Vesti

Širom Evrope u 2014. godini instalirani su kapaciteti za proizvodnju struje iz vetra od 12.820 MW od čega 11.791 MW u Evropskoj uniji, pokazao je novi izveštaj Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA). EU je instalirala za 3,8% veće kapacitete za vetroenergiju nego 2013. a gotovo 60% novih kapaciteta instalirano je u samo dve članice – Nemačkoj i Britaniji. Istovremeno je postavljanje kapaciteta za energiju iz vetra na nekim prethodno velikim tržištima znatno smanjeno, dok je na istoku EU, koji i tako ima mali udeo u ukupnim kapacitetima, prepolovljeno. Srbija u 2014. nije imala kapacitete za proizvodnju struje iz vetra.

Pod izvesnim uslovima, postoji mogućnost da u 2015 godini dođe do oporavka proizvodnje ne samo u Nemačkoj već i u nizu drugih evropskih zemalja. Kada je Srbija u pitanju dinamika njene proizvodnje je dosta lošija od suseda izuzev Hrvatske gde je od početka krize 2007 do danas proizvodnja opala za 16,7 odsto, prenosi Makroekonomija.org, oslanjajući se na analizu desezoniranih podataka o indeksu prerađivačke industrije u izabanim mesecima, počevši od decembra 2007. godine.

Slovenija je, u skoro dve godine otkako je najavila prodaju 25 državnih preduzeća i banaka, do sada prodala tri, a postupci privatizacije su prespori, ocena je slovenačkih stručnjaka za pitanje stranih investicija, prenosi Seebiz.eu. Istovremeno u Sloveniji jača otpor privatizaciji a mnogi istaknuti ekonomski stručnjaci i građani su potpisali peticiju protiv prodaje državne imovine. U međuvremenu pokrenuta je i druga peticija kojom se traž ubrzanje privatizacije kao lek za burazerski kapitalizam.

Iako je jučerašnji sastanak završen potpunim fijaskom, pojedini komentatori su očekivali da bi ministri evrozone i Grčka ipak mogli napraviti pomak do srede.  Te nade se sada pokazuju kao preterane jer je današnja runda pregovora završena jednako  bez ikakvog rezultata. Ipak u večernjim satima, agencije, pozivajući se na izvore bliske pregovorima, javljaju da bi Grčka mogla uskoro zatražiti šestomesečno produženje postojećeg programa, ali i dalje ostaje pitanje pod kojim uslovima, javlja Blumberg. Ova vest, kao i povećanje cene nafte i rast IT kompanija pogurali su S&P 500 na novi rekord od  2100.

Nakon što je u javnost preko anonimnog izvora iz Banke Slovenije procurila informacija o nepravilnostima u procesu sanacije i dokapitalizacije slovenačkih banaka, prošlog petka je održana vanredna sednica parlamentarnog Odbora za nadzor javnih finansija. Na sednici je apsolutnom većinom usvojen predlog zastupnika Udružene levice Luke Meseca kojim se od vlade traži da osigura zakonsku podlogu forenzičkoj istrazi slovenačkog bankarskog sektora od 2010. godine naovamo. Postoji sumnja da je u sanaciji sektora koja je iznosila oko 5 milijardi evra potrošeno milijardu evra previše usled lažnih rezultata stres testova koji su finansijske rupu učinili većom od stvarne. Udružena levica traži i ostavku guvernera Banke Slovenije, Boštjana Jazbeca, prenosi Bilten.org.

Računovodstveno nepravilan prikaz stanja banaka poslužio je razvlašćivanju oko 100.000 malih vlasnika podređenih obveznica (obveznica podređenih tražbinama drugih emisija odnosno serija obveznica ili drugih dugova). Radilo se o uslovu Evropske centralne banke, kao i u slučaju kiparske krize 2013., kojim se državna pomoć bankama dopušta tek nakon razvlašćivanja privatnih vlasnika. “Prilagođivanjem” bilansa snižavala se vrednost banaka predviđenih za  proces privatizacije. Na primer, na sanaciju Nove kreditne banke Maribor je potrošeno oko milijardu evra javnog novca, a sad se ona prodaje za 250 miliona evra.

Podsetimo, o razlozima problema slovenačkog bankarskog sektora pisali smo u aprilu i tada izrazili sumnju u adekvatnost odrađenih stres testova: “Prvi korak prema formiranju loše banke bili su stres testovi krajem 2013. Proces ocenjivanja vrednosti nenaplativih kredita bio je u najmanju ruku sumnjiv. Za cenu od 20 milijuna evra, isplaćenih iz državnog budžeta, tri privatne agencije procenile su ukupnu vrednost nenaplativih kredita u 10 najvećih slovenačkih banaka već u nekoliko nedelja, skrivajući pritom od javnosti metode računanja vrednosti tih kredita. Na temelju pomalo katastrofičnog scenarija, nagoveštenog rezultatima stres testova, vlada je brzo odlučila pokrenuti lošu banku i ubrizgati 3 milijarde evra u dve najveće banke u državnom vlasništvu (NLB i NKBM) i dodatnih pola milijarde vura u dve manje privatne banke”, piše uredništvo Bilten.org

Vlada Srbije odbacila je u utorak ponudu američkog Esmarka za preuzimanje većinskog udela u Železari Smederevo, izjavio je u Beogradu premijer Aleksandar Vučić, prenosi Beta.

U 2014. godini lizing tržište Srbije je zabeležilo rast, te je za godinu dana sklopljeno 10.673 lizing ugovora čija je ukupna vrednost iznosila 280 miliona evra. To je povećanje od 4,7 procenata u odnosu na 2013. godinu kada je vrednost lizing ugovora iznosila 12,5 miliona evra manje. Najveće interesovanje za lizing i prošle godine je vladalo među malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a među njima posebno su dominirale kompanije čija je delatnost saobraćaj i informisanje, trgovina na veliko i malo, proizvodna delatnost, kao i građevinski sektor i poljoprivredni proizvođači.

Velike aviokompanije su zbog ekonomske krize i konkurencije niskotarifnih kompanija, koje i sendviče naplaćuju, na kratkim letovima počele da štede na obrocima za putnike. Međutim, u poslovnoj i prvoj klasi utrkuju se da udovolje zahtevnim putnicima i za to su spremne da angažuju prvoklasne kuvare i potroše mnogo novca. Ishrana u avionima je ogromno tržiste, koje je konsultantska kuća Arčeri za strateški konsalting (Archery) procenila na 10 milijardi evra. Posluženje u oblacima ima i specifične izazove: hrana se priprema i do 24 časa pre konzumiranja, a stručnjaci ukazuju da se čulo ukusa na tim visinama menja.

Grad Bristol, koji će tokom 2015. biti evropska zelena prestonica, odlučio je da prvi u Velikoj Britaniji proglasi dva vrlo prometna javna mesta otvorenim prostorima bez duvana. Cilj ove inicijative jeste da se ljudi ohrabre da ne puše a deci omogući da se igraju na otvorenom bez duvanskog dima. Udruženje pušača je kritikovalo ovu akciju, istakavši da pušenjem na otvorenom nikom ne škode osim sebi.

Pušenje će biti proterano na inicijativu organizacije za javno zdravlje Smoukfri (Smokefree) sa trgova Milenijum i Enkor u blizini luke, na kojima će biti postavljeno više desetina panoa sa pozivom građanima da, na dobrovoljnoj bazi, ne puše.

„Nadamo se da će to ohrabriti ljude da ne puše i podstaći pušače da ugase cigarete“, rekla je za list Gardijan (The Guardian) zamenica direktora ogranka Smoukfrija za jugozapadnu Englesku Kejt Najt (Kate Knight).

„Na centralnim trgovima gradova često se igraju deca a ovaj pilot projekat će im ponuditi okruženje bez cigarete“, rekla je direktorka Smoukfrija Fiona Endrus (Andrews) za britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).

Direktor udruženja za prava pušača Forest Sajmon Klark (Simon Clark) osudio je ovu inicijativu. „Pušenje na otvorenom nikome ne škodi osim onima koji puše a to je njihov izbor“, rekao je Klark, preneo je Gardijan.

Bristol, koji je sa 400.000 stanovnika šesti po veličini grad u Velikoj Britaniji, izabran je za evropsku zelenu prestonicu u 2015. godini, što predstavlja vrstu nagrade u EU za napore u oblasti zaštite životne sredine.

U izveštaju, objavljenom u oktobru prošle godine, koji je pripremljen na zahtev londonskih vlasti, preporučuje se zabrana pušenja u parkovima i nekim trgovima u britanskom glavnom gradu.

Gadonačelnik Londona Boris DŽonson (Johnsona) je, međutim, odbacio takvu mogućnost za razilku od nekih gradovi, poput Njujorka i Hong Konga.

Izvor: AFP