Tag:

ekologija

Trenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godina

by bifadmin 15. децембар 2021.

Ukoliko zadrži sadašnji tempo pošumljavanja, Srbiji će da dostigne evropske standarde u ovoj oblasti biti potrebno oko 1.400 godina, kažu predstavnici Koalicije 27 koja okuplja organizacije civilnog društva iz oblasti ekologije. Poglavlje 27 u oblasti evrointegracija koje je Srbija nedavno otvorila odnosi se na zaštitu vazduha, vode, prirode, kao i na sprečavanje zagađenja.

„Zaštita prirode, kontrola lova, ribolova i šumarstva predstavljaju su važan deo Poglavlja 27. U Srbiji se na neadekvatan način upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima. To se finansira i od seče šuma, što je suprotno očuvanju prirode“, objašnjava Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Površine pod šumama u Srbiji su prema njenim rečima ispod proseka pošumljenosti u EU, gde je pod šumama 40 odsto teritorije, za razliku od naših 30 odsto. Ipak, Srbija se, kako dodaje, obavezala da joj 41% teritorije biti pod šumama.

Da bi to dostigli, prema tempu koji je naveden u Prostornom planu i prema kome je 2019. godine pošumljeno svega 600 hektara, trebaće nam preko 1.400 godina, napominje predstavnica BOŠ-a. Dodaje da je najveći deo naših šuma niskog kvaliteta, kao i da je to loše u ekonomskom smislu i u ekološkom smislu.

„U njima ne stanuju ugrožene vrste životinja i one ne utiču na stabilnost zemljišta. Jedan od najvećih problema je što se u Srbiji prečišćava veoma mali broj otpadnih voda, manje od 15%, to je poražavajuće“, objašnjava predstavnica BOŠ-a.

Drugi veliki problem kako dodaje je tretman svih vrsta otpada, o čemu nema pouzdane zvanične statistike. Pored toga treba rešavati probleme koje izazivaju buka, zagađenje vazduha.

Tu kako podseća živi preko tri miliona ljudi, što znači da polovina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh. Pored toga, u medijima se često može čuti da nam od šest do 15 hiljada ljudi prerano umre zbog zagađenog vazduha.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

15. децембар 2021. 0 komentar

Ekonomija

Kako očuvanju planete doprinose kompanije, a kako potrošači?

by bifadmin 19. октобар 2021.

Da li je dovoljno da na nekom proizvodu postoji oznaka ECO, 100% NATURAL ili 100 % BIO, da bismo bili sigurni da ćemo njegovom kupovinom učiniti nešto dobro za sebe i planetu? Koliko smo osvešćeni kao potrošači i da li treba više da razmišljamo o tome šta kupujemo?

Odgovor na ova pitanja nudi Energetski portal koji prenosi tvrdnje ekoloških aktivista da kada je reč o “zelenoj ekonomiji” nije sve tako kako izgleda i da svi mi kao pojedinci itekako imamo prava, prostor i obavezu da utičemo na tržište i kontrolišemo velike igrače.

Proizvodnja radi profita umesto radi zadovoljavanja potreba

Danas gotovo da nema velike kompanije kojoj na vrhu liste prioriteta nije očuvanje planete i koja ne odvaja deo svoje zarade za ozelenjavanje proizvodnje. Ipak, ekološki aktivisti misle da to nije dovoljno.

Milja Vuković, osnivačica Facebook grupe “Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Serbia”, jedna je od onih koji na velike korporacije gledaju kritički, ali se trudi da razume njihovo mesto u celini, svesna da u ovom istorijskom trenutku one imaju veliku odgovornost i da je vrlo važno da ubrzano počnu da menjaju svoje pristupe. A kao posvećena ekološka aktivistkinja, koja duboko veruje u građansku incijativu, ističe da je na nama građanima i zakonodavstvu da to zahtevamo, podržimo i pratimo. Za nju je ključni problem u tome što smo, bez obzira na sve zelene strategije, suštinski i dalje zaglavljeni u potrošačkom društvu koje nas je i dovelo do globalnog kolapsa.

„Kapitalistički konzumeristički pristup, koji velike korporacije predstavljaju, počiva na ideologiji konstantnog rasta. Takav pristup je neodrživ. Nije nikakvo rešenje da pređemo na zelenu ekonomiju ili regenerativnu poljoprivredu ako i dalje zadržavamo ideologiju konstantnog rasta. Jer, šta je, u stvari, zaista to što raste? Da li raste socijalna pravda, da li rastu ulaganja u obrazovanje i umetnost, da li imamo zdraviju životnu sredinu, da li su ljudi zdraviji i srećniji? Šta je to što u našim, savremenim društvima raste? Raste količina otpada, koji galopirajućim tempom uništava planetu, i raste profit, jer je ceo naš ljudski potencijal sveden na to da budemo potrošači”, kaže Milja Vuković i navodi slikovit primer: trenutno u svetu proizvodimo 120 odsto hrane potrebne da se ishrani stanovništvo planete, dok istovremeno bacamo istorijski nezapamćen procenat hrane – od 30 do 40 odsto. Drugim rečima, proizvodimo da bi bio ostvaren zacrtan profit kompanija, a ne da bi se ljudi nahranili.

Kako kompanije mogu da doprinesu očuvanju planete

Naravno, važna je i zelena strategija, da proizvodnja bude što više ekološka, da se čuva životna sredina, vodi računa o otpadu, više koristi čista energija, da ambalaža bude ekološka… Mnoge velike korporacije već su se preorijentisale na ovakve ciljeve, između ostalih i Nestlé koja je 2018. godine u svojoj proizvodnji koristila 34,5 odsto električne energije iz obnovljivih izvora.

„Kada je reč o Srbiji, sa EPS-om smo početkom 2019. godine potpisali ugovor o kupovini 100 odsto zelene energije iz hidroelektrana. Na taj način smo ovaj cilj lokalno već postigli”, ističe Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište, i dodaje da je njihova fabrika u Surčinu 2019. godine postala prva u Srbiji koja je postigla ambiciozni Zero Waste to Landfill cilj, što znači da ni gram otpada iz fabrike ne završava na deponijama, već se reciklira ili koristi u druge svrhe, dok se ostaci hrane koriste za proizvodnju organskog đubriva.

„Naravno, ne zaustavljamo se tu, već nastavljamo da smanjujemo potrošnju energije u fabrici i da menjamo pakovanja naših proizvoda, uvodeći reciklabilne materijale. Pitanje plastičnog otpada koji se ne reciklira i tako završava u našoj okolini, takođe je jedan od najvažnijih izazova sa kojima se svet suočava. Zato se Nestlé obavezao da će do 2025. godine 10 odsto ambalaže proizvedene u kompaniji biti reciklabilno i da će u istom periodu smanjiti upotrebu devičanske plastike za jednu trećinu. Dosadašnjim ulaganjima, uspeli smo da 87 odsto naše ukupne ambalaže i 66 odsto plastične ambalaže učinimo reciklabilnim. Na ovom našem zelenom putu, nastavljamo da investiramo u nove tehnologije i temeljne promene naših proizvoda i poslovanja širom sveta”, kaže ona.

Šta obični građani mogu da urade

Iako je ovakav korporativni pristup nešto za šta se aktivno zalaže, Milja Vuković napominje da je neophodno da kao potrošači i građani ispratimo sve ove procese i da, ako smo ekološki osvešćeni, kupujemo sa kritičkom distancom.

„Kao upućeni kupci možemo da podržimo one proizvode koji imaju ekodizajn ambalaže, a to su goli proizvodi. To znači da su bez ambalaže, ili da je ambalaža napravljena od reciklabilnih materijala, materijala iz obnovljivih izvora… Potrebno je da znamo i pratimo u kolikom procentu se taj konkretni materijal u našoj zemlji zaista i prikuplja i reciklira, u suprotnom, on opet samo završava na deponiji, bez obzira na teoretsku mogućnost njegove reciklaže”, kaže ona i dodaje da se to isto odnosi i na upotrebu zelene energije, tačnije, da kao građani treba da zahtevamo transparentnost procesa proizvodnje i prodaje ove energije.

Jovana Canić

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Foto: Pixabay

19. октобар 2021. 0 komentar

IT i nauka

U Kini predstavljen električni automobil koji prečišćava vazduh

by bifadmin 26. април 2021.

Kao da električni automobili nisu sami po sebi dovoljno ekološki, Hedervik studio dizajnirao je novi koncept električnog vozila koje prečišćava vazduh, prenosi Energetski portal.

Pomenuti studio bavi se inovativnim dizajnom održivih, ekoloških i prilagodljivih rešenja, a osim zapanjujućih zgrada i objekata na javnim površinama, svom bogatom portfoliju sada mogu dodati i električni automobil. Njegovu masovnu proizvodnju kineski brend IM Motors trebalo bi da započne 2023. godine.

Kako auto pročišćava vazduh?

Tvorcima ovog modela nije bilo dovoljno da stvore bilo kakav električni automobil već su želeli auto koji čini nešto korisno za životnu sredinu, pa je otuda njihov prvenac pravi vazdušni filter na četiri točka.

Koncept Aira, kako su ga nazvali njegovi tvorci, po prvi put je predstavljen na sajmu automobila „Šangaj Motor Šou“.

Ovaj model biće opremljen najmodernijim HEPA filterom koji će koristiti protok vazduha kroz vozilo u pokretu i tako prečišćavati vazduh. HEPA filter karakteriše visoka efikasnost u prečišćavanju PM10 i PM2,5 čestica, polena, prašine i neprijatnih mirisa koristeći najnoviju tehnologiju i aktivni ugalj, a filter integrisan u Airo biće idealan za prečišćavanje izduvnih gasova drugih vozila.

Pored toga što Airo ne zagađuje okolinu i uz to prečišćava vazduh, ovaj model ima i niz drugih novina koje su ga učinile pravom atrakcijom na sajmu automobila.

Prednja sedišta moguće je rotirati za 360 stepeni, a podesiv je i sto idealan za porodični ručak ili jednostavno partiju karata tokom putovanja. Ukoliko put potraje, možete i da odspavate jer će se sedišta transformisati u udoban krevet za dvoje.

Milena Maglovski

Izvor: Energetski portal

Foto: Pixabay

26. април 2021. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

Rebalansom budžeta sredstva za ekologiju uvećana skoro tri puta

by bifadmin 23. април 2021.

Pomoćnik ministra finansija Srbije za Sektor za finansijski sistem Ognjen Popović izjavio je danas da su rebalansom budžeta za ovu godina sredstva za ekologiju uvećana skoro tri puta, sa osam na 24 milijarde dinara, odnosno tri puta više nego prethodnog puta.

„Sada smo fokusirani na realne domete i projekte, i tu govorimo o povećanju budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine za četiri milijarde dinara. Ali, možda je još važnije – 12,1 milijarda dinara, koliko je dodatno opredeljeno za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i što se odnosi na konkretne projekte“, kazao je Popović, koji je sa savetnicom ministra Anom Jović učestvovao na konferenciji „Zelene finansije – zelena i slobodna ekonomija“.

Precizirao je da se misli na izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, pogonima za prečišćavanje otpadnih voda na 76 lokacija u 65 lokalnih samouprava, izgradnji više od 5.000 kilometara kanalizacione mreže, saopštilo je ministarstvo.

On je na panelu „Monetarna i fiskalna politika na čelu zelenog i digitalnog oporavka i rasta zdrave ekonomije“, na konferenciji u organizaciji Adrija medija grupe, napomenuo da su ovi projekti i aktivnosti deo šireg paketa „Srbija 2025“.

Globalni fondovi već imaju obavezne limite za ulaganje

Objasnio je i da globalni fondovi već imaju obavezne limite za ulaganje u zelene obveznice i ekološki održive projekte i da specijalnizovani fondovi, koji se bave ovom vrstom ulaganja nastaju gotovo na nedeljnom nivou.

„Кonačno smo dali Republici Srbiji portfolio projekata koje možemo da kvalifikujemo kao zelene i samim tim, oni su zapravo otvorili vrata, pored svih ostalih aktivnosti koje ne možemo da ne pomenemo, a to je očuvanje makroekonomske stabilnosti, rast kreditnog rejtinga u kriznom periodu, jaka i stabilna monetarna politika – sve to zajedno otvara vrata za našu zemlju da već ove godine potencijalno izađe na tržište zelenih obveznica“, rekao je Popović i dodao da Srbija sada ima kapacitete i finansijsku snagu da može da se uključi u to tržište.

Posebno je naglasio da se radi na razvoju tržišta kapitala, jer je to po njemu ključ za stope rasta od sedam, osam odsto.

Napomenuo je da se radi na izradi strategije tržišta kapitala, što investitorima, bankama i institucijama treba da pokaže jasan i transparentan put napred.

Objasnio je da to tržište može da funkcioniše i da postoji potencijal za eksplozivan rast, ali uz postojanje okvira koji omogućava pristup pravim finansijskim elementima i alternativama.

Podsetio je da je Zakon o digitalnoj imovini otvorio put da se lakše učestvuje na tržištu kapitala, kao i da korisnici takvog oblika finansiranja shvate da su predviđeni određeni benefiti.

„Firme koje u Srbiji pristupe sredstvima koje su stekli kroz kriptovalute, ako ih ulože u kapital kompanije koju osnivaju u Srbiji ili ako žele dalje da razvijaju svoje poslovanje, imaće poreske olakšice. Jasna je naša intencija da želimo da podstaknemo domaći i strani kapital, da omogućimo rast u svakom koraku njihovog razvoja“, rekao je on i pozvao domaće i strane kompanije da iskoriste pogodnosti koje su im omogućene.

Siva ekonomija sprečava izgradnju nove infrastrukture

Savetnica ministra Ana Jović učestvovala je na panelu „Siva ekonomija sprečava izgradnju nove infrastrukture za ekonomski oporavak“ i naglasila da je učinjen značajan korak na podizanju svesti građana po tom pitanju, ali i u regulatornom smislu, što bi trebao da doprinese daljem smanjenju njenog učešća u redovnim tokovima.

„Ovaj problem Vlada Srbije je prepoznala i formirala Кoordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije još 2015. godine, kojim predsedava ministar finansija. Napravljen je nacionalni program i akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije, a trenutno se sa NALED-om pripremaju novi. Aktivnosti koje su predviđene akcionim planom sprovedene su više od 70 odsto“, objasnila je ona.

Napomenula je da je prioritet smanjenje fiskalnog opterećenja rada, zbog visine poreskog opterećenja, koje pojedine gura su sivu zonu.

Jović je istakla da je prioritet i rad na reformi Poreske uprave, kao i kroz zakonsku regulativu i podsetila da je jedan od najznačajnijih zakona koji utiču na smanjenje sive ekonomije Zakon o fiskalizaciji, čija se primena očekuje od 2022. godine.

„Ideja je da se fiskalizacija zasniva na onlajn režimu koji omogućava dostavljanje podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi u realnom vremenu“, rekla je ona i dodala da se uvode nove fiskalne kase, kao i će obuhvat privrednih subjekata biti povećan i poboljšana kontrola.

Jović je navela da je u skupštinskoj proceduri i Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, koji će dodatno uticati na smanjenje sive ekonomije.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

23. април 2021. 0 komentar

Zabava

Kašmirski šalovi koje posle nošenja možete i da zasadite

by bifadmin 22. децембар 2020.

Ukoliko želite da „pratite modu“ ali i da u isto vreme budete ekološki osvešćeni, onda su biorazgradivi kašmirski šalovi pravo rešenje za vas. Njihovo odlaganje uopšte ne zagađuje zemjište, šta više, čini ga plodnijim.

Grupa žena iz britanske zanatske radionice Botanical Inks i tekstilne kompanije Bristol Weaving Mill osmislila je veoma specifične kašmirske šalove. Naime, posle uspešno realizovane crowdfunding kampanje za prikupljanje sredstava, one su počele da na održiv način gaje kašmir, te da proizvode šalove od njega.

Kašmir se inače proizvodi od vune specijalnih vrsta koza. Pomenute preduzetnice gaje ove koze na velikoj površini, u netaknutoj prirodi, gde te životinje mogu slobodno da se kreću i napasaju.

Vuna se sa njih skida češljem a potom se obrađuje na tradicionalan način – korišćenjem starih boja koje su se u ovoj zemlji vekovima upotrebljavale za farbanje tekstila, i koje nisu štetne po okolinu.

Ono što njihovu priču čini posebnom je podatak da biorazgradivi kašmirski šalovi ne sadrže u sebi nijedan veštački materijal, kao i da su puni nutrijenata, pa se, pošto ih vlasnici i vlasnice odbace, mogu i zasaditi u zemlju. U njoj postaju hrana za biljke a indirektno i za životinje. Tako se donekle hrane i koze na njihovoj farmi.

Izvor: Euronews

Foto: StockSnap, Pixabay

22. децембар 2020. 0 komentar

B&F Plus Politika i društvo

Ilegalna trgovina drvetom i meka ruka zakona

by bifadmin 18. децембар 2020.

U ilegalnoj trgovini drvetom se godišnje “obrne” 152 milijarde dolara, što je čini najisplativijom granom ekološkog kriminala. Upravo ovaj biznis uzrok je 90 odsto deforestacije tropskih šuma u pojedinim zemljama, a pošto se njime bave moćne kriminalne grupe, odgovoran je i za pojedinačna ubistva ali i za finansiranje terorizma. I to ne samo u Brazilu, kako mnogi misle, već u celom svetu, što znači – i u našem komšiluku.

Veći deo drvenog nameštaja u kućama širom sveta sadrži u sebi bar neki deo ilegalno isečenih stabala, upozorava Interpol. Ova stabla seku i distribuiraju kriminalne grupe koje se povezuju sa brojnim ubistvima i trgovinom oružjem, stoji u poslednjem izveštaju ove međunarodne organizacije.

Posledice njihovog delovanja su višestruke – ekonomske, ekološke i društvene. Ekološke su mahom poznate široj javnosti, a tiču se uništavanja ekosistema i uticaja na klimatske promene. Od ekonomskih posledica je najslikovitiji podatak da ilegalna seča stabala na javnom zemljištu uzrokuje gubitke u državnoj imovini i prihodima u visini od 10 milijardi dolara godišnje na globalnom nivou.

Ali, manje se zna o društvenim posledicama, odnosno o sukobima u pošumljenim regionima, gde se maltene vode ratovi podzemlja oko teritorije. Osim što se ubijaju međusobno, ovi kriminalci ne štede ni „civile“, ponajviše one koji se bave ekologijom. Tako je prema podacima Global Witness-a, neprofitne organizacije koja izveštava o korupciji i zloupotrebama iz oblasti ekologije, između 2002. i 2014. godine ubijeno više od 950 ljudi koji su se bavili zaštitom šuma, pretežno šumskih rendžera, aktivista i autohtonog stanovništva.

Šume seku i kriminalci, ali i obični građani

Osim za seču, ubistva i prevoz drveta, kriminalci imaju i dobro razrađene šeme za pranje novca, ali i visokotehnološki kriminal. Oni se povremeno bave i hakovanjem zvaničnih državnih vebsajtova u cilju lažiranja dozvola za seču drveća. Kod nas doduše to još nije slučaj jer država šakom i kapom deli i drveće i reke i ostala prirodna dobra. No, Srbija je i dalje, ma koliko bila popustljiva prema pojedinačnim investitorima, “malo dete” u ovoj disciplini. Prema procenama ekoloških organizacija, više od polovine ilegalno posečenih stabala dolazi iz Amazonije, Centralne Afrike, Jugoistočne Azije i Rusije. Najpopularnije je, ipak, seći tropske šume u kojima raste veoma kvalitetno drvo, te su one trenutno i najugroženije.

Najpoznatiji primer uništavanja šuma jeste upravo onaj iz Brazila. Amazon je u prošloj godini imao samo 80,5 odsto pošumljenih površina u odnosu na brojke iz sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, posečena je petina ove šume. Amazon je inače jedan od najvrednijih resursa koje imamo za borbu protiv klimatskih promena. Zato se i naziva “plućima sveta”.

Međutim, osim kriminalaca, ovu šumu krči bukvalno ko stigne. I onaj ko želi da od nje napravi poljoprivredno zemljište za napasanje stoke ili za uzgoj određenih kultura, i onaj ko smatra da baš tu treba da prolazi neki put, i onaj kome treba drvo da bi izgradio neki objekat u svom dvorištu… Među običnim građanima najviše je onih koji šumu krče za potrebe poljoprivrede i to – podmetanjem požara. Za pomenute požare mnogi krive predsednika Žaira Bolsonara, međutim za sada nema dokaza o njegovoj povezanosti sa istima, osim što ih on lično ne osuđuje pa se stiče utisak da će na ovakav način raskrčavanja šuma država žmuriti. A sve zbog kupovine socijalnog mira.

I Evropa u problemu

Za većinu naših čitalaca je prva asocijacija na ilegalnu seču drveća verovatno Amazon, međutim ona se dešava svuda u svetu, pa i u Evropi. Primera radi, šumski pojasevi na Karpatima su veoma ugroženi ovom aktivnošću. Tamošnje stanovništvo već godinama unazad trpi ozbiljne posledice deforestacije, koji ugrožavaju i ekonomiju ali i ljudske živote.

Ukrajina je u poslednjih nekoliko godina doživela više velikih poplava zato što nije bilo dovoljno drveća da apsorbuje padavine. Karpatski ekosistem je tamo već značajno ugrožen, tako da neke životinjske vrste masovno migriraju.

Rumunski deo Karpata je takođe desetkovan zahvaljujući kombinaciji moćnika koji imaju interes u krčenju šuma i korupcije na državnom nivou koja im to omogućava. Zastrašujuć je podatak da su te šume izašle netaknute iz poslednjeg ledenog doba na planeti ali im to ovaj put neće uspeti, zbog organizovanog kriminala. Pripadnici kriminalnih klanova i u Rumuniji ubijaju šumske rendžere i druge osobe koje im se suprotstavljaju u namerama da zarade “brzu lovu”.

U našoj zemlji se pak ilegalno krčenje šuma ne dovodi u vezu sa mafijom, već sa – građanima kojima je potreban ogrev i ponekim privatnim investitorom. Samo u prvih pet meseci ove godine, prema podacima kojima raspolažu “Srbijašume”, bespravno je posečeno 2.613 kubika drveta u državnim šumama, a ako se zna da kubni metar drva za ogrev košta najmanje 5.000 dinara, Srbija je od početka godine do kraja maja izgubila oko 111.000 evra.

Zašto je tako teško boriti se protiv ilegalne trgovine drvećem?

Za početak, zato što na komadu drveta ne piše gde je ono posečeno. Kriminalci imaju svoje načine da ga preprodaju više puta kako bi se izgubio trag njegovog porekla.

Možda bi, kažu stručnjaci, bilo efikasnije boriti se protiv seče na licu mesta, ali ni to nije jednostavno, što pokazuje primer iz Brazila. Naime, uprkos ogromnom broju čuvara reda koji redovno patroliraju Amazonijom, kriminalci uvek uspevaju da se dokopaju velike količine drveta i da najčešće za to nedelo prođu bez kazne.

Oni rade uglavnom noću, dobro organizovani, kamuflirani i sa modernom opremom. Dojavljuju jedni drugima kuda se kreću čuvari šume, pa “operišu” na mestima koja nisu pod njihovim nadzorom. Kada odvezu ogromne količine drveta u pilane, često potkupljuju lokalne birokrate koje im izdaju dokumente o legalnom poreklu drveta. Zato su policiji često vezane ruke, ponekad čak i u bukvalnom smislu, kada se njenih pripadnika dokopaju kriminalci.

Finansiranje terorizma

Interpol je baš iz svih ovih razloga 2010. godine uspostavio Program za zaštitu životne sredine. Ove nedelje on slavi deceniju postojanja. U početku se bavio pojedincima koji su se bavili sečom stabala ali se posle nekog vremena okrenuo organizovanom kriminalu. Interpolovi stručnjaci utvrdili su da je u pitanju prava mafija, koja ima veoma kompleksnu organizacionu strukturu, i da je zato teško doskočiti joj.

Osim toga, ovaj vid kriminala donosi i veoma veliku zaradu, kojom je moguće i “častiti” pojedine političare. Primera radi, trenutno je na globalnom nivou najtraženije palisandrovo drvo koje se nabavlja u Južnoj Americi i Južnoj Aziji. Od seče ovog drveta do njegove pojave na tržištu vrednost mu se uvećava za neverovatnih 700 puta. Kvalitetno palisandrovo drvo može dostići i cenu od 50.000 dolara po kubnom metru. A kada se ilegalno seče, onda je sirovina – džabe. Dakle, samo treba uložiti u radnu snagu koja će ga poseći i prevoz na željenu destinaciju, i eventualno u nekog potkupljivog lokalnog birokratu.

Zato se u ovaj biznis rado uključuju razne terosističke i kriminalne grupe, kako bi obezbedile finansiranje svojih drugih aktivnosti. Prema Interpolovim podacima, terorističkoj grupi Al-Šabab koja je izvela nekoliko izuzetno nasilnih napada u Somaliji i Keniji je ovo jedan od glavnih izvora prihoda.

Foto: Pixabay

18. децембар 2020. 0 komentar

Ekonomija

Da li je bambus najefikasnije ekološko rešenje za proizvodnju odeće?

by bifadmin 1. децембар 2020.

Proizvodnja odeće u značajnoj meri doprinosi zagađenju planete pa se zato sve više insistira na prirodnim materijalima. Jedan od sve popularnijih je bambus. Ali, ni on nije uvek i svuda u potpunosti ekološki materijal.

Sudeći prema UN, prilikom proizvodnje odeće troši se više energije nego što uspeju da je utroše celokupna avijacija i industrija trasporta preko vode. Odeća je odgovorna za emisiju 10 odsto štetnih gasova na planeti.

Kao jedno od rešenja za ovaj ekološki problem pominju se prirodni materijali, koji se prave od raznih biljaka počev od kaktusa pa sve do bambusa. Potonji se smatra najzelenijim rešenjem ali pitanje je koliko je zapravo i njegova proizvodnja ekološka.

Uzgoj bambusa to svakako jeste. Ov biljka ne zahteva velike količine vode, niti pesticida i đubriva. Veoma je korisna za planetu i život na njoj jer ispušta 35 odsto kiseonika više od drugih biljaka njene veličine. A kada se pokupi, može se koristiti za proizvodnju različite robe – kuća, ambalaže, pelena, odeće…

Međutim, kako kažu stručnjaci, treba imati u vidu i da se zbog rasta popularnosti bambusa u modnoj industriji raskrčuju viševekovne šume, što svakako ne doprinosi mnogo očuvanju planete.

Obrada bambusa

Takođe, treba voditi računa i o samom načinu proizvodnje materijala od bambusa. Najisplativije je proizvoditi ga uz pomoć hemikalija koje su štetne za ljude i okolinu. A ono što je isplativo je najčešće i prvi izbor proizvođača.

Kada se bambus obrađuje hemijski, u prirodi završava više opasnih hemikalija. I to ne samo u zemljištu već i u vodotokovima, što može izazvati brojne bolesti stanovništva, među kojima je i rak. To je posebno vidljivo u siromašnim zemljama u kojima su slabije razvijeni mehanizmi zaštite životne sredine.

Osim toga, proizvod koji se takvom obradom dobija je materijal koji se karakteriše kao viskoza ili nešto što se prodaje pod markom “napravljeno od organskih materijala”. A da bi se zaslužila ova oznaka dovoljno je da materijal ima samo 10 odsto organskog bambusa u sebi, dok su za ostalo korišćene hemikalije i veštački materijali.

To naravno ne mora nužno biti ovako. Zato je evropska ekološka kampanja Dirty Fashion izdala smernice kako proizvoditi ovakve materijale da budu što kvalitetniji ali da u isto vreme uzrokuju što manje zagađenje životnog okruženja. Možete ih pronaći na ovoj stranici.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

1. децембар 2020. 0 komentar

Zabava

Live Aid za klimu

by bifadmin 22. новембар 2020.

Ako ih u tome ne spreči korona, naredne godine bi moglo biti održano mnoštvo simultanih koncerata po ugledu na Live Aid, ali sa drugim ciljem – zaštitom životne sredine.

Tri i po decenije prošle su od koncerta Live Aid održanog na Vembli stadionu u Londonu i Džon F. Kenedi stadionu u Filadelfiji. Najveći rok muzičari, uključujući i Kvin posle kojeg su telefoni za donacije zvonili bez prekida, nastupali su pred brojnom publikom na stadionima ali i pred TV ekranima, kako bi prikupili novac za pomoć siromašnoj Etiopiji. Procenjuje se da je prikupljeno oko 150 miliona funti donacija.

Mnogi smatraju da je ovakav spektakl neponovljiv. Jedan od razloga za to je činjenica da više nema takvih muzičkih veličina kakve su nastupale na Vembliju, a drugi da se sada donacije uplaćuju na razne načine, za razne projekte, i u toj kakofoniji humanitarnih akcija teško je fokusirati se na jednu.

To međutim nije obeshrabrilo grupu mladih ekoloških aktivista Fridays for Future u nameri da organizuje Live Aid za 21. vek. Oni, zajedno sa umetnicima i naučnicima, planiraju održavanje simultanih koncerata u čak 40 zemalja. Ovaj događaj nosi naziv Climate Live i planiran je za 24. april 2021. godine.

“Domaćini” koncerta biće mlada aktivistkinja Greta Tunberg, supermodel Junis Olumide, indi rok bend Vombats i aktivista Džek Haris. Oni su saglasni u tvrdnji da nam ponestaje vremena da sačuvamo planetu, te da zato moramo učiniti ekstra napore.

Organizatori ovog događaja poručuju da je 2021. godina ključna za akciju na polju zaštite životne sredine budući da će tokom nje države širom sveta obnoviti svoja klimatska obećanja na COP26 konferenciji. Zato žele da izvrše pritisak na političare, kako bi uradili više nego što su planirali.

Izvor: Euronews

Foto: Squelle, Wikipedia

22. новембар 2020. 0 komentar

Novi brojevi

Biznis & finansije 177: PWC lista 100 najvećih kompanija u svetu – Prilagođavanje u vreme neizvesnosti

by bifadmin 15. септембар 2020.

Posle pada vrednosti najvećih 100 kompanija u svetu u prvom talasu pandemije, njihova ukupna tržišna kapitalizacija povećala se u junu 2020. godine za 17% u odnosu na mart, ali je i dalje niža za 1% u poređenju sa decembrom 2019. godine, pokazuje najnoviji, junski izveštaj revizorsko-konsultantske kompanije PwC „Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije“. Oporavak su zabeležila preduzeća u Kini, kao i u SAD gde su rastu tržišne kapitalizacije doprinele američke tehnološke kompanije, dok onima iz Evrope i ostatka sveta to nije pošlo za rukom. Kompanije koje posluju u sektoru usluga usmerenih na potrošače, u industriji i sektoru prerade sirovina nadmašile su industrijske pokazatelje, a skroman rast tržišne kapitalizacije zabeležio je finansijski sektor, kao i korporacije u oblasti nafte i gasa.

Periskop

8. REKORDNA GRADNJA MORSKIH VETROELEKTRANA UPRKOS KRIZI: Dohujalo s vihorom
Nekada se za neuspele poslovne poduhvate govorilo da je to „bacanje para u vetar“, a sada su, usred korona krize, ulaganja u morske vetroelektrane potukla sve rekorde. One se promovišu i kao mogućnost za masovno zapošljavanje u vreme masovnih otpuštanja.

10. ULAGANJA EVROPSKIH PREDUZEĆA U ENERGETSKU EFIKASNOST: Kratkoročna i dalekovida ušteda
Velike evropske kompanije ulažu gotovo dvostruko više u poboljšanje energetske efikasnosti u odnosu na mala i srednja preduzeća, koja često ova ulaganja vide kao dodatno opterećenje na već ugroženu likvidnost. Sve veći značaj ekološkog učinka investicija prilikom odobravanja kredita, kao i potreba da se u aktuelnoj krizi proizvodni lanci relociraju u zemlje iz bliskog okruženja, mogu biti podsticaj za manje firme da promene svoj pristup štednji energije.

14. FENOMEN GLOBALNOG USPONA INDIJSKIH MENADŽERA: Bivša kolonija izvozi direktore na Zapad
Dok se Kinezi koji žive na Zapadu sumnjiče za špijunažu u korist domovine, njihovi rivali iz Indije zauzimaju sve istaknutije funkcije u svetskom poslovanju.

Biznis

16. DA LI JE TRENUTNA KRIZA POGODNA ZA NEPRIJATELJSKA PREUZIMANJA: U Srbiji smo mirni, jer malo toga je ostalo da se preuzme
U najrazvijenijim privredama javno upozoravaju na opasnosti od neprijateljskih preuizimanja u aktuelnoj krizi, naročito kompanija u strateški važnim industrijama. U regionu i Srbiji teško da će biti značajnijih preuzimanja, bilo da su prijateljska ili neprijateljska, delom i zbog toga što je već sve što je imalo da se preuzme – preuzeto.

18. TRŽIŠTE POSLOVNOG PROSTORA U VREME MASOVNOG RADA OD KUĆE: Kancelarije na prekretnici – biti ili ne biti
Mesečni izdaci za 50 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta, kreću se od 375 do 1.700 evra. Procenjuje se da je zbog posledica pandemije tražnja za poslovnim prostorom pala za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se nakon ukidanja vanrednog stanja tržište donekle aktiviralo. Dugoročnije prognoze niko ne želi da daje, dok su predviđanja u svetu o daljoj sudbini kancelarija shodno učincima rada od kuće na poslovanje – potpuno oprečna.

22. PROIZVODNJA U VOJVODINI IZVAN POLJOPRIVREDE: Tiha voda breg roni
Vojvodina je svima poznata kao „žitnica Srbije“, ali u njenom izvozu preovlađuje prerađivačka industrija, sa velikim brojem domaćih inovativnih firmi koje su bez mnogo pompe u javnosti osvojile ne samo domaće, već i strana tržišta. Neke od njih su se veoma brzo snašle i u aktuelnoj krizi, a pojedine su čak povećale izvoz i zaposlenost.

24. BLEKBERI – USPON I PAD PRVOG PAMETNOG TELEFONA: Put (bez) povratka
Nekada prestižni Blekberi telefoni otišli su krajem avgusta u istoriju. Kanadska kompanija koja je proizvela prvi pametni telefon na svetu i u trenutku njegove najveće slave držala 20 odsto globalnog tržišta mobilnih telefona, svela je svoje tržišno učešće na nulu. Iako sada jedan američki startap najavljuje „reinkarnaciju“ ovog telefona, to ne garantuje da će nova verzija doživeti uspeh prethodnika, jer su se okolnosti na tržištu u međuvremenu bitno promenile.

Finansije

26. ŠTA GOVORI ISTORIJSKI NAJVIŠA CENA ZLATA: Stimulansi na steroidima
Posle nezabeleženih fiskalnih i monetarnih stimulansa koje su preduzele države i njihove centralne banke u nastojanju da suzbiju posledice pandemije, zlato je premašilo rekordnu vrednost iz prethodne krize, pretvorivši ovo defanzivno ulaganje u natprosečan prinos.

30. ZAHTEV PRIVREDNIKA DA PLAĆAJU PDV PO REALIZOVANOJ FAKTURI: Bolna tema za svakog ministra finansija
Aktuelni zahtev privrednika da im se omogući plaćanje PDV-a tek kada naplate sopstvena potraživanja koja sve više kasne zbog krize izazvane pandemijom – nije novost. Ovaj zahtev je postavljan i ranije, ali nije bio „omiljen“ ni u jednoj vladi, jer taj porez čini četvrtinu ukupnih budžetskih i polovinu poreskih prihoda. Zato u nekim privrednim udruženjima smatraju da je u vreme krize koja pustoši i državni budžet, jednostavnije rešenje i za male firme i za državu formiranje fonda za bržu isplatu dobavljača izvoznih kompanija.

32. ŠTETA PO OPŠTINSKE BUDŽETE ZBOG OTKAZIVANJA LOKALNIH MENIFESTACIJA: Korona presudila prvoj harmonici, Nušiću, krompirijadi…
Otkazivanje lokalnih manifestacija negativno će uticati na ugostiteljski promet i prateće uslužne delatnosti, ali i na opštinske budžete. Već sada je vidljivo da će lokalne kase biti uskraćene za desetine miliona dinara prihoda, a gubici će se preciznije utvrditi posle rebalansa budžeta, za koji su u opštinama i gradovima sigurni da sledi uskoro.

34. SLUČAJ „WIRECARD“ – FINANSIJSKI „DOSIJE X“: Svi se sada prave da su vanzemaljci
Pranje ruku, tako popularno u vreme korone, predstavlja glavnu aktivnost i u raspletu skandala koji je izbio nakon bankrota nemačke finteh kompanije „Wirecard“. Kako to već biva, sada ispada da su o ovoj „najvećoj finansijskoj bruci u istoriji Nemačke“, čije su razmere tolike da se u istraživanje uključila i Evropska komisija – svi sve znali od početka. Samo su se pravili da ne znaju šta se „iza brda valja“ u firmi za koju se ispostavlja da tokom dvadeset godina nije radila ništa drugo osim sumnjivih poslova.

Temat – PWC lista 100 najvećih kompanija u svetu: Prilagođavanje u vreme neizvesnosti

37. PREGLED TRŽIŠTA
38. PEGLED PO REGIONIMA
41. PREGLED PRIVREDNIH SEKTORA
44. TABELE – Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije

Intervju

50. ZLATA VUKSANOVIĆ-MACURA, ARHITEKTICA: Nelegalna gradnja je i kroz istoriju bila čuvar socijalnog mira
Beograd je uvek bio doseljenički grad i uvećavao se brže od sprovođenja urbanističkih planova. Vlasti su se menjale, ali se rešavanje stambenih problema siromašnih u dobroj meri oslanjalo na zatvaranje očiju pred nelegalnom gradnjom, kako bi se sačuvao socijalni mir. Politici socijalnog stanovanja se ozbiljnije pristupilo tek u vreme socijalizma, a danas se ovaj problem rešava samo sporadično. Nelegalna gradnja više nije samo posledica siromaštva, već država zatvara oči i pred nelegalnim objektima koji su vrlo luksuzni i profitabilni, kaže Zlata Vuksanović-Macura, arhitektica koja se bavi proučavanjem socijalnog stanovanja. Njene knjige „San o gradu“ i „Život na ivici“ sadrže brojne podatke koji su poslužili i scenografima poznate serije „Senke nad Balkanom“.

Skener

54. URBANO-RURALNE VEZE KAO PREDUSLOV PODMLAĐIVANJA SELA: Kako smanjiti ruralno propadanje i siromaštvo u gradu
Iskustva iz sveta pokazuju da ako razvojne strategije uspeju da izbegnu tzv. gradsku pristrasnost i ako se kreiraju politike i investicije koje su usmerene na funkcionalne teritorije koje integrišu gradove i njihova ruralna okruženja, mogu rezultirati dvostrukom korišću: smanjenjem ruralnog propadanja i smanjenjem siromaštva u gradu.

56. IZ SELA U NAUKU: Motika gradi karakter, ali i naučnika
Pojedini naučnici Instututa Biosens u Novom Sadu koji se bave multidisciplinarnim istraživanjima za poljoprivredu budućnosti, odrasli su uz seoske poslove. Znanje, upornost i radne navike koje su tako stekli pokazali su se korisnim za njihov kasniji istraživački rad. Neki su rado pomagali odraslima, a bilo je i „mrzovoljnih“ koji su stalno zapomagali – kad porastem nikada se neću baviti poljoprivredom! I sad rade projekte za pametnu poljoprivredu.

58. PREPRODAJA IZGUBLJENOG PRTLJAGA: Bizarni monopolista
Firma iz malog američkog grada je od sklepane nelegalne barake izrasla u monopolistu na tržištu preprodaje izgubljenog prtljaga. Samo prošle godine, pre nego što je korona opustošila i njen magacin, radnju je posetilo više od milion kupaca iz celog sveta. U ponudi su bile i „sitnice“ poput platinastog sata marke „Roleks“, vrednog 64.000 dolara.

62. EGZODUS IZ VELIKIH GRADOVA: Neodoljivi šarm periferije
Veliki urbani centri zbog pandemije izgubili su svoju privlačnost, kako za firme tako i za zaposlene. Nakon što su bogati još na početku pandemije spakovali kofere i na neodređeno vrijeme zbrisali u izolovane vikendice, gradove je sada počela napuštati i dobrostojeća srednja klasa, ali i mladi koji su se doseljavali zbog posla, a sada se iseljavaju nazad – roditeljima koji su ostali živjeti u manjim sredinama.

Nove tehnologije

64. UNICEF-OVI PROGRAMI ZA PODRŠKU INOVACIJAMA: Srpske kompanije imaju dobre ideje, ali im nedostaje razrada
Dečiji fond Ujedinjenih nacija već godinama raspisuje konkurse za podršku inovativnim kompanijama u razvoju novih tehnologija koje će doprineti unapređenju životnih uslova dece širom sveta. Nedavno je vršački startap Propter prošao na jednom takvom konkursu i sada, uz stručnu i finansijsku pomoć UNICEF-a, radi na razvoju platforme za korišćenje virtuelne i proširene realnosti u nastavi. “I ostale domaće kompanije koje kod nas apliciraju imaju zaista dobre ideje, ali često im nedostaju razvijeni prototipi i inicijalni rezultati njihovog korišćenja“, kaže za B&F Vladimir Trkulja, konsultant UNICEF-a za inovacije.

Nauka

66. ZAJEDNIŠTVO KAO LEK ZA SPREČAVANJE BOLESTI: Misterija Rozeta
Bolesti srca i danas su vodeći uzročnik smrti u svetu, a polovinom prošlog veka infarkt je imao razmere epidemije. Ali ne i u gradiću Rozeto, gde su sva medicinska istraživanja pokazala da ljudi umiru jednostavno – od starosti. Ključni razlog nije bio nijedan od onih za koje nauka smatra da određuju dužinu života. Zato je zaključak koji su lekari izveli bio zaprepašćujući i za nauku: Rozećani su bili natprosečno otporni na bolesti jer su temelji njihove zajednice bili druženje i međusobna solidarnost.

Koktel

68. OŽIVLJAVANJE TRADICIONALNIH JELA: Vremeplov u kuhinji
Istorija može da se pomiriše. A može da ima i ukus, na primer, kačamaka posutog mrvljenim paprikama. Može, ako sačuvamo tradicionalna jela od zaborava. No, čini se da prvo moramo sami sebe da ubedimo koliko je naša kulinarska tradicija vredna, saglasni su sagovornici B&F-a koji se bave različitim oblastima, ali imaju isti cilj: da sačuvaju i promovišu gastronomsko kulturno nasleđe.

70. LETO NA GRADSKIM PLAŽAMA: Deeeeco! Dalje nećeš moći!
Ovom letu se nije gledalo u zube, pa su širom evropskih gradova nicale privremene plaže bez mora. Na „Beogradskom moru“, Adi Ciganliji, ugostitelji su se žalili da se navala Beograđana koji su ostali bez svih drugih mora, nije preterano odrazila na porast prihoda. Ali izgleda da su mnogo gore prošle njihove kolege na gradskim plažama koje se zaista nalaze na moru. Nadležni su ih ili potpuno zatvarali, ili su postavljali prepreke koje je bilo teže savladati nego u gerilskom ratovanju.

72. SNIMANJE FILMOVA U DOBA KORONE: Nadzornici za intimnost
U filmskoj industriji, skoro svi koji žive od ovog posla su na gubitku zbog korone, osim animatora. Nova pravila za sprečavanje zaraze tokom snimanja, koja se iz dana u dan umnožavaju, dovela su pravljenje filmova i serija do apsurda. Osim što su nenadano dobili nove zaposlene, poput supervizora za zdravlje i bezbednost i drugih aktuelnih „korona profesija“, filmadžije sve to košta bar dodatnih milion dolara. Najveću dovitljivost moraju da pokažu oni koji snimaju ljubavne filmove – ili da izbace ljubavne scene ili da ih snimaju pod kontrolom koordinatora za intimnost.

74. RAST PRODAJE IGRAČAKA TOKOM KARANTINA: Dokolica pogurala zaradu
Rastrzani između poslovnih obaveza i dece sa viškom slobodnog vremena, roditelji koji rade od kuće proteklih meseci masovno su posezali za najlakšim rešenjem – kupovinom igračaka preko interneta. To je ovu industriju, iznenada, učinilo dobitnikom krize, a pojedine kompanije iz te delatnosti zabeležile su najbolje rezultate u svojoj istoriji. Iznenađenje je i da najbolju prođu imaju tradicionalne igračke, poput slagalica koje traže da se utroši mnogo vremena na igru.

Komunikacije

76. MOTIVI KOMPANIJA U BORBI ZA BOLJE DRUŠTVO: Da li je pravda ideal ili brend?
Učestali istupi kompanija u borbi za pravednije društvo u poslednjih nekoliko meseci aktuelizovali su pitanje šta motiviše korporacije na takav angažman? Neki istraživači tvrde da je najčešće reč o iskrenim uverenjima vlasnika i rukovodstva, navodeći kao dokaz i to da ovakve društvene aktivnosti ne povećavaju prodaju niti vrednost korporacijskih deonica. Pozivajući se na iste pokazatelje, drugi tvrde sasvim suprotno – da od toga da li je borba za bolje društvo dobro ili loše targetirana zavisi da li će firma ostvariti poslovni dobitak ili gubitak.

Reprint

78. ZARADA NA BESMISLENIM STVARIMA: Naočare koje jecaju. Trebaće vam posle ovog teksta.
U sred krize, jedan preduzetnik radi punom parom. Bavi se proizvodnjom stvari koje ničemu ne služe i reklamira ih kao potpuno besmislene. Prodaja ide odlično, našao je i investitore, a počele su da ga podržavaju i velike kompanije. Zašto pobogu? Pa zato što ako kupite te gluposti, vi ste osvešćena osoba koja upozorava da je moderni kapitalizam zabrazdio i borite se protiv tiranije potrošačkog društva.

Vremeplov

80. OTAC ITALIJANSKE NAFTNE INDUSTRIJE: Naftaš protiv kartela
Podsmešljivi naziv „Sedam sestara“ za britansko-američki naftni kartel koji je posle Drugog svetskog rata kontrolisao 80% svetskog tržišta, skovao je jedan drugi naftaš. Bio je to Enriko Matei, čovek koji je stvorio modernu naftnu industriju u Italiji. Zbog drugačijeg pristupa u pregovorima sa proizvođačima nafte u siromašnijim zemljama, stekao je moćne neprijatelje. Poginuo je u avionu koji je raznela podmetnuta bomba, a izvršioci i nalogodavci ubistva nikada nisu pronađeni.

15. септембар 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci