turizam

Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija je u martu 2021. godine porasla za rekordnih 48%, na 31,7 triliona dolara, u poređenju sa martom prošle godine. Apple je i dalje na prvom mestu, zabeleživši rast tržišne kapitalizacije od 6% u martu ove godine, što je za 13% bolji rezultat od drugoplasirane kompanije Saudi Aramco i kompanije Microsoft koja je na trećoj poziciji, pokazuje izveštaj revizorsko-konsultantske kompanije PWC „Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije“. U izveštaju se navodi da 73 kompanije koje predstavljaju SAD i Kinu i njene regione čine 77% ukupne tržišne kapitalizacije svih sto vodećih svetskih kompanija. Kada je reč o sektorima, na vrhu liste se i dalje nalaze tehnologija i e-trgovina, sa četiri predstavnika među pet najbolje rangiranih kompanija. Sektori sa najslabijim učinkom su zdravstvo, energetika i komunalni sektor.

Periskop

8. POVRATAK OTPISANIH Sviće noćnim vozovima
Vijesti o smrti putničkog željezničkog saobraćaja, pogotovu kada je riječ o noćnim vozovima, pokazale su se pretjeranim. Situacija se drastično mijenja i vozovi se vraćaju na velika vrata širom Evrope, dok se odlazak sa scene jeftinih avionskih prevoznika čini mnogo izvjesnijim.

10. TAJNA TRGOVINA IZMEĐU TURSKE I ZAPADNOG BALKANA: Na početku beše koferče
Povezivanje kriminalnih grupa u Turskoj i na Zapadnom Balkanu utemeljeno je još u doba SFRJ, a „trgovinu koferima“ odavno su zamenili kamioni puni narkotika, ali sve više i migranata. Dok heroin putuje iz Turske, preko Balkana ka Zapadnoj Evropi, u obrnutom pravcu, na „hadžiluk“ u Tursku, šalju se sintetičke droge. Zanimljivo je da su zbog visokog poreza na cigarete u Turskoj, neki tamošnji kriminalci prešli sa trgovine heroinom na šverc cigareta sa Balkana, zbog „povoljnijeg odnosa“ između zarade i rizika od zatvora.

12. ŽIVOT U RAJU SA KOJIM SRBIJA TRGUJE: Potraži me severno od Fidžija
U jeku korone uspeli smo da uvezemo robe u vrednosti od 2.000 evra čak iz Tuvalua. Naša diplomatija tvrdi da ima puno potencijala za unapređenje ekonomske saradnje, Svetska banka da je to buduća meka za strane investicije, a turistički portali da ćete uložiti u raj na zemlji. Nova destinacija za domaće investitore „sa apetitom za rizik“ nalazi se negde severno od Fidžija, preti joj nestanak sa mape usled podizanja nivoa mora, a o rajskom životu najbolje govori podatak da je prosečni životni vek 65 godina.

Biznis

16. KONCESIJE U SRBIJI: Tajanstveni putevi javnih poslova
U zemlji u kojoj se političari podjednako optužuju da žele da rasprodaju sve državne resurse i da po svaku cenu koče privatizaciju državnih firmi, koncesija bi teorijski mogla biti valjano rešenje u podizanju efikasnosti korišćenja državne imovine. No, kakve su šanse da se to u praksi i ostvari? I da li dve najpoznatije koncesije u kojoj državni predstavnici nisu želeli da obelodane ugovore daju vrlo jasan odgovor na ovo pitanje?

18. IZGRADNJA POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODA: Domaće firme čekaju mrvice
Koliko je za građane dobra vest da će konačno početi značajna ulaganja u zaštitu voda, toliko je za domaće kompanije u ovoj delatnosti razočaravajuće da će ostati po strani u velikim infrastrukturnim projektima i čekati da im stranci „udele“ mrvice. Međutim, u ovom slučaju nečem boljem nisu mogli ni da se nadaju, jer je u Srbiji slabo razvijeno tržište prečišćavanja otpadnih voda.

20. INVESTICIJE U TENISKE TERENE I OPREMU: Srpski tenis na „respiratoru“
Sa oko 10.000 registrovanih igrača tenisa pre desetak godina, Srbija je spala na 1.500 njih. Malo je investicija u nove teniske terene, uglavnom se popravljaju stari, a čak je i Novak Đoković nedavno izjavio da srpski tenis umire.

22. „NEW PEN“, PROIZVOĐAČ EKOLOŠKIH OLOVAKA: Olovka piše srcem
Da bi olovka zaista pisala srcem, i proizvođač te olovke mora svoj posao da radi „iz srca“. Kada su razmišljali da pokrenu proizvodnju kojom se niko ne bavi u Srbiji a u skladu je sa njihovim životnim vrednostima, vlasnici porodičnog preduzeća „New Pen“ odlučili su se za proizvodnju ekoloških grafitnih olovaka od recikliranog papira. Ispostavilo se da je ova firma iz Smederevske Palanke jedna od samo tri kompanije u svetu koje proizvode ovakve olovke. To im je obezbedilo stranog partnera za izvoz na evropska tržišta, koji je sa njima sklopio ugovor u krajnje neobičnim okolnostima – na Aerodromu „Nikola Tesla“, dan pre nego što su zatvorene granice u Srbiji zbog pandemije.

Finansije

26. RASPRAVE OKO ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU: Kamen spoticanja između privrede i centralne banke
Zakon o deviznom poslovanju u Srbiji nije prilagođen inovativnom načinu rada i finansiranja, ukazuju privrednici i traže hitne izmene propisa. Ali njihove zahteve Narodna banka još „vaga“, sa obrazloženjem da je potrebna oprezna liberalizacija, kako interesi pojedinih preduzeća i grupacija ne bi ugrozili finansijsku stabilnost zemlje.

28. POREZI NA OGLAŠAVANJE U SRBIJI: Uticaj dodatnih troškova na cenu usluge
U zavisnosti od pravne forme organizovanja poslovanja, može zavisiti i isplativost nekog poslovnog poduhvata. Iz tog razloga je vrlo bitno da se pre samog upuštanja u posao dobro razmotre svi mogući dodatni troškovi koji nisu direktno vezani za samu uslugu oglašavanja, ali nekada mogu imati značajne efekte na njenu cenu.

30. KAKO OSIGURATI ŠTETE OD VELIKIH INCIDENATA: Na udaru i imovina i zarada
Veliki incidenti ugrožavaju ljudske živote, ali i zaradu ne samo onih kompanija koje su ih izazvale, već i drugih kojima je zbog toga poremećeno poslovanje. Ko je odgovoran, i kako se ti rizici osiguravaju?

32. UTVRĐIVANJE CENE UMETNIČKOG DELA NA AUKCIJAMA I U GALERIJAMA: Najvažnije ono što piše sitnim slovima
Cena umetničkog dela koje se prodaje na aukciji formira se tako da aukcijskim kućama obezbedi oko 20% provizije, koja se naplaćuje prodavcu. Aukcijske kuće naplaćuju naknade za svoje troškove i kupcima, a koje se kreću u rasponu od 35% do 60% od prodajne cene. U galerijama, koje većinom afirmišu nove umetnike, cena se najčešće formira kroz tri vida komisione prodaje. To ne važi za vodeće galerije u svetu i umetničke dilere, koji imaju posebna pravila.

Temat: PWC lista najvećih kompanija na svetu

37. Rekordan godišnji rast
Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija je u martu 2021. godine porasla za rekordnih 48%, na 31,7 triliona dolara, u poređenju sa martom prošle godine. Apple je i dalje na prvom mestu, zabeleživši rast tržišne kapitalizacije od 6% u martu ove godine, što je za 13% bolji rezultat od drugoplasirane kompanije Saudi Aramco i kompanije Microsoft koja je na trećoj poziciji, pokazuje izveštaj revizorsko-konsultantske kompanije PWC „Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije“. U izveštaju se navodi da 73 kompanije koje predstavljaju SAD i Kinu i njene regione čine 77% ukupne tržišne kapitalizacije svih sto vodećih svetskih kompanija. Kada je reč o sektorima, na vrhu liste se i dalje nalaze tehnologija i e-trgovina, sa četiri predstavnika među pet najbolje rangiranih kompanija. Sektori sa najslabijim učinkom su zdravstvo, energetika i komunalni sektor.

38. Pregled kompanija i lokacija (zemalja)
Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija porasla je za 48% u godini do marta 2021. godine, što je rezultiralo rekordnom tržišnom kapitalizacijom od 31,7 triliona dolara.

39. Sektori
Svi sektori zastupljeni na listi sto vodećih kompanija zabeležili su značajne poraste tržišne kapitalizacije u godini do marta 2021. godine, od 25% do 75%.

40. Ukupna tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija
Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija porasla je za 48% u godini do marta 2021. godine, što predstavlja najznačajniji zabeleženi godišnji rast

41. Među prvih pet, kompanija Apple prestigla je Microsoft i Saudi Aramco i postala najvrednije javno preduzeće
Na vrhu liste se i dalje nalaze Tehnologija i e-trgovina, sa četiri predstavnika među pet najbolje rangiranih kompanija.

42. Tržišna kapitalizacija sto vodećih svetskih kompanija prema regionu
SAD nastavljaju da dominiraju na listi sto vodećih svetskih kompanija sa značajno povećanom razlikom, kako u pogledu tržišne kapitalizacije tako i u pogledu broja kompanija.

43. Broj kompanija prema lokaciji mart 2021. u odnosu na mart 2020.
73 kompanije koje predstavljaju SAD i Kinu i njene regione čine 77% ukupne tržišne kapitalizacije svih sto vodećih svetskih kompanija.

44. Sto vodećih svetskih kompanija sa najvećim relativnim povećanjima i smanjenjima tržišne kapitalizacije mart 2021. u odnosu na mart 2020.
China Mobile bila je jedina kompanija među sto vodećih svetskih kompanija koja je zabeležila pad tržišne kapitalizacije u godini do marta 2021.

45. Tabele

Intervju

50. NEMANJA BOGUNOVIĆ, KOMPOZITOR, GITARISTA I OSNIVAČ „STRING INSTRUMENT GALLERY“: Porodična kuća kao rasadnik kulture
Preko puta Milenijumske kule na Gardošu nalazi se „String instrument gallery“. To je porodična kuća koja je otvorila vrata za nastupe poznatih muzičkih i pozorišnih umetnika, ali i talentovanih srednjoškolaca i studenata koji sviraju klasičnu muziku. Vlasnik kuće i pokretač ove ideje, neuobičajene za naše uslove, je Nemanja Bogunović, kompozitor i gitarista, koji je u svojoj bogatoj karijeri nastupao u najpoznatijim koncertnim dvoranama u svetu, poput „Karnegi hola“.

Skener

54. TURISTIČKI ARANŽMANI U POSLEDNJEM TRENUTKU TOKOM PANDEMIJE: Putovanja na koja se kreće – juče
Korona virus je doneo nekoliko vrsta putnika, i svima je zajedničko da se „nečega boje“. Jedni se boje ponovnog zamrzavanja novca, drugi zatvaranja granica, treći šta će biti sa aranžmanom ukoliko se razbole, četvrti se boje epidemiološke situacije u zemlji u koju bi putovali. Sve ovo zajedno, uz činjenicu da se putovanja za letnju sezonu nisu prodavala kao i inače u oktobru i novembru, donelo je porast „aranžmana u poslednjem trenutku“, kao nikada do sada.

56. LOKALNA PLANINARSKA DRUŠTVA: Prvo idi na Povlen, Tibet osvajaj kasnije
Povećano interesovanje za planinarenje tokom korone trebalo bi da bude dobra vest za lokalna planinarska društva, ali je izazvalo dodatne probleme vodičima jer mnogi dolaze nedovoljno informisani i nespremni za ono što ih čeka. Voditi planinarske ture je jako naporan i odgovoran posao. Međutim, za razliku od zemalja u regionu, naši vodiči nemaju regulisane prihode, a planinarska društva od donacija i sopstvenih sredstava ne mogu da pokriju ni sve troškove.

58. ISPLATIVOST RECIKLIRANJA BATERIJA U SVETU I SRBIJI: Kako od cvrčka postati mrav
Ukupni troškovi recikliranja baterija na razvijenim tržištima iznose 2,68 miliona dolara godišnje, dok bi u Srbiji oni mogli biti upola manji zbog nižih cena rada i drugih resursa. Uz upotrebu najnovijih, mnogo efikasnijih tehnologija, godišnji povrat ulaganja u ovoj delatnosti mogao bi porasti sa trenutnih 29,2% na 75%, tvrde analitičari NALED-A.

60. KRIPTOVALUTE I ŽIVOTNA SREDINA: Da li je bitkoin ekološki subverzivan?
Neprecizni podaci o korišćenju obnovljivih izvora u potrošenoj energiji za rudarenje i trgovinu bitkoinom, kao i nepoznavanje bitkoin protokola, predstavljaju glavne izvore nesporazuma i preterivanja u proceni ekološke štete koju ova virtuelna valuta već čini ili bi mogla da proizvede, tvrdi Nik Karter, stručnjak za blokčejn tehnologije.

Nove tehnologije

64. „NEOMEDICA“, PROIZVOĐAČ I DISTRIBUTER IVD MEDICINSKIH SREDSTAVA: Kako je nastao prvi domaći test na Kovid
Iako „Neomedica“ posluje već dve decenije, tokom kojih je plasirala na tržište nekoliko veoma inovativnih rešenja, najšira javnost je čula za ovu nišku kompaniju tek prošle godine, kada je razvila domaći test na Kovid-19. Ovaj test, osim što utvrđuje količinu antitela, može da predvidi i tok bolesti. Saša Tričković, osnivač i direktor ove kompanije, kaže da je „Neomedica“ uložila velika sredstva i četiri godine rada da bi kreirala sopstvenu metodu za brzo testiranje, koja sada, osim Kovida, može da dijagnostifikuje 200 različitih oboljenja i stanja.

Nauka

66. NOVI TRAGAČ ZA DREVNIM LJUDIMA: Proteinski otisak prsta
Zahvaljujući otkriću da su belančevine daleko otpornije na propadanje nego DNK, razvijena je nova grana nauke, koja omogućava stručnjacima da pomoću svojevrsnog „proteinskog otiska prsta“ zavire u ljudsku prošlost dalje nego ikada ranije.

Koktel

68. CENTAR ZA RIBARSTVO I PRIMENJENU HIDROBIOLOGIJU „MALI DUNAV“: Kada naučnici „zavrnu rukave“
Na samo pola sata vožnje od beogradskog Trga republike nalazi se idilična zelena oaza „Mali Dunav“, u kojoj ceo dan možete uživati pecajući ili ljuljuškajući se u platnenim ležaljkama. Ali možete i da naučite mnogo novih stvari kroz obilazak akvarijuma, zoološkog vrta ili naselja iz praistorije, a sve zahvaljujući tome što su naučnici i istraživači beogradskog Poljoprivrednog fakulteta „zavrnuli rukave“ i pretvorili zagađeni potok u živu maketu reke Dunav.

70. PRIČA O POSEBNOJ ŽENI I POSEBNOM SIRU: Japanka sa Miroča
„Ovo je sasvim dovoljno za jedan dobar život“, kaže Ljubinka Pavlović iz sela Miroč, koja proizvodi miročki bareni sir, toliko poseban da se šepuri po najelitnijim restoranima. I Ljubinka je posebna žena. Svi je zovu Japanka od detinjstva, zbog kosih očiju, ali taj nadimak sada joj odgovara jer radi kao Japanci, od jutra do sutra. „Ovaj posao zahteva da si stalno u pokretu, nema ni svetka ni petka“, priča žena koja je sama razvila gazdinstvo i posao, vozila traktor, odgajila dvojicu sinova i „usput“ se dodatno školovala.

72. KULTURA ROMA: Važnije je biti, nego imati
Prvi zvanični zapis o Romima u Srbiji potiče iz 1348. godine u vreme cara Dušana. Zavisno od toga odakle su došli, dele se na takozvane turske, mađarske ili banatske, i vlaške Rome. Procenjuje se da danas u Evropi živi između 12 i 15 miliona Roma, a u Srbiji prema poslednjem popisu oko 148 hiljada. Bez obzira na teritorijalne, kulturološke, verske i jezičke razlike među pripadnicima ovog naroda rasutog po celom svetu, Romi imaju jedinstven pogled na svet, skup najvažnijih životnih pravila pod nazivom „Romanipena“. Neka od njih glase da je važnije biti nego imati i da jedina večnost koju čovek ima je – danas.

74. POVRATAK SOCIJALISTIČKE KUHINJE U POLJSKOJ: Hrana sa ukusom Hladnog rata
Možda i zato što je ovo vreme kada nas korona uči kako malo može da bude mnogo, nekadašnja socijalistička kuhinja je postala pomodna u Poljskoj, i to ne samo u pojedinim retro restoranima, već i na domaćim zabavama u prirodi. Po buvljim pijacama i malim prodavnicama koje su nekim čudom preživele još od pedesetih godina prošlog veka, traže se sastojci za pripremanje čokoladnog kolača bez čokolade, ili svinjskog kotleta od mortadele. Ovo su samo neki od kultnih specijaliteta iz vremena kada su poljske domaćice, da bi spremile ručak, morale da budu informisanije i inventivnije od KGB-a.

Komunikacije

76. KAKO POSLUJU SPECIJALIZOVANI PORTALI: Informacije, a ne senzacije
Ma koliko da se razlikuju oblasti za koje su se opredelili da o njima informišu javnost, sagovornici „B&F“-a koji rade na sadržajima specijalizovanih portala dele isto iskustvo. U vreme „prepisivačkog novinarstva“ važno je imati sopstvene izvore, biti prepoznatljiv po kvalitetu i zadobiti poverenje čitalaca da vam je od brzine objavljivanja važnije da je informacija proverena. S druge strane, svima koji žele zaradu „preko noći“ savetuju da ovaj posao nije za njih.

Reprint

78. ŠTA DIREKTORI ZAISTA MISLE O RADU NA DALJINU: Vaši srećni dani su odbrojani!
Sve veći broj izvršnih direktora u američkim kompanijama poručuje radnicima da se vrate u kancelarije, a neki čak prete da će im, u suprotnom, promeniti status zaposlenog u poziciju „dobavljač“. To ne znači da je radu od kuće odzvonilo, ali pre nego što odluče da li će raditi na daljinu ili u kancelariji, zaposleni bi trebalo da se bolje informišu o „skrivenim“ posledicama. Naime, istraživanja koja su rađena u SAD i pre korone, pokazuju da čak i u tehnološkim kompanijama – koje su glavni promoteri rada na daljinu – u proseku brže napreduju radnici koji rade u kancelarijama i samim tim imaju i veće plate.

Vremeplov

80. JEDAN OD NAJČUDNIJIH ZUBARA U ISTORIJI: Zubarski cirkus „Bezbolnog Parkera“
Edgar Parker dobio je nadimak „Bezbolni Parker“ jer je krajem 19. veka na ulici bezbolno vadio zube, zahvaljujući tome što je pacijentima prethodno davao injekciju razvodnjenog kokaina. Potom je osnovao „Zubarski cirkus“ sa izvođačima svih vrsta i životinjama, sa kojim je putovao širom Amerike i nakon cirkuskih predstava vadio zube. Iako ga je Američko udruženje zubara proglasilo „pretnjom za stomatološku profesiju“, Parker je od svog cirkusa napravio zubarsku imperiju, a procenjuje se da ja zarađivao pet miliona dolara godišnje.