Tag:

zlato

Zlato i dalje pada

by bifadmin 1. март 2021.

Zlato već neko vreme gubi popularnost među investitorima, što je bio slučaj i prošle nedelje kada se njime trgovalo za 1.734 dolara po unci. Da podsetimo, ovo je daleko niže od cena zlata iz prošle godine, kada je ono umelo da prebaci i 2.000 dolara.

Međutim, nisu svi plemeniti metali izgubili svoj “mođo”. Dok vrednost zlata pada, srebro, paladijum i platina beleže spor ali konstantan rast.

Međunarodna rejting agencija „Fič“ kao razlog za pad cene zlata vidi “povećanu tražnju usled investicionih tokova i kupovine od centralne banke“. Zato prognozira da će njegova cena ove godine pasti na 1.600 dolara za uncu, a 2022. godine na samo 1.400. Godine 2023. zlato bi moglo da bude na nivou iz 2013.

Izvor: Livemint, Sputnjik

Foto: istara, Pixabay

1. март 2021. 0 komentar

Zlato je ostalo “odbrambena” igra dok je bitkoin bio više “rizičan”

by bifadmin 26. фебруар 2021.

Analitičari Goldman Sachsa ustvrdili su kako se zlato i bitkoin međusobno ne “kanibalizuju”.

“U okruženju slabosti dolara i još uvek vrlo niskih i negativnih realnih stopa ne vidimo da se imovine međusobno kanibalizuju i vidimo dovoljno prostora za oboje”, napisala su četiri analitičara Goldmana u istraživanju objavljenom u sredu, piše CoinDesk.

Napomena, koja je uglavnom prilično bikovski preuzela putanju zlata do 2021. godine, bacila je dve robe na različite krajeve ulagačkog spektra: zlato je ostalo “odbrambena” igra dok je bitkoin bio više “rizičan”. Bitkoin “ima drugačiju ulogu u portfeljima u odnosu na zlato”, rekli su analitičari, ponajpre zbog nestabilnosti kriptovaluta.
Lošu izvedbu zlata u prošloj godini pripisuju rotaciji u rizičnije klase imovine, ali nisu precizirali kakvu bi ulogu bitkoin mogao imati u tom scenariju, kao što je to učinio JP Morgan prošlog decembra.

Što se tiče imovine, analitičari su se klonili poređenja zlata direktno s bitkoinima. Ali primetili su vrlo snažnu korelaciju između bitkoina i neplemenitih metala – bakra, kositra, cinka – koji se od oktobra neprestano kreću prema gore.

“Od kraja prošle godine bitkoin je pokazao prilično usku korelaciju s osnovnim metalima, jer oba deluju kao rizik u atmosferi straha od inflacije s privlačnim dugoročnim pričama o rastu”, napisali su analitičari.

Goldmanovi analitičari rekli su da su kriptovalute jedinstveno osetljive na nagle promene cena na koje utiču investitori i influenceri. Ukazali su na Rippleov XRP žeton, koji je nastao širenjem vesti o neregistriranoj tužbi vrednosnih papira američke Komisije za hartije od vrednosti (međutim, cena se uglavnom oporavila).

Izvor: Seebiz.eu

Foto: Pixabay

26. фебруар 2021. 0 komentar

Ekonomija

Cena nafte u padu, srebro u fokusu investitora

by bifadmin 22. децембар 2020.

Usled nesigurnosti na tržištu uzrokovanih pandemijom korona virusa, cene nafte su pale a vrednost zlata i srebra je rasla. To ne čudi jer je zlato uvek bilo među najvećim dobitnicima velikih kriza, ali zanimljivo je da srebro polako izlazi iz njegove senke i beleži sve veće interesovanje investitora.

Brent nafta je juče pala za 3,1 odsto na 50,7 dolara po barelu a američka sirova nafta za 2,5 odsto na 47,8 dolara po barelu.

S druge strane, dokazujući da plemeniti metali u turbulentnim vremenima uvek jačaju, cena zlata je porasla za 0,85 odsto a srebra za 3,3 procenta.

Srebro u poslednjih nekoliko dana beleži pojačano interesovanje investitora te se očekuje dalji rast njegove cene.

Posebno posle vesti da je američka banka „DŽ. P. Morgan Čejs” u prvoj polovini ove godine prikupila najveću količinu srebra u privatnom vlasništvu – čitavih 600 miliona unci. Trenutno ta količina ukupno vredi nešto više od 15 milijardi dolara ali očekuje se da će već u prvim mesecima naredne godine premašiti vrednost od 20 milijardi dolara.

U trku za „srebrnim profitom“ nedavno se uključila i londonska bankarska grupa „Standard čarterd“, čija podružnica iz Indije „pokušava da otkupi svaku srebrnu polugu koja se pojavi u ponudi“, piše Sputnik.

Analitičari nemačke „Komercbanke“ predviđaju da će cena srebra u nekom trenutku tokom 2021. godine porasti za makar 30 procenata, sa potencijalom da obim trgovine ovog plemenitog metala dostigne istorijske rekorde.

I u danskoj banci Saxo Bank srebro je uvršteno među investicije koje bi sledeće godine mogle doneti značajne povrate. Njegova bi se vrednost čak mogla udvostručiti i doseći rekordno visoku vrednost.

Foto: Geizkragen69, Pixabay

22. децембар 2020. 0 komentar

Ekonomija

Zašto je pala cena zlata?

by bifadmin 1. децембар 2020.

Zlato je u prethodnim mesecima beležilo konstantan rast vrednosti te je čak u jednom trenutku dostiglo cenu od 1.941 dolara po unci, ali je sada palo ispod 1.800 dolara. Njegova cena trenutno se kreće oko 1.780 dolara po unci.

Razlog za toliki pad su pozitivne vesti iz farmaceutskih kuća koje najavljuju izlazak na tržište čak tri vakcine protiv korona virusa. Da podsetimo, u zlato se najviše ulaže u nesigurnim vremenima, pa svaka najava normalizacije snižava njegovu vrednost.

Iako je situacija još uvek daleko od normalne, i drugi pokazatelji nagoveštavaju stabilizaciju tržišta. Raste interesovanje za bitkoine, što znači i apetit investitora za rizična ulaganja. Ni rezultati izbora u SAD nisu loše uticali na finansijska tržišta, a posebno ih je ohrabrila najava da bi Dženet Jelen, bivši rukovodilac FED-a, mogla postati ministarka finansija.

Izvor: Oilprice

Foto: erik_stein, Pixabay

1. децембар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koliko rezerva zlata ima po zemljama u regionu

by bifadmin 14. октобар 2020.

Unazad manje od godine dana, od novembra prošle godine, zalihe zlata u Srbiji narasle su s 21 na 32 tone, vredne su ukupno 1,66 milijardi evra.

Svaka od poluga teška je oko 12,5 kilograma, a ove srpske su dimenzija 17,78×9,21×4,45 centimetara. Čini se kao ciglica, no ona najsjajnija, najvrednija i najtraženija, koja na neki način “gradi” i finansijsku stabilnost države.

Najviše se poluga čuva u trezoru Narodne banke Srbije (NBS), odnosno dve trećine, a ostatak je na računima NBS-a u inostranstvu, čuvaju se u relevantnim i sigurnim ustanovama.

Hrvatska ni grama

O potrebama povećanja državnih zlatnih zaliha govorio je više puta predsednik Aleksandar Vučić, ističući da zlatne poluge znače i državnu sigurnost. I što ih je više zemlja je – sigurnija. Tako čine i neke od država u okruženju Srbije, poput Rumunjske, Mađarske, Slovačke, pa i Turske, dok je, na primer, Poljska u nekoliko godina povećala svoje rezerve za 100 tona, vrativši ih iz inostranstva.

Guverner Guverner Adam Glapinski tom je prigodom ocenio da je “zlato simbol snage zemlje”. Hrvatska je, pak, navodi Poslovni.hr, izuzetak, jer je svoje rezerve ovoga plemenitog metala (ras)prodala, zadnje još 2001., prema podacima Lidera.

“HNB je 2001. godine odlučila da prodati 13,127 tona zlatnih rezervi po tadašnjoj ceni od 272 dolara po unci, što je državi pribavilo oko 115 miliona dolara. Ostatak zlatnih rezervi je ‘otišao’ 2005. godine po ceni od 496 dolara po unci pri čemu je država zaradila oko 31 milion dolara.

Hrvatska je svoje zlato prodala za 146 miliona dolara, a danas bi za njega mogla dobiti 710 miliona dolara”, navodi Lider krajem 2019.

Zlato predstavlja i devizne rezerve, koje su, u bruto iznosu, u Srbiji, prema poslednjim podacima s kraja septembra, bile 13 milijardi evra. Blic je analizirao da 12,7 posto tih rezervi otpada na one u zlatu.

Oblik zaštite

“Ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok ono uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok”, navodi Blic.

Pored toga, niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, poput američkog dolara, čini zlato korisnim u svrhu dodatne diversifikacije portfolija.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić nedavno je za agenciju Tanjug kazao da se zlato uvek pokazivalo kao dobar čuvar vrednosti u “nemirnim” vremenima, pogotovo kada traje ekonomska kriza i kada je nepredvidivo kako će velike posledice ona imati.

Prema podacima World Gold Council (Svetsko veće za zlato), najpreciznije baze informacija o rezervama po državama, u drugom tromesečju ove godine Srbiju sledi Severna Makedonija sa 6,89 tona, Slovenija 3,17 tona, Bosna i Hercegovina 2,98. Za Hrvatsku jasno stoji – 0.

Crnogorske rezerve založene za kredit

Crnogorske rezerve zlata od 38.477 unci ili 1.090 kilograma, koje su nasleđene od nekadašnje SFRJ, nisu povećane ni za gram i ne nalaze se u zemlji. Po treći put su 2017. godine založene za kredit kod Credit Suisse banke. Tamo će ostati do 2027. dok se zajam ne otplati, jer je uzet na deset godina, a tek je nedavno istekla godina grejs perioda. Crna Gora po stanovniku, u državnim rezervama, ima 1,7 grama zlata. Toliko po gruboj računici ispada kada se 1.090 kilograma podeli na 625.266 stanovnika po poslednjem popisu.

“Zlatne rezerve založene su za kredit u iznosu od 78 miliona evra, zaključen sa Credit Suisse AG London u aprilu 2017. Kreditni aranžman je podeljen u dve tranše jedna u iznosu od oko 48 miliona, a druga 30 miliona evra i kao kolateral su založene ukupne državne rezerve zlata”, kazali su ranije iz Ministarstva finansija.

Izvor: Bankar.me

14. октобар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Građani Srbije, uprkos pandemiji korona virusa i krizi, nisu prodavali kućno zlato

by bifadmin 5. октобар 2020.

Građani Srbije, uprkos pandemiji korona virusa i krizi, nisu pribegavali većoj prodaji kućnog zlata, iako je broj zalagaonica, odnosno radnji koje otkupljuju zlato u Beogradu, čini se, sve veći.

U zalagaonicama koje su obišli reporteri Danasa kažu da pandemija korona virusa nije povećala njihov promet.

Na pitanje da li su ljudi poslednjih meseci češće prodavali zlato, radnici su rekli da je situacija ista kao i pre pandemije korona virusa.

„Očekivali smo da ćemo imati više posla kada je reč o otkupu zlata. Kada su vremena krizna, ljudi gube posao, smanjuju se plate, a to su okolnosti kada mnogi posežu za tim da prodaju zlato i druge vredne predmete. Međutim, naš promet je gotovo identičan kao u ovo vreme prošle godine“, kaže zaposleni u jednoj beogradskoj zalagaonici.

Na drugom mestu navode da je neznatno skočio prihod od otkupa zlata, ali da će se u narednim mesecima situacija možda menjati.

Većina se nerado odlučuje da proda svoj nakit

„Mislim da ljudi imaju ušteđevinu i da to troše sada. Većina se nerado odlučuje da proda svoj nakit, jer često su to dobili na poklon ili nasledili. Zato radije troše ono šta imaju, a mi smo im opcija na koju se odlučuju kad su baš u velikom škripcu“, objašnjava radnik u zlatari blizu centra grada.

Kada je reč o starosnoj dobi onih koji prodaju vredne predmete, u jednoj zlatari kažu da su to uglavnom stariji ljudi, a na ostalim mestima navode da nema pravila.

„Dolaze i veoma mladi ljudi, ali i osobe srednje dobi, mada i bake i deke zalažu nakit. Nama je samo bitno da je osoba starija od osamnaest godina i da ima ličnu kartu. Mi po zakonu prilikom svakog otkupa moramo da izdamo potvrdu koja sadrži podatke o predmetu prodaje i informacije o onome ko je taj predmet doneo. Tako se sprečava da neko prodaje ukraden nakit, jer lako može da bude otkriven“, objašnjava radnica jedne zlatare.

Predmet zaloga je najčešće nakit, a dukati i satovi ređe. U jednoj zlatari rečeno nam je da satove uopšte ne otkupljuju.

Finoća zlata koje građani donose je u najvećem broju slučaja četrnaest karata, ali često je i osamnaestokaratno zlato.

Radnik zalagaonice objašnjava šta utiče na cenu zlata i u kojoj meri se ona razlikuje od mesta do mesta.

„Kada neko prodaje veću količinu, nudimo mu bolju cenu. Svakog dana pratimo berzu i u skladu sa tim formiramo cenu. Razlike između zlatara ne bi trebalo da budu veće od jednog evra po gramu. Međutim, što ste bliže centru dobićete više novca za vredni predmet koji prodajete, a kako se udaljavate, cena je lošija“, kaže on za Danas.rs.

5. октобар 2020. 0 komentar

IT i nauka Vesti

Novozelandska kompanija uz pomoć mikroba iz elektronskog otpada izvlači zlato

by bifadmin 2. октобар 2020.

Kompanija Min Innovation osmislila je veoma efikasan metod za izvlačenje zlata iz elektronskog otpada. On podrazumeva mlevenje i prečišćavanje otpada kako bi se on pretvorio u praškastu smesu. U nju se potom dodaju mikrobi koji se “kače” za zlato.

Količina mobilnih telefona, tableta, laptopova, pametnih satova i ostalih prenosnih uređaja na planeti raste do sada neviđenim tempom. Relativno novi modeli se konstantno zamenjuju još novijim, čime se vek upotrebe uređaja konstantno skraćuje. To stvara ogromne količine otpada koji se ne može u potpunosti reciklirati i čija reciklaža nije unosna.

Samo u prošloj godini na globalnom nivou stvorena je hrpa od 53,6 miliona tona elektronskog otpada, od čega je tek 17,4 odsto na propisan način reciklirano. Reciklaža elektronskog otpada mora se vršiti stručno i po propisima zato što on sadrži štetne naterije poput žive, hlorofluorugljenika itd.

Međutim, postoje i kompanije koje aktivno rade na rešavanju ovog problema, pretvarajući recikliranje u profitabilan biznis. Jedna od njih je novozelandski Mint Innovation, koji je razvio biološki metod za izvlačenje dragocenih metala iz elektronskog otpada, i to pomoću mikroba.

Oni naime melju metale u praškasti materijal, koji potom šalju na hemijsko ispiranje. Na ovaj način mogu se dobiti razni vredni materijali, među kojima je i zlato.

Naime, kada se dobijeni “metalni” prah preradi, u njega se dodaju mikrobi koji se “kače” za zlato. Potom se smesa filtrira, i na taj način se veoma efikasno odvajaju mikrobi i zlato od ostatka sirovina. Krajnji rezultat je “reciklirano zlato”.

Možda će nekome ideja “lova na zlato” u elektronskom otpadu delovati čudno, ali zapravo 50 odsto vrednosti koja se dobija iz prerade ovog otpada dolazi iz zlata koje se koristi za prenos struje u uređajima.

Izvor: CNBC

Foto: andreahuyoff, Pixabay

2. октобар 2020. 0 komentar

Novi brojevi

Biznis & finansije 177: PWC lista 100 najvećih kompanija u svetu – Prilagođavanje u vreme neizvesnosti

by bifadmin 15. септембар 2020.

Posle pada vrednosti najvećih 100 kompanija u svetu u prvom talasu pandemije, njihova ukupna tržišna kapitalizacija povećala se u junu 2020. godine za 17% u odnosu na mart, ali je i dalje niža za 1% u poređenju sa decembrom 2019. godine, pokazuje najnoviji, junski izveštaj revizorsko-konsultantske kompanije PwC „Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije“. Oporavak su zabeležila preduzeća u Kini, kao i u SAD gde su rastu tržišne kapitalizacije doprinele američke tehnološke kompanije, dok onima iz Evrope i ostatka sveta to nije pošlo za rukom. Kompanije koje posluju u sektoru usluga usmerenih na potrošače, u industriji i sektoru prerade sirovina nadmašile su industrijske pokazatelje, a skroman rast tržišne kapitalizacije zabeležio je finansijski sektor, kao i korporacije u oblasti nafte i gasa.

Periskop

8. REKORDNA GRADNJA MORSKIH VETROELEKTRANA UPRKOS KRIZI: Dohujalo s vihorom
Nekada se za neuspele poslovne poduhvate govorilo da je to „bacanje para u vetar“, a sada su, usred korona krize, ulaganja u morske vetroelektrane potukla sve rekorde. One se promovišu i kao mogućnost za masovno zapošljavanje u vreme masovnih otpuštanja.

10. ULAGANJA EVROPSKIH PREDUZEĆA U ENERGETSKU EFIKASNOST: Kratkoročna i dalekovida ušteda
Velike evropske kompanije ulažu gotovo dvostruko više u poboljšanje energetske efikasnosti u odnosu na mala i srednja preduzeća, koja često ova ulaganja vide kao dodatno opterećenje na već ugroženu likvidnost. Sve veći značaj ekološkog učinka investicija prilikom odobravanja kredita, kao i potreba da se u aktuelnoj krizi proizvodni lanci relociraju u zemlje iz bliskog okruženja, mogu biti podsticaj za manje firme da promene svoj pristup štednji energije.

14. FENOMEN GLOBALNOG USPONA INDIJSKIH MENADŽERA: Bivša kolonija izvozi direktore na Zapad
Dok se Kinezi koji žive na Zapadu sumnjiče za špijunažu u korist domovine, njihovi rivali iz Indije zauzimaju sve istaknutije funkcije u svetskom poslovanju.

Biznis

16. DA LI JE TRENUTNA KRIZA POGODNA ZA NEPRIJATELJSKA PREUZIMANJA: U Srbiji smo mirni, jer malo toga je ostalo da se preuzme
U najrazvijenijim privredama javno upozoravaju na opasnosti od neprijateljskih preuizimanja u aktuelnoj krizi, naročito kompanija u strateški važnim industrijama. U regionu i Srbiji teško da će biti značajnijih preuzimanja, bilo da su prijateljska ili neprijateljska, delom i zbog toga što je već sve što je imalo da se preuzme – preuzeto.

18. TRŽIŠTE POSLOVNOG PROSTORA U VREME MASOVNOG RADA OD KUĆE: Kancelarije na prekretnici – biti ili ne biti
Mesečni izdaci za 50 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta, kreću se od 375 do 1.700 evra. Procenjuje se da je zbog posledica pandemije tražnja za poslovnim prostorom pala za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se nakon ukidanja vanrednog stanja tržište donekle aktiviralo. Dugoročnije prognoze niko ne želi da daje, dok su predviđanja u svetu o daljoj sudbini kancelarija shodno učincima rada od kuće na poslovanje – potpuno oprečna.

22. PROIZVODNJA U VOJVODINI IZVAN POLJOPRIVREDE: Tiha voda breg roni
Vojvodina je svima poznata kao „žitnica Srbije“, ali u njenom izvozu preovlađuje prerađivačka industrija, sa velikim brojem domaćih inovativnih firmi koje su bez mnogo pompe u javnosti osvojile ne samo domaće, već i strana tržišta. Neke od njih su se veoma brzo snašle i u aktuelnoj krizi, a pojedine su čak povećale izvoz i zaposlenost.

24. BLEKBERI – USPON I PAD PRVOG PAMETNOG TELEFONA: Put (bez) povratka
Nekada prestižni Blekberi telefoni otišli su krajem avgusta u istoriju. Kanadska kompanija koja je proizvela prvi pametni telefon na svetu i u trenutku njegove najveće slave držala 20 odsto globalnog tržišta mobilnih telefona, svela je svoje tržišno učešće na nulu. Iako sada jedan američki startap najavljuje „reinkarnaciju“ ovog telefona, to ne garantuje da će nova verzija doživeti uspeh prethodnika, jer su se okolnosti na tržištu u međuvremenu bitno promenile.

Finansije

26. ŠTA GOVORI ISTORIJSKI NAJVIŠA CENA ZLATA: Stimulansi na steroidima
Posle nezabeleženih fiskalnih i monetarnih stimulansa koje su preduzele države i njihove centralne banke u nastojanju da suzbiju posledice pandemije, zlato je premašilo rekordnu vrednost iz prethodne krize, pretvorivši ovo defanzivno ulaganje u natprosečan prinos.

30. ZAHTEV PRIVREDNIKA DA PLAĆAJU PDV PO REALIZOVANOJ FAKTURI: Bolna tema za svakog ministra finansija
Aktuelni zahtev privrednika da im se omogući plaćanje PDV-a tek kada naplate sopstvena potraživanja koja sve više kasne zbog krize izazvane pandemijom – nije novost. Ovaj zahtev je postavljan i ranije, ali nije bio „omiljen“ ni u jednoj vladi, jer taj porez čini četvrtinu ukupnih budžetskih i polovinu poreskih prihoda. Zato u nekim privrednim udruženjima smatraju da je u vreme krize koja pustoši i državni budžet, jednostavnije rešenje i za male firme i za državu formiranje fonda za bržu isplatu dobavljača izvoznih kompanija.

32. ŠTETA PO OPŠTINSKE BUDŽETE ZBOG OTKAZIVANJA LOKALNIH MENIFESTACIJA: Korona presudila prvoj harmonici, Nušiću, krompirijadi…
Otkazivanje lokalnih manifestacija negativno će uticati na ugostiteljski promet i prateće uslužne delatnosti, ali i na opštinske budžete. Već sada je vidljivo da će lokalne kase biti uskraćene za desetine miliona dinara prihoda, a gubici će se preciznije utvrditi posle rebalansa budžeta, za koji su u opštinama i gradovima sigurni da sledi uskoro.

34. SLUČAJ „WIRECARD“ – FINANSIJSKI „DOSIJE X“: Svi se sada prave da su vanzemaljci
Pranje ruku, tako popularno u vreme korone, predstavlja glavnu aktivnost i u raspletu skandala koji je izbio nakon bankrota nemačke finteh kompanije „Wirecard“. Kako to već biva, sada ispada da su o ovoj „najvećoj finansijskoj bruci u istoriji Nemačke“, čije su razmere tolike da se u istraživanje uključila i Evropska komisija – svi sve znali od početka. Samo su se pravili da ne znaju šta se „iza brda valja“ u firmi za koju se ispostavlja da tokom dvadeset godina nije radila ništa drugo osim sumnjivih poslova.

Temat – PWC lista 100 najvećih kompanija u svetu: Prilagođavanje u vreme neizvesnosti

37. PREGLED TRŽIŠTA
38. PEGLED PO REGIONIMA
41. PREGLED PRIVREDNIH SEKTORA
44. TABELE – Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije

Intervju

50. ZLATA VUKSANOVIĆ-MACURA, ARHITEKTICA: Nelegalna gradnja je i kroz istoriju bila čuvar socijalnog mira
Beograd je uvek bio doseljenički grad i uvećavao se brže od sprovođenja urbanističkih planova. Vlasti su se menjale, ali se rešavanje stambenih problema siromašnih u dobroj meri oslanjalo na zatvaranje očiju pred nelegalnom gradnjom, kako bi se sačuvao socijalni mir. Politici socijalnog stanovanja se ozbiljnije pristupilo tek u vreme socijalizma, a danas se ovaj problem rešava samo sporadično. Nelegalna gradnja više nije samo posledica siromaštva, već država zatvara oči i pred nelegalnim objektima koji su vrlo luksuzni i profitabilni, kaže Zlata Vuksanović-Macura, arhitektica koja se bavi proučavanjem socijalnog stanovanja. Njene knjige „San o gradu“ i „Život na ivici“ sadrže brojne podatke koji su poslužili i scenografima poznate serije „Senke nad Balkanom“.

Skener

54. URBANO-RURALNE VEZE KAO PREDUSLOV PODMLAĐIVANJA SELA: Kako smanjiti ruralno propadanje i siromaštvo u gradu
Iskustva iz sveta pokazuju da ako razvojne strategije uspeju da izbegnu tzv. gradsku pristrasnost i ako se kreiraju politike i investicije koje su usmerene na funkcionalne teritorije koje integrišu gradove i njihova ruralna okruženja, mogu rezultirati dvostrukom korišću: smanjenjem ruralnog propadanja i smanjenjem siromaštva u gradu.

56. IZ SELA U NAUKU: Motika gradi karakter, ali i naučnika
Pojedini naučnici Instututa Biosens u Novom Sadu koji se bave multidisciplinarnim istraživanjima za poljoprivredu budućnosti, odrasli su uz seoske poslove. Znanje, upornost i radne navike koje su tako stekli pokazali su se korisnim za njihov kasniji istraživački rad. Neki su rado pomagali odraslima, a bilo je i „mrzovoljnih“ koji su stalno zapomagali – kad porastem nikada se neću baviti poljoprivredom! I sad rade projekte za pametnu poljoprivredu.

58. PREPRODAJA IZGUBLJENOG PRTLJAGA: Bizarni monopolista
Firma iz malog američkog grada je od sklepane nelegalne barake izrasla u monopolistu na tržištu preprodaje izgubljenog prtljaga. Samo prošle godine, pre nego što je korona opustošila i njen magacin, radnju je posetilo više od milion kupaca iz celog sveta. U ponudi su bile i „sitnice“ poput platinastog sata marke „Roleks“, vrednog 64.000 dolara.

62. EGZODUS IZ VELIKIH GRADOVA: Neodoljivi šarm periferije
Veliki urbani centri zbog pandemije izgubili su svoju privlačnost, kako za firme tako i za zaposlene. Nakon što su bogati još na početku pandemije spakovali kofere i na neodređeno vrijeme zbrisali u izolovane vikendice, gradove je sada počela napuštati i dobrostojeća srednja klasa, ali i mladi koji su se doseljavali zbog posla, a sada se iseljavaju nazad – roditeljima koji su ostali živjeti u manjim sredinama.

Nove tehnologije

64. UNICEF-OVI PROGRAMI ZA PODRŠKU INOVACIJAMA: Srpske kompanije imaju dobre ideje, ali im nedostaje razrada
Dečiji fond Ujedinjenih nacija već godinama raspisuje konkurse za podršku inovativnim kompanijama u razvoju novih tehnologija koje će doprineti unapređenju životnih uslova dece širom sveta. Nedavno je vršački startap Propter prošao na jednom takvom konkursu i sada, uz stručnu i finansijsku pomoć UNICEF-a, radi na razvoju platforme za korišćenje virtuelne i proširene realnosti u nastavi. “I ostale domaće kompanije koje kod nas apliciraju imaju zaista dobre ideje, ali često im nedostaju razvijeni prototipi i inicijalni rezultati njihovog korišćenja“, kaže za B&F Vladimir Trkulja, konsultant UNICEF-a za inovacije.

Nauka

66. ZAJEDNIŠTVO KAO LEK ZA SPREČAVANJE BOLESTI: Misterija Rozeta
Bolesti srca i danas su vodeći uzročnik smrti u svetu, a polovinom prošlog veka infarkt je imao razmere epidemije. Ali ne i u gradiću Rozeto, gde su sva medicinska istraživanja pokazala da ljudi umiru jednostavno – od starosti. Ključni razlog nije bio nijedan od onih za koje nauka smatra da određuju dužinu života. Zato je zaključak koji su lekari izveli bio zaprepašćujući i za nauku: Rozećani su bili natprosečno otporni na bolesti jer su temelji njihove zajednice bili druženje i međusobna solidarnost.

Koktel

68. OŽIVLJAVANJE TRADICIONALNIH JELA: Vremeplov u kuhinji
Istorija može da se pomiriše. A može da ima i ukus, na primer, kačamaka posutog mrvljenim paprikama. Može, ako sačuvamo tradicionalna jela od zaborava. No, čini se da prvo moramo sami sebe da ubedimo koliko je naša kulinarska tradicija vredna, saglasni su sagovornici B&F-a koji se bave različitim oblastima, ali imaju isti cilj: da sačuvaju i promovišu gastronomsko kulturno nasleđe.

70. LETO NA GRADSKIM PLAŽAMA: Deeeeco! Dalje nećeš moći!
Ovom letu se nije gledalo u zube, pa su širom evropskih gradova nicale privremene plaže bez mora. Na „Beogradskom moru“, Adi Ciganliji, ugostitelji su se žalili da se navala Beograđana koji su ostali bez svih drugih mora, nije preterano odrazila na porast prihoda. Ali izgleda da su mnogo gore prošle njihove kolege na gradskim plažama koje se zaista nalaze na moru. Nadležni su ih ili potpuno zatvarali, ili su postavljali prepreke koje je bilo teže savladati nego u gerilskom ratovanju.

72. SNIMANJE FILMOVA U DOBA KORONE: Nadzornici za intimnost
U filmskoj industriji, skoro svi koji žive od ovog posla su na gubitku zbog korone, osim animatora. Nova pravila za sprečavanje zaraze tokom snimanja, koja se iz dana u dan umnožavaju, dovela su pravljenje filmova i serija do apsurda. Osim što su nenadano dobili nove zaposlene, poput supervizora za zdravlje i bezbednost i drugih aktuelnih „korona profesija“, filmadžije sve to košta bar dodatnih milion dolara. Najveću dovitljivost moraju da pokažu oni koji snimaju ljubavne filmove – ili da izbace ljubavne scene ili da ih snimaju pod kontrolom koordinatora za intimnost.

74. RAST PRODAJE IGRAČAKA TOKOM KARANTINA: Dokolica pogurala zaradu
Rastrzani između poslovnih obaveza i dece sa viškom slobodnog vremena, roditelji koji rade od kuće proteklih meseci masovno su posezali za najlakšim rešenjem – kupovinom igračaka preko interneta. To je ovu industriju, iznenada, učinilo dobitnikom krize, a pojedine kompanije iz te delatnosti zabeležile su najbolje rezultate u svojoj istoriji. Iznenađenje je i da najbolju prođu imaju tradicionalne igračke, poput slagalica koje traže da se utroši mnogo vremena na igru.

Komunikacije

76. MOTIVI KOMPANIJA U BORBI ZA BOLJE DRUŠTVO: Da li je pravda ideal ili brend?
Učestali istupi kompanija u borbi za pravednije društvo u poslednjih nekoliko meseci aktuelizovali su pitanje šta motiviše korporacije na takav angažman? Neki istraživači tvrde da je najčešće reč o iskrenim uverenjima vlasnika i rukovodstva, navodeći kao dokaz i to da ovakve društvene aktivnosti ne povećavaju prodaju niti vrednost korporacijskih deonica. Pozivajući se na iste pokazatelje, drugi tvrde sasvim suprotno – da od toga da li je borba za bolje društvo dobro ili loše targetirana zavisi da li će firma ostvariti poslovni dobitak ili gubitak.

Reprint

78. ZARADA NA BESMISLENIM STVARIMA: Naočare koje jecaju. Trebaće vam posle ovog teksta.
U sred krize, jedan preduzetnik radi punom parom. Bavi se proizvodnjom stvari koje ničemu ne služe i reklamira ih kao potpuno besmislene. Prodaja ide odlično, našao je i investitore, a počele su da ga podržavaju i velike kompanije. Zašto pobogu? Pa zato što ako kupite te gluposti, vi ste osvešćena osoba koja upozorava da je moderni kapitalizam zabrazdio i borite se protiv tiranije potrošačkog društva.

Vremeplov

80. OTAC ITALIJANSKE NAFTNE INDUSTRIJE: Naftaš protiv kartela
Podsmešljivi naziv „Sedam sestara“ za britansko-američki naftni kartel koji je posle Drugog svetskog rata kontrolisao 80% svetskog tržišta, skovao je jedan drugi naftaš. Bio je to Enriko Matei, čovek koji je stvorio modernu naftnu industriju u Italiji. Zbog drugačijeg pristupa u pregovorima sa proizvođačima nafte u siromašnijim zemljama, stekao je moćne neprijatelje. Poginuo je u avionu koji je raznela podmetnuta bomba, a izvršioci i nalogodavci ubistva nikada nisu pronađeni.

15. септембар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Pronađeno zlato u vrednosti više od milijardu dolara u južnoj Srbiji

by bifadmin 15. август 2020.

Kanadska istraživačka firma „Medgold risorsis“, koja je nagovestila da je u južnoj Srbiji, na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, u okviru projekta nazvanog „Tlamino“ pronašla preliminarne rezerve od oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno blizu 19,3 tone zlata, vredne nešto više od milijardu dolara, najavila je izradu preliminarne studije izvodljivosti, koja bi te rezultate trebalo da potvrdi.

Istovremeno, i kanadska geološka kompanija „Tedijan“ saopštila je da je postigla dogovor o kupovinu srpske geološke firme EFPP, koja poseduje istražna prava na lokalitetima Kizevak i Sastavci, u okolini Raške. Ova firma, koja traga za ležištima metala u Srbiji, Bugarskoj i na Kosmetu, saopštila je da je postigla dogovor o kupovini srpske geološke firme EFPP, koja poseduje istražna prava na lokalitetima Kizevak i Sastavci, u okolini Raške, gde su se nekada nalazili rudnici srebra i cinka – saznaju „Novosti“.

Što se tiče Projekta „Tlamino“, kako je ustanovljeno, sadržaj zlata na tom mestu, u proseku, iznosi oko tri grama po toni. Primera radi, ležišta sa gramom zlata po toni, ako je prate odgovarajuće količine rude, smatraju se profitabilnim. Addison Mining Services Ltd. i Bara Consulting Ltd., obe kompanije iz Ujedinjenog Kraljevstva, rukovodiće izradom i preliminarne studije izvodljivosti, ali i dodatnih metalurških studija, budući da postoje ozbiljne naznake da se na tom mestu kriju daleko veće količine tog plemenitog metala.

Inače, „Medgold“ je u istraživanju rudnog bogatstva pod nazivom Projekat „Tlamino“, pronašao i sloj rude od 40 metara, koji sadrži 8,32 grama zlata po toni i gotovo neverovatna 193 grama po toni srebra. Ova kanadska firma, inače, ima sporazum o zajedničkom ulaganju s kompanijom iz svoje zemlje „Fortuna silver“, u čijem se posedu nalaze rudnik zlata i srebra „San Hoze“ u Meksiku i peruansko ležište srebra „Kailoma“.

Izvor: Novosti

15. август 2020. 0 komentar

Ekonomija

Cena zlata za jedan dan pala za pet odsto

by bifadmin 12. август 2020.

Posle rekordne vrednosti iz petka od 2.080 dolara po unci, cena zlata je juče pala za pet odsto, na 1.927 dolara po unci, pokazujući da u ovim turbulentnim vremenima gotovo nijedno ulaganje nije sigurno.

Investitorima koji ulažu u zlato jučerašnji dan bio je verovatno najgori u poslednjih sedam godina. Naime, cena zlata na azijskim berzama posle rekordnih visina, pala je za čitavih pet odsto. Taj pad se nastavio i jutros, kada je zlato vredelo 1.876 dolara po unci, posle čega je međutim poraslo na 1.917 dolara.

Dolar jača, što je loša vest za zlato, a ne pomaže mu ni “mirovanje FED-a” u pogledu izmene monetarne politike, kao ni najava da bi se ruska vakcina uskorom mogla naći na tržištu. Zlato se smatra “sigurnom lukom” u nestabilnim vremenima, te zato tada njegova vrednost raste. Međutim, svaka naznaka da bi situacija mogla da se popravi uzrokuje pad njegove cene.

Međutim, evo jedne dobre vesti za investitore u zlato – narastajuće geopolitičke tenzije, kao i izbori koji treba da budu održani u SAD, ne obećavaju njegov veći pad.

Foto: erik_stein, Pixabay

12. август 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci