiguranja. Najintenzivniji rast je zabeležen u tarifi „Ostala osiguranja imovine“ i to najviše u vrsti „Osiguranje objekata u izgradnji”.
Kretanja u lizing industriji takođe upućuju na umereni optimizam, kaže Katarina Ocokoljić. Pojedine grane privrede, poput turizma i saobraćaja, tokom pandemije su slabije poslovale i zato su nastojale da smanje troškove. Međutim, privredni subjekti koji su imali pojačanu aktivnost tokom vanrednog stanja nabavljali su komercijalna i putnička vozila i opremu, što je obezbedilo i zaključivanje novih ugovora o finansiranju putem lizinga.
Fondovska industrija dovoljno likvidna
Penzioni i investicioni fondovi koji posluju u Srbiji mogu očuvati stabilnost poslovanja, uprkos posledicama pandemije, smatra Ocokoljić, i dodaje: „Iskustvo iz proteklog perioda pokazuje da oni umeju dobro da procene rizike prilikom odluka o ulaganjima. Fondovske industrije su dovoljno likvidne da i pri nešto većim isplatama, uz smanjene uplate, mogu ispuniti svoje obaveze”.
Naše tržište je, ističe sagovornica B&F-a, specifično po tome što klijenti i dalje ulažu u manje rizične proizvode. To je i razlog što, na primer, 90% otvorenih investicionih fondova predstavljaju novčani fondovi, koji nose najmanji stepen rizika i koji su bili najmanje pogođeni aktuelnom krizom.
„Istina, na početku pandemije je uočeno povlačenje sredstava, ali je ubrzo došlo do smirivanja i stabilizacije u ovom sektoru“, objašnjava Ocokljić, napominjući da se monitoring i procene rizika rade na nedeljnom nivou, tako da se može brzo reagovati na svaku eventualnu promenu.
Najvažnije kojom brzinom će se oporavljati privreda
Procene o uticaju krize izazvane pandemijom na berzansko poslovanje pokazuju da je na Beogradskoj berzi došlo do stagnacija prometa i cena, dok je s druge strane učljivo povećano interesovanje domaćih portfolio investitora za trgovanje na međunarodnim berzama.
Analizirajući ukupna kretanja na domaćem finanijskom tržištu tokom vanrednog stanja, može se zaključiti da je je finansijski sektor reagovao veoma brzo, pravovremeno identifikujući industrije i klijente koji su najviše pogođeni posledicama pandemije i kojima je najpotrebnija odgovarajuća podrška, ističe Katarina Ocokljić.
No, kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na poslovanje domaćeg fiansijskog sektora moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja.
Marija Dukić
Foto: Pixabay
Do sada je više od 50 košarkaša igralo za oba večita rivala, a samo 31 fudbaler je bio i „crveni“ i „crni“. Imajući u vidu da je fudbal uvek bio popularniji, „preletanje“ je izazivalo daleko veći gnev navijača. Kada je, na primer, legenda Partizana Velibor Vasović iz revolta odlučio da zaigra u crveno-belom dresu, navijači su mu pretili i smrću. „Sačuvao sam pismo u kojem mi je jedan vojnik pretio da će me upucati snajperom na utakmici. Na kraju se i potpisao i stavio svoju adresu, sasvim uredno“, pričao je Vasović.
Košarkašku Srbiju ovoga leta potresaju ozbiljni zemljotresi. Kori Volden je platio raskid ugovora kako bi crno-beli zamenio crveno-belim dresom, da bi nakon toga nekadašnji košarkaš Zvezde Nemanja Dangubić oročio saradnju sa Partizanom. Više od 50 košarkaša nastupalo je za oba večita rivala. A šta je sa fudbalom?
Za razliku od košarkaša, tek 31 fudbaler je u toku seniorske karijere igrao za oba tima. Ali uzevši u obzir da je broj učesnika u fudbalskoj igri više nego duplo veći u odnosu na onu pod obručima, jasno je da takav potez ne ubira previše simpatija među navijačima.
Po osnivanju Crvene zvezde 4. marta 1945, kasnije i Partizana 4. oktobra iste godine, prvi koji se odlučio na ovakav potez jeste i prvi kapiten Zvezde Milovan Ćirić. On je već 1947. prešao u Partizan gde je za jednu sezonu osvojio Kup Jugoslavije. Ipak, u tom trenutku rivalstvo je bilo tek na začetku, pa ovakva odluka nije nailazila na ekstremno veliku pažnju javnosti.
Budući tvorac modernog Bajerna
Dres dva kluba tokom 40-ih godina nosio je prilično veliki broj igrača kao što su Milivoje Đurđević, Miomir Petrović, Božidar Drenovac, Jovan Beleslin i Bela Palfi. Od najpoznatijih izdvajaju se čuveni napadači Jovan Jezerkić i Tihomir Ognjanov, kao i Miodrag Jovanović Minda koji je nakon prve Zvezdine sezone po osnivanju čak devet godina igrao za Partizan.
U narednoj deceniji rivalstvo između dva kluba postaje sve veće, pa smo tako videli tek petoricu fudbalera koji su donosili radost i jednim i drugim navijačima. Mostarac Ranko Borozan, vrsni napadač Antun Rudinski, legenda beogradskog Radničkog Radivoje Ognjanović i dete Partizana Vasilije Šiljaković igrali su i za Crvenu zvezdu i za Partizan. Ali jedno ime se posebno izdvaja – Branko Zebec.
Jedan od kasnijih tvoraca modernog moćnog Bajerna je po dolasku iz Zagreba igrao punih osam sezona za Partizan, gde je zadužio i kapitensku traku reprezentacije Jugoslavije za koju je odigrao 65 utakmica. Ipak, 1959. se odlučio na tada već kontroverzan potez kada je obukao dres Crvene zvezde i u naredne dve sezone osvojio jednu titulu prvaka Jugoslavije, nešto što nije uspeo u crno-belom dresu.
Dva Mercedesa i stan za drugu stranu Topčiderskog brda
Tokom šezdesetih godina 20. veka, tek dvojica su se osmelila da zamene stranu Topčiderskog brda i to u istom smeru – iz Humske u Ljutice Bogdana. Reprezentativac Jugoslavije Zvezdan Čebinac se nakon šest godina u Partizanu obreo u Zvezdi za koju je nastupao u sezoni 1964-65. Svemu je prethodio veliki potres, kada je legenda Partizana Velibor Vasović iz revolta odlučio da zaigra u crveno-belom dresu.
„Fahrudinu Jusufiju i meni su isticali ugovori na kraju te sezone, na leto 1963. godine. Iako smo obojica već bili u nacionalnom timu, čelnici Partizana su odlučili da sav novac preusmere na poboljšanje njegovog ugovora. Igrali su na to da ću ja u svakom slučaju ostati u klubu budući da je moj ujak David Laušević član uprave kluba. Kada sam saznao za to, odmah sam otišao kod direktora Zvezde Ace Obradovića i rekao mu da bih voleo da pređem u Zvezdu ako ima dovoljno novca da me plati. Oni su odmah pronašli novac i isplatili me. Uprava Partizana je bila besna, telefon mi je stalno zvonio, čak mi je i predsednik kluba Ilija Radaković nudio duplo više novca od Zvezde, ali sam odlučio da odem. Bilo je protesta navijača, dobijao sam i pretnje smrću. Sačuvao sam pismo u kojem mi je vojnik pretio da će me upucati snajperom na utakmici. Na kraju se i potpisao i stavio svoju adresu, sasvim uredno“, ispričao je Vasović za „Dugu“ svoje iskustvo.
Navodno je dobio pet miliona dinara za prelazak u Zvezdu. U to vreme, za taj novac mogli ste da kupite dva Mercedesa.
Vasović je nakon šest meseci želeo da se vrati u Partizan, sve je bilo dogovoreno, ali je ugovor trajao sve do leta 1964. Tek intervencijom Aleksandra Rankovića, on je vraćen u Partizan, ali je klub iz Humske zauzvrat pustio upravo Zvezdana Čebinca da pojača Zvezdu.
Partizan mi je dao krov nad glavom
Pauza je trajala sve do 1980. kada je Milan Babić obukao dres Partizana, iako je prethodno dve godine igrao u prvom timu „crveno-belih“ (1975-80). A onda – veliki potres. Ljubimac navijača Crvene zvezde i veliki majstor fudbala Milko Đurovski je šokirao sve kada je posle sedam godina na Marakani 1986. dlučio da pređe u Partizan.
„Nije to bio prebeg. Svi koji su bili malo bolje upućeni, tačnije oni koji su odlučivali, znali su šta se događa. Da je htela Zvezda je mogla da me zadrži isto kao što su godinu dana ranije zadržali mog brata Boška. Ali, procena je bila da im on treba. Nisam ja imao nikakve posebne zahteve kao što se u to vreme pričalo, tražio sam ’samo’ stan. U to vreme ja sam bio jedini prvotimac koji je bio bez stana. Kako je ko došao u klub dobijao je ključeve od stana, a ja čekao, čekao i nisam dočekao. U Partizanu su to znali i dali mi krov nad glavom. Oni su bili srećni, ja takođe, a ni u Zvezdi nisu bili nesrećni što sam otišao. Kada sa ove distance razmišljam o tome mislim da smo u tom transferu zaista svi profitirali“, ispričao je svojevremeno za „Novi magazin“ zbog čega je napustio Zvezdu.
Na prelazu dve decenije, 1989. godine, na isti potez se odlučio i Dejan Joksimović koji je i po odlasku iz Partizana ponovo zaigrao za Zvezdu. Devedesete su bile relativno mirne, četvorica fudbalera su igrala kao domaćin na obe strane Topčidera – Rade Mojović, Petar Puača, Nikoslav Bjegović i Dalibor Škorić.
Vek velikih potresa
Prošla je čitava decenija u 21. veku, a onda je Partizan napravio potez koji će se kasnije ispostaviti kao fantastičan. Brazilac Kleo stigao je u Zvedu 2008. godine kao pozajmljen igrač Olivaisa. Na Marakani je ostavio veoma dobar utisak, pa su „crveno-beli“ želeli da ga otkupe.
Međutim, 800.000 evra u tom trenutku bilo je previše za klub pogođenim velikim finansijskim problemima, pa je Partizan odlučio da reaguje i isplati Portugalce kako bi doveo napadača. Kleo je za dve sezone u Humskoj (2009-2011) postao miljenik navijača, pošto je bio jedan od najzaslužnijih za plasman „crno-belih“ u Ligu šampiona.
Oprostite mi moju ružnu prošlost
Godinu dana nakon Klea, pukla je još veća „bomba“ u Beogradu. Nekadašnji golman Crvene zvezde Vladimir Stojković došao je u Partizan na pozajmicu kako bi uspeo da vrati karijeru na pravi kolosek. Prema nekim navodima, on je prethodno predočio čelnicima Zvezde da bi voleo da se vrati na Marakanu, za njega kao pozajmljenog igrača klub ne bi plaćao nikakve troškove, ali su iz Ljutice Bogdana odlučili da odbiju takvu mogućnost.
Stojković je navukao gnev navijača „crveno-belih“ svojim istupima u javnost („Oprostite mi moju ružnu prošlost“), pa je 2010. godine i napadnut u autobusu igrača reprezentacije Srbije u Đenovi. Iskusni čuvar mreže i dalje je neprikosnoven na golu Partizana.
Pamtiće se i Miloš Bosančić, Abubakar Umaru i Petar Đuričković koji su nastupali za oba večita rivala, dok je poslednji Ognjen Ožegović koji je nakon omladinske škole i jedne sezone u Crvenoj zvezdi odlučio da sreću potraži u nekim od superligaških klubova. Igrama u Vojvodini i Čukaričkom privukao je pažnju sportskog direktora Partizana Ivice Ilieva, koji je 2017. godine i insistirao na njegovom dovođenju.
Poznata je sada već čuvena konferencija za medije kada je Iliev glasno i jasno stavio do znanja svim navijačima da „on garantuje za Ožegovića“. Napadač je imao sasvim solidan golgeterski učinak (37 utakmica i 12 golova) budući da najčešće nije bio prvi izbor trenera u Partizanu.
Treneri u oba dresa
„Preletača“ je bilo i među trenerima. Četvorica su vodila obe ekipe – Milovan Ćirić, Aleksandar Tomašević, Gojko Zec i Velibor Vasović. Interesantno, Ćirić i Vasović su bili „i crveni i crni“ ne samo u trenerskoj, već i u igračkoj karijeri.
Ako se uzme u obzir i činjenica da je dobar broj igrača u mlađim kategorijama nosio dres jednog, a u prvom timu zaigrao za drugi tim, brojka je mnogo veća od 31.
Ko će biti 32?
Izvor: Ivan Cvetković, beforeafter.rs
Foto: flooy, Pixabay
Mada 80% centralnih banaka u svetu razmatra primenu digitalnih valuta, svega 10% njih namerava da realizuje takve projekte u naredne tri godine. Ali tih 10%, na čelu sa Kinom, predstavlja petinu svetske populacije. Centralne banke u najrazvijenijim zemljama manje su sklone uvođenju kriptovaluta u monetarni sistem nego one u razvoju, ali na to ih tera tehnologija i smanjivanje bankarskog učešća na investicionom i kreditnom tržištu. Ipak, najveću pretnju vide u mogućnosti da kineska centralna banka počne da primenjuje digitalni novac pre drugih, jer kao što je dokazala i aktuelna pandemija, zavisnost sveta od Kine raste, a zavisnost Kine od sveta opada.
Neposredno pre izbijanja pandemije korona virusa, jedna za drugom je objavljeno nekoliko studija o mogućnosti da centralne banke počnu da koriste digitalni novac, a krajem maja intenzivirane su spekulacije, pre svega u SAD, da će to pre svih drugih u najskorije vreme učiniti centralna banka Kine.
Prvu analizu, na koju se pozivaju i sva potonja istraživanja bankarskih analitičara, objavila je Banka za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela, svojevrsna banka centralnih banaka i najuglednija multilateralna institucija u svetu državnih valuta.
Njen izveštaj je zasnovan na istraživanju koje je sprovedeno među 66 centralnih banaka u svetu. Od tog broja, 21 centralna banka posluje u razvijenim a 45 njih u zemljama u razvoju u kojima živi ukupno 75% svetskog stanovništva i koje generišu 90% svetskog BDP-a.
Naizgled mala razlika, velike posledice
Prema dobijenim nalazima, čak 80% centralnih banaka u svetu razmatra mogućnosti primene digitalnih valuta, pri čemu 10% već ima pilot projekte u toj oblasti, dok je oko 40% njih još u eksperimentalnoj fazi. U izveštaju se ističe da su centralne banke u zemljama u razvoju, poput Kine i i Indije, daleko sklonije upotrebi kriptovaluta nego one u najrazvijenijim ekonomijama.
Mnogo više centralnih banaka, uključujući i centralnu banku Kine, radi na digitalnom novcu opšte namene, nego na digitalizaciji velikih međubankarskih transakcija. Kada je reč o digitalizaciji novca za opšte namene, u opticaju je nekoliko varijanti. Najčešća je opcija da svaki građanin može da otvori račun u centralnoj banci, umesto ili kao dodatak računu u komercijalnoj banci. Druga podrazumeva da se građanima omogući korišćenje digitalnih kovanica koje izdaje centralna banka, kao neku vrstu zamene za papirni i metalni novac.
Razlika između ova dva koncepta koja manje upućenima na prvi pogled može da deluje kao mala, bitno utiče na dalji razvoj monetarnog sistema, napominje se u izveštaju.
Geopolitičko, a ne samo monetarno pitanje
Naime, ako bi svaki građanin otvorio račun kod centralne banke, odmah se postavlja pitanje kako će se održati finansijska stabilnost, ali i kako će izgledati poslovanje bankarskog sistema? S druge strane, ponuda digitalnih kovanica kao zamene za klasični novac je u suštini pitanje o anonimnosti transakcija. Premda su u Kini veoma razvijeni privatni anonimni kanali transfera digitalnog novca (Alipay, WeChat Pay), mnogo je verovatnije da će se kineska centralna banka odlučiti za kontrolisanje bankarskih računa, ocenjuje se u izveštaju.
Razlog nije samo u sklonosti kineskih vlasti da upravljaju tržištem, već i u objektivnom riziku da se digitalne kovanice kroz anonimni transfer iznesu van monetarnog sistema, i da ga gomilanje takvih transakcija učini veoma ranjivim.
Ali ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da kineska centralna banka želi da preko digitalnog novca širi svoj uticaj u svetu. Ukoliko bi neke države zabranile njegovo korišćenje u svom platnom prometu, to bi bilo daleko teže izvesti s anonimnim transakcijama.
Autori izveštaja, zato, ističu da izbor koncepta i tehničkih rešenja za primenu digitalnog novca u centralnim bankama nije samo monetarno, nego i pitanje geopolitičke moći.
Kada je reč o projekcijama kada bi ovakvi projekti mogli da zažive, nalazi ankete pokazuju da 70% centralnih banaka ne planira takve poduhvate u doglednoj budućnosti, 20% razmatra njihovu realizaciju u srednjoročnom roku, a svega 10% u naredne tri godine. Ali tih 10%, na čelu sa Kinom, predstavlja petinu svetske populacije, napominju analitičari Banke za međunarodna poravnanja.
Zapad priča o napuštanju, a Istok napušta keš
U mnogim zemljama, međutim, još nisu sigurni ni kako bi ozakonili primenu digitalnog novca u centralnim bankama, iako se u svetu intenziviraju pripreme za donošenje ovakve regulative. Ipak, mnoge centralne banke još nisu sačinile ni analizu o tome kako bi transakcije privatnim digitalnim novcem uticale na monetarni sistem u domenu njihove odgovornosti. Ono što jeste uočljivo je sve manje korišćenje gotovine, što je posebno značajno u rastućim ekonomijama, ističe se u analizi Dojče banke.
Istraživanje je sprovedeno među 3.600 korisnika u svetu, s ciljem da se utvrdi odnos između upotrebe gotovine, čekova, mobilnog i onlajn plaćanja, te korišćenja kriptovaluta u finansijskim transakcijama. Autori ocenjuju da, iako je u celoj Evropskoj uniji, a najviše u Švedskoj, napuštanje gotovine zvanična politika, keš će se duže zadržati u razvijenim nego u zemljama u razvoju, u kojima se daleko više koriste mogućnosti bezgotovinskog plaćanja, naročito u Kini i Indiji.
Tako se u Kini oko 40% kupovina u maloprodaji plaća digitalnim novčanikom, u Indiji se plaćanje gotovinom u poslednjih nekoliko godina prepolovilo sa 60% na 30%, dok je učešće bezgotovinskog plaćanja u drugim zemljama daleko manje.
Analitičari Dojče banke napominju da već sada najmlađe generacije širom sveta sve više koriste kriptovalute, predviđajući da će do kraja ove decenije oko 200 miliona ljudi u svetu imati svoj kriptonovčanik. Time će kriptovalute postati značajan deo monetarnog sistema, pa je zato neminovno pitanje kako će se centralne banke postaviti prema ovakvom trendu, uprkos i dalje veoma izraženim sumnjama prema korišćenju digitalnog novca u platnom prometu.
Svet sve više zavisi od Kine, a Kina sve manje od sveta
Analizirajući razloge koji podstiču centralne banke da razmišljaju o uvođenju digitalnog novca, stručnjaci Dojče banke na prvom mestu ističu tehnologiju. Tehnološki razvoj je već doveo do toga da plaćanja – koja ujedno predstavljaju i sve veći izvor zarade – polako ali sigurno izmiču komercijalnim bankama, a time se dovodi u pitanje i kontrola koju vrše centralne banke. Drugo, privatne kriptovalute poput najavljene libre koju nastoji da uvede kompanija Fejsbuk na finansijsko tržište, dodatno će smanjiti učešće banaka u platnom prometu.
Treće, na osnovu prometa kriptovalutama, razvijaju se i novi oblici za finansiranje investicija, koji konkurišu bankarskim kreditima. Ipak, najznačajniju pretnju predstavlja Kina, ocenjuju analitičari Dojče banke. Ukoliko kineska centralna banka razvije primenu digitalnog novca pre drugih – a dostupne informacije ukazuju da se na tome ubrzano radi – to može predstavljati veliki rizik za globalni svet finansija, jer zavisnost sveta od Kine raste, dok zavisnost Kine od sveta opada.
Banka JP Morgan, pak u svom najnovijem izveštaju ističe da digitalni juan pre svega preti hegemoniji dolara. „Nijedna druga država na svetu ne može toliko da izgubi od remetilačkog potencijala digitalnih valuta kao SAD”, tvrde analitičari ove banke.
Posle vesti da Kina već nekoliko meseci testira digitalni juan u četiri grada i to u strogo kontrolisanim uslovima, svi vodeći finansijski mediji u SAD detaljno analiziraju taj koncept, naglašavajući da je njegova najveća snaga u potpunom praćenju korisnika. Agencija Blumberg je već iznela predviđanja da digitalni juan daje Kini neslućene mogućnosti u upravljanju novčanom masom i praćenju čak i najmanje transakcije svakog kineskog građanina, „a uskoro i u drugim državama, jer se očekuje da će Kina svoju digitalnu valutu koristiti u zemljama sa kojima najviše privredno sarađuje“.
Zorica Žarković, Biznis i finansije, jun
Foto: Pixabay
Kažu da je zarada narkodilera „kusur“ u odnosu na novac koji se vrti u sajber kriminalu: ovo je, prema brojnim analizama, najbrže rastući zločin u svetu, koji kriminalcima donosi više zarade nego sve vrste droga zajedno, a pritom raste po veličini, sofisticiranosti i troškovima koje izazivaju štete. Gde je Srbija na toj mapi rizika, i da li se štete u poslovanju koje izazovu hakeri mogu nadoknaditi polisom osiguranja?
U poslednjih pet godina štete od sajber kriminala su se udvostručile, i već sledeće godine će dostići 6 hiljada milijardi dolara, predviđa stručni časopis Cybersecurity Ventures. Desetostruko povećanje koje se očekuje u narednim godinama biće direktno povezano sa rastom broja korisnika interneta i broja njihovih umreženih uređaja.
Dok umreženost i tehnološki napredak doprinose rastu opšteg društvenog standarda, istovremeno povećavaju i zavisnost ljudi i otvaraju nove „tačke napada“ za sajber kriminalce koji upravo te tehnologije koriste za svoje operacije. Prognoze govore da će već 2022. godine biti šest milijardi korisnika interneta što je oko 75 odsto svetske populacije, a taj procenat će se 2030. popeti na 90, što je oko sedam i po milijardi korisnika.
Svi uređaji mogu biti meta napada
Već danas je u upotrebi oko 200 milijardi pametnih uređaja koji bežično komuniciraju, a od sajber napada potrebno je štititi oko 300 milijardi lozinki. Meta napada nisu samo kompjuteri i pametni telefoni: tu su i pametni satovi, monitori za fitnes i drugi gedžeti, ali i bežično povezani i digitalno nadgledani medicinski uređaji poput pejsmejkera, neurostimulatora mozga, insulinskih pumpi, pa čak i slušnih aparata.
Hakeri nisu „obični“ kriminalci – oni koriste iste sofisticirane tehnologije koje nama život čine lakšim: veštačka inteligencija sve više se koristi za identifikovanje ciljeva, prepoznavanje i iskorišćavanje slabosti i prikrivanje tragova zločina. Stručnjaci istraživačkog odeljenja kompanije „Minhen Re“ u „Analizi trendova za 2020.“ upozoravaju da će se uskoro pojaviti „fišing“ napadi pomoću glasa koji u potpunosti oponaša neku konkretnu osobu, što će omogućiti nov model krađe identiteta i ucenjivanje kompanija i pojedinaca. Oni upozoravaju i da je „Big Data Beng“ ozbiljna opasnost za velike kompanije sa složenim lancima snabdevanja.
Zbog sve većih rizika, više od 100 zemalja donelo je zakone koji štite od gubitka ili zloupotrebe ličnih podataka, a kazne za kompanije kojima se ukradu podaci o klijentima mere se i stotinama miliona dolara: najveća novčana kazna u 2019. godini izrečena je britanskoj aviokompaniji u iznosu od 234 miliona dolara. U mnogim zemljama zakoni propisuju i obavezu objavljivanja slučajeva krađe podataka, a štete od gubitka reputacije tek kasnije dolaze na naplatu.
Kako nadoknaditi finansijske gubitke?
Istovremeno sa rastom sajber kriminala, raste i ulaganje u IT bezbednost, za koje se procenjuje da će u 2025. godini biti u vrednosti oko 400 milijardi dolara – to će biti četvorostruki rast tokom jedne decenije. Deo toga odlazi i na osiguranje: prema procenama „Minhen Re“, sadašnja vrednost globalnog tržišta sajber osiguranja je više od sedam milijardi, a do 2025. će dostići vrednost veću od 20 milijardi dolara. Severna Amerika je i dalje najjače tržište vrednosti 5,3 milijarde dolara, a snažan rast se predviđa i u Aziji, kao i u Evropi gde je ono sada oko milijardu dolara.
Najveća potražnja dolazi iz najugroženijih sektora: zdravstva, prerađivačke industrije, IT kompanija, finansijskog i sektora usluga, a ključni elementi osiguravajućeg pokrića su zaštita od prekida poslovanja i od krađe podataka.
„Najveća odgovornost svake kompanije leži u obavezi čuvanja ličnih podataka trećih lica i zaposlenih, sprečavanja ili ometanja neovlašćenog pristupa ili neovlašćenog korišćenja kompanijskih resursa, sprečavanja fizičke krađe ili gubitka informacija ili hardvera, sprečavanja nastanka bezbednosnih propusta ili neuspeha u prevenciji lažnih komunikacija projektovanih da prevare korisnike kako bi dali svoje lične podatke. Finansijske posledice ove odgovornosti pokriva polisa sajber osiguranja“, kaže za B&F Sanja Jovanović, direktorka sektora za korporativna osiguranja „Wiener Städtische osiguranja“, koje je u Srbiji „pionir“ u ovoj vrsti osiguranja.
„Ukoliko i pored preduzetih mera dođe do povrede privatnosti, usled ugroženih bezbednosnih sistema, polisa sajber osiguranja će nadoknaditi iznose novčanih kazni izrečenih na osnovu prekršajnih naloga ovlašćenog državnog organa. U takvim okolnostima se često javljaju i troškovi upravljanja kriznom situacijom, a skoro obavezno troškovi obaveštavanja korisnika i podrške klijentima, što polisa takođe pokriva“, kaže Jovanović.
Potrebno obučiti zaposlene da izbegnu napade
Kompanije koje ne dolaze u kontakt sa velikim brojem ličnih podataka trećih lica, prvenstveno strahuju od gubitaka poslovnih prihoda zbog prekida poslovanja usled sajber incidenta. Namera napadača može biti ili da samo nanesu štetu, ili da onemoguće pristup kompjuterskim sistemima i podacima a zatim traže novac kako bi ponovo „otvorili“ sistem.
„Polisa sajber osiguranja u oba slučaja nadoknađuje utvrđenu izgubljenu dobit i plaća troškove iznude ukoliko angažovani IT stručnjaci utvrde da je neophodno, a pod uslovom da su učinjeni svi razumni napori da se utvrdi da sajber iznuda nije sama po sebi prevara“, kaže Sanja Jovanović.
Posebno tokom rada od kuće, sajber napadi su proteklih meseci bili dominantno usmereni na pojedince, računajući na njihovu radoznalost i na slabiju bezbednost. Da li u slučaju upada hakera u sistem preko zaposlenog, za štetu odgovara menadžer, i da li polisa osiguranja od odgovornosti može da ga u tom slučaju zaštiti?
U Uniqa osiguranju kažu da su menadžeri u kompanijama odgovorni za organizovanje obuke zaposlenih u pogledu zaštite podataka i bezbednog rada, kako bi se razvila svest o mogućem sajber napadu, njegovim posledicama, ali i o neophodnom postupanju kako bi se predupredile štetne situacije – najpre kroz obavezu korišćenja licenciranih i proverenih programa.
Polisa osiguranja odgovornosti štiti menadžera od posledica koje može izazvati neka njegova pogrešna odluka: ako zbog nje dođe do smanjenja prihoda kompanije ili pada vrednosti akcija, pa ga akcionari i/ili kompanije tuže zbog toga. Menadžer ne može da utiče na sajber napad, pa ova polisa ne pokriva tako nastale troškove, ali osiguravači uglavnom preporučuju da se održavaju obuke zaposlenih, kako bi polisa za ovo pokriće uopšte mogla da se izda, kažu u Uniqa osiguranju.
Ključ je u sinergiji IT i osiguranja
Na meti hakera nisu samo kompanije, već i državne i javne institucije i u svetu i kod nas: napad na JKP „Informatika“ iz Novog Sada početkom marta, problem sa elektronskim receptima koje je krajem januara zbog hakera imala „Apotekarska ustanova Beograd“, hakerski napad na Intersport… Da li je Srbija značajna meta na mapi hakerskih napada, i koliko su kompanije u Srbiji svesne opasnosti od sajber rizika?
„Izloženost Srbije hakerskim napadima je direktno proporcionalna poziciji Srbije na globalnoj ekonomskoj sceni – svakako nismo među ’prvim izborom’ napadača, ali nismo ni van zone interesovanja, što se pokazalo i kroz niz pokušaja napada prvenstveno na finansijske institucije. Primetno je i da se oblast interesovanja proširuje na državne institucije i organe javne uprave, u cilju kompromitacija ličnih podataka i poslovnih tajni“, kaže za B&F Majo Mićović, investitor i direktor kompanije „Sky Express“, koja je ekskluzivni distributer naprednih rešenja za sajber bezbednost za Srbiju, Crnu Goru, BiH, Severnu Makedoniju i Albaniju.
On navodi da postoje velike razlike u pristupu informacionoj bezbednosti u kompanijama, čak i kad je reč o detaljno regulisanim oblastima poput banaka i osiguranja. „Digitalna transformacija – a naročito transformacija načina rada uzrokovana pandemijom – uzrokovaće povećanje rizika od potencijalnih napada i zloupotreba, što će zahtevati i brži, adekvatniji i efikasniji odgovor na te rizike. Jedan od centralnih problema sa kojim ćemo se suočiti je nedostatak obučenog kadra i adekvatnih internih resursa u kompanijama, pa možemo očekivati rast tržišta pružanja usluga informacione bezbednosti i Managed Security Servisa“, smatra Mićović.
Najkvalitetniji način da se kompanije zaštite od ovih opasnosti jeste upravo sinergija između IT sektora i osiguranja koja je, prema rečima našeg sagovornika, u vodećim svetskim ekonomijama već ozbiljno zastupljena.
Lela Saković
Foto: Pixabay
Kao što je Kovid-19 podelio zdravstvenu zajednicu, tako se sada svađaju ekolozi oko posledica klimatskih promena. Povod su tvrdnje da apokalipsa ne samo da nije na pragu, nego je neće ni biti. Ili da obnovljivi izvori energije trenutno nanose više štete nego koristi. Uz to, njihovo obilato subvencionisanje je postalo unosan posao za pojedine lobije. Problem je što ovakve tvrdnje nije izneo neki desničarski klimatolog, na platnom spisku proizvođača fosilnih goriva. Izneo ih je jedan od najpoznatijih ekoloških aktivista Majkl Šelenberger, koji je do sada imao podršku najuglednijih naučnih instutucija.
Da negativna reklama može biti izuzetno delotvorna dokazao je svetski poznati ekološki aktivista i pisac Majkl Šelenberger. Ovaj antropolog po obrazovanju, sa impresivnom biografijom borca za društvenu pravdu i zaštitu prirode pred kojom bi se postideli i najvatreniji levo orijentisani aktivisti, objavio je tekst u kojem tvrdi da se oko klimatskih promena diže nepotrebna panika, te da one nisu najvažniji problem životne sredine.
Članak je prvo objavio Forbes, da bi ga ubrzo uklonio zbog ogromnog broja kritika, a potom je isti tekst osvanuo u konzervativnim novinama The Australian, te na privatnom australijskom onlajn portalu Quillette. Iako ovi mediji nisu zvučni za ostatak sveta kao Forbes, to nije bila prepreka da se oko iznetih teza digne ogromna buka među klimatolozima.
Na račun autora su pristigle brojne optužbe sa svih strana, ukljućujući i neke dojučerašnje najbliskije saborce. Mnogi zaključuju da je ovim tekstom Šelenberger uspeo da usred panike izazvane koronom, napravi odličnu reklamu za svoju novu, tek objavljenu knjigu „Apokalipsa nikada: Zašto nam ekološki alarmizam svima šteti“, što potvrđuje i njena prodaja preko Amazona.
Dvanaest tvrdnji koje su heroja pretvorile u izdajnika
U tekstu koji je izazvao brojna osporavanja, Šelenberger već na početku sam osporava do sada neprikosnovene tvrdnje, ističući da iznosi činjenice koje malo ljudi zna: ljudi ne uzrokuju „šesto masovno izumiranje“; Amazonske prašume nisu „pluća sveta“; klimatske promene ne pogoršavaju prirodne katastrofe; požari su se u celom svetu od 2003. godine smanjili za 25%; količina zemlje koju koristimo za proizvodnju mesa – što je najveća upotreba zemlje za potrebe čovečanstva – smanjila se za područje koje je gotovo veliko kao Aljaska; nagomilavanje zapaljivih naslaga drva i povećanje broja kuća u blizini šuma, a ne klimatske promene, mogu da objasne zašto u Australiji i Kaliforniji ima sve više i sve opasnijih požara.
Šelenberger tvrdi i sledeće: emisije ugljen-dioksida smanjuju se u većini bogatih zemalja, a u Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj je to trend još od sredine sedamdesetih godina prošlog veka; Holandija je postala bogata, a ne siromašna, prilagođavajući se životu ispod nivoa mora; proizvodimo 25% više hrane nego što nam treba, a viškovi hrane nastaviće da se povećavaju kako svet postaje sve topliji; gubitak staništa i direktno ubijanje divljih životinja veće su pretnje vrstama od klimatskih promena; drvo je kao gorivo za ljude i divlje životinje mnogo gore od fosilnih goriva; sprečavanje budućih pandemija zahteva više, a ne manje industrijalizovanu poljoprivredu.
Svet ne može u rikverc
U prilog svojim tezama Šelenberger navodi da su to činjenice koje potvrđuju i naučne studije koje uvažavaju ugledne svetske institucije kao što su Međuvladin panel za klimatske promjene (IPCC), Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i Međunarodni savez za očuvanje prirode. Takođe, da bi se unapred odbranio od optužbi da je „desničarski klimatolog, na platnom spisku lobista za foslilna goriva“, ovaj četrdesetdevetogodišnji aktivista prilaže i svoj „ekološki CV“, koji počinje još od njegove šesnaeste godine.
Upućenijima ovakav „ekces“ i nije toliko neočekivan, budući da se Šelenberger razilazi sa levo orijentisanim ekološkim aktivistima već petnaestak godina i stalno ih kritikuje. On pripada struji ekomodernista, čiji pobornici ističu stav da ekološke probleme ne možemo rešiti vraćanjem unazad, insistirajući na suživotu s prirodom iz predindustrijskog doba. Rešenje je isključivo u razvoju novih tehnologija koje će ljudsku štetu po prirodu svesti na minimum.
GMO i nuklerake nisu pošast
Recimo, ekomodernisti smatraju da rešavanje gladi u svetu ne može da se postigne organskom poljoprivredom, već daljom modernizacijom proizvodnje, uključujući i razvoj GMO koji će omogućiti veće prinose na manjim površinama uz manje pesticida. Oni podržavaju usavršavanje nukleranih elektrana, jer kako tvrde proizvode ogromnu količinu čiste energije na maloj površini i u kombinaciji sa solarnom i energijom dobijenom iz vetroparkova mogu znatno umanjiti potrebu za foslilnim gorivima.
Ovakavu ideju da se u borbi protiv klimatskih promena kombinuju različite vrste čistih izvora podržale su brojne naučne organizacije, uključujući i Ujedinjene nacije. Pored toga, program za koji se zalaže Šelenberger kao osnivač instituta „Breakthrough“ i ekološke organizacije „Environmental Progress“, te njihova zalaganja za povećanje javnog finanisranja naučnih i tehnoloških istraživanja koja bi omogućila da se ostvare propagirani ciljevi, ima brojne pristalice u naučnim krugovima širom sveta.
Ko je stvarno spasio kitove?
Zašto su, onda njegov tekst i knjiga čije teze sažeto predstavlja u spornom članku, izazavali tako burne rekacije? Ovoga puta, autor je bio znatno radikalniji u svojim kritikama na račun ideja za koje se zalaže dobar deo ekoloških aktivista, ali koje su se pokazale kao previše radikalne i za deo struke.
On proziva organizacije kao što je Greenpeace da nisu one te koje su spasile, na primer, kitove, već da je to učinila ljudska pohlepa – kada su razvijene hidrocentrale i elektrane koje koriste druga, efikasnija goriva, lov na kitove je jednostavno postao besmislen.
Obnovljivi izvori postali unosan posao za pojedince
Autor je vrlo skeptičan i prema razvoju obnovljivih izvora energije, koji ocenjuje kao spor i nedelotvoran, a same izvore kao nepouzdane u pogledu stabilnog snabdevanja. To ima za posledicu da se manjak obnovljive energije nadoknađuje proizvodnjom one koja se dobija iz problematičnih fosilnih goriva.
Kritikuje i to što se izdvajaju ogromne sume novca za subvencionisanje obnovljivih izvora, „što se danas pretvorilo u vrlo unosan posao s moćnim pripadajućim lobijima“. Dodaje da je električna energija u zemljama koje su u većoj meri prihvatile obnovljive izvore, kao što je Nemačka, postala skuplja umesto jeftinija, te da su neke države zatvaranje nuklearki pod pritiskom „zelenih“ morale da kompenzuju većim korišćenjem fosilnih goriva kao što je ugalj.
„Da je Nemačka uložila 580 milijardi dolara u nuklearke, umesto u obnovljive izvore energije, već bi dobijala 100% svoje energije za struju i transport iz čistih izvora s nula emisija. To je prilično velika cifra kada razmislite koliko naše energije – oko jednu trećinu – koristimo za prevoz“, upozorio je Šelenberger još prošle godine, u kolumni koju je pisao za Forbes.
Zloupotreba nauke
Pored navedenog, autor sada upozorava i na brojne negativne uticaje koje obnovljivi izvori imaju na okolinu, a koji se u ekološkim pokretima retko pominju. Navodi, između ostalog, primer da solarne elektrane i vetroturbine predstavljaju pretnju za mnoge životinje, posebno retke ptice, kao i da istovremeno zagađuju jer se u njihovoj proizvodnji koriste brojni toksični materijali poput olova, žive i kadmijuma, a teško ih je reciklirati.
U novom tekstu ističe i da su vodeći svetski ekolozi počeli da preteruju sa apokaliptičnim vizijama, nastojeći da skrenu pažnju javnosti na pretnje koje izazivaju klimatske promene. To, međutim, ima za posledicu širenje panike o „smaku sveta“ ne samo među odraslima već i među decom, ocenjuje autor, iznoseći rezultate prošlogodišnjih istraživanja širom sveta koji potvrđuju takve zaključke.
Na udaru njegovih kritika ovog puta su se našle i Svetska zdravstvena organizacija, kao i Međuvladin panel za klimatske promene. Prema njegovoj oceni, aktuelna korona kriza je ogolela do koje mere se pretnje koje se tiču celog čovečanstva politizuju, pa neuspeh sa borbom protiv Kovida-19 jasno upozorava šta nam se može dogoditi i u borbi sa klimatskom krizom.
Da se nauka ne bi zloupotrebljavala, za početak je neophodno da se krovne organizacije kao pomenute dve, ali i druge, ozbiljno reformišu kako bi vratile ugled i poverenje, naglašava Šelenberger.
Kritike kritičara: nismo usred istrebljenja, ali smo na ivici
Na ovakve tvrdnje odmah su reagovali neki svetski poznati klimatolozi, pa čak su i najbliži Šelenbergerovi saradnici iskazali rezerve prema pojedinim zaključcima. Jedan od onih koji se suprotstavio „tačku po tačku“ Šelenbergerovim tezama je poznati američki klimatolog Majkl Tobijas, koji kaže kako je tačno da se ne nalazimo doslovno usred masovnog izumiranja, ali da smo na ivici.
On priznaje da je preterano nazivati Amazoniju „plućima sveta“ jer ona nije ključna za održavanje nivoa kiseonika u atmosferi, ali jeste stanište ogromne bioraznolikosti koja je ugrožena i to veoma utiče na pogoršanje klime.
Postoje brojni i vrlo utemeljeni dokazi da ekstremni vremenski događaji, posebno pojačane suše s jedne, i intenzivne padavine s druge strane, bivaju sve češći. Jedna od posledica su i sve učestaliji požari, a to što se smanjuju površine uništene požarom je isključivo rezultat ljudske kontrole, ističe Tobijas.
Bogati manje zagađuju jer sele proizvodnju
Tačno je da se emisije ugljen dioskida i ostalih štetnih gasova smanjuju u njarazvijenijim zemljama, ali to je i zato što se industrijska proizvodnja seli na Istok, u zemlje poput Kine. S druge strane, skroman napredak u tom pogledu nekolicine najbogatijih država i nije naka uteha, smatra američki klimatolog.
U tom kontekstu, navoditi primer Holandije kao uzor da se u borbi sa klimatskim nevoljama može postati bogata zemlja je više nego sarkastično za siromašne države kao što je, na primer, Bangladeš. Mnogo drugih i kroz istoriju dobro poznatih faktora je omogućilo Holanđanima da se obogate, ističe Tobijas, a danas čak i oni strepe od toga da li će biti u stanju da se odupru pretnjama od podizanja nivoa mora.
Nije dokazano da će nas industrijska proizvodnja zaštititi od virusa
Tobijas ne poriče da generalno proizvodimo više hrane nego što nam treba, ali to ne važi za siromašne zemlje koje se bore sa sušama, pa problem koji bi hitno trebalo rešavati je pravednija distribucija hrane, jer će u suprotnom doći do još mnogo većih migracija nego sada.
Argument da klimatske promene ne prete masovnom izumiranju životinja, nego da to čini gubitak staništa, problematičan je jer je upravo povećanje prosečne temperature jedan od važnih uzroka zbog kojega nestaju staništa, kaže Tobijas.
Tvrdnja da će nas industrijska proizvodnja mesa u kojoj životinje ne vide ni „p“ od prirode zaštititi od bolesti i virusa koje sa životinja prelaze na ljude je vrlo upitna i slabo argumentovana. Tobijas, između ostalog, navodi kako je dokazano da se upravo u takvoj proizvodnji koriste ogromne količine antibiotika, što pogoduje stvaranju rezistencije i razvoju opasnih superbakterija.
Foto: step2191, Pixabay
Mladi u selu i mladi u gradu nisu toliko udaljeni kao što se može učiniti na prvi pogled. Sve je više mladih stručnjaka koji u gradovima prave različita inovativna rešenja za modernizaciju poljoprivrede, ali i za očuvanje žive seoske baštine. Među njima ima i onih koji su i sami potekli sa sela. S druge strane, iskustvo na domaćem tržištu pokazuje da su mladi poljoprivrednici najspremniji da primene nove koncepte i tehnologije na svojim imanjima. Ali budućnost sela ne može spasiti tehnologija ako ono ubrzano stari i već sada je prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji preko 60 godina.
Periskop
6. SVEMIRSKI PROGRAMI MALIH DRŽAVA: Od šegrta do majstora
Ruanda, Bolivija, Ujedinjeni Arapski Emirati. Ove tri države, iako veoma različite u svakom pogledu, politički, ekonomski, kulturno i geografski, ipak imaju nešto zajedničko – nacionalne svemirske agencije i aktivne svemirske programe.
10. STVARANJE NAJVEĆE ZONE SLOBODNE TRGOVINE U SVETU: Odloženo zbog korone
Primena Afričkog sporazuma o slobodnoj trgovini odložena je zbog širenja korona virusa bar do početka naredne godine. Reč je objedinjavanju tržišta koje je već nazvano „najveća zona slobodne trgovine u svetu“, iako je njegova ukupna vrednost od 3.400 milijardi dolara još uvek niža od BDP-a Nemačke, a broj stanovnika od 1,2 milijarde ljudi manji nego u Kini. Dok jedni veruju da će rastući „korona“ protekcionizam ne samo u Africi već i širom sveta potkopati ovaj sporazum, drugi smatraju da će sve manja pomoć sa strane naterati afričke države da se u nevolji ujedine.
12. KOLIKO SU KOMPANIJE U ŠPANIJI I ITALIJI SPREMNE ZA PANDEMIJSKI ŠOK: Opasnost od prezaduženosti
Uprkos ogromnim paketima pomoći, nelikvidnost preduzeća u Španiji će se ove i naredne godine povećati za 22% a u Italiji za 37% u poređenju sa 2019. godinom. Već sada je izvesno da će privredni oporavak biti dug i težak i da mnoge manje firme neće preživeti posledice pandemije. Rizici od rasta nenaplativih kredita su posebno izraženi u Italiji, zbog velikog broja „zombi“ firmi, pokazuje najnovija analiza kompanije Coface.
14. KONTEJNERSKI GIGANTI: Utakmica na kopnu za prevlast na moru
Godišnje svetom plovi preko 150 miliona kontejnera, u koje je upakovano 60% vrednosti svetske trgovine. Najveći prevoznik potiče iz male Danske, dok Istočna Azija prednjači po broju najvećih svetskih luka. Sve balkanske luke u svetskom pretovaru kontejnera učestvuju sa 1%, a luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.
Biznis
18. KRITIČNA SITUACIJA U DOMAĆEM TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Više zaposlenih nego gostiju
U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, pod uslovom da ugostiteljski objekti i turističke agencije uopšte rade. Za goste je otvoreno manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, pa i pored toga popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta. Turističke agencije su praktično besposlene, pa se deo njih odrekao državne pomoći jer ne mogu da zadrže radnike koji nemaju šta da rade. Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.
20. NIKOLA MARAVIĆ, GLOBALNI DIREKTOR MARKETINGA ZA BREND KRONENBOURG 1664 BLANC, CARLSBERG: Naša velika prednost je u organskom rastu
U Beogradu je nedavno završeno snimanje globalne marketinške kampanje za brend Kronenbourg 1664 Blanc. Ovo pivo je na svetskom tržištu udvostručavalo svoj rast u prethodnih pet godina, a kriza ga nije zaustavila, što najbolje govori o njegovom potencijalu za dalji razvoj, kaže Nikola Maravić, globalni direktor marketinga za ovaj brend u kompaniji Carlsberg.
22. STRUKTURA FINANSIRANJA DOMAĆE PRIVREDE: Dam ti robu na „dođem ti“
Iako je prethodne godine donekle poboljšana struktura finansiranja privrede, to nije znatnije umanjilo probleme sa likvidnošću. Podaci pokazuju da je zaduživanje bilo veće od rasta kapitala i da se preduzeća i dalje najviše finansiraju preko dobavljača neredovnim izmirivanjem obaveza.
24. PAD PROFITABILNOSTI PRIVREDE U SRBIJI U 2019. GODINI: Manjina koja pada, guši većinu koja raste
Najveći razlog za pad ukupne profitabilnosti domaće privrede u prethodnoj godini je pad poslovnog dobitka. Iako je poslovna profitabilnost rasla u većini posmatranih sektora, među kojima prednjači građevinarstvo kao pokretač privrednog rasta cele Srbije, manjina u kojoj je zabeležen pad bitnije utiče na ukupne poslovne rezultate.
Finansije
28. NOVA KRIZA PRODUŽILA ROKOVE NAPLATE POTRAŽIVANJA: Na pomolu „siva“ jesen
Epidemija korona virusa je produžila rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem je što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a ako kriza potraje duže nego što se očekivalo biće ih mnogo više.
30. PORAST BEZGOTOVINSKIH PLAĆANJA U SRBIJI: Kartice uzvodno, keš nizvodno
Statistika o kretanju bezgotovinskih plaćanja u Srbiji tokom prethodne četiri godine ukazuje ne samo na porast broja transakcija, već i njihove vrednosti. Trenutno na domaćem kartičarskom tržištu inostrane kartice dominiraju u međunarodnim plaćanjima preko interneta, dok je Dina u prednosti u pogledu visine naknada za trgovce.
32. OSIGURANJE OD MENADŽERSKE ODGOVORNOSTI: Kako sačuvati direktorski ugled, ali i džep
Od svih odgovornosti direktora koje su normirane domaćom regulativom, najosetljivija za utvrđivanje u sudskoj praksi je povreda dužnosti pažnje. To će biti nepoznanica i u zemljama sa najuređenijim zakonodavstvom u slučajevima dokazivanja menadžerskih propusta tokom pandemije. U Srbiji je sve veća potražnja za polisama osiguranja od menadžerske odgovornosti, ali za razliku od EU gde se limiti pokrića kreću do više desetina miliona evra, kod nas najčešće iznose oko pet miliona evra.
34. NOVI INVESTITORI: Svaka igra, svaka dobija
Pandemija virusa Covid-19 dovela je i do zamrzavanja sportskih takmičenja pa su i kladioničari ostali bez materijala. Iz dosade, stotine hiljada uglavnom mladih i besposlenih Amerikanaca zamjenu je našlo u ulaganju u nasumične dionice kompanija. Za sada prolaze bolje od profesionalnih investitora, mimo svake logike.
Temat: Saradnja mladih u poljoprivredi
39. REGIONALNE RAZLIKE U PODMLAĐIVANJU SELA U SRBIJI: Budućnost izlazi na severu, a zalazi na jugu
Ako budućnost srpskog sela ostaje na mladima, koji bi trebalo da „podmlade“ poljoprivredu ne samo po godinama, već i po svom znanju i spremnosti da prihvate nove koncepte za delotvorniju proizvodnju – onda će ta budućnost po svoj prilici biti vrlo neravnomerno raspoređena. Isto onako kako se već decenijama širi polarizacija među regionima, koju je proizvela loša razvojna politika.
42. INOVATIVNA POLJOPRIVREDA: Deca savetuju roditelje
Novi koncepti obrade zemljišta, uzgajanja biljaka i životinja za mlade poljoprivrednike u Srbiji nisu tabu. Naprotiv, „pametno“ navodnjavanje, korišćenje organskih preparata za poljoprivredu, tehnološki napredna mehanizacija, pa čak i ideje poput specijalnog „hotela“ za kokoške – najveće pobornike imaju upravo među mladim vlasnicima seoskih imanja. Problem je u tome što je mladih još uvek suviše malo za „podmlađivanje“ cele industrije.
44. DOMAĆA IT REŠENJA ZA POLJOPRIVREDNIKE: Metar moga sela, računarska mreža cela
U Srbiji je sve više tehnoloških firmi u kojima stručnjaci, pretežno mladi, osmišljavaju digitalna rešenja za podršku poljoprivrednicima, a već ima i primera da se takve tehnologije razvijaju kroz saradnju nauke i domaćih IT kompanija. Njihov motiv da se okrenu modernizaciji ove tradicionalne delatnosti su očekivanja da će digitalizaciju najpre prihvatiti mladi poljoprivrednici i oni koji razmišljaju da to postanu. Bez mladih i digitalizacije, nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti, smatraju naši sagovornici.
46. KAKO DOMAĆI POLJOPRIVREDNICI PRIMENJUJU DIGITALNA REŠENJA: Dronovi i sateliti nad selima
Savremena tehnologija najpre je bila privilegija velikih proizvođača u Srbiji. Ali preciznost tokom setve i nege garantuje uštedu i do trideset odsto, gubici su manji i zbog blagovremenog otkrivanja bolesti useva, pa se ulaganja u digitalna rešenja isplate i onima koji imaju prosečne prihode.
48. ŽIVA KULTURNA BAŠTINA: Bogatstvo za koje još nije izmišljen metar
U vreme kada nas ubeđuju da sve ima svoju vrednost na tržištu, koliko košta nematerijalna baština ne možemo izmeriti jer još nije izmišljen metar za to. Autentična živa baština nije „brend“, već važan deo našeg kolektivnog identiteta. Nove tehnologije mogu biti od velike pomoći za očuvanje tog nasleđa, ali nisu one te koje „odlučuju“ kako ćemo se prema njemu odnositi. Za početak, da li smo spremni da selu vratimo dostojanstvo koje zaslužuje.
50. SELO JE OTAC GRADA: Beograd u opancima
Mnogi delovi današnjeg Beograda su još početkom prošlog veka bili sela. Žarkovo je tada imalo zaselak Čukaricu i mnogo izvora od kojih se jedan pojavljivao „samo pred rat“. Višnjica je bila znamenito mesto, poznato i kao „Mali Carigrad“, dok su Železnik zvali i „bugarski kraj“, jer je u njemu bilo mnogo doseljenika iz krajeva istočne Srbije prema granici sa Bugarskom.
52. SELO I PRESTIŽ: A što pa da ne dođu u Vrmdžu?
Vrmdža je danas prestižno selo u koje se doseljavaju kompozitori, programeri, diplomate iz srpskih, ali i svetskih gradova, i u koje se tokom poslednje decenije slilo preko milion evra ulaganja. Sve je počelo kada je predsednik seoske mesne zajednice napisao pismo zaposlenima u britanskoj ambasadi i pozvao ih u goste. Na novinarsko pitanje kako mu je to uopšte palo na pamet, rekao je: „A što pa da ne dođu u Vrmdžu?“
Intervju
56. VLADIMIR ĐURĐEVIĆ, KLIMATOLOG, INSTITUT ZA METEOROLOGIJU FIZIČKOG FAKULTETA: Umereni optimista
„Klimatske promene nisu samo još jedan problem za rešavanje, one traže da sve druge probleme rešavamo na drugačiji način“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević. Za sebe kaže da je umereni optimista, „jer modeli koje su uradili klimatolozi – a koji su veoma utemeljeni – pokazuju da još uvek imamo vremena da izbegnemo najgore scenarije ako sledimo preporuke iz Pariskog sporazuma. Taj put je jasno mapiran i uz dalji razvoj novih tehnologija možemo da idemo u dobrom pravcu, samo je pitanje volje da li ćemo to i uraditi“.
Skener
60. SPOROVOZNE ŽELEZNICE AMERIKE: „Sve to košta previše i traje predugo“
Odsustvo obimnog državnog ulaganja presudno je što najbogatija i tehnički najnaprednija zemlja sveta nema ni kilometar super brzih pruga, ali tome doprinose i razvijenost alternativnih načina prevoza i specifičan urbanizam.
62. TRŽIŠTE LULA PONOVO U USPONU: Porok sa stilom
Lule za pušenje duvana nisu, kako se na prvi pogled čini, postale tek relikt prošlosti, jer se i dalje proizvode u više od 70 zemalja sveta, među kojima je i Srbija. Mada nije poznato koliko se novca „vrti“ u ovom poslu, imajući u vidu da se masovno proizvode jeftine lule suveniri, ali i ručno rađeni unikati čija cena dostiže više desetina hiljada dolara, jasno je da nije reč o malim ciframa. Budući da sve više provejava uverenje da je „zdravije“ pušiti duvan iz lule nego cigarete, očekuje se da će i po tom osnovu lule vratiti deo nekadašnje popularnosti.
64. STARE POSLOVNE IDEJE U NOVOM ODELU: Hrana iz prikolice koja glumi kuhinju
U Sjedinjenim Američkim Državama raste broj kompanija koje ne proizvode hranu ali je dostavljaju, kao i onih koje pripremaju obroke ali u objektima koji ne ispunjavaju propisane zahteve da bi se mogli nazvati restoranima. Kompanija „Reef Technology“, na primer, instalira montažne objekte na prazna parkirališta, pretvarajući ih u sedište brojnih virtuelnih kuhinja. Zvuči komplikovano? Sačekajte tek da pročitate ko sve i na koji način učestvuje u ovakvim poslovnim poduhvatima.
Nove tehnologije
66. TRI REVOLUCIONARNE TEHNOLOGIJE ZA SMANJENJE UGLJEN-DIOKSIDA: Miriše na čistije
Posle prve faze dekarbonizacije teških industrija koja je prvenstveno bila usmerena na energetski sektor, druga je usredsređena na grejanje i transport. Budući da je reč o najvećim industrijskim zagađivačima, ova faza energetske tranzicije je mnogo zahtevnija. Ali i rešiva, veruju stručnjaci uzdajući se u tri tehnologije za koje smatraju da će izvesti „pročišćujuću revoluciju“ već tokom ove decenije.
Nauka
68. ZAŠTO LJUDI TEŠKO MENJAJU MIŠLJENJE: Razum pod bodljikavom žicom
Ljudi su stekli preimućstvo nad ostalim živim bićima zahvaljujući sposobnosti da uspostave i održe saradnju. Ali naša najveća prednost je i naša najveća slabost. Sklonost da uvažavamo samo informacije koje su u skladu sa našim uverenjima i iluzija da znamo i razumemo mnogo više nego što zaista znamo, takođe su posledica toga što je naš razum evoluirao u zajednici sa drugim ljudima.
Koktel
70. PRAISTORIJSKI STANOVNICI SVRLJIŠKOG KRAJA: Stanari hrastovih prašuma
Arheološki lokaliteti u Svrljiškoj oblasti i dalje su malo istraženi, a dosadašnji nalazi ukazuju da su prvi ljudi na ovoj teritoriji živeli pre sto hiljada godina. Najbolje je istražena Prekonoška pećina, u kojoj su pored ostataka pećinskih lavova, hijena i drugih životinja, pronađene i ljudske alatke iz tog perioda. Ova pećina je jedinstvena po tome što su je ljudi nastanjivali i u vreme kada su u susednim područjima uveliko nicala naselja. Na pitanje zašto, još nema pouzdanog odgovora.
72. NADIMCI KAO DEO KULTURNOG IDENTITETA: Čuvaj se Stoleta Prevare
U selima u Srbiji, nadimci se obično daju još u ranom detinjstvu, ostaju za ceo život, a neretko i posle smrti onoga ko je nadimak nosio, pa se čak upisuju i na spomenike. U gradovima, nadimci traju kraće jer ih ljudi uglavnom dobijaju u grupi sa kojom su trenutno povezani i upućuju na specifičnosti urbane kulture. Na primer, Maka Petosobna ima petosoban stan, a Stole Prevara je neko kome nikako ne bi trebalo pozajmljivati novac
74. NATPROSEČNO USPEŠNI – ODNOS TALENTA I RADA: Pravilo „deset hiljada sati“
Šta izdvaja one koji su napravili vrhunske karijere u poređenju sa drugima, takođe talentovanim i vrednim? Decenijska istraživanja su pokazala da je natprosečno uspešnima zajedničko nešto što je postalo poznato kao „pravilo deset hiljada sati“. Oni su još od najranije mladosti radili ne mnogo, već mnogo, mnogo više od drugih talentovanih vršnjaka. Ovo pravilo važi čak i za rok muziku, koja se u javnosti doživljava kao sve suprotno samodisciplini i mukotrpnom radu. Tako su „Bitlsi“, najuspešnija rok grupa svih vremena, pre nego što su se proslavili svirali više sati nego većina današnjih bendova u celoj svojoj karijeri.
Komunikacije
76. RADIO O KOJEM SE NIŠTA NE ZNA: Ko to tamo krči?
Ako ste se zasitili teorija zavere o 5G mreži i želite da probate nešto klasično ali sa stilom, poslušajte „Zujalicu“. To je radio koji već skoro pola veka emituje samo krčanje, pištanje, tu i tamo neki vrisak, brojeve, muška i ženska imena i nepovezane reči. Ne zna se ko je vlasnik ove radio stanice, odakle se ona emituje, a najmanje čemu služi i kome je namenjena. Baš zato ima na hiljade slušalaca, predvođenih radio-amaterima, koji su ubeđeni da su otkrili šta ustvari ovaj program prikriva.
Reprint
78. DŽESI OVENS – IZMEĐU NEMAČKOG NACIZMA I AMERIČKOG RASIZMA: Čoveka koji je ponizio Hitlera, ponizio je američki predsednik
Iako je Džesi Ovens ostao upamćen kao crnački atletičar koji je svojim neverovatnim sportskim podvizima na Olimpijskim igrama u Berlinu ponizio Hitlera, film „Race“ o životu čuvenog sportiste ne govori o nacističkom, već o američkom rasizmu. Ovensu su odali priznanje mnogi Nemci, a neki su čak i doprineli njegovim pobedama. Ali kada se vratio u SAD kao nacionalni heroj, tadašnji predsednik Ruzvelt mu nije poslao ni telegram, a na proslavu organizovanu u njegovu čast morao je da uđe na zadnja vrata i liftom za poslugu. Čini se da tek nakon hladnokrvnog policijskog ubistva Dordža Flojda u SAD, napokon sazreva svest da je rasizam u prvom redu problem belaca, koji su najprozvaniji da se s njim obračunaju.
Vremeplov
80. ULOGA VINA U RAZVOJU SRPSKE DRŽAVE: Ja tebi burence bermeta „uz diškreciju“, ti meni privilegije
Vinogradarstvo je u razvoju srpske države imalo i političku ulogu. Nemanjići su, u savezništvu sa sveštenstvom i monasima, koristili vino i kao „višu silu“ za uterivanje hrišćanstva među podanike odane paganstvu. Kada je pod turskom vladavinom vino krenulo zajedno sa srpskim narodom u izbeglištvo ka severu, a kasnije Banat i Srem pripojeni Habzburškoj monarhiji, karlovački mitropoliti su često uticajnim ljudima u Beču poklanjali „uz diškreciju“ burad bermeta, kako bi isposlovali privilegije za srpsko stanovništvo.
Obožavate izazove i imate sve naučnofantastične osobine koje kompanije traže u oglasima za posao. Inovativni ste preko svake mere, toliko da ste neshvaćeni vizionar, daleko ispred svog vremena. Evo „disruptivne“ prilike za ulaganja dok masa traži prevaziđene sigurne luke, bežeći pred pandemijom. Budite u društvu odabranih milijardera koji su prešli granicu mogućeg.
Ranč sa najjačim obezbeđenjem u američkoj saveznoj državi Juta, a verovatno i među najčuvanijima u SAD, poznat je pod više imena: „Ukleti ranč“, „Pakleni ranč“, te kao ranč „Skinvoker“, odnosno „Kožohodač“. Ako ne znate šta je „Kožohodač“, odmah ćemo vam proširiti vidike. To je biće koje ne pripada ovome svetu, iz takozvane vrste veštičijih stvorenja, koje ima moć da se pretvara u različite oblike.
Ovo biće je deo mitologije Navaho Indijanaca, a verovanje u njega se u moderno doba tretiralo kao sujeverje. Sve dok se nije umešala nauka plaćena privatnim kapitalom, a bogami posle i javnim, pa je indijansko sujeverje odjednom postalo projekat za pomeranje granica u ljudskim saznanjima a na dobrobit svekolikog čovečanstva.
Pre tog revolucionarnog iskoraka, seosko imanje se zvalo sasvim obično – ranč porodice Šerman, mormona koji su kupili imanje 1994. godine. No, kako se posle pisalo po lokalnim novinama, još se nisu ni raspakovali kada se pojavio ogromni zli vuk „koji je više ličio na đavola nego na životinju“ i koga je glava porodice, Teri Šerman, zdušno izrešetao iz puške, ali životinja nije ustuknula, „niti je bilo kapi krvi“.
Na kraju je jezivo biće samo otišlo kao što je i došlo, a potom su usledile neobjašnjive pojave, sve redom kao sa spiska fanatičnih ufologa i sledbenika paranonormalnih fenomena.
Staza u drugi svet
Dakle, Šermanovi su viđali ogromne truoglove okružene svetlima koji su nečujno lebdeli nad imanjem, narandžaste krugove na noćnom nebu kroz koje se video ulaz u neki drugi svet u kojem je bio dan, krugove u žitu nepoznatog porekla…
Pored nebeskih priviđenja, tu su bila i ona manje lebdeća, poput nepoznatih grabljivaca sa kandžama na konjskim nogama. U goste im je došlo i stvorenje koje je ličilo na Jetija, pa onda amorfno čudovište koje je urlikalo kao lav i medved istovremeno. Ali meru je prevršilo kada je počela da im nestaje sva stoka sa imanja.
Izgleda da su veštičija bića ili vanzemaljci – o kome god se radilo – imali baš zavidan apetit, pošto su Šermanovi jednom prilikom videli kako se nekoliko njihovih krava „uznosi u nebo, kao da ih neko ili nešto usisava“, opisivao je Teri Šerman kada je konačno rešio da progovori o muci koja ih je snašla, ali ne komšijama nego saosećajnom lokalnom novinaru.
Tako je imanje postalo poznato kao „staza u drugi svet“. Sada su Šermanove, pored nezemaljskih bića, posećivala i ona mnogo dosadnija, gomile ovozemljskih radoznalaca i „istraživača“ paranormalnih fenomena. Kada je porodica već mislila da iz njihovog očaja nema izlaza, osim da možda i sami probaju da se uznesu za kravama, iznenada se pojavio spasilac, kao u holivudskim filmovima.
Poslovni čovek kosmičkih vidika
Spasilac nije bio niko drugi do hotelski magnat Robert Bigelou, poslovni čovek kosmičkih vidika. Da, to je onaj milijarder koji je obećavao nagradu od 50 miliona dolara onome ko napravi svemirski brod sa pet mesta koji će, kao kombi, redovno prevoziti putnike između Zemlje i Meseca. Jeste, on je najavljivao da će do 2015. godine za goste biti otvoren hotel „Nautilus“ na zaista ekskluzivnom mestu – u Zemljinoj orbiti.
Posle je predstavio još ambiciozniji plan – slanje modula na naduvavanje u svemir 2021. godine, od kojih će se praviti prva privatna svemirska stanica, ujedno i hotel. Objekat pod nazivom „Olimpus“, koštaće najmanje 500 miliona dolara, ali će prema rečima svoga tvorca biti jeftiniji za održavanje a dva puta veći od postojeće Međunarodne svemirske stanice (ISS).
Bigelou se, međutim, nije toliko trsio u javnosti poduhvatom koji je započeo još 1995. godine, osnovavši „Nacionalni institut za otkrivačku nauku“ namenjen isključivo proučavanju NLO i paranormalnih fenomena, na čelu sa biologom Kolmom Helerom. Pod pokroviteljstvom ovog instituta, Bigelou je godinu dana kasnije kupio imanje od Šermanovih za dvesta hiljada dolara, s ciljem da se prouče neobjašnjivi fenomeni.
Doneta je najnaprednija naučna oprema u to vreme, uključujući i mnoštvo kamera, a ranč je ograđen, postavljene su jake straže i čak je u novinama objavljeno upozorenje da će „svi koji pokušaju da stupe na posed bez dozvole biti uhapšeni i zatvoreni po sili zakona“.
Crni fond za vanzemaljce
Prema navodima u knjizi „Lov na Kožohodača“, članovi istraživačkog tima su imali više od sto susreta sa tajanstvenim bićima, dešavale su se neobične pojave kao i u vreme kada su na posedu živeli Šermanovi, a sam Helerom je ispričao da je imao noćni susret sa jezivim čovekolikim bićem žutih očiju koje je odgovaralo indijanskim opisima Kožohodača. No svi ti fenomeni su se pokazali izuzetno otpornim na kamere i tehnologiju, tako da baš ništa nije zabeleženo na snimcima, niti su se istraživanja onostranog pomerila s mrtve tačke u ovome svetu.
Nedostatak rezultata nije smetao da se Bigelou kvalifikuje kao poznavalac materije, a još više kao najveći donator u izbornoj kampanji američkog senatora Harija Rida, za posao sa Pentagonom vredan 22 miliona dolara čiji je cilj bio potraga za vanzemaljskim životom. Kompanija „Bigelou aerospejs“ je dobila ugovor za projekat pod zvaničnim nazivom „Program za identifikaciju naprednih pretnji u vazdušnom prostoru“, koji je prema pisanju „Njujork tajmsa“ klasifikovan kao tajni program i finansiran iz „crnog budžeta“ Pentagona.
Bigelou je „diversifikovao“ posao na razne podizvođače pa je teško ući u trag na šta je taj novac ustvari potrošen, no imajući u vidu gostovanja predstavnika američkih bezbednosnih agencija na paranormalnom ranču, kao i samog senatora Rida, vrlo je verovatno da je i dobar deo javnog novca završio u jurnjavi za stvorenjima iz drugih dimenzija. Ovaj projekat je zvanično trajao od 2007. do 2012. godine, a bivši vojni obaveštajci su za „Njujork tajms“ tvrdili da je nastavljen i posle tog perioda, samo što su ga preuzeli CIA i američka ratna mornarica.
Novi vlasnik u jakni Terminatora
Kako bilo, Bigelou je, po svoj prilici rešen da se usredsredi na gradnju hotelske imperije u svemiru i na marketing za privlačenje gostiju sa tržišta vanzemaljaca, prodao ranč u Juti kompaniji „Adamantijum holdings“ za tričavih 4,5 miliona dolara. Odmah po kupovini, radnici kompanije su zatvorili sve puteve, ogradili imanje bodljikavom žicom kroz koju protiče struja, postavili još novije i naprednije kamere i još naoružanije stražare.
Četiri godine nije se znalo ništa o događanjima na ranču, pa čak ni ko je zaista novi vlasnik. Sve dok u martu nije krenula panika zbog korone. Baš tada, Brendon Fugal, još jedan američki milijarder koji je zgrnuo bogatstvo na nekretninama, ali i ulažući u tehnološke kompanije za proizvodnju softvera specijalizovanih za medicinu, otkrio je javnosti da je on novi vlasnik ranča u Juti, koji je kupio s ciljem da nastavi istraživanja tamo gde je Bigelou stao.
Fugal, osim što je starstveni kolekcionar rekvizita iz holivudskih naučnofantastičnih filmova poput jakne koju je nosio glavni junak u filmu „Terminator“, kao i Bigelou duboko veruje da je istina „tamo negde napolju, u drugoj dimenziji“. Takođe, podjednako je spreman da ulaže novac u ambiciozne ali propale projekte kao što je bio pokušaj da se napravi antigravitacioni uređaj za proizvodnju čiste energije.
Televizijski kanal „Histori“ dobio je prava da snimi dokumentarni film o istraživanjima na ranču „Skinvoker“, koji je emitovan 31.marta ove godine, a tokom prethodna dva meseca Fugal je šakom i kapom delio intervjue američkim medijima, ubeđujući javnost da su istraživanja na ranču od izuzetnog značaja za nauku.
Ako ništa drugo, to je bila prilika, kako je rekao jedan američki novinar najavljujući Fugalovo gostovanje u emisiji, „da makar na kratko skrenemo crne misli sa korone“.
Foto: Pixabay
Ukoliko to već sami niste primetili, naša je dužnost da vas pravovremeno i objektivno informišemo – vanzemaljci su među nama! A uz njih i štošta drugo što obitava „na granici nauke“, mada bi oni skeptičniji rekli da bi se većina takvih izveštaja pre mogla nazvati „na granici mozga“. Ali stvar je u tome što ovoga puta, takve vesti stižu iz najzvaničnijih mogućih izvora.
Ako je nešto uspelo da uzdrma monopol korone nad informacijama tokom prethodnih meseci, uključujući čak i lažne vesti i teorije zavere o tome ko nam je smestio „nevidljivog neprijatelja“, onda su to saopštenja, ili što je još uzbudljivije –provokativni snimci bez objašnjenja, koje su obnarodovali nadležni za vanzemaljski život i svemirske misterije.
Tako je NASA na velika zvona objavila da je naletela na paralelni univerzum. Kako je pisalo u vesti koja je obišla planetu, a koju je prvi lansirao prestižni naučni časopis „Nju sajentist“, tokom eksperimenata na Antarktiku naučnici su naišli na zaprepašćujuće otkriće. Tragajući za svemirskim zracima, otkrili su kosmičke čestice koje prkose svim postojećim zakonima fizike, pa time i ovozemaljskim objašnjenjima.
Gde se izgubi ceo univerzum?
Visokoenergetske čestice koje je emitovao arktički led kretale su se naopako, odnosno unazad, da bi na kraju profesor Piter Gorham, vođa ovog projekta koji finansira NASA, izjavio za „Nju sajentist“ kako nema drugog zaključka nego da one ukazuju na postojanje paralelnog univerzuma sličnog našem, ali u kojem je sve obrnuto: levo je desno, gore je dole, a vreme teče – unazad.
Posle nepunih sedam dana, NASA je samu sebe demantovala, priznajući da se paralelni univerzum negde zagubio. Preciznije, neimenovani naučnik je u ime Agencije izjavio da jesu uočene kosmičke anomalije na Antarktiku, ali da su za sada stručnjaci daleko od dokaza da one potiču iz paralelnog univerzuma.
Sve u svemu, zaključio je kako su „spekulacije o mogućim objašnjenjima koje je izneo ’Nju sajentist’ posle preuveličali neki tabloidi“. Dakle, NASA pere ruke od vesti koju su naduvali neodgovorni novinari. Šta bi profesoru Gorhamu da daje onakvu izjavu naučnom časopisu, njegov neimenovani kolega nije smatrao vrednim pomena.
Gle, eno su NLO!
Ako je NASA svojim paralelnim univerzumom (uzaludno) pokušavala da sustigne Svetsku zdravstvenu organizaciju i još više razne naučne ustanove u zbunjivanju javnosti oko Kovida-19, Pentagon je postupio mnogo perfidnije, po onoj staroj „ni luk jeo, ni luk mirisao“. Usred haosa oko pandemije u SAD, objavio je „ničim izazvan“ na svom zvaničnom sajtu snimke „neidentifikovanih letećih fenomena“.
Poenta je u tome da su snimci napravljeni poodavno, prvi još 2004. a drugi 2017. godine, ali je Pentagon našao za shodno da sačeka koronu, ne bi li otvorio srce i dušu javnosti o mogućem susretu sa vanzemaljskim životom. Snimci pokazuju susrete pilota američke ratne mornarice sa prilično nejasnim letećim objektima neobičnog oblika, sve uz njihov razgovor tokom leta lovačkim avionom po principu „o moj Bože, da li je ovo moguće!“. Na sajtu nema nikakvih objašnjenja, osim da su snimci „nedentifikovanih letećih fenomena – autentični“.
Najtajnjiji deo super tajnog projekta
Jedan od snimaka je napravljen tokom super tajnog projekta potrage za vanzemaljskim životom koji je trajao od 2007. do 2012. godine i na koji je američko Ministrastvo odbrane spiskalo 22 miliona dolara. Tačnije, taj novac je spiskala privatna kompanija sa kojom je Pentagon imao ugovor, a najtajniji deo super tajnog projekta, povampirio se u medijima – gle čuda – opet u jeku pandemije.
U najtajniju tajnu su umešana dva američka milijardera, bivši i sadašnji vlasnik „Paklenog ranča“ u Juti, obojica u poslu s nekretninama i obojica sklona (povelikim) ekscentričnim ulaganjima. Naime, oni tragaju za istinom – u drugim kosmičkim dimenzijama, koje se obilato manifestuju i na pomenutom paranormalnom ranču.
Detaljniju priču o njihovim podvizima možete čitati sutra na istom ovom sajtu.
Foto: Pixabay