nafta

Posle pada vrednosti najvećih 100 kompanija u svetu u prvom talasu pandemije, njihova ukupna tržišna kapitalizacija povećala se u junu 2020. godine za 17% u odnosu na mart, ali je i dalje niža za 1% u poređenju sa decembrom 2019. godine, pokazuje najnoviji, junski izveštaj revizorsko-konsultantske kompanije PwC „Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije“. Oporavak su zabeležila preduzeća u Kini, kao i u SAD gde su rastu tržišne kapitalizacije doprinele američke tehnološke kompanije, dok onima iz Evrope i ostatka sveta to nije pošlo za rukom. Kompanije koje posluju u sektoru usluga usmerenih na potrošače, u industriji i sektoru prerade sirovina nadmašile su industrijske pokazatelje, a skroman rast tržišne kapitalizacije zabeležio je finansijski sektor, kao i korporacije u oblasti nafte i gasa.

Periskop

8. REKORDNA GRADNJA MORSKIH VETROELEKTRANA UPRKOS KRIZI: Dohujalo s vihorom
Nekada se za neuspele poslovne poduhvate govorilo da je to „bacanje para u vetar“, a sada su, usred korona krize, ulaganja u morske vetroelektrane potukla sve rekorde. One se promovišu i kao mogućnost za masovno zapošljavanje u vreme masovnih otpuštanja.

10. ULAGANJA EVROPSKIH PREDUZEĆA U ENERGETSKU EFIKASNOST: Kratkoročna i dalekovida ušteda
Velike evropske kompanije ulažu gotovo dvostruko više u poboljšanje energetske efikasnosti u odnosu na mala i srednja preduzeća, koja često ova ulaganja vide kao dodatno opterećenje na već ugroženu likvidnost. Sve veći značaj ekološkog učinka investicija prilikom odobravanja kredita, kao i potreba da se u aktuelnoj krizi proizvodni lanci relociraju u zemlje iz bliskog okruženja, mogu biti podsticaj za manje firme da promene svoj pristup štednji energije.

14. FENOMEN GLOBALNOG USPONA INDIJSKIH MENADŽERA: Bivša kolonija izvozi direktore na Zapad
Dok se Kinezi koji žive na Zapadu sumnjiče za špijunažu u korist domovine, njihovi rivali iz Indije zauzimaju sve istaknutije funkcije u svetskom poslovanju.

Biznis

16. DA LI JE TRENUTNA KRIZA POGODNA ZA NEPRIJATELJSKA PREUZIMANJA: U Srbiji smo mirni, jer malo toga je ostalo da se preuzme
U najrazvijenijim privredama javno upozoravaju na opasnosti od neprijateljskih preuizimanja u aktuelnoj krizi, naročito kompanija u strateški važnim industrijama. U regionu i Srbiji teško da će biti značajnijih preuzimanja, bilo da su prijateljska ili neprijateljska, delom i zbog toga što je već sve što je imalo da se preuzme – preuzeto.

18. TRŽIŠTE POSLOVNOG PROSTORA U VREME MASOVNOG RADA OD KUĆE: Kancelarije na prekretnici – biti ili ne biti
Mesečni izdaci za 50 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta, kreću se od 375 do 1.700 evra. Procenjuje se da je zbog posledica pandemije tražnja za poslovnim prostorom pala za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se nakon ukidanja vanrednog stanja tržište donekle aktiviralo. Dugoročnije prognoze niko ne želi da daje, dok su predviđanja u svetu o daljoj sudbini kancelarija shodno učincima rada od kuće na poslovanje – potpuno oprečna.

22. PROIZVODNJA U VOJVODINI IZVAN POLJOPRIVREDE: Tiha voda breg roni
Vojvodina je svima poznata kao „žitnica Srbije“, ali u njenom izvozu preovlađuje prerađivačka industrija, sa velikim brojem domaćih inovativnih firmi koje su bez mnogo pompe u javnosti osvojile ne samo domaće, već i strana tržišta. Neke od njih su se veoma brzo snašle i u aktuelnoj krizi, a pojedine su čak povećale izvoz i zaposlenost.

24. BLEKBERI – USPON I PAD PRVOG PAMETNOG TELEFONA: Put (bez) povratka
Nekada prestižni Blekberi telefoni otišli su krajem avgusta u istoriju. Kanadska kompanija koja je proizvela prvi pametni telefon na svetu i u trenutku njegove najveće slave držala 20 odsto globalnog tržišta mobilnih telefona, svela je svoje tržišno učešće na nulu. Iako sada jedan američki startap najavljuje „reinkarnaciju“ ovog telefona, to ne garantuje da će nova verzija doživeti uspeh prethodnika, jer su se okolnosti na tržištu u međuvremenu bitno promenile.

Finansije

26. ŠTA GOVORI ISTORIJSKI NAJVIŠA CENA ZLATA: Stimulansi na steroidima
Posle nezabeleženih fiskalnih i monetarnih stimulansa koje su preduzele države i njihove centralne banke u nastojanju da suzbiju posledice pandemije, zlato je premašilo rekordnu vrednost iz prethodne krize, pretvorivši ovo defanzivno ulaganje u natprosečan prinos.

30. ZAHTEV PRIVREDNIKA DA PLAĆAJU PDV PO REALIZOVANOJ FAKTURI: Bolna tema za svakog ministra finansija
Aktuelni zahtev privrednika da im se omogući plaćanje PDV-a tek kada naplate sopstvena potraživanja koja sve više kasne zbog krize izazvane pandemijom – nije novost. Ovaj zahtev je postavljan i ranije, ali nije bio „omiljen“ ni u jednoj vladi, jer taj porez čini četvrtinu ukupnih budžetskih i polovinu poreskih prihoda. Zato u nekim privrednim udruženjima smatraju da je u vreme krize koja pustoši i državni budžet, jednostavnije rešenje i za male firme i za državu formiranje fonda za bržu isplatu dobavljača izvoznih kompanija.

32. ŠTETA PO OPŠTINSKE BUDŽETE ZBOG OTKAZIVANJA LOKALNIH MENIFESTACIJA: Korona presudila prvoj harmonici, Nušiću, krompirijadi…
Otkazivanje lokalnih manifestacija negativno će uticati na ugostiteljski promet i prateće uslužne delatnosti, ali i na opštinske budžete. Već sada je vidljivo da će lokalne kase biti uskraćene za desetine miliona dinara prihoda, a gubici će se preciznije utvrditi posle rebalansa budžeta, za koji su u opštinama i gradovima sigurni da sledi uskoro.

34. SLUČAJ „WIRECARD“ – FINANSIJSKI „DOSIJE X“: Svi se sada prave da su vanzemaljci
Pranje ruku, tako popularno u vreme korone, predstavlja glavnu aktivnost i u raspletu skandala koji je izbio nakon bankrota nemačke finteh kompanije „Wirecard“. Kako to već biva, sada ispada da su o ovoj „najvećoj finansijskoj bruci u istoriji Nemačke“, čije su razmere tolike da se u istraživanje uključila i Evropska komisija – svi sve znali od početka. Samo su se pravili da ne znaju šta se „iza brda valja“ u firmi za koju se ispostavlja da tokom dvadeset godina nije radila ništa drugo osim sumnjivih poslova.

Temat – PWC lista 100 najvećih kompanija u svetu: Prilagođavanje u vreme neizvesnosti

37. PREGLED TRŽIŠTA
38. PEGLED PO REGIONIMA
41. PREGLED PRIVREDNIH SEKTORA
44. TABELE – Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije

Intervju

50. ZLATA VUKSANOVIĆ-MACURA, ARHITEKTICA: Nelegalna gradnja je i kroz istoriju bila čuvar socijalnog mira
Beograd je uvek bio doseljenički grad i uvećavao se brže od sprovođenja urbanističkih planova. Vlasti su se menjale, ali se rešavanje stambenih problema siromašnih u dobroj meri oslanjalo na zatvaranje očiju pred nelegalnom gradnjom, kako bi se sačuvao socijalni mir. Politici socijalnog stanovanja se ozbiljnije pristupilo tek u vreme socijalizma, a danas se ovaj problem rešava samo sporadično. Nelegalna gradnja više nije samo posledica siromaštva, već država zatvara oči i pred nelegalnim objektima koji su vrlo luksuzni i profitabilni, kaže Zlata Vuksanović-Macura, arhitektica koja se bavi proučavanjem socijalnog stanovanja. Njene knjige „San o gradu“ i „Život na ivici“ sadrže brojne podatke koji su poslužili i scenografima poznate serije „Senke nad Balkanom“.

Skener

54. URBANO-RURALNE VEZE KAO PREDUSLOV PODMLAĐIVANJA SELA: Kako smanjiti ruralno propadanje i siromaštvo u gradu
Iskustva iz sveta pokazuju da ako razvojne strategije uspeju da izbegnu tzv. gradsku pristrasnost i ako se kreiraju politike i investicije koje su usmerene na funkcionalne teritorije koje integrišu gradove i njihova ruralna okruženja, mogu rezultirati dvostrukom korišću: smanjenjem ruralnog propadanja i smanjenjem siromaštva u gradu.

56. IZ SELA U NAUKU: Motika gradi karakter, ali i naučnika
Pojedini naučnici Instututa Biosens u Novom Sadu koji se bave multidisciplinarnim istraživanjima za poljoprivredu budućnosti, odrasli su uz seoske poslove. Znanje, upornost i radne navike koje su tako stekli pokazali su se korisnim za njihov kasniji istraživački rad. Neki su rado pomagali odraslima, a bilo je i „mrzovoljnih“ koji su stalno zapomagali – kad porastem nikada se neću baviti poljoprivredom! I sad rade projekte za pametnu poljoprivredu.

58. PREPRODAJA IZGUBLJENOG PRTLJAGA: Bizarni monopolista
Firma iz malog američkog grada je od sklepane nelegalne barake izrasla u monopolistu na tržištu preprodaje izgubljenog prtljaga. Samo prošle godine, pre nego što je korona opustošila i njen magacin, radnju je posetilo više od milion kupaca iz celog sveta. U ponudi su bile i „sitnice“ poput platinastog sata marke „Roleks“, vrednog 64.000 dolara.

62. EGZODUS IZ VELIKIH GRADOVA: Neodoljivi šarm periferije
Veliki urbani centri zbog pandemije izgubili su svoju privlačnost, kako za firme tako i za zaposlene. Nakon što su bogati još na početku pandemije spakovali kofere i na neodređeno vrijeme zbrisali u izolovane vikendice, gradove je sada počela napuštati i dobrostojeća srednja klasa, ali i mladi koji su se doseljavali zbog posla, a sada se iseljavaju nazad – roditeljima koji su ostali živjeti u manjim sredinama.

Nove tehnologije

64. UNICEF-OVI PROGRAMI ZA PODRŠKU INOVACIJAMA: Srpske kompanije imaju dobre ideje, ali im nedostaje razrada
Dečiji fond Ujedinjenih nacija već godinama raspisuje konkurse za podršku inovativnim kompanijama u razvoju novih tehnologija koje će doprineti unapređenju životnih uslova dece širom sveta. Nedavno je vršački startap Propter prošao na jednom takvom konkursu i sada, uz stručnu i finansijsku pomoć UNICEF-a, radi na razvoju platforme za korišćenje virtuelne i proširene realnosti u nastavi. “I ostale domaće kompanije koje kod nas apliciraju imaju zaista dobre ideje, ali često im nedostaju razvijeni prototipi i inicijalni rezultati njihovog korišćenja“, kaže za B&F Vladimir Trkulja, konsultant UNICEF-a za inovacije.

Nauka

66. ZAJEDNIŠTVO KAO LEK ZA SPREČAVANJE BOLESTI: Misterija Rozeta
Bolesti srca i danas su vodeći uzročnik smrti u svetu, a polovinom prošlog veka infarkt je imao razmere epidemije. Ali ne i u gradiću Rozeto, gde su sva medicinska istraživanja pokazala da ljudi umiru jednostavno – od starosti. Ključni razlog nije bio nijedan od onih za koje nauka smatra da određuju dužinu života. Zato je zaključak koji su lekari izveli bio zaprepašćujući i za nauku: Rozećani su bili natprosečno otporni na bolesti jer su temelji njihove zajednice bili druženje i međusobna solidarnost.

Koktel

68. OŽIVLJAVANJE TRADICIONALNIH JELA: Vremeplov u kuhinji
Istorija može da se pomiriše. A može da ima i ukus, na primer, kačamaka posutog mrvljenim paprikama. Može, ako sačuvamo tradicionalna jela od zaborava. No, čini se da prvo moramo sami sebe da ubedimo koliko je naša kulinarska tradicija vredna, saglasni su sagovornici B&F-a koji se bave različitim oblastima, ali imaju isti cilj: da sačuvaju i promovišu gastronomsko kulturno nasleđe.

70. LETO NA GRADSKIM PLAŽAMA: Deeeeco! Dalje nećeš moći!
Ovom letu se nije gledalo u zube, pa su širom evropskih gradova nicale privremene plaže bez mora. Na „Beogradskom moru“, Adi Ciganliji, ugostitelji su se žalili da se navala Beograđana koji su ostali bez svih drugih mora, nije preterano odrazila na porast prihoda. Ali izgleda da su mnogo gore prošle njihove kolege na gradskim plažama koje se zaista nalaze na moru. Nadležni su ih ili potpuno zatvarali, ili su postavljali prepreke koje je bilo teže savladati nego u gerilskom ratovanju.

72. SNIMANJE FILMOVA U DOBA KORONE: Nadzornici za intimnost
U filmskoj industriji, skoro svi koji žive od ovog posla su na gubitku zbog korone, osim animatora. Nova pravila za sprečavanje zaraze tokom snimanja, koja se iz dana u dan umnožavaju, dovela su pravljenje filmova i serija do apsurda. Osim što su nenadano dobili nove zaposlene, poput supervizora za zdravlje i bezbednost i drugih aktuelnih „korona profesija“, filmadžije sve to košta bar dodatnih milion dolara. Najveću dovitljivost moraju da pokažu oni koji snimaju ljubavne filmove – ili da izbace ljubavne scene ili da ih snimaju pod kontrolom koordinatora za intimnost.

74. RAST PRODAJE IGRAČAKA TOKOM KARANTINA: Dokolica pogurala zaradu
Rastrzani između poslovnih obaveza i dece sa viškom slobodnog vremena, roditelji koji rade od kuće proteklih meseci masovno su posezali za najlakšim rešenjem – kupovinom igračaka preko interneta. To je ovu industriju, iznenada, učinilo dobitnikom krize, a pojedine kompanije iz te delatnosti zabeležile su najbolje rezultate u svojoj istoriji. Iznenađenje je i da najbolju prođu imaju tradicionalne igračke, poput slagalica koje traže da se utroši mnogo vremena na igru.

Komunikacije

76. MOTIVI KOMPANIJA U BORBI ZA BOLJE DRUŠTVO: Da li je pravda ideal ili brend?
Učestali istupi kompanija u borbi za pravednije društvo u poslednjih nekoliko meseci aktuelizovali su pitanje šta motiviše korporacije na takav angažman? Neki istraživači tvrde da je najčešće reč o iskrenim uverenjima vlasnika i rukovodstva, navodeći kao dokaz i to da ovakve društvene aktivnosti ne povećavaju prodaju niti vrednost korporacijskih deonica. Pozivajući se na iste pokazatelje, drugi tvrde sasvim suprotno – da od toga da li je borba za bolje društvo dobro ili loše targetirana zavisi da li će firma ostvariti poslovni dobitak ili gubitak.

Reprint

78. ZARADA NA BESMISLENIM STVARIMA: Naočare koje jecaju. Trebaće vam posle ovog teksta.
U sred krize, jedan preduzetnik radi punom parom. Bavi se proizvodnjom stvari koje ničemu ne služe i reklamira ih kao potpuno besmislene. Prodaja ide odlično, našao je i investitore, a počele su da ga podržavaju i velike kompanije. Zašto pobogu? Pa zato što ako kupite te gluposti, vi ste osvešćena osoba koja upozorava da je moderni kapitalizam zabrazdio i borite se protiv tiranije potrošačkog društva.

Vremeplov

80. OTAC ITALIJANSKE NAFTNE INDUSTRIJE: Naftaš protiv kartela
Podsmešljivi naziv „Sedam sestara“ za britansko-američki naftni kartel koji je posle Drugog svetskog rata kontrolisao 80% svetskog tržišta, skovao je jedan drugi naftaš. Bio je to Enriko Matei, čovek koji je stvorio modernu naftnu industriju u Italiji. Zbog drugačijeg pristupa u pregovorima sa proizvođačima nafte u siromašnijim zemljama, stekao je moćne neprijatelje. Poginuo je u avionu koji je raznela podmetnuta bomba, a izvršioci i nalogodavci ubistva nikada nisu pronađeni.