Periskop

6. BRISELSKI SAN ZIMSKE NOĆI: Kad porastem biću Amerika
Iznenadna želja EU da se potpuno osamostali od SAD, vojno, ekonomski i tehnološki, ima samo jednu manu – nema puno veze sa realnošću. Kako bi to slikovito objasnio Donald Tramp, „sve karte su u mojim rukama“, od energije, naoružanja, finansijskog sistema, društvenih mreža, operativnih sistema za računare i mobitele, serverskih kapaciteta, do praktično čitavog interneta.

8. PARADOKSALNA SITUACIJA SA RADNOM SNAGOM U UKRAJINI: Ljudi nemaju posao, a firme nemaju radnike
Situacija sa radnom snagom u Ukrajini je protivurečna – zemlja istovremeno beleži visoku stopu nezaposlenosti i sve izraženiji nedostatak radnika. Najviše nedostaje kvalifikovanih zanatlija, koje poslodavci pokušavaju da uvezu iz inostranstva, pre svega iz Indije, Pakistana, Bangladeša i zemalja Centralne Azije.

10. DA LI JE LIBAN TALAC HEZBOLAHA, SAVEZNIKA IRANA: Država nam je propala, ali organizujemo sjajne sahrane
„Danas, Libanci ne reaguju kao narod iznenađen ratom, već kao narod kome nikada nije dozvoljeno da se u potpunosti oporavi od prethodnog“, opisuje jedan stanovnik Bejruta kako se osećaju mnogi stanovnici Libana zbog toga što su ponovo uvučeni u ratne igre između Izraela i iranskog saveznika Hezbolaha. Libanci komentarišu da kada generacijama unazad nemaš državu na koju možeš da se osloniš, onda jačaju instinkti za preživljavanje, naučiš kako da se snađeš u svakoj situaciji i sačuvaš imovinu koja nikada ne gubi vrednost – sposobnost da se podsmevaš sopstvenoj sudbini.

Biznis

14. KRETANJA IZVOZA I UVOZA DALEKO OD POŽELJNIH ZA VEĆE STOPE PRIVREDNOG RASTA U SRBIJI: Svuda pođi, u komšiluk dođi
Znatno manje stope trgovinske razmene jesu delimično posledica globalnih dešavanja, ali najviše nekonkurentnosti domaće privrede i nejasne državne politike. U situaciji kada se komplikuje izvoz na zapadna tržišta a za ona daleka nemamo dovoljno kvalitetne robe, potrebno je bolje iskoristiti prilike u regionu, saglasni su ekonomisti.

16. NEDOSTATAK DOMAĆIH SIROVINA: Nekad bilo, sad se spominjalo
Više od trećine ukupnog prošlogodišnjeg uvoza činili su repromaterijali za domaću industriju, čak i oni koji se proizvode u Srbiji. Domaći proizvođači postaju sve više zavisni od sirovina iz uvoza, jer prazninu koju su iza sebe ostavila propala društvena preduzeća, nosioci sirovinske baze za domaću industriju, privatne firme nisu uspele da popune, dok strane kompanije koje su preuzele deo tih poslova ne nude povoljne uslove.

18. MARKO ŠĆEPANOVIĆ, CLOUD CITY: Ovo je prelomni momenat za razvoj naše kompanije
Američka kompanija NVIDIA je među stotinama hiljada startap firmi koje su konkurisale za Inception program prepoznala potencijal startapa Cloud City iz Srbije, koji je razvio platforme za upravljanje komunalnom infrastrukturom u gradovima. „To je kao kada lokalni fudbaler počne da igra za Liverpul“, opisuje uspeh srpske firme njen direktor Marko Šćepanović. Za razliku od sveta i regiona, domaća privreda nije zainteresovana za njihove proizvode.

Finansije

22. ISTINE I ZABLUDE O AKCIONARSKOM FONDU: Sve će to narod pozlatiti
Ministarstvo privrede je najavilo da će se prodajom preostalih akcija iz Akcionarskog fonda intenzivnije uključiti u proces trgovanja na Beogradskoj berzi, čime će doprineti njenom razvoju, ali veoma su male šanse da će do toga zaista i doći. Sumnju da će država vratiti izgubljeno poverenje investitora produbljuje i način upravljanja fondom koji je podložan političkim uticajima i mogućim manipulacijama, pre svega zato što ostavlja prostor za netransparentno trgovanje akcijama van berze.

24. PROIZVOĐAČI FLAŠIRANE VODE ŽALE SE NA VISOKE NAKNADE: Srpski izvori „najskuplji“ u regionu
Srbija raspolaže sa oko 300 izvorišta pijaće vode, ali koristi svega oko 20% tog potencijala. U 24 kompanije koje se bave flaširanjem prirodne mineralne vode iz domaćih izvora, prošle godine je proizvedeno 943 miliona litara, što je državnu kasu učinilo bogatijom za više od 10 miliona evra samo po osnovu nadoknade za pravo eksploatacije prirodnog dobra. Proizvođači se žale da su ti iznosi previsoki i da zato nisu konkurentni na regionalnom tržištu.

26. KADA PRAVDA POSTANE FINANSIJSKI RIZIK: Kadija te tuži, kadija te brani
Za prosečnog građanina Srbije odlazak kod advokata predstavlja finansijski rizik, jer pravni spor može ozbiljno da ugrozi kućni budžet. Visoke i netransparentne advokatske tarife, neusklađene sa niskim primanjima građana, čine da svaki sudski postupak predstavlja značajno finansijsko opterećenje i razlog za odustajanje od sudskog postupka.

Temat: Demografija i razvoj

31. ZABLUDE O DEMOGRAFSKOM DETERMINIZMU: Demografija je ogledalo društva, a ne obrnuto
Nepovoljna demografska kretanja nisu automatski kriva za sve loše što se događa u zemlji, naprotiv, ona su posledica svih drugih dešavanja u društvu. Iz tog razloga, populacione politike koje ne uvažavaju ekonomsku i društvenu realnost ne mogu biti efikasne. Depopulacija u Srbiji je pre svega problem ogromnih regionalnih razlika, a činjenica da najviše uvozimo strance za slabo plaćena fizička zanimanja pokazuje da smo potcenjivali domaće radnike koji su radili takve, nasušno potrebne poslove i da ih zato ima sve manje.

34. ZANEMARENI DEMOGRAFSKI PROBLEM U SRBIJI: Prerana smrtnost stanovništva
Srbija je u vrhu Evrope po preranoj smrtnosti stanovništva. Više od polovine svih preranih smrti kod nas dogodi se mlađima od 60 godina, što je veliki gubitak za njihove porodice, za celo društvo i privredu. Uprkos tome, država zanemaruje ovaj problem, koji bi trebalo rešavati sistemski i multidisciplinarno.

36. NEZAVIDNA SUDBINA MALIH NASELJA: Opustela Srbija
Najavi državnih zvaničnika da će kupiti 25 letećih taksija od kojih svaki košta po pet miliona dolara, sigurno se najviše raduju stanovnici malih naselja u Srbiji, imajući u vidu da u preko 1.300 ovakvih mesta sa maksimalno 100 ljudi, posao ima manje od 18% ukupnog stanovništva. Dok naši političari uzleću, zemlja kojom upravljaju pretvara se u ljudsku pustinju. Nakon poslednjeg popisa, 24 sela su i zvanično umrla, više od 400 je na izdisaju, a svako peto malo mesto ima stanovnike starije od 65 godina. Do kraja ovog veka, Srbija će izgubiti četvrtinu ukupnog broja naselja, a i veći gradovi će se pretvoriti u male.

38. KAKO FIRME U MANJIM MESTIMA DOLAZE DO RADNIKA: Dobar glas se daleko čuje
Domaće firme koje već decenijama uspešno posluju u manjim sredinama pronalaze različita rešenja za privlačenje potrebnih radnika, ali ih povezuje to što su izgradile reputaciju pouzdanog lokalnog poslodavca i imaju važnu ulogu u razvoju celog kraja. Lokalni preduzetnici ističu da bi efekti bili veći kada bi se gradili putevi, medicinske ustanove, škole, sportska infrastruktura i tako dodatno motivisali mladi da se doseljavaju, a ne da se iseljavaju iz manjih mesta.

40. PORODICA U DOBA NEIZVESNOSTI: Puna škola vrata, niotkuda đaka
Nesigurna vremena koja su u Srbiji postala uobičajeni način života, primoravaju sve veći broj mladih ljudi da rade i po nekoliko poslova istovremeno. Stoga, i kada se odluče da zasnuju porodicu, postavlja se pitanje koliko su u stanju da se kvalitetno posvete roditeljstvu? Jednokratna finansijska pomoć koju isplaćuje država ne može podići natalitet na duži rok, već je potrebno poboljšati opšte uslove za život porodica, smatraju stručnjaci.

Intervju

42. ALEKSANDAR SENIČIĆ, DIREKTOR NACIONALNE ASOCIJACIJE TURISTIČKIH AGENCIJA SRBIJE (YUTA): Putovanja nas uče da možemo biti bolji
„U Francuskoj sam viđao sela koja su uređenija od naših gradova. Na takvim putovanjima shvatite da svako mesto može biti lepo ako ga stanovnici vole i unapređuju“, kaže Aleksandar Seničić, koji je ceo svoj profesionalni život posvetio turizmu i ostao mu veran ne samo u najbolja, nego i u najgora vremena za ovu delatnost.

Skener

46. ZABRANA VRŠENJA DELATNOSTI/ ZABRANA POSLOVANJA UČINIOCIMA PREKRŠAJA: Pitanja bez jasnih odgovora
Domaći propisi u pogledu zabrane vršenja delatnosti, odnosno zabrane poslovanja učiniocima prekršaja, kao i posledica u slučaju njihovih kršenja, nisu baš najjasniji. Za učinioca prekršaja od važnosti bi bilo da zna koje posledice snosi ako prekrši zabranu. Da li je poslodavac u obavezi da proverava da li je licu koje treba da zaposli izrečena zaštitna mera i koje posledice on snosi ukoliko zaposli takvo lice? Da li zabrana važi samo na teritoriji Republike Srbije ili i u inostranstvu?

48. GASTRONOMIJA U PIROTU: Majstori seoske kuhinje
Gastronomsko preduzetništvo u Pirotu oslanja se na okolna seoska domaćinstva, od kojih su neka nastavila porodičnu tradiciju, ali je većina preduzetnika nova u ovoj delatnosti i osnovali su firme tokom poslednje dve decenije. U praksi se najisplativijom pokazala proizvodnja mlečnih proizvoda, na kojoj može da se zaradi do 50.000 evra godišnje. Među preduzetnicima preovlađuju žene, domaćice i one koje su izgubile posao u velikim industrijskim kompleksima tokom privatizacije. Žene preduzetnice su najzaslužnije za raznolikost usluga u seoskim turističkim domaćinstvima.

Nove tehnologije

52. ZAŠTO AMERIKA GUBI TEHNOLOŠKU BITKU SA KINOM: Žrtva sopstvene kratkovidosti
Kina je uspela da od „perifernog“ igrača postane vodeća tehnološka sila u svetu, potisnuvši SAD koje su nekada bile neprikosnovene u toj oblasti. Do preokreta je došlo usled suštinske razlike između kineskog i američkog pristupa razvoju. Kini je prioritet dugoročan napredak a ne trenutna zarada, dok je Amerika postala žrtva sopstvene kratkovide politike koja favorizuje trenutne rezultate na uštrb dugotrajnog planiranja i zato je kontraproduktivna na duge staze.

Nauka

54. BOLESTI U TOKSIČNOJ KULTURI: Nezdrava opsesija zdravljem
Nova mitologija savršeno zdravog života tera svoje sledbenike da gutaju suplemente, idu na časove joge, znoje se u teretanama, svaki čas menjaju režim ishrane, skupo plaćaju genetska testiranja da bi unapred sprečili zdravstvene poremećaje i zavarali smrt „na neodređeno vreme“. Kako onda objasniti činjenicu da sve veći broj ljudi pati od hroničnih fizičkih bolesti, kao i od raznih oblika zavisnosti i mentalnih oboljenja? Koren problema nije u nedostatku medicinskih činjenica i tehnološkog napretka, već u percepciji šta su suštinski uzroci zdravstvenih tegoba. To je toksična kultura u kojoj živimo, a koju mi doživljavamo kao normalno stanje, tvrdi kanadski lekar i naučnik Gabor Mate.

Koktel

56. ČASOVNIČARSKA RADNJA JOVIĆ: Gospodski zanat u Gospodskoj ulici
Časovničarska radnja Jović posluje još od kraja 19. veka. Njeni sadašnji vlasnici, porodica Jović, tokom svog dugogodišnjeg rada upoznali su mnogo zanimljivih ljudi, a sa nekima od njih su postali i prijatelji. Za razliku od mladih u Srbiji koji nisu voljni da se školuju za ovaj posao, Jovići su za mušteriju imali starijeg gospodina koji je insistirao da postane njihov šegrt. Problem je bio samo u tome što su njihovog posvećenog „stažistu“ svi oslovljavali sa „Vaša ekselencijo“ i već je imao drugi posao.

58. SELIDBA KUĆNIH LJUBIMACA PREKO GRANICE: Cena? Kuku, lele, vau i mrnjau!
Širom sveta preseli se približno pola miliona kućnih ljubimaca godišnje, a u ovom putujućem životinjskom carstvu nema šta nema. Tako je jedna putnica napravila haos na aerodromu rešena da po svaku cenu u avion unese i svog pauna, zato što joj on „pruža emocionalnu podršku“. Sa povećanjem broja milijardera koji se sele da bi izbegli poreznike, učestala je i luksuzna selidba kućnih ljubimaca, po cenama van pameti.

Komunikacije

60. SEFA TALKS, PODKAST STUDENATA EKONOMSKOG FAKULTETA U BEOGRADU: Pripremi se za život
„Studente uglavnom zanima kako je neko posle fakulteta odlučio čime će se baviti i kako je našao prvi posao, a interesuju ih i specifičnosti određenih struka. Zato kod nas gostuju i preduzetnici i ljudi koji se u korporacijama bave marketingom, revizijom, računovodstvom i drugim oblastima“, objašnjavaju autori podkasta SEFA Talks, koji su i sami studenti. Ovaj podkast je postao popularna „vannastavna aktivnost“ koja akademce priprema za život.

Reprint

62. RUSKIM MALIM INVESTITORIMA ZAMRZNUTO 14 MILIJARDI DOLARA: Nasukali se na zaštitu imovinskih prava
Milioni ruskih građana koji su investirali u strane akcije i obveznice pre rata u Ukrajini ne mogu da pristupe svom novcu četiri godine nakon što su zapadne zemlje zamrzle rusku imovinu. Reč je o ulaganjima pripadnika srednje klase, koja su uglavnom skromna – pojedinačno iznose tek nešto više od 1.000 dolara. Ruski građani su ulagali ovaj novac u deonice stranih kompanija kao što su Epl i Tesla, verujući da su te investicije bezbednije od ulaganja u ruske akcije, jer su zaštićene imovinskim pravima u zapadnim državama. Pogrešili su, ocenjuje u svom izveštaju Karnegijeva fondacija za međunarodni mir.

Vremeplov

64. ZAPOŠLJAVANJE STRANACA U DVE JUGOSLAVIJE: Karta u suprotnom pravcu
Kraljevinu Jugoslaviju i onu socijalističku, formiranu posle Drugog svetskog rata, povezivali su veliki talasi emigracije. Međutim, manje je poznato da su obe države kroz radno zakonodavstvo regulisale i zapošljavanje stranaca. Predratna Jugoslavija najviše je zapošljavala Ruse, Italijane, Čehe i Nemce, dok su u SFRJ među stranom radnom snagom najzastupljeniji bili Italijani, Poljaci, Čehoslovaci i građani Sovjetskog Saveza.

Чланак B&F 243: Demografija i razvoj – Kokoška ili jaje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. ŠTA JE KRAJNJI CILJ NASILNIČKE SPOLJNE POLITIKE SAD: Um caruje, snaga mijenja granice
U svakom ludilu ima sistema, pa prijetnje Panami, Venecueli, Grenlandu, Iranu, Kanadi, ipak nisu samo nasumični akti ćudljivog i narcisoidnog američkog predsjednika, već dio šireg plana, čiji su krajnji cilj Kina i Arktik.

8. DA LI ĆE UN PRISILNO OTIĆI U PENZIJU: Razjedinjene nacije
Oko 99% današnjeg čovečanstva rođeno je posle nastanka Ujedinjenih nacija, koje su ušle u ovu godinu sa dramatično osakaćenim budžetom i na ivici bankrota, za šta su najodgovornije ekonomski najuticajnije zemlje, pre svih SAD i Kina. Ukoliko UN postanu kolateralna šteta u prepucavanju najmoćnijih država, to će biti još jedna tragična potvrda da smo se prepustili sramotnoj ravnodušnosti, upozorava veliki broj stručnjaka i javnih ličnosti.

10. POSLEDICE ENERGETSKOG KOLAPSA U UKRAJINI: Nema svetla na kraju tunela
Gradovi u Ukrajini se sve više prazne, jer uslovi života u njima postaju nepodnošljivi zbog nedostatka struje, grejanja i uništene kanalizacije. Ruski napadi na energetsku infrastrukturu izazvali su humanitarnu katastrofu i zavili u crno ukrajinsku privredu. Najviše su pogođena preduzeća u teškoj industriji, koja čini kičmu ukrajinske ekonomije, ali velike posledice trpe i poljoprivreda, industrija građevinskih materijala i prodavnice hrane.

Biznis

14. PROBLEMI SA TRANSPORTOM SRPSKE ROBE U ŠENGEN ZONU: Prevoznici traže, a privrednici „skrštenih ruku“ čekaju rešenje
Firme u Srbiji više muči veliki pad izvoza, nego prepreke za redovno snabdevanje poslovnih partnera u EU i očekuju da probleme sa transportom koje je izazvao novi sistem evidencije boravka u Šengen zoni (EES) – reše prevoznici. Oni, međutim, tvrde da privrednici nisu svesni sa kakvim teškoćama će se suočiti, što su nagovestile štete kada su vozači kamiona blokirali granične prelaze sa zemljama EU.

16. TEKSTILNO PREDUZEĆE JASIMPEX: Mala porodična firma koja oblači krupniju gospodu
„Naši proizvodi zahtevaju specifično znanje o krojevima i materijalima, koje masovni proizvođači često zanemaruju“, kaže Jasna Tripković, izvršna direktorka tekstilnog preduzeća Jasimpex, koje je postalo prepoznatljivo po proizvodnji konfekcije za one koji nose veće brojeve i distribuciji tekstila za svečane toalete. Ova porodična firma iz Subotice sa 37 zaposlenih proizvodi oko 5.000 artikala mesečno, svoje proizvode plasira širom Srbije, na tržišta regiona i Evropske unije, a prošle godine je ostvarila promet od 1,2 miliona evra.

18. POSLOVANJE ROSATOMA SVE NEIZVESNIJE: Saveznik – najveći konkurent
Aleksej Lihačov, generalni direktor ruskog atomskog giganta Rosatom nedavno je izjavio da su spremni da realizuju bilo koji nuklearni projekat u Srbiji. Iako je ova ruska državna kompanija do sada prilično uspešno odolevala zapadnim sankcijama, analitičari procenjuju da njegova pozicija na međunarodnom tržištu postaje sve neizvesnija. Na to utiče više faktora, ali najveću pretnju Rosatomu predstavlja trenutno najvažniji saveznik Rusije – Kina.

Finansije

22. ZAŠTO SU JAVNA AKCIONARSKA DRUŠTVA NEOMILJENA U SRBIJI: Nepodobna za manipulacije
Brojne prednosti javnih akcionarskih društava ne odgovaraju političkim strukturama u Srbiji i zato ona već godinama gube značaj na domaćem tržištu kapitala i predstavljaju čak i nepoželjan oblik organizovanja preduzeća. To potvrđuje i aktuelan primer promene pravnog statusa javnih preduzeća. Pošta, Putevi Srbije i Srbijašume su postali društva sa ograničenom odgovornošću, uprkos tome što su ova javna preduzeća ispunjavala sve uslove da pređu u akcionarska društva. Zaposleni u ovim kompanijama će najverovatnije definitivno izgubiti pravo na besplatne akcije, jer akcija ovih preduzeća nikada neće ni biti.

24. NELOGIČNOSTI U IZDAVANJU FISKALNIH RAČUNA Zašto jednostavno, kad može komplikovano?
Najnovije odlaganje uvođenja fiskalnih kasa na pijačne tezge aktuelizovalo je rasprave o efektima takve mere na male prodavce. Međutim, manje se govori o problemima sa izdavanjem fiskalnih računa koje imaju poslodavci van sektora maloprodaje i koji samo povremeno vrše transakcije sa fizičkim licima.

26. FINANSIJSKA PISMENOST U SRBIJI: I danas postoje Jezde i Dafine
Finansijski nepismeni pojedinci su idealne žrtve za prevare, a rizik da neko ostane bez celokupne ušteđevine višestruko se povećao sa digitalnim tehnologijama. Iskustva finansijskih stručnjaka u Srbiji i regionu pokazuju da i mladi, iako su digitalno potkovani, uveliko nasedaju na prevare jer nemaju dovoljno finansijskog znanja. Šta više, čak i većina studenata ekonomije ne zna koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja.

Temat: Energetika i društveni interes

31. ENERGETSKI SUVERENITET SRBIJE: Strance pitamo za naše mišljenje
Trenutna situacija u domaćoj energetici je u potpunoj suprotnosti sa najvažnijim društvenim interesima – od toga da država vodi energetsku politiku tako što pita strance za naše mišljenje, do nesnosnog zagađenja koje „obećava“ da će uveliko smanjiti pritisak na penzioni fond. Energetski sektor je podeljen na način koji pogoduje pojedinačnim interesima, što je dovelo do toga da ključna preduzeća u ovoj oblasti ne rade u istom cilju, već se međusobno sukobljavaju.

34. SPECIFIČNOSTI ENERGETIKE: Jedna pogrešna odluka može koštati cele generacije
Energetika ima veliki i dugoročan uticaj na stanovništvo, životnu sredinu, privredu i državu i zato odluke koje se sada donose o pravcima energetske tranzicije proizvešće posledice za niz budućih generacija u Srbiji. Međutim, malo ljudi je svesno ovakvog uticaja energetike na budućnost celog društva, jer je to oblast koja je izuzetno složena.

36. EKONOMSKA CENA PARTIJSKOG UPRAVLJANJA ENERGETIKOM: Socijalizacija troškova, privatizacija prihoda
Činjenica da je RTB Bor prodat kineskoj kompaniji Ziđin za 350 miliona dolara, a da je prenos utakmica Premijer lige u Srbiji plaćen 600 miliona evra za godinu dana, samo je jedan u nizu primera kako se rasipaju energetski resursi radi minimiziranja kratkoročnih političkih troškova i maksimiziranja dobiti za partijsku oligarhiju. Ako se što pre ne postigne društveni dogovor i ne krene u energetske reforme, ovaj sektor će u narednoj deceniji postati teret koji vuče celu privredu na dno, upozorava ekonomista Ognjen Radonjić.

38. ZAŠTO JE TOPLOTNA ENERGIJA JAVNI INTERES: Budućnost grejanja
Svaki kilovat-čas toplote proizveden uz manje gubitke rasterećuje elektroenergetsku mrežu, smanjuje potrebu za uvozom energenata i direktno doprinosi boljem kvalitetu vazduha u gradovima. Zato modernizacija toplana predstavlja javni interes i jedan je od najefikasnijih načina da Srbija istovremeno smanji zagađenje i poveća energetsku sigurnost. Budućnost toplotne energije je daleko važnija u odnosu na značaj koji se ovoj temi pridaje u široj javnosti, ukazuje Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za toplotnu energiju.

Intervju

40. DRAGANA ILIĆ, ASTROFIZIČARKA: Ulazimo u novu eru astronomskih istraživanja
„Uprkos skromnim materijalnim uslovima, mi u astronomiji ostvarujemo svetski značajne rezultate, najviše zahvaljujući našim naučnicima koji su inovativni, odgovorni i ulažu veliki trud u ono što rade“, ističe astrofizičarka Dragana Ilić, koja zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u radu Vera Rubin opservatorije, jednom od najambicioznijih astronomskih poduhvata današnjice.

Skener

44. NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI MEDICINSKOG I DENTALNOG TURIZMA U SRBIJI: Ima li leka?
Medicinski i dentalni turizam u Srbiji danas opstaje pre svega zahvaljujući inicijativi pojedinaca i poverenju dijaspore u srpske lekare i stomatologe. Međutim, bez standardizacije i međunarodnih akreditacija, jasnih pravila odgovornosti i aktivnog upravljanja reputacijom, kao i adekvatnog prikupljanja podataka, Srbija će i dalje predstavljati nedovoljno iskorišćeni potencijal, sa dobrim lekarima i konkurentnim cenama, ali bez sistema koji bi sve to povezao u industriju koja donosi profit.

46. STANOVNICI ZAPADNOG BALKANA O EKONOMSKOJ I DRUŠTVENOJ STABILNOSTI: Političarima nikad bolje, narodu nikad gore
Nasuprot političarima koji tvrde da otkako su oni na vlasti građani u njihovoj zemlji nikada nisu živeli bolje, stanovnici Zapadnog Balkana ocenjuju ekonomsku situaciju kao izrazito nestabilnu i strahuju da će ona biti još gora. Srbija beleži najveći rast nezadovoljstva u 2025. i najradikalniju promenu raspoloženja za samo godinu dana u odnosu na sve druge zemlje u regionu. Među stanovništvom Zapadnog Balkana, građani Srbije najmanje veruju državnim institucijama, najnegativniji su u procenama da se dobrobit društva podređuje stranim interesima i najviše strahuju od građanskog rata, pokazuje istraživanje „SecuriMeter 2025“ Saveta za regionalno savetovanje (RCC).

48. NARKOTICI MASOVNO ZARAZILI BRODSKI PREVOZ: Morske „mule“
Skandal koji je izbio povodom sumnji da je najveći svetski operater, specijalizovan za rashladne teretne brodove, umešan u pokušaj krijumčarenja velikih količina kokaina u Dansku, najnovija je u nizu sličnih afera koje potresaju brodsku industriju. Analitičari upozoravaju da je šverc narkotika morskim putem eksplodirao u poslednjih nekoliko godina, a vlasnici najvećih pomorskih kompanija da je narko mafija postala „parazit brodske industrije“. Stručnjaci za pomorsku bezbednost tvrde da krijumčarenje droge nanosi brodovlasnicima mnogo veću štetu nego piraterija.

Nove tehnologije

52. DRUŠTVENA MREŽA „MOLTBOOK“ – KO ZAISTA VUČE KONCE: U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha, A(m)I(n)
Uprkos čestim narativima o „singularitetu“, društvena mreža „Moltbook“ namenjena isključivo veštačkoj inteligenciji ne svedoči da su mašine preuzele kontrolu. Naprotiv, ona razotkriva nešto daleko prizemnije, ali i suštinski važnije za razumevanje naše budućnosti – činjenicu da ljudi eksperimentišu sa delegiranjem moći i odgovornosti, pri čemu veštačka inteligencija služi kao svojevrsni paravan za artikulaciju i realizaciju sopstvenih ambicija.

Nauka

54. TRAGOVI DO DREVNIH PLJAČKAŠA FARAONSKIH GROBNICA: Uzaludne kletve
Tokom dugotrajnih iskopavanja u Egiptu, arheolozi su uspeli da nađu papiruse na osnovu kojih može da se rekonstruiše kako su drevni pljačkaši grobnica organizovali i izvršavali krađe, a potom prodavali ukradene dragocenosti na crnom tržištu, najčešće inostranom. Ispisane kletve i postavljene zamke na ulazima u grobne komore nisu uspevale da odvrate lopove, a priznanja optuženih na suđenjima ukazuju da su bili veoma dobro organizovani, proračunati i vrlo precizni u sprovođenju pljački. Ali, one koje bi uhvatili čekala je užasna kazna – nabijanje na kolac.

Koktel

56. VINARIJA 100 ŽENA: Preduzetnice koje imaju dva posla
Vinarija 100 žena u selu Vele Polje blizu Niša neobična je po tome što u vlasništvu učestvuje veliki broj žena koje se profesionalno nisu obrazovale za vinarstvo, već maju uspešne karijere u različitim preduzećima ili su preduzetnice u nekim drugim oblastima. Vlasnički udeo se ostvaruje kupovinom zemljišta, na osnovu njega se deli i zarada, ali vinarke kažu da za sada dobit reinvestiraju u razvoj proizvodnje i kadrove koje čine vrhunski stručnjaci iz oblasti vinarstva. Vina spravljaju isključivo od sopstvenog grožđa i sa maštovitim nazivima, kao što su „Mlad Momak“ i „Veliki dečko“.

58. ILUSTRATORI DEČJIH KNJIGA: Nemaštovita zarada
Maštoviti svet dečjih knjiga postaje vrlo prizeman u nagodbama odraslih oko novca, a prihodi od ilustracija slikovnica su daleko od magičnih, izuzev u slučaju najslavnijih umetnika. Pored veštine i iskustva, na zarade ilustratora bitno utiče za koje tržište rade. Evropski umetnici ističu da američki izdavači plaćaju i do deset puta više nego oni u Evropi, gde su i porezi znatno veći.

Komunikacije

60. PROBLEMI MEDIJA ZBOG NENAMERNOG KRŠENJA AUTORSKIH PRAVA: Čija je ovo fotografija?
Za razliku od situacija kada novinari svesno kradu tuđe fotografije, postoje i brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu detaljno proverili ko ima vlasništvo nad fotografijom koju su objavili. Ali, nekada te provere nisu nimalo jednostavne. Događa se, na primer, da neka organizacija prosledi novinarima fotografiju za koju tvrdi da je njena, a onda se ispostavi da to nije tačno i po važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravima ceh plati novinska kuća.

Reprint

62. NACIONALNA UZBUNA U JAPANU: Medvedi okupirali ljude
Japan je svetski rekorder po broju napada medveda na ljude već duži niz godina. Ovaj problem je sada toliko eskalirao da su medvedi počeli da ulaze u prodavnice, tržne centre i školska dvorišta, pa su japanske vlasti rasporedile vojsku i policiju u najugroženijim područjima. Stručnjaci kažu da je razlog za ovakvu situaciju to što se u isto vreme preklopilo više nepovoljnih okolnosti. Do „medveđe savršene oluje“ u Japanu došlo je usled klimatskih promena, izražene depopulacije i načina na koji država štiti medvede.

Vremeplov

64. KAKO SU ŽIVELI LJUDI U SRBIJI BEZ STRUJE I TEKUĆE VODE: Pod romantičnim sjajem sveća, neoprani i sa nužnikom na čistom vazduhu
Imajući u vidu trenutnu energetsku, ali i sveopštu situaciju u Srbiji, nije zgoreg da se podsetimo kako su naši preci junački opstajali uz svetlost sveća, sa lavorom umesto kupatila i sa klozetom u prirodi. Ženama nisu bile potrebne teretane, jer su sticale neverovatnu fizičku kondiciju dovlačeći ogromne količine vode za kuvanje i pranje veša koje je bilo epski poduhvat. Ove i druge srećne trenutke proživljavali su stanovnici Srbije uoči, ali i tokom sprovođenja elektrifikacije, koja se za većinu domaćinstava otegla k’o gladna godina.

Чланак B&F242: Energetika i društveni interes – Drži vodu dok majstori odu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. ZAOŠTRAVANJE KONKURENCIJE U PRETOVARU KONTEJNERA NA JADRANU: Rijeka se vraća u igru
Nekada najveća jugoslovenska luka, Rijeka je poslednjih decenija izgubila trku sa konkurencijom u Kopru i Trstu, ali sada ima ambicije da rivalima preotme vodeću poziciju na Jadranskom moru i sa njima se nadmeće za tržišta u balkanskim i centralnoevropskim zemljama. Zahvaljujući ulaganju danskog brodarskog giganta Maersk, u Rijeci je otvoren novi terminal za koji stručnjaci tvrde da je trenutno najmodernija i tehnološki najnaprednija kontejnerska luka u regionu. To je prva investicija danske kompanije u ovom delu Evrope, koje ne bi bilo da Hrvatska pod pritiskom SAD i EU nije otkazala prethodni tender, na kome su pobedili Kinezi.

10. KRIZA U EVROPSKIM MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA: Što je firma manja, to je muka veća
Političarima se sve manje veruje, privatna ulaganja su u slobodnom padu, dok je broj stečajeva najveći u poslednjoj deceniji i nastavlja da raste. Kriza je najviše pogodila mala i srednja preduzeća čija ulaganja su na istorijskom minimumu, a i oni koji ulažu to većinom čine iz sopstvenih sredstava jer banke „deru“. Iako ovako počinje skoro svaka analiza o ekonomskoj situaciji u Srbiji, ovo nisu podaci za našu zemlju nego za Nemačku, a podjednako sumorni izveštaji o sudbini manjih firmi stižu iz cele Evrope.

12. KVAZI-PREDUZETNICI U MANTIJAMA: Jevanđelje bogatstva
Za razliku od mnogih hrišćanskih kongregacija u SAD koje su na rubu opstanka, mega crkve zapanjujuće rastu poslednjih godina, pri čemu najveće imaju na stotine hiljada vernika. One funkcionišu daleko više kao mašine za izvlačenje novca nego kao duhovne organizacije, jer za njih vernici predstavljaju tržište, a manje crkve mete za preuzimanje. Svake godine objavljuje se lista sto najbrže rastućih mega crkava koje beleže ogromne prihode. Iako je reč o industriji u kojoj komercijalni poslovi hrane jedni druge, mega crkve su kao i ostale verske zajednice u Americi izuzete od većine poreskih obaveza.

Biznis

14. KAKO ĆE MOGUĆI „NAFTNI ŠOK“ U SRBIJI UTICATI NA POSLOVANJE: Privreda strahuje od velikih poremećaja, poljoprivrednici se uzdaju u konje
Dok država beskrajno ponavlja da nema razloga za brigu i da je spremna za svaki scenario u rešavanju naftne krize nastale zbog uvođenja sankcija NIS-u, privrednici strahuju da neizvesnost nije isključena ni iz jednog scenarija – od toga kako će uopšte poslovati ukoliko ne bude bilo goriva, do zebnji da ako ga i bude koliko će poskupeti i kako će se to odraziti na njihove cene. U poljoprivredi su najzabrinutije velike firme, dok vlasnici manjih seoskih gazdinstava koji su ionako u besparici kažu da će orati konjima, kao i njihovi dedovi.

16. ARSENIJ DABAH, INNOTECHNICS: Kako pronaći novi Gugl dok je još startap
„Ono što je karakteristično za ceo Balkan jeste da ljudi nerado govore o detaljima poslovanja vlastite firme, ali su više nego spremni da podijele svoje informacije o konkurenciji“, kaže Arsenij Dabah, vlasnik kompanije Innotechnics, specijalizovane za analizu tržišnih trendova, posebno kada je riječ o tehnološkom sektoru i venture ulaganjima. Ruski konsultant i investitor koji posluje iz Beograda širom svijeta, smatra da od masovnog priliva ruskih preduzetnika Srbija ima više koristi nego štete, posebno Beograd.

18. „GENEZA“, PROIZVOĐAČ I PRERAĐIVAČ SUŠENOG ZAČINSKOG BILJA I POVRĆA: Budućnost zavisi od zdravog zemljišta
„Potražnja za visokokvalitetnim suvim začinskim biljkama i povrćem raste i u Srbiji i na međunarodnom tržištu”, ističe Karolina Sečei, komercijalna direktorka preduzeća „Geneza“, koje proizvodi sušeno začinsko bilje i povrće i prerađuje ga u kvalitetne sastojke za prehrambenu industriju. Vlasnici ove porodične firma iz Kanjiže uvereni su da budućnost zavisi od zdravog zemljišta i zato primenjuju regenerativnu poljoprivredu. „Geneza“ svoje proizvode, uzgajane na plodnoj zemlji Vojvodine, plasira na tržištima Evrope, Amerike i Australije, a priprema se i za izvoz u Aziju i Afriku.

Finansije

22. DA LI JE NARODNA BANKA SRBIJE NEZAVISNA INSTITUCIJA KAKO TO PREDVIĐAJU EVROPSKE NORME: Zakoni prolaze, praksa na čekanju
Izmene i dopune zakona o Narodnoj banci Srbije, usvojene u martu ove godine, nisu dovoljne da obezbede nezavisnost te institucije, već su potrebne dodatne izmene i dopune regulative, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. U centralnoj banci tvrde da je samostalnost u najvećoj meri ostvarena još zakonskim izmenama 2012. godine, dok je Evropska komisija u izveštaju za tu godinu ocenila da je to bio „korak unazad“, a u svim narednim se navodi da je napredak delimičan, ograničen ili izvestan. Iako idealan zakonski okvir još nije uspostavljen, mnogo je veći problem što se postojeće norme u praksi ne poštuju, smatraju analitičari.

24. DA LI JE VREME ZA NOVI PRISTUP PLAĆANJU POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE: Opšte smanjenje poreskog opterećenja
Poslodavcima rastu ukupni troškovi poslovanja, naročito radne snage, pa bi možda jedno od rešenja bilo da se ukupno opterećenje na zaradu smanji i tako firmama dugoročno olakša zapošljavanje. Zahvaljujući manjem poreskom opterećenju, poslodavci bi mogli da za isti ukupan trošak daju zaposlenom veću neto platu. Na ovaj način bi se povećala potrošnja, pa bi fiskalni prihodi delimično bili nadoknađeni kroz povećanu potrošnju i naplatu PDV. Opšte smanjenje poreskog opterećenja bilo bi korisno za celu privredu, a ne samo za određene kategorije poslodavaca i zaposlenih, kao što je slučaj kod subvencija.

26. STAV PROSEČNOG SRPSKOG PREDUZETNIKA PREMA ULAGANJU NA BERZI: Nije to za mene
Ovo je verovatno najčešća rečenica prosečnog domaćeg preduzetnika kada se povede neobavezan razgovor o ulaganju na berzi. Kako to da su još uvek toliko udaljeni berza kao najsofisticiraniji tržišni mehanizam i lokalni preduzetnici u čijoj suštini postojanja i opstanka leži razumevanje tržišta?

Temat: Mikro, mala i srednja preduzeća

29. OPADA „IMUNITET“ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U SRBIJI: Krajnje je vreme da se prizovemo pameti
Da je država podsticala razvoj malih i srednjih preduzeća umesto što ih godinama izlaže nelojalnoj konkurenciji povlašćenih domaćih i stranih firmi, sada bismo imali stabilniju privredu. Srbija ne može doveka da se razvija na „ekonomiji kompleksa“ i motanju kablova za strance. Krajnje je vreme da se prizovemo pameti, da ulažemo u sopstveno znanje i više se oslanjamo na domaće preduzetnike, koji za razliku od moćnih stranih kompanija – nemaju rezervnu državu, poručuju ekonomski stručnjaci u razgovoru za B&F.

32. PREDUZETNICI POVRATNICI U ISTOČNOJ SRBIJI: Ovde je svaki drugi dan neki sistem u kvaru
Povratnici koji su osnovali svoje firme u Negotinskoj Krajini, većinom su se vratili zato što su želeli da se njihova deca školuju u Srbiji i jer su smatrali da je ovde život kvalitetniji i opušteniji. Zapušteni putevi, neredovno snabdevanje strujom i vodom, konfuzija u zdravstvu, nestručnost državnih službenika i drugi „autohtoni“ problemi kod povratnika povremeno izazivaju obrnutu nostalgiju. Ponekad požele ponovo da odu tamo odakle su se vratili u Srbiju radi „opuštenijeg i kvalitetnijeg života“.

34. SMENA „S KOLENA NA KOLENO“ U PORODIČNIM PREDUZEĆIMA: Ovaj moj nije kao ja. Srećom, nije kao ti!
Osnivači porodičnih firmi često strahuju da njihova deca neće umeti da rade kao oni. Ali, ona i ne treba da rade kao njihovi roditelji. Osnivači su preduzetnici koji su udahnuli život svojim preduzećima, a da bi ona nakon njih nastavila da se razvijaju i rastu, potrebno je nešto sasvim drugo. To mogu da donesu naslednici, ukoliko su zainteresovani i pripremljeni za porodični posao, i profesionalni menadžeri, ukazuje Boris Vukić, stručnjak koji decenijama pomaže porodičnim preduzećima da uspešno prođu kroz generacijsku tranziciju.

36. KAKO IZGRADITI USPEŠNU FIRMU, PRODATI JE, PA KRENUTI IZ POČETKA: Penzioner radoholik
Dušan Perović, osnivač porodičnog preduzeća „Termovent“ počeo je posao u teškim uslovima, ali kaže da nije hteo da odustane ni po koju cenu. Srpska firma je postala toliko uspešna u proizvodnji klima komora i „čistih soba“, da je švajcarska korporacija „Arbonija“ uporno insistirala da je kupi, ne pitajući za cenu. Čim je prodao firmu, Perović je odmah otvorio novu i prvog dana u penziji – sklopio posao.

38. DA LI SE RAZLIKUJU MUŠKO I ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO: Jedno pitanje a mnogo odgovora
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko nego na dobro i loše, smatraju domaći privrednici. Ipak, stručnjaci podsećaju da su žene u nepovoljnijem položaju zbog toga što još uvek preovlađuju patrijarhalni stavovi o njihovoj ulozi u društvu. Poseban problem je i neregulisan status preduzetnica tokom porodiljskog i roditeljskog odsustva.

40. ŠTA POKAZUJE RANG LISTA NAJPROFITABILNIJIH MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U 2024. GODINI: Može i bez radnika
Skoro petina malih i srednjih preduzeća u Srbiji koja se nalaze među prvih 150 prema ostvarenom neto dobitku u 2024. godini, poslovala je bez zaposlenih radnika. Ovi poslovi mahom su direktno ili posredno vezani za tržište nekretnina. To ukazuje na nastavak upliva kapitala u ovu delatnost, koja nakon pandemije raste znatno brže od domaćeg BDP-a.

41. Liste najbolje rangiranih preduzeća po dobiti i poslovnom prihodu

50. POSLOVANJE EKONOMSKIH CELINA U 2024. GODINI: Energetika otpevala labudovu pesmu
Mada su prethodne godine najviše povezanih preduzeća imale grupacije koje primarno posluju u agraru, građevinarstvu i transportu, među konsolidovanim društvima sa najvećim prihodima i zaradom prednjačila su ona iz energetskog sektora. Ipak, njihova dobit je već lane značajno opala, da bi kraj ove godine Srbija dočekala zarobljena u energetskoj krizi čiji je rasplet neizvestan.

52. Liste konsolidovanih preduzeća po dobiti i poslovnom prihodu

Intervju

60. MIRJANA KATIĆ, DIREKTORKA MATEMATIČKE GIMNAZIJE: Učimo mlade da učine boljim svet u kojem žive
„Mi deci treba da pomognemo da razviju kritičko razmišljanje, da tragaju za istinskim znanjem a ne za instant odgovorima, da budu dobri ljudi i poboljšavaju svet u kojem žive. Na tome insistiram zato što duboko verujem da naše društvo može da bude bolje i humanije“, ističe za B&F Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije, čiji su učenici samo u ovoj godini na međunarodnim takmičenjima osvojili 300 medalja. To je neverovatan uspeh za zemlju sa 6,5 miliona stanovnika.

Skener

64. ŠTA TO ZIDA CENE STAROGRADNJE: Polovni stan skuplji od novog
Kvadrat polovnog stana na domaćem tržištu premašio je ove godine po prvi put onaj u novogradnji. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena kvadrata u starogradnji u Srbiji u prvom polugodištu iznosila je 1.856 evra, ili 80 evra više nego kvadrat novog stana. Iako takav trend deluje kao anomalija domaćeg tržišta jer su novi stanovi u mnogim zemljama skuplji, stručnjaci nude objašnjenja šta su razlozi za ovakvu statistiku.

66. PLAĆANJE GOTOVINOM PREKO DRŽAVNE GRANICE: Muke s novcem
Gužve na granicama nerviraju većinu ljudi, ali mogu pogodovati onima koji svesno žele da prenesu nedozvoljeno robu iz jedne u drugu državu. Međutim, dešava se da neko prekrši zakon jer nije dobro informisan o propisima šta je dozvoljeno da se prenese preko državne granice. To uključuje i ograničenja koja se odnose na iznos gotovine koja se može izneti iz Srbije ili uneti u našu zemlju. Nepoznavanje propisa može pretvoriti pošteno zarađen novac u pravu muku.

Nove tehnologije

68. EKONOMIJA STARTAPOVA U SRBIJI: Između inovacija i održivosti
Da bi startapovi u Srbiji prestali da se oslanjaju na grantove i entuzijazam osnivača i mogli samostalno da posluju na međunarodnom tržištu, potrebni su znanje, sistemska podrška i vizija. Saradnja između zrelih autsorsing kompanija i startapova mogla bi da postane ključna poluga razvoja ako se stvori sistem koji podstiče saradnju a ne konkurenciju za isti izvor kapitala.

Nauka

70. KAD POLITIČARI I INDUSTRIJA NE SLUŠAJU NAUČNIKE: Krađa vetra
Da li je moguće opljačkati vetar? To se upravo događa među vetroelektranama koje su postavljene previše blizu i zato lopatice rotora usporavaju protok vazduha koji ih pokreće, odnosno vetroturbine kradu vetar jedna od druge. Usled toga, smanjuje se i količina proizvedene energije, a situacija je najkritičnija na Severnom moru. Naučnici su upozoravali na ovaj problem pre više od decenije, a sada tvrde da će doći do pravnih i političkih sukoba oko pljačke vetra ako susedne države ne počnu međusobno da sarađuju. U ovako podeljenom svetu, to je lakše reći nego učiniti.

Koktel

72. RADNJE KOJE SU SAČUVALE TRADICIJU I AUTENTIČNOST: Kako se na tržištu kotira duh starog Beograda?
Iako „investitorski urbanizam“ u kome svako radi šta mu se prohte bahato zakopava istoriju prestonice, neke radnje koje neguju duh starih vremena tvrdoglavo opstaju. Kako je to uspelo njihovim vlasnicima?

74. SUNOVRAT PERSIJSKOG TEPIHA: Politički zatvorenik
Katastrofalni kolaps u proizvodnji i izvozu nekada slavnog persijskog tepiha je tužni primer kako geopolitika može da uništi hiljadugodišnju tradiciju, čija kulturološka marginalizacija pogađa Irance više nego gubitak prihoda.

Komunikacije

76. GDE JE DANAS PROFESIONALNO NOVINARSTVO: Između političkog zarobljavanja i tržišnog cinizma
Za razliku od pristrasnog novinarstva, koje širi lažne vesti u interesu grupe moćnika, objektivno novinarstvo ne fabrikuje podatke, uporno dokumentuje zloupotrebe moći, štiti slabije, staje iza činjenica i kada su politički nepopularne i nije vrednosno prazno. Ali danas je profesionalno novinarstvo u svetu na rubu opstanka i potrebna mu je zaštita od političkog zarobljavanja i tržišnog cinizma. U suprotnom, prevladaće ono što već vidimo u Srbiji – tržište prepuno medija, ali siromašno poverenjem, slobodom i odgovornošću.

Reprint

78. PRIVATIZACIJA RATA: Nasilje na prodaju
Vojnih plaćenika je bilo otkako ljudi vode ratove, ali ono što današnju ekonomiju ratnih najamnika čini drugačijom jeste obim i sofisticiranost. Sa ugovorima vrednim milijarde dolara, političkim pokrićem i globalnim tržištem rada, plaćenici više nisu pojedinačni vojnici koji jure za novcem. Oni su organizovani, profitabilni i duboko ukorenjeni u geopolitiku 21. veka. Pitanje za vlade, korporacije i građane je jednostavno: ako je rat postao unosan posao, ko zapravo profitira od mira?

Vremeplov

80. PRVI BIOSKOPI U VALJEVU: Gužve zbog „Žene bez stida“
Za razliku od države, preduzimljivi pojedinci u Kraljevini Jugoslaviji su odmah shvatili kakvu moć sa sobom donosi pojava filma. Među njima je bio i valjevski ugostitelj Tiosav Blagojević, koji je u ovom gradu otvorio prvi bioskop 1910. godine, a povodom tri decenije rada stigle su mu čestitke najpoznatijih filmskih studija iz Holivuda. Podozrenje policije, rasprave u javnosti zbog gužvi na projekcijama „škakljivih“ filmova poput „Žene bez stida“, kao i činjenica da vlasnici bioskopa nisu baš redovno plaćali dažbine vlastima, nisu uspeli da zaustave zarazu „pokretnim slikama“ koja se širila Valjevom.

Чланак B&F 240/241: Mikro, mala i srednja preduzeća – Kičma bez oslonca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. JAVNI DUG SAD: Balon pred pucanjem?
Ogroman javni dug koji je krajem avgusta iznosio rekordnih 37,2 biliona USD (127% BDP) i intenziviranje brojnih makroekonomskih problema, doveli su do snižavanja kreditnog rejtinga SAD. Opterećenost javnim dugom direktno određuje sposobnost vlade da interveniše i upravlja budućim finansijskim krizama, a Trampove odluke da se Amerika povuče iz Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog sporazuma mogu izolovati ovu državu u borbi protiv narednih zdravstvenih i klimatskih potresa u svetu.

8. AUTOINDUSTRIJA NA RASKRSNICI: Pusti vozila, hvataj se oružja
Za evropske proizvođače automobila nastupila su teška vremena, tradicionalnim automobilima, benzincima, bliži se kraj po sili zakona, dok kineski električni automobili preuzimaju i evropsko tržište. Spas se vidi u prelasku sa proizvodnje automobila na oružje i vojnu opremu.

10. ZLOUPOTREBA KVOTA ZA PRIVATNI SUSRET S BOGOM: Vernici preko reda
Indonezija trenutno vodi istragu protiv visokih državnih zvaničnika koji su pljačkali muslimanske vernike „u ime Boga“ i oštetili državu za skoro 62 miliona dolara. Zbog pravila da Saudijska Arabija svake godine drugim zemljama određuje nacionalne kvote koliko hodočasnika može da dođe u Meku, formiraju se dugačke liste na kojima se čeka dozvola i po 20 godina. Zato je zloupotreba kvota kako bi se progurali „vernici preko reda“ postala veoma unosna u državama sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

Biznis

14. UTICAJ NOVIH ŠENGEN PRAVILA NA TRANSPORT: Da li će se domaći prevoznici iseliti iz Srbije?
Srpske firme koje rade u međunarodnom transportu mogle bi da postanu stranci u sopstvenoj zemlji. Osnivanje firme u nekoj od 25 zemalja Evropske unije ili četiri države EFTA jedno je od „rešenja“ na koje će biti primorane kako bi zadržale delatnost, ukoliko Evropska komisija ne izuzme profesionalne vozače iz ograničenja koje nameće novi EES sistem za kontrolu šengenskih granica. Postavlja se pitanje kako će nova pravila uticati i na transportnu industriju u Evropskoj uniji, koja ima sve manje posla jer se zbog krize zatvaraju mnoge fabrike.

16. ŠABAČKI „FRIGOMAKS“, PIONIR U EKOLOŠKOJ ZAMENI FREONA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: Hlađenje globalnog zagrevanja
„U objekte ugrađujemo rashladne stacionarne sisteme sa ekološkim gasom ugljendioksidom, umesto štetnim freonom, a sa multinacionalnom firmom ’Termo King’ radimo i na instaliranju transportnih rashladnih sistema“, kaže za B&F Vladan Čolić, vlasnik preduzeća „Frigomaks“. Ova firma iz Šapca je prva u Srbiji primenila novu tehnologiju koja smanjuje uticaj rashladnih fluida na globalno zagrevanje.

18. „GREEN DECOR“, INOVATIVNA REŠENJA ZA OZELENJAVANJE: Zgrade kao bašte
„Naši zeleni krovovi pokrivaju objekte različitih dimenzija, od 15 kvadratnih metara jedne terase na Vračaru do 6.500 kvadrata na Košutnjaku, što je najveća površina pod zelenim krovom u našem regionu“, ističe Dejan Lazić, osnivač i direktor beogradskog preduzeća „Green decor“, koje je svojim inovativnim rešenjima ozelenilo brojne zgrade, javne površine, deponije i nepristupačne terene, kao što su strme padine pored puteva.

Finansije

20. UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZEMLJIŠTA I OBJEKATA PRILIKOM EKSPROPRIJACIJE: U makazama pogrešnih procena
Gradnja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji kao što je svetska izložba „EXPO 2027“, povećala je broj eksproprijacija ali i problema zbog „odokativne“ procene vrednosti zemljišta i objekata koje je država oduzela građanima i preduzećima, što dovodi u pitanje i pravičnost utvrđenih naknada vlasnicima.

22. KOLIKO BOLOVANJA U JAVNOM SEKTORU KOŠTAJU DRŽAVU: Najveći poslodavac u Srbiji ne zna gde su mu zaposleni
Nadležne institucije nemaju izdvojene podatke o broju bolovanja u javnom sektoru, iako je sa 700.000 zaposlenih država najveći poslodavac u Srbiji. U sindikatima procenjuju da je zloupotreba bolovanja češća u javnom sektoru nego kod privatnika, kod kojih vlada mnogo veći strah od otkaza, pa ljudi i bolesni dolaze na posao. Analitičari smatraju da precizni podaci o bolovanjima i njihovim uzrocima ne odgovaraju ni vlastima, ni onim privrednicima koji se ne mogu pohvaliti uslovima rada.

24. UNIQA OSIGURANJE, POSLOVANJE U JUGOISTOČNOJ EVROPI: Srbija prednjači po broju klijenata, ali ne i po visini premije
UNIQA je u prvoj polovini ove godine van matičnog tržišta ostvarila premiju u vrednosti od 1,5 milijardi evra, a lane je u regionu JIE zabeležila 464 miliona evra bruto premije, što predstavlja rast od 14,6% u poređenju sa 6% rasta u Zapadnoj Evropi. Srbija prednjači u našem regionu po broju klijenata, ali ne i po visini premije po stanovniku, koja je više nego dvostruko veća u Hrvatskoj. UNIQA je prošle godine na srpskom tržištu zabeležila 64 miliona evra ukupne premije, dobrim delom zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima i rastu bankoosiguranja.

Temat – Dostojanstveni rad i poslovanje u Srbiji

29. RADNO ZAKONODAVSTVO: Skrojeno za grabljivce
Vraćanje dostojanstvenog rada nije na štetu domaćih privrednika koje je država podjednako obespravila kao i radnike, svojom politikom u korist povlašćenih interesnih grupa. Zbog toga, sindikati i poslodavci koji se ne uklapaju u viziju predatorskog kapitalizma, danas imaju više zajedničkih interesa nego što ih pojedinačno imaju u odnosu sa takvom državom, ističu u Centru za dostojanstven rad.

32. ODNOS ZARADA I USLOVA RADA: Plata je sve, ali je bez prava ništa
Položaj radnika u Srbiji je paradoksalan – zarade rastu, dok su prava radnika žrtvovana i svedena na kašičicu, najviše zato da bi se podišlo stranim investitorima koji sada masovno odlaze. Kod nas se retko izriču odgovarajuće kazne čak i za pogibije radnika na poslu, što potvrđuje i komentar stručnjaka za ovu oblast da ako želite da ubijete nekoga u Srbiji a da za to ne odgovarate, najbolje je da ga – zaposlite.

34. DIGITALNI RADNICI: Nevidljivi šef bez kontrole
Procenjuje se da u Srbiji radi oko 100.000 platformskih i internet radnika, što je 3% ukupne radne snage. Oni koji ih angažuju tvrde da su takvi radnici slobodni da rade kada hoće i sami upravljaju zaradom, ne pominjući da su istovremeno oslobođeni svih radnih prava. Praksa da se odluke koje u velikoj meri utiču na položaj radnika donose uz pomoć algoritama, seli se sa digitalnih platformi i u druge industrije, pa se postavlja pitanje ko će kontrolisati rad nevidljivog šefa.

36. RADNIČKO I POSLOVNO UDRUŽIVANJE: Sindikati i klasteri na infuziji
Radničko udruživanje u Srbiji svodi se uglavnom na formalno članstvo u sindikatima, koji sve više nalikuju korporacijama, nego organizacijama čiji je osnovni cilj borba za bolji položaj radnika. Ovde se nije zapatilo ni udruživanje privrednika, jer od nekada toliko promovisanih klastera, danas je uspešna samo nekolicina. Zašto kod nas sve funkcioniše po principu „dva Srbina, tri mišljenja”?

Intervju

40. NENAD JOVANOV, VLASNIK JEDINE ZANATSKE PARFIMERIJE U BEOGRADU: Miris se ne može uvek opisati rečima
„Ono što mi sebi možemo da dozvolimo a što veliki proizvođači ne mogu jeste da pravimo mirise koji se dopadaju manjem broju kupaca, zbog čega nam neki od njih u radnju dolaze već decenijama. Pogoduje nam i to što smo u ličnom kontaktu sa mušterijama, jer nema te statistike koja može bolje da dočara šta ljudi zaista žele od razgovora ‘licem u lice’. Ali, miris se ne može uvek opisati rečima“, ističe Nenad Jovanov, vlasnik zanatske parfimerije „Sava“ u razgovoru za B&F o porodičnom poslu koji traje duže od osam decenija. Koliko su Jovanovi uspešni u očuvanju porodične tradicije vidi se i po tome što ispred ove, jedine preostale zanatske parfimerije u Beogradu, često stoje u redu kupci svih životnih doba, sa svih kontinenata.

Skener

44. KOLIKO SRBIJA GUBI ZBOG MALOG BROJA PATENATA: Milijarde evra u propuštenim prilikama
Srbija se suočava sa hroničnim problemom niskog broja patentnih prijava, ali uzrok nije u nedostatku talenta, već u sistemskim preprekama. Za razliku od mnogih evropskih i azijskih zemalja, država ne pruža značajne subvencije, nema namenske programe i fondove, niti besplatne savetodavne usluge, pa Srbija ostaje radno intenzivna, prodajući radnu snagu stranim kompanijama, dok prava vrednost odlazi van granica.

46. KAKAV JE RADNI STATUS ZAPOSLENOG DOK JE U ZATVORU: I direktor i radnik mogu biti u istom položaju
Ukoliko je lice koje je osuđeno na kaznu zatvora zaposleno, postavlja se pitanje šta se tokom izdržavanja zatvorske kazne dešava sa njegovim radnim statusom? Pitanje se tiče pravnih posledica osude, odnosno da li one mogu biti takve da dovedu do prestanka radnog odnosa osuđenika? U tom pogledu postoje razlike, u zavisnosti od toga koja krivična sankcija je izrečena okrivljenom, pri čemu se i direktor i radnik mogu naći u istom položaju.

48. VODOINSTALATERKE U JORDANU: Žene i majstori i mušterije
Nestašica vodoinstalatera u svetu postaje dramatična, a pokušaji da se uveća broj žena koje bi se bavile tim zanatom nisu naročito delotvorni zbog društvenih predrasuda. Ako to ne uspeva najrazvijenijim zapadnim zemljama, gde žene jedva prelaze 1% ukupnog broja vodoinstalatera, kako se ovaj zanat „primio“ među Jordankama, koje žive u mnogo konzervativnijem društvu?

Nove tehnologije

50. „AI RADNICI“: Ušteda ili rizik?
Sve češće nailazimo na oglase u kojima se firmama nude AI agenti i sistemi koji obećavaju da mogu zameniti ljudsku radnu snagu i doneti značajne uštede – hiljade evra ili dolara. Iako ovakvi „radnici budućnosti” još nisu prisutni u Srbiji, zabrinutost među zaposlenima već raste. Ali, šta je mit, a šta realnost?

Nauka

52. NUKLEARNE ELEKTRANE KAO FABRIKE ZLATA: Atomski alhemičari
Kalifornijski startap „Maraton Fjužn“, koji zapošljava i deset doktora nauka, objavio je da ima rešenje za pretvaranje žive u zlato u procesu nuklearne fuzije. Ova metoda omogućava da nuklearna elektrana zasnovana na fuzionim reaktorima proizvodi čistu energiju i istovremeno služi kao fabrika zlata i drugih plemenitih metala. Njihovom prodajom nadoknadili bi se visoki troškovi u nuklearnoj proizvodnji čiste energije i obezbedila sredstva za dalji razvoj fuzionih reaktora.

Koktel

54. MURALISTI U SRBIJI: Ovo nije posao od devet do pet, ali kada se radi, to se čini bez predaha!
Pored umetničkog talenta, oslikavanje zidova zahteva od muraliste da bude snalažljiv i fizički izdržljiv, jer obično radi bez predaha, često uz pomoć merdevina, pa i građevinskih skela. I pored takvih radnih uslova, u Srbiji su najaktivniji muralisti koji se bliže pedesetoj godini života, a slede ih oni u tridesetima. Pripadnici nove generacije uličnih umetnika kažu da iako ne žive život ispunjen obiljem i sigurnošću, svoj posao ne bi menjali ni za jedan drugi.

58. NAJUSAMLJENIJA POŠTA NA SVETU: Šačica kolega i hiljadu pingvina
„Pingvinska pošta“ je jedna od najizolovanijih u svetu, jer se nalazi u nekadašnjoj britanskoj vojnoj bazi na ostrvu Gudijer na Antarktiku, koje je proglašeno za lokalitet od istorijskog značaja. Ovo ostrvo, čiji su najbrojniji domaćini pingvini, tokom letnje sezone na Antarktiku poseti oko 18.000 turista, koji odatle pošalju u proseku 80.000 razglednica u preko 100 zemalja. Uprkos ekstremnim vremenskim uslovima i činjenici da se do interneta, kupatila i jaja sa slaninom može doći samo kada pristanu kruzeri, za ovaj sezonski posao svake godine se prijavi više hiljada Britanaca, od kojih mnogi imaju diplome najprestižnijih domaćih univerziteta.

Komunikacije

60. ZAŠTO JAPANCI DAJU OTKAZE PREKO AGENCIJA ZA PREKIDANJE RADNOG ODNOSA: Štit od pobesnelog šefa
Procenjuje se da u Japanu trenutno ima više od 100 agencija koje su specijalizovane za uručivanje otkaza poslodavcima u ime zaposlenih. Ova usluga postaje sve popularnija među Japancima, naročito mlađima koji su odlučniji da promene posao, ali imaju teškoća da napuste firmu jer se takav čin u japanskom društvu i dalje doživljava kao velika sramota, a može imati i vrlo neugodne posledice po radnika. Zato unajmljuju posrednike koji će ih lišiti neprijatnosti u komunikaciji sa šefom i pružiti im pravnu zaštitu.

Reprint

62. LOŠE SPROVEDENA LIBERALIZACIJA TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE NA KOSOVU: Preduzeća u mraku
Liberalizacija tržišta električne energije na Kosovu, formalno pokrenuta sredinom 2025. godine, trebalo je da približi zemlju standardima Evropske unije i podstakne konkurenciju u energetskom sektoru. Umesto toga, ovog leta stotine preduzeća je ostalo u mraku, jer nisu uspela da obezbede ugovore o snabdevanju na otvorenom tržištu. To je izazvalo veoma oštre kritike Privredne komore Kosova i drugih udruženja na račun političara.

Vremeplov

64. NEUSPEH SOCIJALNE POLITIKE U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Zakoni drumom, a život šumom
Da bi se izborila sa rastućim nezadovoljstvom u društvu zbog velikih ekonomskih teškoća, Kraljevina Jugoslavija je tokom međuratnog perioda donela niz modernih propisa u oblasti socijalne politike, nalik onima u daleko razvijenijim državama, ali su te mere u praksi doživele potpuni krah. Poslodavci su masovno izbegavali zakonom propisane obaveze sa obrazloženjem da je jugoslovenska privreda suviše nerazvijena za primenu svetskih standarda u zaštiti radnika, a političari se nisu grabili da ih u tome spreče, iako su se svi redom zaklinjali da im je na prvom mestu „briga za našeg čoveka“.

Чланак B&F 238: Dostojanstveni rad i poslovanje u Srbiji – Država protiv sopstvenih građana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. ŠVAJCARSKI KAPITAL U SAD: Ko sa Trampom tikve sadi…
Trampovo obrazloženje da je Švajcarskoj uveo najveće carine u Evropi zato što ova država sa suficitom od 40 milijardi dolara u trgovini sa SAD „bezočno krade od američkih građana“ – razbesnelo je Švajcarce. Švajcarski ekonomisti ističu da je malo zemalja u svetu koje su toliko uložile u američku ekonomiju kao Švajcarska, čije su investicije u SAD prošle godine dostigle 358,2 milijarde dolara. Švajcarska ulaže daleko više nego zemlje koje su i do 20 puta veće od nje, pa kada se iznos ukupnih ulaganja podeli sa brojem stanovnika, „proizilazi da – objašnjeno Trampovim rečnikom – SAD godišnje kradu 40.000 dolara od svakog građanina u Švajcarskoj“.

8. ZARADA NA UDOMLJAVANJU DJECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA: Djeca su naše najveće bogatstvo
Najveće privatne kompanije koje se bave udomljavanjem djece bez roditeljskog staranja u hraniteljske porodice u Velikoj Britaniji imale su stopu profita i do 21 posto u 2024. godini, knjižeći dobit u desetinama i stotinama miliona funti.

10. INDUSTRIJA KOLAČIĆA SREĆE: Kineski posao koji nema prođu jedino u Kini
Kolačići sreće osvojili su planetu preko kineskih restorana, a tržište ovih sitnih slatkiša koji „proriču sudbinu“ trenutno u svetu vredi više od 27 milijardi dolara. Ironija sa ovim poslom je u tome što kolačići sreće nemaju nikakve veze sa kineskom tradicijom, a jedina zemlja u kojoj su doživeli propast je upravo – Kina.

Biznis

14. „VITALON“, PROIZVOĐAČ PRIRODNIH SUPLEMENATA I DODATAKA ISHRANI: Uslužna proizvodnja omogućava lakšu naplatu
Nakon što je uspešno razvilo sopstvenu proizvodnju suplemenata i dodataka ishrani, preduzeće „Vitalon“ počelo je da nudi svoju ekspertizu i drugima. Uslužna proizvodnja danas čini 70% poslovanja ove porodične firme iz Novog Sada, a jedna od glavnih prednosti ovakvog modela je ta što sada lakše mogu da naplate svoja potraživanja.

16. DRVNA POGREBNA INDUSTRIJA: Čak ni smrt više nije siguran posao
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju. I pored spoljnotrgovinskog suficita, ovu delatnost karakterišu prilično niske zarade, pad broja zaposlenih i nelojalna konkurencija koja radi na crno, pa se čini da više ni smrt nije siguran posao.

18. TURISTIČKA PUTOVANJA U SIVOJ ZONI: Sa bandere na Maldive
Pored licenciranih turističkih agencija, izlete i putovanja nude i različita udruženja. Međutim, u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Yuta upozoravaju da se bar trećina takvih putovanja organizuje „na crno“, uglavnom preko oglasa prikačenih čak i na banderama, koji nude raskoš po niskoj ceni, bez ikakvih podataka o organizatoru. Za putnike je to veliki rizik, ali za organizatore je ovaj posao isplativ i u slučaju da završe na sudu, jer su kazne daleko niže od obaveza koje plaćaju agencije u legalnom sistemu.

Finansije

22. KONSOLIDACIJA BANKARSKOG SEKTORA: Koliko i kakvih banaka treba Srbiji?
Omiljena čaršijska naglabanja o optimalnom broju banaka na domaćem tržištu prilično su utihnula u proteklih nekoliko godina. Ovome je doprinelo prethodno veliko sažimanje tržišta, ali i značajan rast profitabilnosti sektora koji je ove procese dobrano usporio.

24. SVE VIŠE POSLA ZA FINANSIJSKE SAVETNIKE: Jeftinije sprečiti, nego lečiti
Kao i u svetu, za finansijske savetnike u Srbiji ima sve više posla, jer i domaći privrednici postaju svesni da ih pravovremeni stručni saveti mogu poštedeti skupih grešaka, naročito u vreme velike krize. Koliko je ovaj posao isplativ, zavisi od sposobnosti finansijskog savetnika da klijentima donese stvarne rezultate.

26. FINANSIJSKI RIZICI UPOTREBE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Od inovacije do bankrota
AI nije tehnologija po principu „instaliraj i zaboravi“. Za razliku od klasičnih tehničkih kvarova, greške u AI sistemima mogu istovremeno pogoditi više delova iste organizacije, pa čak i više povezanih organizacija, i u izuzetno kratkom roku generisati direktne i skrivene troškove koji višestruko premašuju sve prethodne procene.

Temat – Ekonomija zakupa

31. TRŽIŠTE IZNAJMLJENE ROBE U SVETU: Stočiću, postavi se
Danas je moguće unajmiti skoro sve, od najsloženijih mašina do Lego kocki. Globalno tržište iznajmljene robe ove godine će premašiti 335 milijardi dolara, a za toliki uzlet ove industrije analitičari navode različite uzroke – od korenite promene potrošačkih navika i brige za prirodu, do survavanja prosečnog standarda u svetu. Pojavile su se i rang liste šta najbolje prolazi kod mušterija, koje uglavnom potvrđuju pravilo da se najviše unajmljuje roba koja se ređe koristi ili usluge za koje je isplativije da se povere profesionalcima. Ipak, ima i iznenađenja.

34. ZAMENA ZA KUPOVINU GRAĐEVINSKIH MAŠINA I OPREME: Iznajmljen bager u svakom sokaku
Sve veći broj firmi u Srbiji nudi u najam građevinske mašine i opremu, sa prosečnom cenom od oko 500 evra po danu. Ovaj posao je procvetao jer je unajmljivanje mašina za građevinske firme koje nemaju ugovorene dugoročne poslove rentabilnije od kupovine, ali upućeni u to tržište ocenjuju da ono postaje zasićeno. Neki u ovoj delatnosti žale se da i pored ugovora sa klijentima i obaveze da se položi depozit, postoje veliki rizici od prevara.

36. KAKO POLJOPRIVREDNICI REŠAVAJU PROBLEM NEDOSTATKA MEHANIZACIJE: Šta nemaš, to zajmiš
Veliki poljoprivredni proizvođači uglavnom poseduju svu potrebnu opremu, dok manja gazdinstva možda i raspolažu osnovnim mašinama, ali im nije isplativo da kupuju specijalizovanu mehanizaciju ako ona košta više desetina hiljada evra, a koriste je nekoliko dana u godini. Zato takve mašine unajmljuju po potrebi, od drugih proizvođača, lokalnih zajednica, zadruga, firmi ili agencija koje su specijalizovane za ove usluge. Međutim, od mašina je mnogo teže unajmiti radnike koji će njima upravljati, jer ih je sve manje.

38. ZAŠTO PREDUZEĆA UNAJMLJUJU RADNU ODEĆU: Bolje održavanje, duži rok trajanja
Sve oštriji higijenski i bezbednosni standardi u proizvodnji, kao i velika fluktuacija radne snage, glavni su razlozi zašto se firme odlučuju da unajmljuju radnu odeću od kompanija koje su specijalizovane za tu uslugu. Profesionalno održavanje radnih uniformi produžava njihov vek trajanja i zaštitna svojstva. Radnu odeću kod nas najčešće unajmljuju preduzeća iz prehrambene i farmaceutske industrije, ali i ona koja posluju u zdravstvu, mašinskoj i elektroindustriji, ugostiteljstvu…

40. PROSTOR I OPREMA ZA KORPORATIVNE DOGAĐAJE: Kad si velika firma, pa ti trebaju i tri bela goluba…
Ne cenjka se, zna tačno šta, kada i koliko želi, plaća do dogovorenog datuma, ne treba ga podsećati i na kraju, ako je zadovoljan ume da pošalje i mali znak zahvalnosti, od cveća do slatkiša. Tako, prema mišljenju onih koji iznajmljuju prostor i opremu za korporativne događaje, izgleda foto robot idealnog klijenta. Tom idealu najbliže su velike kompanije, posebno strane, koje za svoje korporativne događaje ne štede i unajmljuju sve – od stolica do golubova.

42. KOLIKO JE ISPLATIVO POSLOVANJE KOJE SMANJUJE TEKSTILNI OTPAD: Odeća „na dan“ protiv brze mode
Mada se vrednost globalnog tržišta iznajmljene odeće udvostručila za manje od decenije, iskustva firmi iz ove branše čak i u najrazvijenijim zemljama pokazuju da nije lako održati i razvijati poslovanje. Slično kao i u svetu, u Srbiji su najveći troškovi u ovoj delatnosti nabavka, skladištenje i održavanje odeće koja redovno mora na hemijsko čišćenje, a potrebna su i značajna sredstva za promociju. Kod nas se potvrdilo i pravilo da na tržištu bolje prolazi davanje u najam odeće koja se nosi samo u određenim prilikama.

Intervju

44. MILKO ŠTIMAC, KONSULTANT ZA ORGANIZACIJU TRŽIŠTA KAPITALA I PISAC ROMANA: Kako se izvući iz medveđeg zagrljaja?
Najveći problem Srbije je taj što nije uspostavila nezavisne institucije kada je za to imala priliku, ističe Milko Štimac, koji je ranije bio direktor projekta Robne berze Beograd i predsednik Komisije za hartije od vrednosti, a danas se bavi konsultantskim uslugama vezanim za tržište kapitala. Ovaj finansijski stručnjak je u međuvremenu počeo da piše drame i objavio je dva romana, „Poljubac miholjskog leta“ i „Medveđi zagrljaj“, koji su prema rečima autora, „neka vrsta alegorije o sudbini naše države“.

Skener

48. PRAVNA NESIGURNOST U POSLOVANJU NA NIVOU LOKALNIH SAMOUPRAVA: Kako utvrditi važeći propis i teritoriju na kojoj se primenjuje?
Česte izmene zakona u Srbiji stvaraju velike probleme privrednicima, jer je teško sa sigurnošću utvrditi koje pravno rešenje je trenutno na snazi. To je najizraženije kod propisa koje u okviru svojih nadležnosti donose lokalne samouprave. Vrlo retko se pojavljuje „prečišćen“ tekst propisa na lokalnom nivou, pa je neophodno pratiti sve objave u službenom listu nekog grada ili opštine. Stvari postaju još komplikovanije kada lokalna samouprava nema svoj službeni list. To je, na primer, slučaj sa Pirotom, koji svoje akte objavljuje u službenom listu grada Niša, pa utvrditi na kojoj od ove dve teritorije se neki akt primenjuje nije nimalo jednostavan zadatak.

50. KOLIKO JE KONKURENTNA PROIZVODNJA ŽIVINSKOG MESA U SRBIJI: Izvozna cena raste brže od svetskog proseka
Predviđa se da će tokom naredne decenije potrošnja živinskog mesa u svetu dostići udeo od 45% u ukupnoj konzumaciji mesa u svetu. Iako prerada živinskog mesa u Srbiji tokom poslednjih deset godina raste, uzgoj peradi opada, pa ona čini četvrtinu ukupne stočarske proizvodnje. Pored toga što je naše živinsko meso u izvozu skuplje u odnosu na svetski prosek, njegova cena raste brže od one na globalnom tržištu. U poređenju sa pet najvećih izvoznika živinskog mesa u svetu, Srbija je jeftinija od Poljske i Holandije, a skuplja od Brazila, SAD i Turske.

Nove tehnologije

52. ISTRAŽIVAČKO-RAZVOJNI CENTAR „SENIS“: Nezamenljivi u svetu senzora
Proizvodnjom i prodajom senzora, instrumenata i mašina za merenje magnetnog polja u svetu se bavi mali broj firmi, a „Senis“ iz Niša je sa 40 zaposlenih jedna od najvećih, kaže direktor ove kompanije Marjan Blagojević. Zaposleni u „Senisu“ prednjače u mnogim oblastima, pa su tako prvi na planeti industrijalizovali 3D Holov senzor, prvi u svetu napravili su 3D magnetnu kameru, druga su firma u Evropi i jedna od retkih u svetu koja ima akreditovanu laboratoriju za etaloniranje magnetnih instrumenata po standardu ISO17025.

Nauka

54. ŠTA LJUDE ČINI SREĆNIM: Nisam primetio da su Finci za 2,2 procenta srećniji od Danaca
„Igrom slučaja, predavao sam u tri nordijske zemlje, Finskoj, Danskoj i Norveškoj, koje su svake godine u samom vrhu rang liste sreće. Koliko god da sam se trudio, nisam uspeo da primetim da su Finci za 2,2 procenta srećniji od Danaca, niti da su Danci za 0,6 procenata srećniji od Norvežana“, ironično komentariše kanadski profesor Vaclav Smil. On tvrdi da se sreća ne može izmeriti kao dobit na berzi i kao primer navodi da je metodologija koja se primenjuje za rangiranje najsrećnijih naroda na svetu prepuna nelogičnosti i nedoslednosti.

Koktel

56. „PRETOP“, MESTO NA KOM SE UZ PEČENJE NUDI ZANATSKI HLEB I ŠAMPANJAC: O čemu se ovde radi?
Iako Beograd ima veliku ponudu domaćih i stranih kuhinja, od pljeskavica do specijaliteta sa Havaja, trojica prijatelja su smislila potpuno drugačiji koncept kako bi se izdvojili na pretrpanom tržištu. Vlasnici preduzeća „Pretop“ počeli su na Zemunskoj pijaci da prodaju meso spravljeno po posebnoj recepturi, uz zanatski hleb od kiselog testa i šampanjac. Zato ne čudi da su im glavni promoteri bili kupci na pijaci, koji su radoznalo zavirivali u njihov lokal da izvide „o čemu se ovde radi“. Danas ova beogradska firma ima tri ugostiteljska objekta, dvadesetak zaposlenih, nove proizvode i planira dalje širenje.

58. ZAŠTO SU KRIMIĆE AGATE KRISTI PREPORUČIVALI STUDENTIMA HEMIJE: Ubistvo kao priručnik za izučavanje otrova
Malo koji autor kriminalnih romana može da se pohvali da njegova dela analiziraju i naučnici, kao što je to slučaj sa knjigama Agate Kristi. Razlog je njeno izuzetno poznavanje otrovnih supstanci. Slavna književnica je tako podrobna znanja o hemiji i toksikologiji stekla dok je radila u bolničkoj apoteci.

Komunikacije

60. TRŽIŠTE MIKROSTOK FOTOGRAFIJA: Sve suprotno od očekivanja
Tržište fotografija koje su unapred snimljene i prodaju se kupcima za različite svrhe toliko je zagušeno konkurencijom, da čak i jedna od najprofitabilnijih kompanija u ovom poslu, „PeopleImages“, 90% svojih prihoda ostvaruje prodajom svega 10% slika od preko 600.000 njih koje ima u ponudi. Koliko je teško proceniti šta kupci žele, pokazuju i podaci da fotografije sa lepim ljudima slabo prolaze, a najtraženije su one čiji „manekeni“ deluju pouzdano. Stoga su najplaćeniji modeli stariji ljudi, koji su očuvali vitalnost, „zrače“ iskustvom i poverenjem.

Reprint

62. POSLOVNI RITUAL NA BOSFORU: Plivanje između dva kontinenta
Bosforski moreuz je opasan za plivače, ne samo zbog izuzetno gustog brodskog saobraćaja, već i zbog jakih morskih struja i malo mesta na kojima se može izaći na kopno. Ipak, grupa muškaraca, od kojih je većina zašla u šestu deceniju života, pliva ovim morskim putem na posao, prelazeći s kontinenta na kontinent, iz azijskog u evropski deo Istanbula. Od toga su napravili ritual, jer kako tvrde, to nije samo „alternativni“ put do posla, već posebna vrsta druženja dok zajedno „plivaju kroz istoriju“.

Vremeplov

64. SUKOB STANODAVACA I PODSTANARA U MEĐURATNOJ SRBIJI: Sekira će da radi!
Pokušaje vlasti da državnom intervencijom na tržištu reši veliku stambenu krizu u Kraljevini Jugoslaviji nakon Prvog svetskog rata, pratili su žestoki sukobi stanodavaca i podstanara, u kojima se na beogradskim ulicama pretilo i da će „raditi sekira“! Zajedničko zaraćenim stranama je bilo to da su obe zdušno kritikovale državu, uključujući i optužbe da uništava srpski narod „u korist stranih elemenata“.

Чланак B&F 237: Ekonomija zakupa – Plati, upotrebi i vrati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi se to postiglo, potrebno je još nešto čemu kroz istoriju nismo bili naročito skloni – da se udružujemo. Biodistrikt Kolubara je nastao tako što se jedna grupa ljudi udružila i uložila ogromno znanje, vreme, energiju i ljubav u nešto što će doneti sreću jednom kraju. Da bi ta sreća bila održiva, umesto „aviona i kamiona“ morali su da se postave realni ciljevi koji će se ostvarivati postupno, povezati lokalno stanovništvo i uvažiti zajednički interes svih koji žive na tom području. Ovaj koncept nedavno je predstavljen i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Periskop

6. EUTANAZIJOM PROTIV BUDŽETSKOG DEFICITA: Cijena života
Opsesija profitabilnošću po svaku cijenu odavno se poput zaraze proširila iz privatnog i na javni sektor. Ljudski životi su postali tek knjigovodstvena stavka, i to na strani troškova, dok se umiranje, pod stavkom eutanazija, uredno računa u uštede i čistu zaradu.

8. OTAPANJE ZAMRZNUTIH GRADOVA U ARKTIČKOM KRUGU Milioni ljudi gube tlo pod nogama
Zbog otapanja zamrznutog tla na kome su decenijama podizani gradovi u Arktičkom krugu, pucaju zgrade, putevi, mostovi, železničke pruge, avionske piste, a stručnjaci posebno strahuju od posledica koje mogu pretrpeti naftna i gasna polja, nuklearne elektrane i deponije opasnog otpada.

10. NESVAKIDAŠNJE LOBIRANJE ZA KINESKU INVESTICIJU U SAD: Progutaću bateriju da dokažem da nije otrovna!
Pokušaj kineskog proizvođača baterija za električna vozila da otvori fabriku u malom, siromašnom mestu Big Rapids u Mičigenu, pretvorio se u politički skandal u SAD. Za razliku od lokalnih vlasti koje su bile oduševljene projektom i ponudile subvencije kineskom investitoru, stanovništvo je pobesnelo, tvrdeći da će buduća fabrika zatrovati Ameriku komunizmom i uništiti životnu sredinu. Građane u suprotno nije ubedilo ni to što je američki direktor nesuđene fabrike Čak Telen na očigled svih popio litijum fosfat, hemijsko jedinjenje za proizvodnju baterija kako bi dokazao da nije otrovno.

Biznis

14. PROIZVODNJA PELETA UZ POMOĆ SUNČEVE ENERGIJE: Dve žene pokrenule „muški“ posao
Bez podrške velikih investitora Svetlana Božinović i Jadranka Stepanović proizvode pelet koristeći sunčevu energiju. Kapacitet njihove fabrike „Eko step pellet“ je 35.000 tona godišnje, a 100 kilograma kvalitetnog peleta od bukve okvirno daje oko 480–500 kWh toplotne energije, što zamenjuje oko 50–55 litara lož ulja, približno 45–50 kubnih metara prirodnog gasa, ili 55–60 litara dizel goriva.

16. RAZMENA ROBE ZA ROBU: Daj ono što imaš, za ono što je potrebno
Što su vremena nesigurnija, to trampa postaje aktuelnija. Trenutno, 20 do 30 odsto svetske trgovine obavlja se putem bartera, a 80 odsto kompanija sa liste Fortune 500 je osnovalo barter odeljenja. Model roba za robu primenjuje se i na domaćem tržištu, najčešće da bi se sanirala šteta od nenaplativih potraživanja. Stručnjaci procenjuju da ovaj vid trgovine učestvuje sa 15 do 20 odsto u ukupnom prometu u Srbiji.

18. TRGOVANJE POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA: Posao od koga neki rastu k’o kvasac
Poljoprivrednici sve češće izbegavaju posrednike u prodaji svojih proizvoda, a prema poslednjem popisu poljoprivrede to čini čak 80% gazdinstava. Na to ih navode niske cene u otkupu, ali i poslovna logika da dok je roba kod njih, mogu i da pregovaraju za koliko novca će je prodati, kako bi uspeli da pokriju troškove proizvodnje i da nešto zarade. Najveći problem u direktnoj prodaji predstavlja žito, koje nije lako skladištiti.

Finansije

22. PORESKI TRETMAN PRIHODA OD KOCKE U SRBIJI: Na sto miliona evra ni dinar poreza
Srbija je Eldorado za kockare i kladioničare jer se na dobitke ne plaća nikakav porez. Apsolutno nikakav. Ako u Srbiji radite, platićete porez na dohodak. Ako se kockate ili kladite, na taj dohodak nećete platiti ni dinara. I to je sasvim legalno, jer srpsko zakonodavstvo kaže da su svi dobici ostvareni u igrama na sreću do iznosa od 143.872 dinara, ili oko 1.200 evra, neoporezovani. A oni ostvareni u kockarnicama, kladionicama ili na poker aparatima su potpuno neoporezovani. Teoretski, ko osvoji 100 miliona evra, nosi kući 100 miliona evra. Kako je to moguće?

24. ODGOVORNOST DIREKTORA I KOMPANIJA U POSLOVANJU: Koji deo direktorskog tereta može preuzeti osiguranje?
Preduzeća se rado hvale u javnosti kada posluju pozitivno, ali šta je sa obrnutom situacijom – kada kompanija zbog pogrešnih odluka menadžmenta zapadne u gubitke? Tada trpe uprava i zaposleni u preduzeću, akcionari, dobavljači, klijenti, a često i šira zajednica. Deo te štete mogu nadoknaditi određene vrste osiguranja, koje direktorima omogućavaju da donose odluke pod manjim pritiskom, istaknuto je na konferenciji „BeRiskProtected“.

26. KO UPRAVLJA ZABORAVLJENOM IMOVINOM U SRBIJI: Zar ste baš to morali da pitate?
Ne zna se koliko vredi imovina koju su zaboravili vlasnici ili naslednici na bankovnim računima, u sefovima, fondovima, osiguravajućim kućama ili zemljišnim knjigama širom sveta. Neke države o tome imaju precizne podatke i pravne mehanizme kako se tom imovinom upravlja, a druge, poput Srbije, čak ni okvirne rokove nakon kojih se neka vrednost smatra nepotraživanom.

Temat – Prvi biodistrikt u Srbiji

31. RURALNA PODRUČJA U EU SVE PRAZNIJA: Bitka za podmlađivanje sela
Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku ljude u radnom dobu. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim poljoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasniji finansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikata.

34. KAKO JE NASTAO „PILOT“ BIODISTRIKT U SRBIJI: Kolubara nam je prvo „dete“, nameravamo da ih imamo još
Biodistrikt je sinonim za zajedništvo, a ljudi u Kolubarskom okrugu su to jako dobro razumeli. Upravo zato je baš ovde osnovan prvi biodistrikt u Srbiji, koji je za razliku od svih drugih u svetu postavljen sistemski i od starta uključuje podršku najvažnijih institucija. „Želeli smo da razmišljamo dugoročno, da izgradimo sistem i za buduće biodistrikte. Kolubara nam je prvo ’dete’ i nameravamo da ih imamo još“, najavljuju u udruženju „Serbia Organica“, koje je iniciralo ovakav koncept održivog razvoja u Srbiji.

36. BIODISTRIKT KOLUBARA U PRAKSI: I kod ljudi je važan kvalitet za rast
„Kada pričamo o kolubarskom kraju, nije samo priroda ta koja mu daje lepotu, ljudi su ti koji daju poseban kvalitet celom mestu. To su vispreni, sposobni ljudi koji žele da rade, bez takvih ljudi nije moguće praviti bilo kakve planove. Izuzetan je osećaj kada vi kao organski proizvođač stanete iza ostalih organskih proizvođača koji su iz istog kraja, to znači da verujete svakom od njih“, opisuje koordinator Biodistrikta Kolubara Pavle Đorđević šta je najveće bogatstvo prvog ekološkog regiona u Srbiji.

38. SEOSKI TURIZAM U BIODISTRIKTU: Ljudi postaju ponosni na ono što rade
Turizam u Srbiji je započeo upravo seoskim turizmom, koji danas ima šansu da doživi preporod, naročito u biodistriktu koji ne razvija samo jedno gazdinstvo, već jača celu zajednicu. „Ljudi postaju ponosni na ono što oni i njihove komšije rade i na to što nude drugima. Mi, kao porodica, imamo taj osećaj i znamo koliko je važno kada vam gost kaže ne samo koliko je zadovoljan, već i koliko mu znači to što radite za njega“, ističe Dragan Sretenović, poljoprivredni proizvođač u selu Tolić i sertifikovani turistički vodič.

40. PROMOCIJA BIODISTRIKTA: Previše toga previše često podrazumevamo
Promocija biodistrikta treba da donese sreću jednom kraju, ili ekonomski rečeno da pomogne da se obezbedi održivo poslovanje svima koji u njemu žive kroz razvoj agroturizma. To zahteva potpuno drugačije reklamiranje naše turističke ponude od načina na koji se to najčešće radi, gde se previše stvari podrazumeva. Jer ono što nama deluje obično strancima može biti neobično, a da bismo pravilno informisali turiste šta sve naš kraj može da ponudi, pre toga bismo i sami trebalo da se obavestimo o tome.

Intervju

42. MAJA SEVIĆ, PREDSEDNICA UDRUŽENJA ZA NEGOVANJE TRADICIJE „VIŠNJA“: Održivi razvoj počinje tamo gde se najmanje očekuje
Udruženje za negovanje tradicije „Višnja“ iz Niša, ove godine slavi deceniju rada, tokom kojih se održivošću bavilo svaki dan, od zanatske proizvodnje u kojoj je i otpad proizvod, do pretvaranja neplodnog zemljišta u plodno. Maja Sević, predsednica ovog udruženja i dobitnica nagrade „Lider u održivom razvoju“, objašnjava u razgovoru za B&F zašto održivi razvoj počinje tamo gde ga najmanje očekujemo.

Skener

46. POVLAČENJE NEISPRAVNE ROBE IZ PRODAVNICA: Gde je poslednja stanica?
Prema poslednjim podacima sa sajta Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, od početka godine sa tržišta je povučeno nešto više od 70 različitih proizvoda. Trgovci tvrde da se povučeni proizvodi vraćaju proizvođačima ili uništavaju, dok u organizacijama potrošača kažu da za to ne postoje jasne garancije, već da je sve ostavljeno prodavcima „na dušu“.

48. POSLOVANJE U SKLADU SA ZAKONOM: Kaznena odgovornost preduzeća
Onog trenutka kada se preduzeće registruje, ono stiče i kaznenu odgovornost. Da li će se određena radnja kvalifikovati kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup zavisi od toga koliku opasnost ona predstavlja za društvo. To mogu biti kaznena dela iz oblasti privrede, finansija, rudarstva, računovodstva, zaštite životne sredine, radnih odnosa, deviznog poslovanja, platnog prometa i mnoga druga krivična dela, a sankcije koje se izriču nisu nimalo zanemarljive.

Nove tehnologije

50. MAMURLEK, SUPLEMENT KOJI UBLAŽAVA POSLEDICE PRETERANE KONZUMACIJE ALKOHOLA: Šifra za brži oporavak organizma
Dva mlada programera iz Novog Sada, nezadovoljna ponudom sredstava za lečenje mamurluka, rešila su da naprave efikasniji proizvod. Imali su poslovnu ideju, početni kapital, osnovali su firmu, ali nisu imali farmaceutsko znanje. Zato su sklopili saradnju sa drugim novosadskim preduzećem, dugogodišnjim proizvođačem suplemenata. Tako je nastao Mamurlek, koji je odmah po ulasku na tržište premašio očekivanja u prodaji.

Nauka

52. POTCENJIVAČKI ODNOS PREMA NAUČNIM I TEHNOLOŠKIM DOSTIGNUĆIMA: Odbrana napretka
Može izgledati čudno da je napretku potrebna odbrana. Ali čini se da smo došli do tačke kada je to postalo nužno. Većina stanovnika bogatih zemalja uzima zdravo za gotovo sve udobnosti koje su im na dohvat ruke. Ako već nisu u stanju da saosećaju sa onim delom čovečanstva koji i dalje grca u bedi, onda bi trebalo da se prisete kako su sve do nedavno živeli njihovi preci, opominje Džejson Kroford, predavač iz oblasti istorije i filozofije napretka i osnivač Instituta „Koreni progresa“.

Koktel

54. TITOV PLAVI VOZ: Muzej na šinama
U vreme kada je Titov Plavi voz jurio evropskim prugama, predsedničke vozove imale su samo četiri države u svetu – Velika Britanija, Nemačka, Turska i Jugoslavija. „Prema nekim procenama, kada bi se vrednost voza po izlasku iz fabričkih pogona konvertovala u današnji novac, ona bi iznosila milijardu i po dolara“, kaže Milan Budimir, koji vodi brojne domaće i strane turiste u obilazak ovog muzejskog eksponata. Posetioci su zadivljeni ne samo luksuzom, već i tehnološkom opremljenošću voza, koji je „oživeo“ i u filmovima, serijama i muzičkim spotovima snimljenim u njegovom autentičnom ambijentu.

58. HRANA U AVIONU: Prekobrojni list salate
Predstavnici firmi koje pripremaju obroke za avionske prevoznike žale se da njihovi klijenti gledaju da „uštinu“ na troškovima gde god mogu. Namirnice se prebrojavaju do „u sitna crevca“, čak i listovi salate, jer ušteda na svakoj od njih može da snizi ukupne troškove za tako velike količine hrane i po nekoliko desetina hiljada dolara.

Komunikacije

60. RASPRAVE O TOME KO JE ZAISTA BIO SMEDLI BATLER: Hrabri uzbunjivač ili penzionisani zločinac?
Smedli Batler mrtav je već 85 godina, ali je i te kako živ u aktuelnim raspravama oko toga ko je on zapravo bio – ratni heroj koji je postao antiratni aktivista i prvi savremeni uzbunjivač ili okrutni ubica i rasista kome je savest proradila tek kada je otišao u penziju? Ovaj američki general-major, autor knjige „Rat je reket“ koju je objavio nakon odlaska iz aktivne službe, postao je kamen spoticanja među naučnicima, novinarima i nevladinim aktivistima koji imaju potpuno različita mišljenja o Batlerovoj ulozi u „osvešćivanju javnosti“.

Reprint

62. LOVCI NA BLAGO U POSLERATNOJ SIRIJI: Ujedinjeni u očaju
U Siriji trenutno gladuje 90% stanovništva, pa se mnogi okreću pljačkanju vrednih arheoloških lokaliteta samo da bi preživeli. Veliki deo kulturne baštine je već razoren ili opljačkan tokom dugogodišnjeg rata u ovoj zemlji. Sada, ljudi sa lopatama i bagerima za nekoliko sati mogu dodatno uništiti vekove istorije, a da toga često nisu ni svesni.

Vremeplov

64. STRANI TURISTI U SFRJ: Nemci i nisu bili toliko škrti kao što se pričalo
Neposredno pre raspada, Jugoslavija je imala više turista nego stanovnika, čak 20,5 miliona, od kojih su skoro polovinu činili stranci. Sa ukupnom potrošnjom stranih turista od 3,5 milijardi dolara, država koja će vrlo brzo nakon toga nestati sa mape, bila je među 25 vodećih turističkih zemalja u svetu. Iako su Nemci važili za škrtice, preko 70% deviznih prihoda poticalo je od gostiju iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD.

Чланак B&F 235/236: Prvi biodistrikt u Srbiji – Bolje dobar komšija, nego dobra ograda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Imajući u vidu da je do sveobuhvatnih informacija o ovom i drugim vidovima pomoći koju EU pruža srpskoj privredi teško doći jer nisu objedinjene, predstavljamo vam celovit i sistematizovan vodič za EU programe podrške, od garantnih šema, preko povoljnijih kredita, do savetodavne i pomoći u povezivanju sa inostranim partnerima. Tu podršku, osim WBIF-a, finansiraju EBRD, EIB, EIF, KfW i druge institucije i razvojne banke.

Periskop

6. EU IZMEĐU SAD I KINE: Kojem će se Brisel prikloniti carstvu
Kako god da reaguje na novu ekonomsku politiku SAD, EU će se pokajati. Ako ne odgovori na napad carinama, ekonomija EU platiće visoku cijenu. Ako odgovori, cijena bi mogla biti još veća.

8. KAKO SE KINESKE KOMPANIJE SNALAZE U TRGOVINSKOM RATU SA SAD: Bolje od ostatka sveta
Za razliku od velikog broja kompanija, uključujući i one u SAD, koje su zatečene Trampovom produktivnošću u potapanju svetske trgovine, kineska preduzeća već godinama intenzivno treniraju kako da se odbrane od posledica trgovinskog rata, utirući put ka otcepljenju od američke privrede. U ovom nadigravanju dve najveće svetske sile, Kina će verovatno bolje proći od većine drugih zemalja, koje će biti primorane na „igranku bez prestanka“, kalkulišući na čiju će stranu shodno uočenim prilikama i neprilikama.

10. DEMOGRAFSKI KOLAPS U IRANU: Iranska tempirana bomba
U senci pregovora između Irana i SAD o iranskom nuklearnom programu, ova bliskoistočna zemlja sedi na drugoj tempiranoj bombi – beleži najnižu stopu nataliteta u poslednjih sedam decenija, uprkos brojnim merama za podsticanje rađanja. Ukoliko se „demografski cunami“ nastavi, Iran će za četvrt veka postati najstarija nacija na Bliskom istoku. Vlast u Teheranu je krizu rađanja proglasila najvećom pretnjom po nacionalnu bezbednost, pogubnijom od eventualnog rata.

Biznis

14. DOMAĆI PRIVREDNICI „ZAKOČILI“ NOVE POSLOVE ZBOG AMERIČKIH CARINA: Ne zna se ko kosi, a ko vodu nosi
U Trampovom ludovanju sa carinama, od nerazumne visine tarifa još gore je to što su privrednici došli u situaciju da svoje poslovne planove prave na osnovu tvitova Bele kuće, koji su toliko hiroviti da su napravili haos i carinskim službama. Novo Trampovo pravilo da Amerika može da krši sva pravila, unelo je potpunu neizvesnost u međunarodnu trgovinu. U takvoj situaciji, srpski privrednici koji imaju važeće dogovore za američko tržište gledaju da što pre isporuče svoju robu jer je otkazivanje postojećih ugovora rizično, nove poslove ne sklapaju i rade jedino što mogu – čekaju da vide šta će biti.

16. RADOJE RADOJKOVIĆ, PRVI PRIVATNI VLASNIK MALIH HIDROELEKTRANA U SRBIJI: Kilovati su „zeleni“ ako se poštuju propisi
Male hidroelektrane, ako se poštuju propisi, ne nanose nikakvu štetu životnoj sredini jer u koritu reke ostaje biološki minimum vode za živi svet, proizvodi se čista energija, a posao je profitabilan i bez podsticaja države, kaže Radoje Radojković, pionir u proizvodnji električne energije u malim hidroelektranama u Srbiji.

18. SDPS, PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM: Kada vlasnik nije besan, ni profit nije tesan
Predrag Bubalo, jedan od direktora preduzeća SDPS, nedavno je na Regionalnom forumu o održivom razvoju UN u Ženevi predstavio model poslovanja ove srpske kompanije. Ona je specifična po tome što 80% njenih zaposlenih čine ljudi sa invaliditetom, koji uspešno proizvode robu za pet industrija, imaju podsticajne radne uslove, uključujući i mogućnost da koriste apartman za odmor na Zlatiboru. Za to je zaslužan stav rukovodstva da postoji nešto važnije od zarade – osećaj da radiš pravu stvar.

Finansije

23. STAMBENO ZADRUGARSTVO U SRBIJI: Da se okupimo, pa da napravimo zgradu
Zidanje i prodaja kvadrata jedan je od najunosnijih poslova u Srbiji, kroz koji se prelamaju državnoprivatni odnosi na više nivoa, uz astronomski rast cena koje obični ljudi teško više mogu da priušte. I dok najomiljenija investicija u Srba od kad je sveta i veka sve manje služi osnovnoj svrsi, stanovanju, brojni neskućeni pitaju se kako da dođu do kvadrata koji život znače. U toj borbi za krov nad glavom stidljivo se pojavljuju inicijative o „uzimanju cigli“ u svoje ruke, kojima je potrebna institucionalna i svaka druga profesionalna pomoć da bi se ostvarile.

24. TRGOVINA ORANICAMA U VOJVODINI – PAORI SE ŽALE NA INVESTITORE: Nema džaba njiva plodnih
Zemljoradnici u Vojvodini se drže filozofije „neka ostane među nama“, pa se privatne oranice najviše prodaju direktnom trgovinom komšijama i lokalnim poljoprivrednicima, što potvrđuju i vlasnici agencija za nekretnine i advokatskih kancelarija. Zemljište je trenutno najskuplje u Sremu a najpovoljnije u Banatu. Do vrtoglavog poskupljenja zemljišta dovelo je više razloga, a poljoprivrednici se žale i na to da su investitori koji ulažu višak novca u oranice, primorali one koji od njih žive da podižu kredite kako bi kupili zemljište.

26. RAZLOZI ZA PRODAJU FIRMI U SRBIJI: Željeno i neželjeno „oslobađanje“ od posla
Primetno je da se u Srbiji prodaje sve više preduzeća, najčešće kada vlasnik odlazi u penziju i ova opcija mu je isplativija nego likvidacija. Nekada se prodajom firme u dugovima kupuje „čist obraz” ili se gubitaši preuzimaju radi poreskih olakšica. Preduzeća se prodaju i zbog „ponude koja se ne odbija“, ali ima i situacija da iza ovakve pogodbe stoji pritisak multinacionalki, naročito u periodu velikih kriza.

Temat – Vodič za EU garantne šeme, povoljne kredite i druge vidove podrške srpskim privrednicima

29. Finansiranje privrede u saradnji sa EU: Spisak povoljnijih garantnih šema i kredita namenjenih domaćim privrednicima

38. Ostali vidovi pomoći preduzećima u Srbiji (umrežavanje sa kompanijama iz EU, grantovi, savetodavna pomoć, podrška za poljoprivrednike…)

Intervju

42. JELENA ĆIRIĆ NIKOLIĆ, UREDNICA RODITELJSKOG PORTALA BEBAC: Država počne da radi svoj posao tek pod pritiskom javnosti
„Naša aktuelna politika za povećanje nataliteta je više populistička nego realna. Država pokušava da pobedi belu kugu novcem, zanemarujući činjenicu da postoje i drugi faktori prilikom donošenja odluke o potomstvu“, ističe Jelena Ćirić Nikolić, urednica roditeljskog portala Bebac u razgovoru za B&F o tome kakvu podršku ima porodica u našem društvu i zašto nadležni u državi počnu da rade svoj posao tek kada se podigne prašina u javnosti.

Skener

46. NOVA VRSTA PRESTIŽA: Osvajanje „vrhova sveta“
Direktori velikih kompanija, mladi informatičari, planinari, oni koji na put odlaze uz pomoć različitih sponzorstava – to su najčešći putnici koji kreću na osvajanje nekih od vrhova najpoznatijih planina u svetu. Cene zavise od mesta na koje se ide, ali najjeftinija putovanja mogu se naći već za oko 1.300 evra. Od novca je, međutim, važnija bezbednost putnika, pa vodiči odbijaju one koji su skloni da potcene planinu, a precene sebe.

48. RETKI METALI U MONGOLIJI NA DUGOM ŠTAPU, ALI JE STOKA DOSTUPNA: Navala visoke mode na mongolske koze
Sa procenjenih 30 miliona tona rezervi retkih metala, Mongolija je u procepu između velikih sila, od kojih bi svaka da se dokopa njenog rudnog bogatstva. Kako bi u tome mogao da prođe prosečni stanovnik Mongolije pokazuje druga najrazvijenija industrija u ovoj zemlji – proizvodnja kašmira. Zbog navale visoke mode na takozvane kašmirske koze iz pustinje Gobi, trenutno u Mongoliji ima preko osam puta više koza nego stanovnika i do sada su pobrstile i uništile 70% pašnjaka u ovoj državi.

Nove tehnologije

52. COMING USKORO ZAPOČINJE PRODAJU SVESTRANOG ROBOTA ZA RAD U POLJOPRIVREDI: Kosi, prska, uništava korov i osvaja nagrade
Kompanija Coming iz Niša nedavno je dobila još jednu prestižnu međunarodnu nagradu za svoj uređaj AgAR, robotsku platformu za obavljanje velikog broja poslova u poljoprivredi, koja uskoro ulazi u serijsku proizvodnju. „Na našem tržištu nema ovakvih robota. Rešenja koja su donekle slična našima proizvode Francuzi, Italijani i Holanđani, ali je naš AgAR univerzalniji i praktično duplo jeftiniji“, ističe Marko Tamburić, menadžer razvoja poslovanja u kompaniji Coming.

Nauka

54. CENTAR ZA LIOFILIZACIJU – IZ PROIZVODNJE U NAUKU: Kako se od mesa pravi dugotrajni keks
Nasuprot uobičajenom prenosu znanja iz nauke u proizvodnju namenjenu tržištu, inženjer Živorad Cvetković iz Valjeva odlučio je da svoje veliko iskustvo u liofilizaciji prehrambenih namirnica upotrebi za osnivanje prvog instituta za liofilizaciju u Evropi.

Koktel

56. OSVALD RUFAJZEN, VLASNIK JEDNE OD NAJNEVEROVATNIJIH LJUDSKIH SUDBINA: Da bismo shvatili da je život čudo, ponekad je potreban prevodilac
Poljski Jevrejin, cionistički aktivista, drvoseča, krtica među nacistima, spasilac Jevreja od pogroma… Partizan, sovjetski prevodilac, katolički sveštenik u Izraelu, građanin bez državljanstva, tragalac za pravdom, vernik koji je propovedao nepristrasnog Boga… Sve to je bio Osvald Rufajzen, vlasnik jedne od najneverovatnijih ljudskih sudbina, koji je život preveo u čudo. Neobičan slučaj „brata Danijela“, kako je glasilo njegovo svešteničko ime, ponovo postaje aktuelan u vreme kada nam se na sve strane podmeću mržnja i krvoproliće.

Komunikacije

60. LIČNO BRENDIRANJE U VREME SAMOHVALISANJA: Ljudi koji su poznati po tome što su poznati
Šta da rade vlasnici manjih firmi koji ne mogu kao velike kompanije da angažuju slavne ličnosti za reklamiranje svojih proizvoda, niti su vešti u neobuzdanom samohvalisanju na društvenim mrežama kao njihova poslovna konkurencija? U vreme kada većina kopira druge u kreiranju lažne slike o sebi, autentičnost je postala najdeficitarnija vrlina i najbolji lični brend, poručuju marketinški stručnjaci.

Reprint

62. ŠTA BI BILE POSLEDICE RATA INDIJE I PAKISTANA: Statistika ne može da izmeri ljudsku patnju
Čak i konvencionalni rat između dve susedne zemlje, Indije i Pakistana, od kojih svaka poseduje nuklearno naoružanje, doveo bi do nezamislivih posledica koje bi potkopale decenije razvoja, osuđujući milione ljudi na siromaštvo, puko preživljavanje i patnju koju statistika ne može da izmeri. Suludi ratni avanturizam i dalje može da se zaustavi odlučnom međunarodnom akcijom i diplomatskim angažmanom koji će insistirati na koristima za obe države, a ne na konkurenciji koja će završiti ništavilom.

Vremeplov

64. USLUŽNI SERVISI ZA POMOĆ DOMAĆINSTVIMA U SFRJ: Rasterećivanje drugarica
Drugarice u socijalističkoj Jugoslaviji bile su ravnopravnije od drugova, jer su radile duplo – na poslu i kod kuće. Umesto da nešto od porodičnih obaveza preraspodeli i drugovima, partijski vrh je u emancipaciji žena pribegao formiranju društvenih institucija za pomoć domaćinstvima, uključujući i uslužne servise za kućne poslove. Uprkos znatnim izdvajanjima za njihov rad, ovi servisi nisu se pokazali naročito uspešnim u praksi, uključujući i činjenicu da su se kućnih poslova uglavnom rasteretile one drugarice čiji su muževi zarađivali najviše.

Чланак B&F 233: Vodič za EU garantne šeme, povoljne kredite i druge vidove podrške srpskim privrednicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. ŠTA JE POŠLO NAOPAKO SA SVETOM: Pobesneli Tramp
Da li je državni udar pobesnelog Trampa na međunarodnu trgovinu samo brutalna demonstracija svega onoga što je krenulo naopako sa svetom, mnogo pre nego što je ovaj američki tajkun rešio da se bavi politikom?

8. SAD ŽELE DA ISELE KINESKE INVESTITORE IZ EVROPSKIH LUKA: Rat se vodi i preko „pametnih“ dizalica
Nastojeći da što više istisne Kinu iz pomorske trgovine, američki predsednik Donald Tramp rešio je da „oslobodi“ i EU od kineskih investitora koji imaju vlasnički udeo u 33 pomorske luke u Evropi, računajući i one najveće u Roterdamu, Hamburgu i Antverpenu. Amerikanci tvrde da to nije samo ekonomsko pitanje, već da su luke kritična infrastruktura za NATO operacije, uključujući i bezbednost podataka koji se slivaju u pomorska pristaništa, a koje po njihovim rečima Kinezi špijuniraju čak i preko „pametnih“ dizalica u ovim objektima.

10. REKVIJEM ZA ZELENU EKONOMIJU EU: Tresla se gora, rodila se deregulacija
EU je napravila radikalan zaokret od „zelene ekonomije“ kao ultimativnog cilja prema „konkurentnosti po svaku cijenu“. Klimatske promjene nisu više egzistencijalna prijetnja čovječanstvu kao što su bile prije pet godina. Danas su to SAD i Kina, protiv kojih EU kompanije gube bitku.

Biznis

12. IVAN STANOJLOVIĆ, „ROBINS“: Sporedni posao prerastao u veliki
„Naši primarni proizvodi su priplodna jaja i jednodnevni pilići. Osvojili smo 35% domaćeg tržišta jednodnevnih pilića, prošle godine smo proizveli 23 miliona, a Srbija proizvede oko 65-70 miliona, ali ćemo ove godine povećati proizvodnju“, najavljuje Ivan Stanojlović, direktor porodične firme „Robins“, koja je ovaj posao započela pre tri decenije kao sporedni.

14. „KANIN“, PROIZVOĐAČ ZAŠTITNE I MODNE OBUĆE: Srbija veliko tržište cipela, ali malo za domaće proizvođače
Proizvođači zaštitne obuće u našoj zemlji su u krajnje nezavidnoj situaciji zbog nelojalne konkurencije. Država ne kontroliše ogroman uvoz jeftinih zaštitnih cipela iz Kine, dok istovremeno subvencioniše strane investitore koji sve više napuštaju Srbiju, upozorava Nikola Nenadović, direktor niške firme „Kanin“, koja proizvodi obuću duže od tri decenije.

16. KUĆNI FILTERI ZA VODU: Luksuz ili nasušna potreba?
Zbog sve lošijeg kvaliteta pijaće vode, u celom svetu raste tražnja za kućnim prečistačima vode, što je slučaj i u Srbiji. Kakvo će rešenje biti ugrađeno zavisi od zatečene situacije, jer prema rečima domaćih proizvođača „voda nigde nije ista”, a njihova prosečna cena se kreće od 350 do 700 evra. To je isplativije nego da se kupuje flaširana voda, potvrđuje i prva zvanična presuda o nadoknadi troškova jednom tročlanom domaćinstvu u Zrenjaninu, zbog štete koju je pretrpelo zato što je u ovom gradu zabranjena voda za piće.

Finansije

20. PRIVREDA I STRUKA O UVOĐENJU ELEKTRONSKIH OTPREMNICA: Naopaka reforma
Odavno privrednici i stručnjaci u Srbiji nisu bili tako saglasni kao u oceni da novi propisi koji u primenu uvode elektronsku otpremnicu ne donose nikakvu korist, a nanose veliku štetu. Zato traže da se Zakon o elektronskoj otpremnici ili izmeni ili povuče pre njegove primene.

22. NAJDEFICITARNIJE PROFESIJE POREMETILE ODNOSE U ZARADAMA: Zanatlijama visoke plate, stručnjacima sloboda da rade i za druge
Na tržištu rada u Srbiji nedostaju vozači, varioci, stolari, vodoinstalateri, električari, moleri… Cene njihovog rada vrtoglavo rastu a poslodavci ne samo da teško dolaze do potrebnih profila, nego još teže do odgovora kako da obezbede ravnotežu u zaradama deficitarnih majstora i visokoobrazovanih stručnjaka. Rešenja su kreativna, od fleksibilnog radnog vremena i posebnih ugovora, do plaćanja dela zarade „na ruke“.

24. NESELEKTIVNO PRIVLAČENJE INVESTICIJA I SIROMAŠTVO: Spolja gladac, a iznutra jadac
Iznos subvencije od maksimalnih 10.000 evra po radnom mestu, porastao je i do 120.000 evra po zaposlenom, a dve trećine ukupnih sredstava za ove namene otišlo je u radno intenzivne delatnosti. Iako se u poslednjoj deceniji broj nezaposlenih znatno smanjio, plate koje su po pravilu niske u ovakvim industrijama nisu značajnije umanjile siromaštvo. U Srbiji, 639.000 ljudi, što je skoro 29% zaposlenih, prima zaradu manju od 60.000 dinara, odnosno, 511 evra. Minimalna potrošačka korpa, kako je definiše zvanična statistika, nema nikakve veze sa iznosom koji je zaista potreban za dostojanstven život.

Temat – Šta nas čeka sa internetom 4.0

29. UDRUŽENJE EVROPSKIH REGISTARA NACIONALNIH INTERNET DOMENA (CENTR) O DIGITALNOJ BUDUĆNOSTI: „Inteligentni“ internet zahteva pametne zakone
Nije nam potrebna veštačka inteligencija da bismo zaključili kuda bi mogla da nas zavedu jednostrana i olako data uveravanja kako će nas budući, takozvani inteligentni internet, uvesti u digitalni raj. Mnogo puta se potvrdilo da ako nešto krene po zlu, problem nije u tehnologijama, već u načinu njihove upotrebe. Udruženje evropskih registara nacionalnih internet domena (CENTR) predložilo je najvažnija načela za sigurnu digitalnu budućnost Evrope, koja mogu biti putokaz za evropske političare i zakonodavce kako da svojim odlukama očuvaju suštinske elemente slobodne i otvorene svetske mreže.

32. POLINA MALAJA, UDRUŽENJE EVROPSKIH REGISTARA NACIONALNIH INTERNET DOMENA (CENTR): Tehnologija mora da služi ljudima, a ne ljudi tehnologiji
„Ponekad insistiranje na regulativi može da zvuči dosadno, ali jedino uvođenje i poštovanje odgovarajućih pravila može da nas zaštiti od širenja zloupotreba. Zato mislim da moramo još više da se borimo za veću transparentnost u tehnološkom svetu. Jer ako zahtevamo transparentnost od političara, ne vidim opravdane razloge da ista pravila ne važe i u ekonomiji. Posebno kada govorimo o novim tehnologijama, koje se najbrže menjaju“, ističe Polina Malaja, direktorka za politiku u Udruženju evropskih registara nacionalnih internet domena (CENTR).

34. BUDUĆNOST INTERNETA: Kako regulisati nešto što je i ničije i svačije?
Iako je internet globalno dobro, njegovo regulisanje se razlikuje od zemlje do zemlje. Mada se još uvek ne zna da li će se standardizacija interneta i u budućnosti odvijati po principu otvorenosti, za sada je sigurno jedno – rasprava o standardima ne tiče se samo tehnologije već i društvenih vrednosti, saglasili su se učesnici panela „Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti“.

36. INDEKS DIGITALNOG RAZVOJA SRBIJE: Privreda digitalizovana „napola“
Domaća preduzeća su sa primenom digitalnih alata u poslovanju stigla tek na pola puta, pokazuje prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja Srbije. Zahvaljujući zajedničkom projektu RNIDS-a i agencije Plum Mark, sada na portalu индекс. срб svaki privrednik u Srbiji može da sazna koliko je njegova firma digitalizovana u odnosu na uporediva preduzeća i na prosek cele zemlje.

38. DIGITALNA TRANSFORMACIJA NA SRPSKI NAČIN: Da biste uz pomoć tehnologije rešili problem, morate da razumete šta je problem
Iako se u Srbiji već 15 godina neprekidno govori o digitalnoj transformaciji, malo ko razume o čemu je tačno reč. Ivan Minić, autor podkasta Pojačalo, urednik portala Naša mreža i osnivač brojnih startapa, objasnio je zašto je to tako u svom izlaganju „Digitalna transformacija na srpski način“. Minić je naveo i dobre primere iz domaće prakse, koji potiču iz potpuno različitih industrija, ali ih povezuje ista logika – da biste rešili problem, morate da razumete šta je problem i kako nova tehnologija može da pomogne u njegovom rešavanju. Izdvajamo nekoliko inovativnih firmi iz različitih delatnosti čiji uspeh potvrđuje to pravilo.

Intervju

42. NATAŠA PRŽULJ, PROFESORKA NA UNIVERZITETU ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU „MOHAMED BIN ZAJED“: Matematika je univerzalni jezik prirode
„Srbija bi trebalo da ulaže u razvoj kvantitativnih nauka, kao što su matematika, fizika, računarstvo. Ovaj vek karakteriše značajan razvoj u biologiji i medicini, tako da bi trebalo ulagati i u razvoj molekularne biologije, medicine i hemije. Naravno, ne treba zapostaviti ni istraživanje kulturne baštine i porekla našeg naroda. Veštačka inteligencija je transverzalna za mnoge oblasti, na primer, čak se i arheološki podaci mogu analizirati uz pomoć AI“, kaže za B&F poznata naučnica Nataša Pržulj.

Skener

46. KOLIKO SU PRIVREDNICI ZADOVOLJNI KURIRSKIM SLUŽBAMA: Amazon u Beču dnevno isporuči pošiljaka kao cela Srbija
Dok kurirskim službama kod nas značajno rastu prihodi usled uvećanog obima posla, sve više privrednika se žali da im se gomilaju troškovi zbog neisporučenih pošiljaka. Iz sektora odgovaraju da su pritužbe na kvalitet dostave preuveličane i da kao i svako tržište u razvoju, i ovo mora da preboli dečije bolesti. Koliko je i kakvo tržište dostave u Srbiji ilustruje i podatak da kompanija Amazon u Beču za jedan dan isporuči pošiljaka kao cela Srbija.

48. DA LI IMAMO KVALITETNE VEŠTAKE ZA EKOLOŠKE SPOROVE: Birate nepostojeći broj
Kada se priča o najdeficitarnijim profesijama u Srbiji, skoro niko ne pominje veštake za ekološke sporove. Kvalitetnih i nezavisnih veštaka u ovoj oblasti nema ni za lek, naročito kada se pokrenu parnice protiv najvećih kompanija koje direktno ili skriveno „tetoši“ država. Upućeni u ovu problematiku tvrde da bi se odnos nadležnih prema brojnim problemima u oblasti ekološkog veštačenja mogao opisati jednom rečenicom: „Sad ste našli time da se bavite.“

Nove tehnologije

50. NOVA FAZA U TEHNOLOŠKOM RATU SAD: Digitalni imperijalizam
Uporedo sa političkim i ekonomskim pritiscima, američki političari i tehnološke kompanije sve češće nastoje da ospore propise drugih zemlja tako što se pozivaju na zakone SAD. Drugim rečima, američko zakonodavstvo se proglašava nadmoćnijim u odnosu na regulativu u ostatku sveta. Stručnjaci za digitalno pravo upozoravaju da ovakva praksa Sjedinjenih Država predstavlja uvod u digitalni imperijalizam.

Nauka

54. ALEKSANDAR MILOJKOVIĆ, TRICELL: Genetska selekcija za više kravljeg mleka
Tri mlada stručnjaka iz različitih naučnih oblasti udružila su svoje znanje da bi napravila platformu CattleGen. Njen zadatak je da skrati vreme potrebno za genetsku selekciju goveda sa 15 na tri do pet godina, čime će doprineti rastu proizvodnje i kvaliteta mleka na poljoprivrednim gazdinstvima.

Koktel

56. PRIVATNI MUZEJI U SRBIJI: Kako se ko snađe
Privatni muzeji neke sadržaje mogu da prikažu na drugačiji način od institucija koje su ograničene državnom politikom i finansiranjem. Ali, širom Srbije ima vrednih privatnih zbirki koje sakupljaju prašinu, daleko od očiju javnosti, zato što nadležni nisu zainteresovani da se ovaj deo kulturne i turističke ponude unapredi, tvrde upućeni u ovo tržište.

58. GDE SU NESTALE ČUVENE JANJEVSKE KUJUNDŽIJE: Nakit od topovskih čaura
Priča o janjevskim kujundžijama počela je u zlatu, a završila je u blatu. Janjevo je danas grad duhova, a nekada je bilo čuveni rudarski i zlatarski centar. Janjevski majstori mogli su da naprave sve što očima vide. Pored skupocenog nakita, izrađivali su i onaj za sirotinju. Pravili su ga od mesinga, koji su dobijali topljenjem topovskih čaura. Kako su bitke bile česte, tako je i čaura bilo u izobilju.

Komunikacije

60. LUTKE ZA REKLAMIRANJE ODEĆE U PRODAVNICAMA: Ćutljivi lobisti
Uprkos rastu kupovine preko interneta, lutke za reklamiranje odeće trgovcima još uvek uvećavaju prihode i do 40%. pored ubeđivanja mušterija da će im prikazana odeća stajati kao salivena, ovi ćutljivi lobisti sve više služe i za špijuniranje potrošača.

Reprint

62. ARAPI U RUSKOJ VOJSCI: Silom borci
Arapi koji privremeno žive u Rusiji, a žele da steknu rusko državljanstvo ili da zatraže azil, primorani su da potpišu dokument u kojem daju svoju saglasnost da služe u ruskim oružanim snagama. Kada se obavežu ovakvim ugovorima, oni i drugi pojedinci koji nisu ruskog porekla, raspoređuju se na prve linije fronta u Ukrajini.

Vremeplov

64. JUGOSLOVENSKO-AMERIČKO PREDUZEĆE EI-HANIVEL: Kompjuterska diplomatija iz Niša
Jugoslavija je bila prva socijalistička zemlja koja je odobrila zajednička ulaganja stranih i domaćih preduzeća, naročito u oblasti tehnološkog razvoja. Jedan od najpoznatijih primera „kompjuterske diplomatije“ je jugoslovensko-američka firma EI-Hanivel, koja je Elektronsku industriju u Nišu učinila središtem domaćih inovacija.

Чланак B&F 232: Šta nas čeka sa internetom 4.0 – Promozgati pre upotrebe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. KAKO ĆE UKRAJINA VRATITI DUGOVE POSLE RATA: Prijateljski svilen gajtan
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu, u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat. Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom, mogu da je zakopaju u miru. Ukupni dug prema „savezničkim“ kreditorima dostigao je skoro 115 milijardi dolara i nastavlja da raste, a time i problem kako će Ukrajina vratiti pozajmice svojim nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince da ginu, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca.

8. UZBUNA U EVROPSKOJ FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI: Leka za Trampa nema ni za lek
Prošle godine, Sjedinjene Države su „progutale“ farmaceutskih proizvoda u vrednosti od 560 milijardi dolara, od kojih je više od trećine uvezeno iz Evrope. Stoga od mogućih američkih carina i na farmaceutske proizvode, pored Indije koja polovinu svojih generičkih lekova izvozi u SAD, posebno strahuju evropski proizvođači lekova. Carine bi iz temelja poljuljale švajcarsku ekonomiju, gde farmaceutska industrija čini 40% bruto domaćeg proizvoda, dok ovaj sektor u Nemačkoj daleko više doprinosi ukupnoj privredi od proizvođača automobila.

10. UTICAJ RATOVA, SANKCIJA I NOVIH CARINA NA AVIOINDUSTRIJU: Preko preče, okolo skuplje
Najava trgovinskog rata između SAD, EU i Kine, biće novi udar na avioindustriju i putnike. Međusobne zabrane letova između EU i Rusije već su zavile u crno evropske aviokompanije, koje su praktično odustale od letova između Evrope i Kine, jer se nisu mogle nositi sa kineskom konkurencijom.

Biznis

14. VLADIMIR KRSTIĆ, „VEMAX PHARMA“: Znanje je jedina snaga
„Kada čvrsto verujete u to da je znanje jedina snaga, onda sve što ste uložili u to znanje predstavlja pouzdanu osnovu za uspeh u poslovanju. Stručnost bez improvizacije – to je naš način razmišljanja“, ističe Vladimir Krstić, suvlasnik i direktor preduzeća „Vemax Pharma“, jedne od najbrže rastućih kompanija u farmaceutskoj industriji na Zapadnom Balkanu.

16. ALAN ALBULJ I BOJAN MILJKOVIĆ, „EXTREME“: „Zarazili“ smo se preduzetništvom
„Pozicionirali smo se na tržištu da prodajemo sve, od licenci, do nabavki softvera i rešenja“, kažu Alan Albulj i Bojan Miljković iz beogradske kompanije „Extreme“, koja svojim entuzijazmom širi „zarazu“ preduzetništvom i među drugima. Budući da su mnoga rešenja prvo primenili kod sebe, bolje prepoznaju potrebe domaćih firmi u digitalizaciji poslovanja.

18. SRETKO POPADIĆ, SAVEMA: Za generacije koje dolaze
Klimatske promene su dovele do toga da su se i naizgled stari problemi, poput požara i rizika za održivu poljoprivredu, toliko promenili da traže delotvornija i ekološki podobnija rešenja za buduće generacije. Do njih je došao startap Savema, koji je svoje inovacije u ovim oblastima zasnovao na gel tehnologiji. Malo preduzeće iz Čačka pokazalo je i da pravovremena zaštita intelektualne svojine predstavlja važan adut u privlačenju investitora.

Finansije

20. SRBIJA I NIS U PROCEPU IZMEĐU VELIKIH SILA: Nije moralo biti ovako, da se država nije „pravila mrtva“
Kada je Srbija sklopila energetski sporazum sa Rusijom da bi obezbedila energetsku stabilnost, malo ko je pomislio da će petnaestak godina kasnije ova odluka i potonji sled događaja zemlju dovesti na ivicu provalije. Tome je najpre kumovalo zaoštravanje geopolitičkih prilika, ali i odluka srpske strane da se „pravi mrtva“ tokom čitavog perioda sprovođenja sporazuma.

24. ZARADE U RUDNICIMA U SRBIJI: Jeftiniji rudari iz Kine sve brojniji u rudarskim jamama
Predstavnici sindikata tvrde da su najgori uslovi rada u rudnicima JP PEU Resavica, dok su u ostalima uglavnom bolji nego pre desetak godina. Ipak, primetno je da kompanije koje su u kineskom vlasništvu, a naročito njihovi podizvođači, dovode sve više radnika iz Kine, pa i iz Afrike i drugih zemalja sa jeftinijom radnom snagom, čije plate su nepoznanica i sindikalcima. Procenjuje se da je zbog borskih rudnika pristiglo oko 12.000 Kineza, što je trećina stanovništva ove opštine.

26. BEZGOTOVINSKO PLAĆANJE ZA TAKSI USLUGE: Taksisti se žale na previsoke naknade
Bezgotovinsko plaćanje je omogućeno u velikom broju usluga u Srbiji, a jedan od najnovijih primera je obaveza za sve taksiste koji rade na beogradskom aerodromu da prihvate plaćanje platnim karticama. U Savezu taksi udruženja očekuju da plaćanje plastičnim novcem pređe ubrzo polovinu ukupne naplate u Beogradu, dok su u niškom Siti taksiju uveli instant plaćanja preko android mobilne aplikacije. Rešenja za bezgotovinsko plaćanje ne nedostaje, ali taksisti smatraju da su naknade za ovakve transakcije previsoke i da bi trebalo da ih plaćaju njihove mušterije.

Temat – Privreda pod teretom loših institucija

29. POVERENJE I PRIVREDNI RAST: Vlada je objavila rat kriminalu, ne trpi ona konkurenciju*
Izrazito nisko poverenje u institucije u Srbiji prenosi se s kolena na koleno, što ozbiljno podriva ekonomski prosperitet. Najveća žrtva nezdravih institucija je zdrava privreda, jer neformalne mreže moći pretvaraju državni aparat u predatorski sistem za sprovođenje interesa uske grupe ljudi i kriminalizuju društvo. Usled selektivnih odluka onih na vlasti, privrednici će trošiti mnogo više resursa na to kako da se dodvore vladajućim interesnim grupama ili kako da se od njih odbrane. Autokratska društva kao što je Srbija, postaju lak plen velikih svetskih sila, „koje kao lešinari oglođu sve što je u njihovom interesu, posebno prirodna bogatstva zemlje“.
* Živko Prodanović

32. KAKO SE USVAJA PRIVREDNA REGULATIVA U SRBIJI: Loši zakoni su najgora vrsta tiranije*
Prilikom donošenja privrednih zakona u Srbiji, godinama unazad nije urađena ozbiljna analiza ni za jednu industriju, a strukovna i poslovna udruženja se konsultuju sporadično, „forme radi“. Politički vrh kroji zakone „personalizovano“, prema trenutnim potrebama određenih interesnih grupa bliskih vlastima, pa je i njihov rok trajanja – trenutan.
*Onore de Balzak

34. TRGOVINA UTICAJEM I ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA: Ruka ruci, po preporuci*
Trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja sistemski su ukorenjeni u Srbiji, a tužilaštvo reaguje tek kada s političkog vrha stigne „zeleno svetlo“ za pojedine slučajeve. Javni resursi se koriste za lične interese pod okriljem netransparentnih međudržavnih sporazuma, vezanih kredita i „skrojenih zakona“. Takvi slučajevi su postali toliko česti, da čak i zemlje EU, koja načelno osuđuje ovakvu praksu, imaju sa Srbijom sporazume koji isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama.
*Jovan Mokrinski

36. DEGRADIRANE INSTITUCIJE I KLIJENTELIZAM NA TRŽIŠTU: Kupujmo domaće, naši ljudi su jeftiniji*
Sa domaćeg tržišta se povlače strani investitori za čiji ukus više nismo dovoljno jeftini, ali Srbija je i dalje suviše siromašna da bi ovaj sistem tako nemilice trošio novac van legalnih kanala. U ekonomiji u kojoj javnost rada zamenjuju zakulisne radnje, uporno se devastira tržište kapitala i institucije degradiraju u korist klijentelizma na tržištu, jačaju insajderske firme bliske političkom aparatu, čiji je poslovni model zasnovan na iscrpljivanju državnih resursa a ne na inovacijama koje su nužne za privredni rast.
*Radoje Nikolić

38. PARTIJSKO KADRIRANJE U JAVNOM SEKTORU: Diplomirao sam na temu korupcije, praksu ću odraditi u državnim organima*
Javni sektor ima sve više teškoća da zaposli i zadrži stručnjake. Jedan od razloga su niske plate za najodgovornija mesta u poređenju sa privatnim sektorom. Taj jaz bi mogao da se smanji kada bi se rešio mnogo veći problem – partijsko kadriranje koje je postavljanjem sve nesposobnijih a poslušnih i korumpiranih kadrova, drastično srozalo ugled državnih organa i javnih preduzeća.
*Aforizam Ninusa Nestorovića

40. Aforizmi o lošoj državi

Intervju

42. PREDRAG PETROVIĆ, BIOLOG I VELIKI BORAC ZA OPSTANAK SRPSKOG SELA: Zavičaj ne može biti stan u soliteru
„Smatram da moramo kad-tad formirati katedru na Poljoprivrednom fakultetu za srpsko selo, da bi mladi učili različite stvari. Onaj ko živi na selu mora biti malo i mehaničar, mora da poznaje osnove medicine, veterine i poslovanja. Ja huškam mlade ljude da se vrate na selo, ali ne sutra, nego odmah. Sutra je najčešće ’malo sutra’“, upozorava biolog Predrag Petrović, koji je svoje rodno selo Paštrić učinio poznatim i van granica Srbije.

Skener

46. IZNAJMLJIVANJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA NA MALIM GAZDINSTVIMA: Poljoprivrednici u fotelji
Srbija je dobila svoje prve poljoprivrednike „iz fotelje“, koji mogu da iznajme kokošku, nabave meso, sir, jaja ili povrće proizvedene na prirodan način preko posebnih digitalnih platformi za te namene. Posrednici između proizvođača i kupca uvereni su da ovakva praksa, koja ima sve više pristalica u Srbiji, donosi višestruke koristi. Kupci obezbeđuju sebi i svojoj deci zdravu, za njih uzgojenu hranu, a ljudi na selu, posebno mladi, dobijaju priliku da pristojno žive od svog rada.

48. ODBRANA OD BUJIČNIH POPLAVA: Što ode niz vodu, ne vrati se uz vodu
Bujične poplave predstavljaju najčešći prirodni rizik u našoj zemlji, gde je registrovano oko 11.500 bujičnih vodotokova. Erozija zemljišta je jedan od uzroka poplava na 75% teritorije Srbije. Nakon katastrofalnih poplava u maju 2014. godine, izgrađeno je malo novih objekata kojima bi se pojačala otpornost na poplave sličnih razmera. Da bi se to postiglo, država bi u zaštitu od poplava tokom naredne decenije morala da ulaže 90 miliona evra godišnje.

Nove tehnologije

50. RUSKE KOMPANIJE NERADO PRELAZE NA DOMAĆI SOFTVER: Zamena uvoza „na mišiće“
Nakon masovnog odlaska zapadnih tehnoloških kompanija iz Rusije, država je uvela različite podsticaje za domaću IT industriju i dala rok privredi da do 1. januara ove godine zameni strana softverska rešenja onima koja su proizvedena u zemlji. Iako je taj rok istekao, supstitucija uvoza ide traljavo, jer se ruske firme masovno žale da je domaći softver „sklepan na brzinu“ i da je zato lošeg kvaliteta, a skoro trećina se nada da će ovaj problem rešiti uvozom IT rešenja iz Kine.

Nauka

52. ŽENE I POLITIČKO NASILJE: Da li je terorizam isključivo muškog roda?
Nije. Iako su žene većinom žrtve terorizma, one trenutno čine trećinu članstva u militantnim pokretima širom sveta, pri čemu se njihov broj intenzivno povećava u poslednjih desetak godina, sa usponom islamskog fundamentalizma. To je podstaklo naučnike da se mnogo više posvete izučavanju ovog fenomena i otvorilo pitanje o kojem se ranije nije mnogo govorilo – koliko su majke u patrijarhalnim sredinama odgovorne za radikalizaciju svoje dece, posebno sinova?

Koktel

52. PALATA NAUKE: Dobro došli među radoznale
„Naš cilj je da popularizujemo nauku i da pružimo podršku naučnim istraživanjima“, ističe Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića koja je otvorila Palatu nauke, prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji i najveći u regionu. Ovo zdanje otvorilo je širom vrata za naučnike iz različitih oblasti i za sve posetioce, radoznale da se upoznaju sa istraživanjima koja oblikuju budućnost. Izložbe su koncipirane tako da se u njih aktivno uključuju i mladi koji odrastaju uz nove tehnologije i na taj način razvijaju kritičko mišljenje i naučnu pismenost.

56. ALEKSANDRA MILIĆ, BY ALLE ART: Novi, umetnički život drevne Vinče
Aleksandra Milić, vlasnica porodične firme By Alle Art, svoje duboko poštovanje prema vrednostima vinčanske kulture deli sa drugima kroz umetničke slike koje izrađuje jedinstvenom tehnikom – ona kombinuje digitalne ilustracije sa ručno nanetom folijom zlatne boje. Njena dela, predstavljana na Instagramu, pobudila su veliko interesovanje i među stručnom javnošću, pre svih Narodnog muzeja Srbije.

Komunikacije

60. EKONOMIJA HAJPA: Digni prašinu i naduvaj cenu
Zbog sve nemilosrdnije borbe na tržištu više nije dovoljno da proizvod bude inovativan, već proizvođači moraju da ubede javnost da je to što oni nude „revolucionarno“. U reklamnom preterivanju zdušno im pomažu potrošači koji su opsednuti ciljem da prvi otkriju nešto novo i time uvere i sebe i druge da su i sami „ekskluzivni“. Ovakvo, udruženo „drogiranje“ javnosti, čini lošu uslugu stvarnim inovacijama, koje mogu ostati bez finansijera samo zato što se ne reklamiraju tako agresivno kao one „na mišiće“.

Reprint

62. SUMNJE U KORUPCIJU U IZGRADNJI PRUGE BUDIMPEŠTA-BEOGRAD: Koliko su se prijatelji ugradili?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu dolio je ulje na vatru u mađarskoj javnosti povodom optužbi da se železnička pruga Budimpešta- Beograd gradi na – korupciji. Prema pisanju mađarskih medija, iako je reč o najskupljem ulaganju u železnicu u istoriji Mađarske ugovor o izgradnji koji je mađarska vlada potpisala sa kineskim firmama je poslovna tajna. Dodatne sumnje budi činjenica da je u ovaj posao umešan najmoćniji mađarski oligarh Lorinc Mesaroš, blizak prijatelj mađarskog premijera Viktora Orbana. Mesaroševi poslovni poduhvati su često direktno povezani sa interesima Orbanove porodice.

Vremeplov

64. AFERA SA IZDAVANJEM PASOŠA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Mito za iseljavanje iz zemlje
Korupcionaška afera oko izdavanja pasoša koja je u Jugoslaviji eskalirala 1923. godine, pokazala je da se zloupotrebom službenog položaja može masno zaraditi ne samo na građanima unutar zemlje, nego i na onima koji žele da je napuste. Pošto je Jugoslovena zainteresovanih za iseljavanje u SAD bilo višestruko više nego što je propisala američka administracija, korumpirani domaći činovnici mogli su na izdavanju jednog pasoša da zarade i tri mesečne plate. Ovaj „posao“ je bio toliko profitabilan, da su se u njega uključili i advokati, službenici parobrodarskih društava i brojni drugi „posrednici“, čak i obični građani.

Чланак B&F 231: Privreda pod teretom loših institucija – Gde je zakon nemoćan, tu je zlo svemoćno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. ISKLJUČENJA STRUJE DRASTIČNO POSKUPLJUJU POSLOVANJE U UKRAJINI: Cene se usijale u mraku
Ukrajina je povećala uvoz električne energije 5,5 puta u 2024. godini, a najveći deo struje je nabavila iz država koje je sada najviše kritikuju i čak prete sankcijama zbog odluke da obustavi tranzit ruskog gasa ka Evropi. Sa najnovijim vanrednim isključenjima struje zbog ruskih raketnih napada, preduzeća su primorana da sve više koriste alternativna rešenja. Privrednici se žale da je električna energija iz dizel generatora i do tri puta skuplja od one koju proizvode elektrane, cena struje iz uvoza je 1,5 puta viša, dok korišćenje gasnih postrojenja diže troškove za 20%. Sve to se preliva na džepove potrošača.

8. FRANCUSKA U POLITIČKOJ I EKONOMSKOJ KRIZI: Od Luja XVI do Makrona, ništa se nije promijenilo
U Evropskoj uniji ili „bašti“, kako joj njeni zvaničnici tepaju, svi su jednaki i pravila podjednako važe za sve. Barem u teoriji. U praksi, neki su malo više jednaki, pogotovu kada se radi o poštovanju pravila o visini budžetskog deficita i vanjskog duga.

10. KAKO DRVO IZ BELORUSIJE ZAOBILAZI SANKCIJE EU: Goleti u Centralnoj Aziji preko noći postale prašume
Evropska unija zapretila je da će nastaviti sa restriktivnim sankcijama protiv režima Aleksandra Lukašenka posle „maskarade“ od nedavnih predsedničkih izbora u Belorusiji. Međutim, kolko se te sankcije poštuju dokazuju podaci da je tržište EU preplavljeno zabranjenim proizvodima od drveta iz Belorusije, zahvaljujući „izvoznicima“ iz Kirgistana i Kazahstana, u kojima gotovo da nema šuma. Kirgistan je povećao izvoz drvne građe 18.000 puta, a Kazahstan 74 puta i postao najveći dobavljač EU za šperploče, koje nikada ranije nije proizvodio. Glavni distributeri drveta sa lažnim poreklom na teritoriji EU su firme u Litvaniji i Poljskoj.

Biznis

14. LJUPKO MIJATOVIĆ, INOP ŠABAC: Država nije naklonjena malim firmama
„Naš razvoj je bio postepen, jer nije normalno da za godinu dana zaradite jako velike novce”, uveren je Ljupko Mijatović, direktor preduzeća INOP, koje sa jednim od svoja tri proizvodna programa – izradom ušnih markica za obeležavanje domaćih životinja, drži više od polovine domaćeg tržišta. Mijatović ističe da bi se mala i srednja preduzeća u Srbiji brže razvijala kada bi imala podršku države kakvu uživaju velike strane kompanije.

16. POSLOVANJE VETERINARA U VOJVODINI: Za kućne ljubimce ne pitaju koliko košta, za krave se kuka i nateže
Kućni ljubimci zavladali su veterinarskom praksom i u Vojvodini. Stručnjaci kažu da se negativna kretanja u stočarstvu odražavaju i na lečenje krupnih životinja. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava žele da uštede, pa veterinare zovu samo kada je stanipani, nastoje da obore cenu njihovih usluga i neretko im ostaju dužni. Nasuprot tome, vlasnici kućnih ljubimaca spremni su da plate za njihovo lečenje koliko god treba, te ne čudi da se sve veći broj mladih veterinara odlučuje za ovaj posao.

18. POSAO NA ŽETON: Kad mašina pravi pare, a mušterija radi sama
Brz tempo života i pokušaj da se uštedi prostor u stanovima, doneli su i nove navike građanima, ali i šansu preduzetnicima za pokretanje novih poslova, bez angažovanja radnika. Sve je više mesta na kojima uz pomoć automata sami možemo da opremo svoj veš, psa ili automobil. Oni koji su pokrenuli ove poslove kažu da kod nas korišćenje takvih servisa još nije uobičajeno i da se osećaju kao pioniri, ali veruju da njihovi poslovni poduhvati imaju budućnost.

Finansije

22. DA LI BRAUNFILD INVESTICIJE MOGU ZAUSTAVITI DEPOPULACIJU NA JUGU SRBIJE: Pogoni bez ljudi
Braunfild investicije se skoro uvek vezuju za velike gradove, ali one bi mogle da pomognu i ruralnim područjima da smanje odliv stanovništva, koji je najizraženiji na jugu i jugoistoku Srbije. Država je propustila priliku da obnovi propale fabrike u ovom delu zemlje dok je tu bilo više ljudi, pa je sada teško obezbediti radnu snagu. Među preprekama su i nerešeni imovinski odnosi i dotrajalost napuštenih objekata. Ipak, ekonomisti i predstavnici privrede smatraju da za sve to ima rešenja, kada bi se problemima u manje razvijenim sredinama pristupalo strateški.

24. FINANSIJSKE ŠTETE OD NAVIJAČKOG NASILJA I NEREGULARNOSTI U SPORTU: Osiguranje izvlači deblji kraj
Navijačko nasilje i bahatost, nameštanje rezultata takmičenja, zloupotrebe prilikom preprodaja igrača, utaja poreza i druge neregularnosti u sportu nanose veliku štetu državi i celom društvu. Ta šteta se često meri milionima evra, potrošenih za obnovu uništene imovine, ali i gubitkom u državnom budžetu i u kasi osiguravajućih društava.

26. FINANSIRANJE PRIVATNIH ŠUMA U SRBIJI: Krčenje puta do zelene grane
Udruženje vlasnika privatnih šuma u Zlatiborskom okrugu „Omorika“, do sada je izgradilo više od 50 kilometara lokalnih šumskih puteva u vrednosti od oko 150 miliona dinara, čija je primarna funkcija zaštita od požara. Cilj udruženja je da diversifikuje izvore finansiranja za bolje gazdovanje privatnim šumama kroz zajednički plasman proizvoda i usluga. Prvi korak u tom pravcu je pokretanje onlajn platforme za prodaju drveta iz privatnih šuma.

Temat – Ekonomska budućnost Srbije

31. OKOLNOSTI KOJE NAJVIŠE UTIČU NA PRIVREDNI RAST SRBIJE: Zatočenici istorije
Šta je to što nas neprekidno sapliće u želji da brže napredujemo i drži zatočenima u stanju „ista meta, isto odstojanje“, bez obzira na političke promene u poslednjih 150 godina? Od svih objektivnih okolnosti koje utiču na privredni rast, najviše nas je „zakopala“ istorija – samo u 20. veku, Srbija je trećinu tog perioda provela u ratovima i pod sankcijama, po čemu smo rekorderi u Evropi. Teško istorijsko nasleđe oblikovalo je kulturu u kojoj ljudi više veruju u lične veze nego u zakone. Kako ćemo sa takvom kulturom zameniti vlastodršce pravnom državom, bez koje nema stvarnog napretka?

34. DA LI SRBIJA MOŽE DA NASTAVI SA RASTOM KOJI POKREĆE KVANTITET A NE KVALITET: Još samo par godina za nas
Srbija za tri do četiri godine više neće moći da se oslanja na jeftinu radnu snagu kao generator rasta. U situaciji kada se ponuda radnika, plate i troškovi na našem tržištu izjednačavaju sa onima u centralnoj i istočnoj Evropi, investitori koji su ovde dolazili isključivo radi jeftinog poslovanja, počeće da se povlače. Srbija mora da pređe na rast zasnovan na tehničkom napretku, ili će ostati zarobljena na srednjem nivou razvoja.

36. UTICAJ GLOBALNIH LANACA SNABDEVANJA NA SRPSKU PRIVREDU: Kao bajagi domaće
Srbija od 2015. godine beleži pad domaće novostvorene vrednosti u globalnim lancima snabdevanja. Silazni trend nije samo posledica deglobalizacije, već i činjenice da naša zemlja u ovakvom modelu trgovine ne učestvuje sa tehnološki naprednim proizvodima, već pre svega predstavlja sirovinsku bazu, posebno kada je reč o neobnovljivim resursima. To potvrđuje i sektorska analiza stranih direktnih investicija.

38. PROMENE NA TRŽIŠTU RADA U SRBIJI: Radnici nisu problem, radnika nema
Tržište rada u Srbiji je sve oskudnije, dok mala privreda vapi za nižim nametima kako bi preživela i priziva subvencije za zapošljavanje domaćih radnika. Veliki su prinuđeni da povećaju plate i uvode dodatne pogodnosti za zaposlene dok digitalizuju sve što je moguće, ne bi li broj potrebnih radnika smanjili na najmanju meru. Troškovi rada rastu iznad produktivnosti, dok je uvoz radne snage maksimalno ubrzan i liberalizovan, što dovodi u pitanje njen kvalitet.

40. DA LI ĆEMO RADITI U STAROSTI IZ NUŽDE: Penzije – srpska varijanta teorije relativnosti
Radna snaga u Srbiji se osipa a stanovništvo je sve starije, što dovodi u pitanje održivost zdravstvenog, penzionog i sistema socijalne zaštite. Za nešto više od decenije, broj korisnika novčane pomoći i dečjeg dodatka se prepolovio, iako nema dokaza da je siromaštvo smanjeno. Nemaština pogađa i sve više starijih ljudi sa mizernim penzijama, pa su primorani da traže posao. Većina evropskih zemalja nastoji da pritiske na penzioni sistem zbog starenja stanovništva reši finim podešavanjima, ali Srbija nije među njima.

Intervju

42. PAVLE MARJANOVIĆ, PSIHOTERAPEUT: Važno mi je da ostanem radoznao
„Devedesete su me naučile da se prilagođavam, da šta god da se desi, to nije kraj sveta! Da kažem sebi – pa dobro, tako je kako je, hajde da vidim gde je rešenje. Uvek postoji neki drugačiji način da se nešto uradi. Važno mi je da sa godinama ne postanem rigidan, da ne razmišljam – ’ovako sam naučio i ovako to mora da se radi’. Pa, ne mora! Ne želim da se zacementiram, stalo mi je da ostanem radoznao da probam nešto novo, nešto malo drugačije“, ističe psihoterapeut Pavle Marjanović u razgovoru o tome kako sposobnost da se menjamo najuspešnije podmlađuje čoveka.

Skener

46. ZAŠTITA PRAVA DECE SA INVALIDITETOM U SRBIJI: Ravnopravni samo na papiru
Najveći napredak u poboljšanju društvenog položaja dece sa intelektualnim poteškoćama ostvaren je uvođenjem inkluzije u sistem obrazovanja, koja im je omogućila da se školuju zajedno sa vršnjacima i steknu određeni nivo samostalnosti. Ali, nakon toga njima je gotovo nemoguće da pronađu posao i zato se ponovo vraćaju u izolaciju. Kada se pomene državna podrška osobama sa intelektualnim poteškoćama najpre se pomisli na prenatrpane domove, u kojima se korisnicima često oduzima svako dostojanstvo, upozorava Snežana Lazarević, izvršna direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S).

48. POHLEPAN RAZVOJ: Nezajažljivi rast u propast
Iako na periferiji svetske privrede, Srbija je u „ekološkom dugu“ na račun budućih generacija, odnosno godišnje troši više resursa nego što priroda može da proizvede. Ali uporedni podaci o obimu i strukturi potrošnje u svetu vrlo jasno potvrđuju da su najbogatije zemlje, iste one koje sve druge „ugušiše“ sa ESG standardima, ubedljivo najodgovornije za ekološku krizu. Primera radi, u Africi i na Bliskom istoku troši se prosečno 16 kilograma plastike po stanovniku godišnje, dok „ekološki osvešćeni“ stanovnik Zapadne Evrope za isto vreme potroši 136 kilograma.

Nove tehnologije

50. FULLER VISION, PROIZVOĐAČ NAOČARA KOJE SAME PRILAGOĐAVAJU DIOPTRIJU KORISNIKU: Verni imitator mladog oka
Ove godine američko-srpska kompanija Fuller Vision plasiraće na tržište novu vrstu naočara – „Autofocals“, koje zahvaljujući minijaturnim kamerama, specijalnom softveru i korišćenju veštačke inteligencije prate kretanje zenica i na osnovu njega automatski prilagođavaju fokus na različitim distancama, kao što to prirodno čine i mlade oči. One su efikasno i praktično rešenje za staračku dalekovidost koja se javlja kod skoro dve milijarde ljudi u svetu i izaziva slabiji vid na blizinu, a neretko i probleme pri fokusiranju na srednju i veću udaljenost. Razvijene su u Srbiji, a inovativno preduzeće je na njima radilo sedam godina i za to vreme prikupilo pet miliona dolara investicija.

Nauka

54. NAUČNI DOKAZI O PRVIM ŠTRAJKOVIMA U ISTORIJI: Glad na vrata, sirotinja na ulice
Prvi pouzdani izvor o kolektivnoj obustavi rada potiče iz drevnog Egipta, u vreme vladavine Ramzesa Trećeg. Pojedini istoričari ocenjuju da su u antičkom svetu štrajkovi radnika u totalitarnom Egiptu imali više efekta nego u demokratskoj Atini. Rimski imperatori su nastojali da radnike po svaku cenu drže pod kontrolom. Nisu se libili ni da esnafska i građanska udruženja iz potaje sami organizuju, postavljajući na čelo plaćenike koji su bili dužni da im obezbede podršku.

Koktel

56. NESTAŠICA SVEŠTENIKA: Pred krizom i Bog posustaje
Pored toga što gubi vernike, naročito u Evropi, hrišćanstvo se suočava sa alarmantnim nedostatkom sveštenika. Mnogi od onih koji obavljaju ovaj poziv žale se da nemaju bilo kakvu podršku i da zato sagorevaju na poslu. Britanski sindikat verskih radnika uzburkao je javnost oštrim kritikama na račun svog poslovodstva. Sindikalci u mantijama traže hitno povećanje plata, jer, kako tvrde, više od trećine sveštenika jedva spaja kraj s krajem i prinuđeno je da traži materijalnu pomoć od dobrotvornih organizacija.

58. KO JE NADLEŽAN ZA ZLOČINE NA ANTARKTIKU: Zemlja bez zakona
Uprkos tome što je privremeni dom hiljadama naučnika, pratećem osoblju i nekolicini izdržljivih turista, Antarktik je doslovno ničija teritorija. Zaleđeni kontinent ne pripada nijednoj naciji, što krivična gonjenja pretvara u haotične afere, naročito ako je navodni zločinac iz jedne, a žrtva iz druge države. Pošto nema jasnih nadležnosti, sumnja da je reč o ubistvu može prerasti u međunarodni incident, poput slučaja australijskog astrofizičara, čija smrt do danas nije zvanično razjašnjena.

Komunikacije

60. FEJSBUK GRUPA ZA LOGISTIČKU PODRŠKU STUDENTIMA NA PROTESTIMA: Matematika građanske solidarnosti
„Ono što smo do sada uradili pokazalo je koliku moć građani imaju kada se udruže“, ističe Đura Ćurčić, član fejsbuk grupe „Novosađanke studentima“, kojoj su se pridružili i muškarci. Ova grupa mladima koji protestuju svakodnevno dostavlja kuvane obroke, lekove, sredstva za higijenu i druge potrepštine, a njeni članovi sve to obezbeđuju zahvaljujući matematici građanske solidarnosti. U pitanju je matematika u kojoj se vrednuju svi činioci, naročito oni kada neko nema mnogo a želi da pomogne.

Reprint

62. SUDSKA MELODRAMA U SAD OKO ČELIČANE JU-ES STIL: Uzeću ti kuću, auto i psa!
Sudski proces koji je pokrenuo Nipon Stil i njegov generalni direktor Eiđi Hašimoto protiv američke države zbog njene odluke da ovoj japanskoj korporaciji onemogući preuzimanje američke kompanije Ju-Es stil, pretvara se u politički i medijski skandal. Nipon u ovom procesu tereti i rukovodstvo Klivlend klifsa, drugog najvećeg proizvođača čelika u SAD, da je nezakonito lobiralo protiv konkurencije. Direktor Klivlenda Lorenco Gonklaves iznosi teške uvrede u javnosti na račun japanske nacije i zapretio je protivtužbom Hašimotu, obećavši da će mu „uzeti kuću, auto i psa“. Hašimoto je, pak, poznat po tužbama protiv drugih korporacija i tome da je naučio engleski jezik samo zato da mu prevodioci ne bi „smrsili konce“ u sudskom postupku.

Vremeplov

64. SUDBINA FRANCUSKE PORODICE PLEJUST NAKON SELIDBE U SRBIJU: Došli sa mašinama, otišli sa dva putna kofera
Francuski industrijalac Anri Plejust i njegova porodica bili su veoma dobro prihvaćeni u Smederevskoj Palanci, gde su tridesetih godina prošlog veka pokrenuli proizvodnju i započeli novi život. Palančani su ih cenili jer su poštovali srpsku kulturu, dobro plaćali domaće radnike a ponašali se skromnije od imućnih srpskih trgovaca. Ali ono što u fabrici nije uništio nemački okupator tokom Drugog svetskog rata, nacionalizovala je posleratna komunistička vlast. Pošto nisu uspeli da vrate fabriku, Plejustovi su 15 godina života u Srbiji spakovali u dva putna kofera i vratili se u Francusku.

Чланак B&F 230: Ekonomska budućnost Srbije – Razvoj koji može da nas unazadi се појављује прво на Biznis i Finansije.