Home Tags Posts tagged with "filmovi"
Tag:

filmovi

Novi brojevi

Biznis & finansije 197: Montažna gradnja – Prostri se prema guberu

by bifadmin

Za razliku od privrede, koja uveliko koristi montažne objekte za proizvodnju, skladištenje robe, kancelarije i za druge namene, popularnost montažnih kuća i vikendica je naglo skočila u Srbiji sa dolaskom pandemije. Prednosti ovakvih objekata su kratak period izgradnje, laka konstrukcija, bolje iskorišćenje prostora, ušteda energije, niski troškovi održavanja, a novi materijali su znatno produžili njihov vek trajanja. Premda je montažna gradnja generalno jeftinija od zidane, cene zavise od toga šta kupac želi, pa svako može da se „prostre prema svom guberu“ i uz pravovremeno planiranje da nadogradi objekat kad za to bude imao novca.

U Srbiji se tek razvija potpuno novi segment ovog tržišta, modularna gradnja, koja pored toga što omogućava da se objekti prenamene i presele, izuzetno je otporna na zemljotrese i poplave. Zakoni su isti za gradnju ovakvih objekata kao i kod zidanih, ali je učešće kredita za montažne kuće u ukupnim stambenim kreditima i dalje malo, ispod pet odsto.

Periskop

8. EGIPAT – OD NAJVEĆEG IZVOZNIKA DO NAJVEĆEG UVOZNIKA PŠENICE: Žitni salto mortale
Egipat, nekadašnja žitnica Mediterana, sada je najveći svetski kupac pšenice, sa godišnjim uvozom od 11 miliona tona. Mada je naša poljoprivredna proizvodnja skoro u svemu manja od egipatske, Srbija je prehrambeno samodovoljna i izvozi polovinu roda pšenice. Razliku čini to što mi raspolažemo sa 0,46 ha obradivog zemljišta po stanovniku, a Egipćani sa 15 puta manje.

10. RAĐANJE NOVE INDUSTRIJE: Brojači ugljen dioksida
Srednjovjekovni teolozi trošili su puno vremena i energije pokušavajući da utvrde koliko tačno anđela može stati na vrh igle. Moderna verzija ove diskusije je koliko tačno ugljen dioksida se proizvede tokom izrade svakog proizvoda, od momenta vađenja rude u Africi pa do stavljanja finalnog proizvoda na policu u radnji u SAD.

12. KONAČNO REŠENJE ZA ODSTRANJIVANJE NEPOŽELJNIH: „Autsorsing“ migranata
Britanska vlada je sklopila ugovor sa Ruandom, „svetskim liderom za čuvanje nepoželjnih“ da tamo iseljava izbeglice. Oni koji dobiju azil ostaće u Ruandi, dok će ostali biti deportovani u svoje države. Britanija je ovakav model „autsorsinga“ izbeglica prekopirala od Izraela, dok Australija seli migrante na „ofšor“ destinacije u drugim državama. Bogati Zapad pruža pribežište za svega 15% tražilaca azila, a sve ostale prihvataju zemlje u razvoju.

14. ELITNI LANAC NEPISMENIH DOSTAVLJAČA HRANE U INDIJI: Spasavanje domaćeg ručka
Dabavale su dostavljači domaćeg ručka zaposlenima od njihove kuće do kancelarije u Mumbaju, koji su dobili potvrdu za vrhunski kvalitet od Poslovne škole Harvard, jer prave samo jednu grešku na šest miliona isporuka. Mada je reč o jako složenom lancu koji čine većinom nepismeni dostavljači, on savršeno funkcioniše bez ijednog tehničkog uređaja, zahvaljujući izvanredno smišljenom sistemu kodova. Dabavale su preživele ratove i najveće prirodne katastrofe, ali je i ovaj posao desetkovala korona, pa sada u Mumbaju pokušavaju da privatnim inicijativama i donacijama spasu „pokretni“ domaći ručak od navale brze hrane.

Biznis

18. ŠANSE ZA IZVOZ VOĆA I POVRĆA U EMIRATE I SAUDIJSKU ARABIJU: Bliski istok nije tako blizu
Domaći poljoprivredni proizvođači trenutno u zemlje Bliskog istoka najviše izvoze jabuke, jagodičasto i bobičasto voće, a po plasmanu jabuka su među deset najvećih uvoznika u Emiratima i Saudijskoj Arbiji. Ali ova vrlo osetljiva roba putuje više od mesec dana jer za razliku od mnogo agilnije konkurencije, Srbija nema direktan kargo prevoz do ovih zemalja, niti je tamo obezbedila magacine i hladnjače za svakodnevno snabdevanje lokalnog tržišta.

20. „TRIGOS“, PREDUZEĆE ZA TRGOVINU MATERIJALIMA ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU: Tri gospođe u „muškom“ poslu
U Beogradu posluje preduzeće za trgovinu građevinskim materijalima „Trigos“, što je skraćenica od „tri gospođe“, jer su vlasnice žene. Počele su, kako kažu, uz mnogo međusobnog bodrenja i snalažljivosti. Danas sarađuju sa brojnim i raznovrsnim kupcima, od najvećih građevinskih kompanija preko malih preduzetničkih radnji do građana. „Zarekle smo se da kada postanemo bogate nećemo dozvoliti da nam pare udare u glavu. To se još nije desilo, ali ne gubimo nadu“, šale se naše sagovornice dok pričamo o tome kako ženska ruka može biti prednost u tradicionalno „muškom“ poslu.

22. POSAO UKLANJANJA GRAFITA: Skupa „ulična“ umetnost
U glavnom gradu, skidanjem grafita bavi se nekoliko privatnih firmi, a od pre tri godine i javno komunalno preduzeće. Cene su raznolike, zavise od površine i materijala sa kog se skida grafit, kao i od njegove starosti. Majstori koji se time bave kažu da je za kompletan posao potrebno izdvojiti od 1.000 pa do čak 15.000 evra. Dobar majstor, u proseku, može da očisti oko sedam kvadrata za jedan dan.

24. „My Spoon“ – ZELENO UGOSTITELJSTVO U VOJVODINI: Jestive kašičice za napitke
Mala firma „My Spoon“ iz Banatskog Karlovca u Vojvodini za samo dve godine, bez subvencija i stranog kapitala, uspela je da na domaće, ali i strano tržište plasira ugostiteljski proizvod koji ne ostavlja za sobom trag na divljim deponijama. Jestive kašičice za napitke koje su osmislili domaći inženjeri, napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti.

Finansije

26. SUBVENCIJE I KREDITI ZA PROLEĆNU SETVU: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja
Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.

28. UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Novac na službenom putu
Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja, uključujući i najveće strane investitore kod nas, izuzev SAD. Država ovakvim sporazumima prati sve veće interesovanje domaćih privrednika za tržišta na Arabijskom poluostrvu, ali ne i u Africi, iako brojna domaća preduzeća iz različitih industrija osnivaju ćerke firme širom „crnog kontinenta“. Istovremeno, imamo potpisane ugovore sa zemljama koje važe ne samo za direktne, nego i za „indirektne“ poreske rajeve, poput Holandije, koja je u jeku korona krize bila najveći strani ulagač na ovdašnjem tržištu.

30. POVRAT ULAGANJA U OBRAZOVANJE: Šta znači visoka plata u siromašnoj državi
Srbija je među zemljama centralne i istočne Evrope gde zaposleni sa fakultetskom diplomom u proseku zarađuju najviše u poređenju sa onima sa najnižim obrazovanjem, ali samo zato što naša zemlja ima daleko manje visoko obrazovanih nego razvijenije države u ovom regionu. Srbija ima više stanovnika sa osnovnom školom nego visoko obrazovanih kojih je manje od 20%, a Slovenija, na primer, manje od petine nisko obrazovanih i skoro 30% viosoko obrazovanih. Zato je prosečna vrednost BDP-a po glavi stanovnika kod nas oko 6,500 dolara, a u Sloveniji oko 23,500 dolara.

32. ŠTA DOMAĆI REVIZORI MISLE O UPOTREBI DRONOVA U POSLOVANJU: Verujem, ne verujem…
Zagovornici upotrebe dronova u reviziji finansijskih izveštaja smatraju da bi ona bila najsvrsishodnija u kontroli zaliha i tvrde da bi znatno veća učinkovitost revizora na terenu obezbedila i veću zaradu revizorskim kućama. Ali neka druga istraživanja u svetu sugerišu da su ovakvi zaključci veoma diskutabilni. Većina revizora u Srbiji, posebno oni koji rade u međunarodnim revizorskim kućama, zainteresovana je za upotrebu dronova u poslovanju. Ipak, manje od polovine veruje da bi im bespilotne letelice pomogle da u svom poslu budu efikasniji i da njihovi izveštaji budu kvalitetniji.

Temat – Montažna gradnja

35. PREPREKE I PREDRASUDE U IZGRADNJI MONTAŽNIH OBJEKATA U SRBIJI: Malo kreni, malo stani
Tržište montažnih objekata u Srbiji u poslednje dve godine bilo je kao na klackalici – prvo je naglo imalo skok, a potom postepeno prizemljenje. Oni koji se bave tim poslom strepe od toga šta će se u narednom periodu dešavati, a što će u najvećoj meri, kao i za druge poslove, zavisiti od rešavanja sukoba u Ukrajini.

38. MONTAŽNE KUĆE SVE POPULARNIJE: Za jedan stan dve kuće
Montažne kuće su sve traženije u Srbiji, najveći broj kupaca je iz Beograda i Vojvodine, a proizvođači ovakvih objekata tvrde da se za novac od prodaje jednog stana mogu sagraditi dve montažne kuće po obodnim delovima grada. Ali rast cena materijala remeti i ovo tržište, pa je samo za mesec dana za jedan prosečan montažni objekat armatura poskupela za 5.000 evra. To je naročito problem za one koji kuću kupuju na kredit, jer je za realizaciju kredita potrebno tri do četiri meseca, a za to vreme, sa ovakvim rastom cena građevinskih materijala, predračun više nije isti.

40. MONTAŽNI OBJEKTI ZA POTREBE PRIVREDE: Ulaganje koje se brže vraća
Osim za proizvodnju, privrednici u Srbiji koriste montažne objekte i kao logističke centre, a sve češće i kao poslovne zgrade sa kancelarijama. Montažni objekti su jeftiniji od zidanih, brže se grade, uz pravovremeno planiranje omogućavaju lakšu dogradnju koja ne utiče na već izgrađen objekat, a garancije za njihov rok potvrđuju i da su dugotrajni. Ovo tržište već godinama raste, čak i u lošim vremenima, pokazuje dugogodišnje iskustvo preduzeća „Konstruktor“. Njegovi stručnjaci kažu da je sada najveće umeće napraviti dobru finansijsku konstrukciju, jer zbog nestašica i poskupljenja materijala „više se ne zna šta nosi dan, a šta noć“.

42. MONTAŽNI PLASTENICI I POLJOPRIVREDNI SAVETI NA JEDNOM MESTU: Uradi kao za sebe
„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.

44. MODULARNA GRADNJA U SRBIJI: Tržište koje tek nastaje
Tržište montažnih objekata izuzetno je raznovrsno, a jedan od njegovih najmlađih segmenata je modularna gradnja. Iako svaki četvrti montažni objekat u Evropskoj uniji pripada tipu modularnih, u Srbiji je modularna gradnja relativno slabo zastupljena, ali sa perspektivom značajnog rasta, s obzirom na brzinu i kvalitet izgradnje, feksibilnost namene, energetsku efikasnost i otpornost takvih objekata, kaže za B&F vlasnik i direktor „Arhimoda“ Milomir Ćurčić

48. ODOBRAVAJU LI BANKE KREDITE ZA MONTAŽNE KUĆE: Šta ćemo sa hipotekom?
U Srbiji je, prema podacima Kreditnog biroa, s početka 2022. godine bilo tačno 145.290 korisnika stambenih kredita. Koliko od njih se u banci zadužilo kupujući montažne kuće – nije poznato. Ako je suditi po podacima pojedinih banaka, učešće ovih kredita u ukupnim stambenim kreditima je ispod pet odsto.

Intervju

50. DRAGANA MOLES, OPERSKA PEVAČICA I GLADIJATORKA: Borbe gladijatora su uzbudljivije od bilo koje fudbalske utakmice
„Ne heklam ručne radove, imam malo drugačiji hobi, to su borbe gladijatora. Borbe petstotinak legionara i varvara sa gvozdenim mačevima uzbudljivije su od bilo koje fudbalske utakmice“, objašnjava svoju nesvakidašnju strast Dragana Moles, operska pevačica iz Niša koja već dve decenije živi i radi u Italiji. Dragana se obrela u Rimu na poziv tamošnje opere, tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga i pronašla još jednu veliku ljubav – gladijatorstvo.

Skener

54. MEĐUMESNI JAVNI PREVOZ: Dvostruko skuplji od evropskog proseka
Autobuski prevoz je od presudnog značaja za funkcionisanje domaće privrede i najzastupljeniji vid prevoza putnika u Srbiji, ali su cene karata kod nas dvostruko skuplje od proseka EU. Najveća koncentracija tržišta je na lokalu, jer na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik. Autobuske stanice podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta ili u vozilima i koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima.

56. PAD IZVOZA ČOKOLADE IZ SRBIJE: Gorki signali sa slatkog tržišta
Svetskim tržištem čokolade dominira samo pet kompanija. Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je prosečna izvozna cena od oko 3,3 dolara po kilogramu ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Preko 68% izvezene čokolade završava u CEFTA regionu, ali je loša vest da plasman u ove zemlje opada iz godine u godinu.

58. INOVATIVNI POSLOVNI MODELI ZA MALE FIRME U SRBIJI: Pametno odigrano
Sa dolaskom novih digitalnih igrača na tržište, i najveće svetske kompanije u tradicionalnim industrijama su primorane da inoviraju svoje poslovne modele. Koliko su uspešni primeri među ovakvim firmama primenjivi i, recimo, u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji? Iako na prvi pogled deluje da ove dve teme i nemaju mnogo zajedničkog, detaljnija analiza pokazuje sasvim suprotno. Naime, postoje rešenja kako sa ograničenim ulaganjima transformisati poslovni model.

60. ČISTA ENERGIJA I POMAMA ZA MINERALIMA: Operacija uspela, pacijent mrtav
Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“ Sa razvojem čistih tehnologija koje gutaju retke minerale, rudarska iskopavanja su se više nego udvostručila u prethodne dve decenije i to u oblastima koje su najkritičnije za očuvanje planete. Ukoliko uništimo prirodu da bismo je spasili – to bi bila najveća ironija od svih.

Nove tehnologije

62. ŠTA PREDUZIMA NJUJORK DA SE NE BI UDAVIO: Upijanjem kiše do Nojeve barke
Njujork pokušava da se spase od davljenja usled sve učestalijih i razornijih poplava tako što će njegovo tlo postati mnogo poroznije. U tom cilju, grade se kišne bašte i biološki vrtovi pored trotoara, novi sistemi za prirodnu drenažu i rekreativni prostori koji mogu da se pretvore u podzemna skladišta za upijanje ogromnih količina vode tokom obilnih padavina. Ova verzija „suvog“ Njujorka košta oko 330 miliona dolara, ali potpuna zaštita grada od poplava, uključujući nadogradnju celokupne kanalizacije, je takođe poduhvat biblijskih razmera i ne može da se isfinansira iz gradskog budžeta.

Nauka

64. AMAZONKE MEĐU DELFINIMA: Eva Sunđerašica
U životinjskom svetu postoji za sada jedinstven primer da jedna životinja koristi drugu životinju kao alatku da bi pojela treću. Reč je o delfinima sunđerašima, koji upotrebljavaju morske sunđere kako bi se zaštitili od povrede dok love bodljikave životinjice na morskom dnu. Ono što posebno fascinira naučnike je činjenica da ovu tehniku primenjuju ženke delfina dok love i da to znanje prenose isključivo potomstvu ženskog roda. Stručnjaci su utvrdili da ova tehnika potiče od samo jedne inovatorke, koja je živela pre otprilike 180 godina, i koju su nazvali „Eva Sunđerašica“.

Koktel

66. RAST POPULARNOSTI DOKUMENTARNIH FILMOVA: Kamera kao oružje istine
Uprkos tome što su iza nas dve teške godine, u kojima je celokupna svetska industrija, pa i kulturna, radila u smanjenom obimu, na programu ovogodišnjeg Festivala dokumentarnog filma „Beldocs“ našlo se više od sto novih filmskih ostvarenja. Popularnost dokumentaraca raste već godinama, a taj trend nije poremetila ni velika zdravstvena kriza. Šta više, ona nam je pružila vreme za razmišljanje, preispitivanje i sagledavanje značajnih društvenih tema iz novog ugla, kažu iz „Beldocs“-a. Rat u Ukrajini koji je usledio verovatno će nam nametnuti neke nove teme, teške i uznemirujuće, sa kojima se uglavnom nerado suočavamo trudeći se da održimo bar privid normalnog života.

68. JEDINA REGISTROVANA OPANČARKA U SRBIJI: Kikindska „Maca papučarica“
Poznata slovenačka književnica za decu Ela Peroci napisala je 1963. godine priču pod nazivom „Maca papučarica“, o dobrodušnoj mački koja popravlja staru dečju obuću i vodi računa o tome da nijedno dete iz sela ne dočeka zimu bosonogo. Skoro pola veka kasnije, ovoj priči udahnula je novi život prva registrovana opančarka u Srbiji, nazvavši svoju zanatsku radnju po njoj. Nastavljajući macinu tradiciju, Mirna Rackov vodi računa da noge folklorskih izvođača i svih ostalih ljubitelja narodne nošnje budu u udobnoj obući, ali i da opanak ne padne u zaborav.

72. PRVOMAJSKA GERILA: Baštovanstvo i štrikeraj
Prvi maj su kao svoj praznik prisvojili neki novi gerilski pokreti, koji umesto retrogradnih sindikalnih demonstracija, sprovode svetsku revoluciju subverzivnim baštovanstvom i pletenjem.

74. DIVLJI STANOVNICI VELIKIH GRADOVA: Kada gradiš nakraj sela, lisica ti je komšija
Turska poslovica iz naslova važi i za gradove koji sve više gutaju divljinu, pa se neke životinje, posebno predatori, zauzvrat naseljavaju u gradovima. Brojna istraživanja pokazuju da su „životinje građani“ drskije, ali i radoznalije od svojih rođaka sa sela, jer su primorane da prostudiraju uličnu školu. Zahvaljujući izobilju bačene hrane po gradskim izletištima i kontejnerima, ulenjili su se i najveći grabljivci. Ali svoj komfor u urbanoj džungli plaćaju genetskim promenama, jer se na ograničenom prostoru pare samo sa bliskim rođacima.

Komunikacije

76. ORGANIZACIJA PROSLAVA U REALNOM I ONLAJN SVETU: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene
Neobičan i zabavan, ali ozbiljno organizovan posao. Tako bi se najkraće moglo opisati šta radi „Vesela fabrika“, koja proizvodi sadržaje za sva moguća slavlja na svim kontinentima. Planetarnu popularnost je zadobila u jeku korone, kada je otvorila elektronsku kafanu, koja nudi atmosferu kao da slavite „uživo“, a uglavnom manje košta. Zadovoljni onlajn gosti mogu da pošalju i elektronski bakšiš, a „Vesela fabrika“ zahvaljujući ovoj ideji ima posla od jutra do sutra, tokom cele godine.

Reprint

78. DA LI ĆE TALIBANI ZAISTA OBUSTAVITI PROIZVODNJU MAKA U AVGANISTANU: Previše dobro da bi bilo istinito
SAD su potrošile preko osam milijardi dolara u neuspelim nastojanjima da zaustave avganistansku trgovinu drogom. Hoće li talibanski „uradi sam“ napori zaista ukinuti delatnost koja je glavni izvor zapošljavanja i preživljavanja u Avganistanu i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u legalne tokove? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito.

Vremeplov

80. BITKA ZA PRIHVATANJE KROMPIRA: Ova hrana kod našeg naroda nije baš osobito milovana
Sa dolaskom krompira u Evropu, izbila je revolucija u kojoj je sve bilo obrnuto. Revoluciju su predvodili vladari, namećući gajenje krompira pod prisilom, kada su shvatili da je on produktivan saveznik u suzbijanju gladi. Seljaci su se masovno opirali da sade ovog tuđinca koji raste pod zemljom, uvereni da je „đavoljev šegrt“ koji uzima snagu ljudima a zemlji plodnost. U Srbiji je bitka za prihvatanje krompira trajala ceo vek, a tadašnji profesori narodne ekonomije su žalili što ovaj dar iz Novog sveta naš narod više ne ceni.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Predstavljanje istočne Srbije u domaćim filmovima i serijama

by bifadmin

Istočna Srbija sve češće „dobija uloge“ u snimanju domaćih filmova i serija. Pored direktne koristi od usluga filmadžijama tokom snimanja, lokalni preduzetnici smatraju da je veća ona koja dođe kasnije, kada se film „zavrti” i postane reklama za kraj u kojem je snimljen. Posmatrano tako, ljudi u istočnoj Srbiji mogu i da zažmure na umetničku slobodu, koja je ponekad baš „oslobođena“ stvarnosti. Jer reklama je reklama, i kad je prezačinjena.

Kada je Dubrovnik postao Kraljeva luka u seriji „Igra prestola“ koja je osvojila svet, svet je nagrnuo u Dubrovnik. Navala turista je bila tolika da je Unesko zapretio ovom gradu na Jadranu da će mu oduzeti status svetske baštine, ako toliku najezdu ljudi koja preti kulturnom nasleđu ne stavi pod kontrolu.

Teško da će mesta u Srbiji, koja su poslužila kao filmske lokacije, imati problema poput Dubrovnika da se odbrane od opsade turista iz sveta, ali je za početak dovoljno da i domaći gosti počnu da otkrivaju turistička mesta koja su pre njih otkrile filmadžije. Tako misle turistički poslenici istočne Srbije, koja sve češće „dobija uloge“ u popularnim domaćim serijama.

Dodatni prihodi u lokalu

„Crna svadba“, „Beležnica profesora Miškovića“, „Tajna vinove loze“, ali i „Senke nad Balkanom“, manjim ili većim delom snimane su ili su se bavile istokom Srbije. Dunav, Đerdapska klisura, Rajačke i Rogljevske pivnice kao filmski setovi nisu bili samo lepa pozadina, već u neku ruku i vizuelni ključ koji poboljšava filmsku priču. Kada na to dodate mistiku, bajkovitost i skrajnutost ovog dela Srbije, dobijete kulinarskim rečnikom rečeno – recept za dobro jelo.

Zajedno sa Srpskom filmskom asocijacijom to su prepoznale opštine Majdanpek, Kladovo i Negotin. One poseduju „Film frendli“ sertifikat, kao i više od 30 gradova, opština i institucija u Srbiji koje su takođe prošle kroz kompletan proces sertifikacije. Svi oni su morali da uvedu procedure i cenovnike za izdavanje dozvola za snimanje i da sačine bazu lokacija koje su dostupne za filmske produkcije.

Na taj način je olakšana komunikacija između filmskih i TV kuća i javnog sektora, bar što se tiče dobijanja dozvola za snimanje. Ujedno, opštine su otvorile vrata za dodatne prihode od iznajmljivanja svojih lokacija i od usluga za potrebe produkcije.

Ljudi koji snimaju film ili seriju moraju negde da jedu, spavaju, potrebne su im i usluge lokalnih zanatlija i preduzetnika i to je direktna korist od ovakvih poslovnih aranžmana. Preduzetnici u ovom kraju misle da je ipak veća ona koja dođe kasnije, kada se film „zavrti” i postane reklama za kraj u kojem je snimljen.

Dve strane popularnosti

Petar Jovanović, vlasnik smeštaja „Odmor“ u Donjem Milanovcu uveren je da je reklamiranje istočne Srbije u domaćim serijama izuzetno korisno ne samo za one koji rade u turizmu i ugostiteljstvu, već i za privrednike u drugim delatnostima. „Imajući u vidu da je ovaj deo Srbije dugo vremena bio zapostavljen i nedovoljno poznat, a što je možda i doprinelo da odjednom postane toliko zanimljiv filmadžijama, sada konačno dobija priliku da se bolje promoviše i na turističkoj mapi. Još od vremena jugoslovenskog filma, kada su pretežno u Donjem Milanovcu snimani popularni filmovi tog doba poput ’Ćao inspektore’ ’Svemirci su među nama’, ’Dama koja ubija’, nismo imali priliku sve do pre nekoliko godina za ozbiljnu promociju kroz igrane serije ili film“, podseća Jovanović.

Ovaj mladi preduzetnik smatra da bi ovakvu šansu „na filmu“ privrednici u stvarnosti trebalo da iskoriste tako što bi i sami bili „glasniji“ u predstavljanju preimućstava svoga kraja. S druge strane ističe kako ne bi smelo da se dozvoli da ono što izdvaja istočnu Srbiju, njena priroda i specifično kulturno nasleđe, upropasti preterana komercijalizacija, jer puku jurnjavu za novcem vrlo često prati nedostatak dobrog ukusa.

Slično razmišlja i Vladimir Nojković, direktor turističkog prostora „Lepenski vir“. Istorijsko nasleđe ovog dela Srbije je prema njegovim rečima posebno upravo po tome što seže u drevnu prošlost, kao i po svojim običajima, mitovima i religiji u kojima vekovima zajedno egzistiraju različite kulture i narodi. To potvrđuje i veliko interesovanje etnologa i drugih stručnjaka za folklor, običaje i rituale na ovim prostorima.

Ipak, kada se pojedina drevna verovanja i običaji „iseku“ iz svog konteksta i „prevedu“ na način koji ima za cilj da pojača dramatizaciju u filmskoj radnji, onda uvek postoji opasnost ne samo da se njihov smisao „izgubi u prevodu “, već i da to postane loša reklama, upozorava Nojković.

Umetnička sloboda baš slobodna

Novinari odavno znaju da uzbudljiv naslov diže čitanost i kada nema nikakve veze sa ostatkom teksta, a često ni sa istinom. Za razliku od novinara, filmadžije imaju pravo na umetničku slobodu, ali uz svo uvažavanje umetničkog doživljaja stvarnosti, u nekima od aktuelnih serija kultura i stanovništvo na istoku Srbije nisu verno prikazani, smatra Milan Radojković, vlasnik turističkih brodova za vožnju Đerdapom.

Naprotiv, mnogo toga je preuveličano i izmišljeno, ali živimo u vremenu kada bez reklame, kakva god ona bila, praktično i ne postojite, kaže Radojković i dodaje: „Svaka reklama je dobra reklama ako se iskoristi na pravi način“.

O tome svedoči primer Rumunije, koja je od Vlade Cepeša, poznatijeg kao grof Drakula i njegovog zamka napravila turističku atrakciju koju obilaze milioni turista tokom godine, ističe David Đurđević, nekadašnji direktor Turističke organizacije opštine Kladovo. On je takođe uveren da je ovoliko interesovanje filmadžija za istočnu Srbiju u poslednje vreme dobro i za turizam i za ostalu privredu. Zastupljenost ovog kraja u domaćim serijama je ipak samo ulaznica u najširu javnost, a kako će se ona nadalje iskoristiti zavisi od ljudi koji tu žive, jer kao što serije dođu i prođu, tako se ni uspeh ne postiže preko noći.

Odskočna daska za druge industrije

Rogljevačke i Rajačke pivnice u blizini Negotina već decenijama se u ovdašnjim strategijama pominju kao naša turistička šansa, dok stanovnici okolnih sela već decenijama opominju da se i ono što je ostalo – urušava. Na kraju, ispada da su najkonkretniju šansu pivnicama dale filmadžije.

Tu su, kaže Suzana Mihajlović Jovanović, novinarka iz Negotina, snimljene važne scene za mnoge domaće filmove i serije, od „Čarlstona za Ognjenku“, „Enklave“, „Senki nad Balkanom“, „Hotela Beograd“, do filma „Što se bore misli moje“ čiji su kadrovi snimani ove jeseni.

Bilo da su Rogljevačke i Rajačke pimnice „glumile“ sebe, ili turski deo nekadašnjeg Beograda, neko makedonsko selo i još štošta drugo, to pomaže razvoju turizma, saglasni su ovdašnji preduzetnici. „Ljudi češće dođu kad čuju da se ovde snimao neki film ili serija. A kada dođu, detaljnije obiđu ove krajeve, uživaju u domaćim proizvodima i vinu. Ali pivnice imaju svoje goste i mimo toga, jer su neobične, bogate istorijom, pritom se nalaze na izuzetnoj prirodnoj lokaciji, okružene vinogradima”, ističe Barbara Radosavljević, vlasnica „Pivnice Radosavljević“ u Rogljevu.

Nagli uzlet domaćih serija u poslednjih nekoliko godina obično se vezuje za koristi koje to donosi filmskoj industriji u Srbiji, uključujući i sve veće interesovanje stranih producenata za snimanje na ovdašnjim lokacijama. Ali iskustvo naših sagovornika iz istočne Srbije potvrđuje da je procvat filmskog preduzetništva odlična odskočna daska i za preduzetnike u drugim industrijama, uključujući i reklamu za kraj u kome žive i posluju.

Posmatrano tako, ljudi u istočnoj Srbiji mogu i da zažmure na umetničku slobodu zbog koje se dešava da ne razumeju jezik koji se u nekoj seriji predstavlja kao njihov. Ili što im se pripisuju takve magijske moći da kada bi ih stvarno imali, reklama im ne bi ni trebala, bar ne u konkurenciji na „ovome“ svetu.

Jelena Bujdić Krečković

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Suzana Mihajlović Jovanović

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 192/193: Mala preduzeća i veliki poremećaji na tržištu

by bifadmin

Sada, kada je jasno da državni paketi pomoći ne mogu biti dugotrajan odgovor na korona krizu kojoj ne ističe rok trajanja, postaje i očiglednije da je najbolja vakcina za manja preduzeća pojačana međusobna saradnja. U situaciji kada sudbina manjih dobavljača preterano zavisi od prestrojavanja velikih kupaca na poremećenom tržištu, dugoročnija alternativa je povezivanje kroz različite poslovne mreže. Bilo da je reč o industrijskim zonama, klasterima, naučno-tehnološkim parkovima ili drugim vidovima saradnje, udruživanje može razvezati ograničenja pojedinačne male firme i kroz zajedničku podršku povećati njenu otpornost na tržištu. Za to je potrebna veća pomoć države u razvoju poslovne infrastrukture, ali i veće poverenje između preduzetnika i pronalaženje zajedničkog interesa i kada su direktna konkurencija. Izgleda da su naši ljudi spremniji na udruživanje u stranoj nego u sopstvenoj zemlji, a preduzetnička iskustva pokazuju da je saradnja ključ za uspeh i u situaciji kada preduzetnik kupuje drugu preduzetničku firmu.

Periskop

8. TAJNI SUDOVI ZA OBEŠTEĆENJE ENERGETSKIH KOMPANIJA: Ko drugome jamu kopa…
Opskurni mehanizam arbitraže pod okriljem Energetske povelje, inicijalno kreiran da zaštiti interese i profit zapadnih naftnih kompanija u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, vratio se poput bumeranga. Sada prijeti da „olakša“ budžete bogatih država zapadne Evrope za stotine milijardi eura, kao kompenzaciju za odustajanje od fosilnih goriva. Među potpisnicima su i sve bivše jugoslovenske republike, osim Srbije, što se sada pokazuje kao prednost.

10. KRIZA U SAD ZBOG NEDOSTATKA VOZAČA ŠKOLSKIH AUTOBUSA: Prevoz do škole u autobusu za striptizete
Uporedo sa paralizom privrede zbog nestašice profesionalnih vozača, sada je na pomolu nova nacionalna kriza u SAD, izazvana nedostatkom vozača školskih autobusa. Savezne države, jedna za drugom preduzimaju do juče nezamislive mere, uključujući i angažovanje pripadnika nacionalne garde da prevoze decu, a neke škole su primorane da iznajmljuju i autobuse za zabavu, sa rekvizitima za striptiz. Mnogi radnici koji su obavljali ovaj posao pre pandemije a tokom zatvaranja škola su ostavljeni na cedilu, sada ne žele da se vrate na posao. Razlog je preveliki rizik za bednu platu.

12. KINEZ KOJI JE ULIČNI KRIMINAL PRETVORIO U MULTINACIONALKU: Taj čovek izgleda kao ugledni bankar
Ce Či Lop, vođa dve najveće narko mreže u istoriji, koji se trenutno u pritvoru u Amsterdamu bori protiv izručenja australijskim vlastima, začetnik je potpuno drugačije vrste organizovanog kriminala. To je čovek za koga FBI tvrdi da izgleda kao ugledni bankar i da je izgradio sistem koji se po inovativnosti može uporediti sa poslovanjem „Epla“ i „Amazona“.

Biznis

14. KONSOLIDOVANI BILANSI ZA 2020. GODINU: Pandemija nekome majka, a nekome maćeha
Elektroprivreda Srbije je najuspešnije poslovala u prošloj godini na nivou grupe, a potom MK grupa i Srbijagas, koji je istovremeno uvećao kumulirani gubitak preko dva puta. U vreme pandemije, izuzetan napredak za godinu dana su ostvarili Agromarket i Magna Pharmacia, dok su Moj kiosk i FCA Srbija koji su u 2019. imali dobitak, prethodnu godinu završili u gubicima.

16. TABELE: Rang po dobiti konsolidovano i Rang po poslovnom prihodu konsolidovano

24. HIPERPRODUKCIJA DOMAĆIH SERIJA: Program za mesec dana gledanja bez spavanja
Tokom poslednje četiri godine, u Srbiji je snimljeno preko 2.300 sati serijskog programa, više nego za 15 godina pre toga. Prema iskustvu domaćih producenata, potrebno je najmanje milion evra čak i za najjeftiniju proizvodnju, ali ako se serija proda samo na jednom stranom tržištu, taj iznos pokrije većinu troškova. Ipak, hiperprodukcija znatno umanjuje kvalitet, pa mali broj naslova ima šansu da zaživi na globalnom tržištu.

26. KOLIKO JE ISPLATIVA PROIZVODNJA PRIVATNIH ROBNIH MARKI ZA TRGOVINE: Sa trgovcima teško, bez njih još teže
Bez obzira što mogu da zarade samo ako robna marka koju prave za trgovce ostvaruje veliki promet, domaći proizvođači se opredeljuju za ovakav posao najviše zbog mogućnosti da prošire tržište u zemlji i inostranstvu. Na ruku im ide sve veća popularnost ove kategorije proizvoda, čiji je promet u Srbiji prošle godine porastao za 2,5 milijarde dinara.

Finansije

30. UTICAJ PANDEMIJE NA PRANJE NOVCA: Nove okolnosti, novi vidovi kriminala
Medicinski kriminal, korupcija, sajber kriminal i prenos nezakonito stečenih sredstava su najčešće zloupotrebe u aktuelnoj zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, koje kriminalci koriste kao nove načine za pranje novca.

32. ODAKLE MALA I SREDNJA PREDUZEĆA FINANSIRAJU ZELENA ULAGANJA: Osloni se na sebe sad ti
Domaćim malim i srednjim preduzećima nedostaje za dalji razvoj oko 10,1 milijardi dolara, što je preko 27% BDP-a Srbije, procenjuje UNDP u svom istraživanju o budućnosti zelenog finansiranja. Uprkos tome, od ukupnog broja MSP koja ulažu u zelene projekte, svega 5% finansira takva ulaganja isključivo iz eksternih izvora. Vlasnici malih i srednjih preduzeća se nerado opredeljuju za kredite, jer tvrde da su uslovi posebno nepovoljni upravo kod ovakvih komercijalnih aranžmana, koje banke doživljavaju kao veoma rizične.

34. PORESKI ASPEKTI FINANSIRANJA POSLOVANJA: Dvaput meri, jednom seci
Finansiranje je svakako jedan od najvažnijih elemenata poslovnog plana i celokupog poslovnog poduhvata. Kao i kod svakog segmenta poslovanja, i kod odabira načina finansiranja treba uzeti u obzir u kojoj fazi razvoja se nalazi preduzeće i kakav je poreski tretman određenog vida finansiranja. Neodgovarajući izvori finansiranja mogu usporiti poslovni razvoj u narednim fazama ili biti znatno skuplji.

Temat

39. KLASTERSKO POVEZIVANJE MSP: Lakše je uspeti u dobrom društvu
Iskustva uspešnih klastera u Srbiji dokazuju da udruživanje poboljšava tržišnu poziciju svih članova i čini male firme otpornijim na velike poremećaje. Zato bi država, kroz veća ulaganja u poslovnu infrastrukturu, trebalo da pomogne udruživanje privrednika. Domaća privreda je suviše mala da bi bilo koje preduzeće, čak i u popularnoj IT industriji, moglo mnogo da uradi samo, posebno u vremenima koja dolaze.

42. UTICAJ INDUSTRIJSKIH ZONA NA MSP SEKTOR: Oslonac za nove preduzetnike
Kompanije u industrijskim zonama štede vreme za pokretanje investicije jer im je obezbeđena infrastruktura, a građevinske dozvole dobijaju po ubrzanoj proceduri. Industrijske i slobodne zone privlače investicije koje dalje utiču na razvoj postojećih i otvaranje novih malih preduzeća. Gradovi sa razvijenim industrijskim zonama ostvaruju suficit u trgovinskoj razmeni.

44. POSAO U POGRANIČNIM PODRUČJIMA: Tako blizu, a tako daleko
U pograničnim zonama uglavnom se osnivaju trgovinske i ugostiteljske firme, ali se malo ko upušta u proizvodnju jer su u pitanju male sredine, koje su ponekad i geografski teško pristupačne. Vlasnici malih i srednjih preduzeća koji posluju blizu granice, kažu da nije svaka granica ista, ali da se zato svaki politički potres obavezno oseti u njihovim poslovnim knjigama. Za razliku od privrednika, koji retko koriste prednosti što im je inostrano tržište „na korak“ od radnog mesta, granice nisu prepreka za odlazak radnika koji „preko“ nalaze bolje plaćene poslove.

46. POSLOVANJE DOMAĆIH DOBAVLJAČA TOKOM PANDEMIJE: Magla na kraju tunela
Usporavanje poslovanja pa i nestanak kupaca, veliki lager, ali i okolnosti koje nemaju veze sa pandemijom, poput kašnjenja subvencija za poljoprivrednike u Srbiji ili globalni nedostatak čipova i poluprovodnika – sve to su naši sagovornici, domaći dobavljači trgovinskih lanaca, proizvođača automobila i sistema poput železnica i javnog prevoza, naveli kao probleme sa kojima su se suočavali u ove dve pandemijske godine. A onda se pojavio i omikron.

50. MILENKO BOŽIĆ, OSNIVAČ I VLASNIK KOMPANIJE „NATURA TRADE”: Lepo je kad uspeš u svetu, a još lepše kad uradiš nešto za svoju zemlju
Domaće preduzeće „Natura Trade“ nedavno je dobilo još jednog svetski poznatog klijenta – „Amazon“ će koristiti njihove papirne kese za distribuciju robe na teritoriji bivše Jugoslavije. Ova firma iz Loznice je, mimo svih ekonomskih pravila, i za prve klijente imala strance, jer je papirne kese počela da proizvodi u vreme kada niko o tome nije razmišljao u Srbiji. Iako bi preduzeće sada moglo da izveze maltene sve što proizvede, njegov osnivač i vlasnik Milenko Božić ističe da žele da ostanu i na domaćem tržištu, i uprkos mnogobrojnim ponudama, ne planiraju da prodaju svoju porodičnu firmu.

52. PREUZIMANJA IZMEĐU MALIH PORODIČNIH FIRMI: Pregovori puni „nagaznih mina“
Mala porodična firma veoma retko preuzima drugu porodičnu firmu, jer su takvi pregovori puni „nagaznih mina“. Razlog je upravo u tome što sa obe strane stola sede ljudi koji preduzetnički razmišljaju, a što u ovakvim transakcijama opterećuje međusobne odnose.

54. PREDUZETNIŠTVO U DIJASPORI – BALKANSKA KUHINJA U VIJETNAMU: Sarma od kimčija i šopska salata od bugarskog sira
Kada rešite da živite od pravljenja balkanskih specijaliteta u Vijetnamu, onda i bez aktuelnih nestašica sirovina na svetskom tržištu morate da budete dovitljivi kako da nabavite potrebne sastojke. Zato ovakvo kulinarsko preduzetništvo traži zaista kreativna rešenja i vodi do nesvakidašnjih saradnika, poput Vijetnamca koji je naučio da pravi sir u Bugarskoj. Balkanska kuhinja je dobro primljena u Vijetnamu, ali čini se da je najtopliju dobrodošlicu doživela rakija.

65. TABELE: Rang po dobiti i Rang po poslovnom prihodu

Intervju

64. DEJAN VUKIĆEVIĆ, AUTOR KNJIGE „NON IMPRIMATUR ILI CENZURA U BIBLIOTEKARSTVU“: U represivnim sistemima cenzuru vrše države, a u demokratskim korporacije
Cenzura ima moć da se preobražava kao kameleon i prilagođava novom vremenu, ali i različitim sistemima. U represivnim društvima je ona otvorenija, a u demokratskim prikrivenija i sofisticiranija. U totalitarnim sistemima je sprovode države, u visokorazvijenom svetu to čine globalne korporacije, koje danas vladaju većinom svetskog kapitala, kaže Dejan Vukićević, istraživač Narodne biblioteke Srbije. Sagovornik B&F-a je autor knjige o istoriji cenzure književnih dela, koja se pored zabranjivanih knjiga i sudbina njihovih autora, bavi i sudbinom cenzora koji su sami sebe cenzurisali ili su to učinili drugi kada su pali u političku nemilost.

Skener

68. EKONOMSKE POSLEDICE NEODGOVARAJUĆE REGULATIVE U VINARSTVU: Zašto je srpsko vino skupo?
Najveći uticaj na formiranje proizvođačke cene kvalitetnih vina u manjim domaćim vinarijama, koje čine polovinu svih vinarija u Srbiji, ima regulativa koja je potpuno nekonkurentna u odnosu na druge vinorodne zemlje. Zbog pravnih normi koje ne vode računa o ekonomskim posledicama, domaći proizvođač vina ima trošak od 3,10 evra po flaši i pre nego što ubere grožđe, a pre ulaska u maloprodaju taj trošak dostigne 5,8 evra po flaši, i to bez izdataka za marketing. Ono što najviše nedostaje u pisanju svih naših zakonskih akata je analiza koliko će nas to, na kraju, koštati.

70. KONKURENTNOST SRPSKOG MEDA NA SVETSKOM TRŽIŠTU: Tamo gde najviše izvozimo, najmanje zarađujemo
Ukupna proizvodnja meda u Srbiji čini tek 0,44% svetske i nešto preko 2% evropske proizvodnje, dok prema vrednosti izvezenog meda učestvujemo sa nepunih pola procenta u svetskom i sa 1,28% u evropskom izvozu. Sa prosečnom izvoznom cenom od 4,31 dolar po kilogramu, skuplji smo od svetskog i evropskog proseka i skoro dvostruko skuplji od vodećih svetskih izvoznika, Kine i Argentine. Srpski med je po kvalitetu nešto iznad svetskog proseka, a postiže dvostruko veće cene na tržištima Bliskog istoka, Velike Britanije i Belgije, nego u Nemačkoj i Italiji, gde najviše izvozimo.

72. GEOTERMALNI I BANJSKI POTENCIJALI BEOGRADA: Imovina u izvorima
Na osnovu tendera koji je nedavno raspisala država, vršiće se istraživanja na Novom Beogradu u potrazi za geotermalnim izvorima koji mogu da posluže za grejanje i druge energetske potrebe objekata. Na ovoj opštini je i najnovije nalazište teremomineralne vode u kompleksu „West 65“, koje će se prema konceptu „resursnog parka“ koristiti za grejanje i u lekovite svrhe. Naučna studija o geotermalnim potencijalima Beograda pokazuje da bi oni mogli da zadovolje osnovne energetske potrebe Beograda za grejanje i hlađenje prostorija.

Nove tehnologije

74. ELEKTRONSKA TRGOVINA IZMEĐU PREDUZEĆA: Dokle god vidiš – to je moja prodavnica!
Elektronski promet između preduzeća u svetu veći je četiri i po puta od onog koji se obavlja između preduzeća i potrošača. Iako se većina domaćih firmi u načelu slaže da je elektronsko poslovanje korisno, Srbija je u praksi jako daleko iza pomenute svetske statistike.

Nauka

76. POLEMIKE O PRAISTORIJSKIM „HOBITIMA“: Da li su mali ljudi bili – ljudi?
Naučnici očekuju da će DNK analize konačno dati pouzdanije odgovore ko su bila zagonetna mala stvorenja čiji su ostaci pronađeni na ostrvu Flores u Indoneziji. Glavno pitanje koje je podelilo naučnu zajednicu glasi: da li su prastanovnici indonežanskog ostrva, patuljastog rasta i ogromnih stopala sa dugim nožnim prstima bili zasebna vrsta ljudi, koja ne pripada Homo Sapiensu, baš kao što je Tolkin tvrdio da su to Hobiti u svojoj triologiji „Gospodar prstenova“.

Koktel

79. NEFORMALNA ISTORIJA STUDENTSKOG GRADA: Bilo jednom u Beogradu
Pored formalne istorije Studentskog grada u Beogradu, od početka ovog meseca javnosti je preko posebne digitalne platforme dostupna i ona neformalna, o kojoj svedoče fotografije i intervjui sa stanarima popularnog „Studenjaka“ koji su boravili u njemu tokom prethodnih sedam decenija. Svedočanstva pokazuju da je mladost svake generacije na svoj način bila posebna, ali i da život u „Studenjaku“ nikada nije oskudevao u solidarnosti i originalnim idejama.

82. PROSLAVA ZA DECU U DOBA KORONE: Pršti snežna staza bez Deda Mraza
„Svi govore o problemima u kojima su se zbog pandemije našli ugostitelji i zaposleni u turizmu, ali i naša profesija je pretrpela ogromne gubitke“, kažu preduzetnici koji su se najviše specijalizovali za novogodišnje proslave namenjene deci. Prošla novogodišnja sezona je praktično prošla bez sezone, a pokušaji da se Deda Mraz uživo zameni onim na internetu nisu naročito dobro prihvaćeni u Srbiji. Zaposleni u studijima za animaciju dece kažu da je ovaj decembar ipak malo bolji.

Komunikacije

84. PREDSTAVLJANJE ISTOČNE SRBIJE U DOMAĆIM FILMOVIMA I SERIJAMA: Reklama je reklama, i kad je prezačinjena
Istočna Srbija sve češće „dobija uloge“ u snimanju domaćih filmova i serija. Pored direktne koristi od usluga filmadžijama tokom snimanja, lokalni preduzetnici smatraju da je veća ona koja dođe kasnije, kada se film „zavrti” i postane reklama za kraj u kojem je snimljen. Posmatrano tako, ljudi u istočnoj Srbiji mogu i da zažmure na umetničku slobodu, koja je ponekad baš „oslobođena“ stvarnosti. Jer reklama je reklama, i kad je prezačinjena.

Reprint

86. CENA I VREDNOST JADARSKOG LITIJUMA: Rio Tintu milijarde, nama kusur
„Sumanuto je dopustiti aktuelnoj vlasti da jadarski litijum (i bor) gotovo pokloni Rio Tintu, kompaniji koja je iza sebe, i to samo u poslednjih nekoliko decenija, ostavila ekološke katastrofe širom sveta, uništena prirodna i kulturna dobra, pa čak i jedan građanski rat”, piše naučni novinar Nikola Zdravković. Ova odluka je još neverovatnija ako se ima u vidu da je naše nalazište unikatno i veoma isplativo za eksploataciju, dodaje Zdravković u svojoj analizi objavljenoj na portalima „Odiseja” i „Peščanik“.

Vremeplov

88. PIONIRI DOMAĆEG FILMA: Epske tragedije i poneka golišava grešnica
Prve bioskopske predstave u Beogradu organizovali su ugostitelji, uz meze i piće, a među njima je ponikao i producent prvog igranog filma o Karađorđu, koji je snimljen 1911. i koštao je tadašnjih 20.000 dinara. Pioniri domaćeg filma uglavnom su se bavili ratnim dramama, iseljenici u SAD su pokušali da snime epsku dramu o Marku Kraljeviću sa američkim farmerima kao statistima, dok je za prvi erotski film u Srbiji zaslužan jedan beogradski farmaceut. On je bio inspiracija za lik čuvenog Đenke u filmu „Maratonci trče počasni krug“.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Zašto je, usred brzog širenja zaraze, novi film o Spajdermenu ipak napunio bioskope?

by bifadmin

Uprkos veoma brzom širenju omikrona i oprezu mnogih prilikom boravka u zatvorenim prostorima, Spajdermen je posle prvog vikenda u bioskopima postao treći film u istoriji po zaradi na početku prikazivanja.

Film čiji je tačni naziv “Spajdermen: Nema puta kući” zaradio je tokom prvog vikenda prikazivanja čak 253 miliona dolara u Severnoj Americi. Istovremeno je emitovan širom sveta, pa je na globalnom nivou prihodovao 582 miliona dolara. To je najviše što je neki film zaradio od početka pandemije, ali i treća zarada u istoriji kinematografije kada se uzmu u obzir i mnogo srećnija vremena.

Niko ne može da objasni ovoliku navalu na bioskope, mada su mnogi pokušavali. Upućeni kažu da su ljubitelji Marvela pohrlili da gledaju film kako bi izbegli “spojlovanje” odnosno mogućnost da o njemu na internetu pročitaju neku bitnu informaciju pre nego što ga odgledaju. Drugi misle da superheroji najbolje prodaju filmove, posebno u izazovnim vremenima poput ovog, kada nam je potrebno ohrabrenje da će dobro pobediti zlo. Treći pak tvrde da je strah od širenja novog soja i ponovnog zatvaranja podstakao ljude da, dok još mogu, žive punim plućima.

Potonja tvrdnja ima svoje uporište i u podacima o epidemiološkoj situaciji. Primera radi, u Njujorku se već uveliko govori o zatvaranju bioskopa i pozorišta zbog oštrog rasta broja zaraženih. Istovremeno bioskopi beleže ogromnu posetu, kakvu nisu imali u poslednje dve godine.

Izvor: Variety

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Reklamiranje proizvoda u filmovima: Brak iz računa i poneki skandalozan razvod

by bifadmin

Uprkos koroni, u 50 filmova koji su prošle godine ostvarili najveću zaradu uloženo je preko 890 miliona dolara za reklamiranje različitih proizvoda, a procenjuje se da su kompanije oglašivači po tom osnovu ostvarile prodaju od 1,2 milijarde dolara. Vrlo česta praksa sa Holivudom je i da firme ustupe potrebne rekvizite za snimanje bez naknade, a da zauzvrat ne plaćaju reklamu. Ali ovakav brak iz računa može da završi katastrofom po oglašivača, kada se iznenada i bez njegovog znanja promeni scenario.

Svake godine, na stotine proizvoda poput automobila, računara, mobilnih telefona odeće, satova, hrane, kuhinjskih aparata ili baštenskih garnitura osvane na velikom ekranu zahvaljujući filmskoj produkciji. Nekada je takva vrsta promocije napadna i loše prilagođena scenariju, nekada je veoma suptilna, a ponekad se desi da reklama postane antireklama kada se iz raznih razloga scenario iznenada promeni u poslednji čas. Bez obzira na razlike u krajnjem rezultatu, zajedničko za ovakav vid reklamiranja je uverenje u javnosti da ono košta „kao sam đavo“.

Ponekad zaista i košta toliko. Tako se u filmu „Čovek od čelika“ iz 2013. godine o superheroju Supermenu, pojavljuje više od 100 proizvoda, uključujući i robne marke kompanija „Žilet“ i „Nokija“, a ukupan iznos za njihovo reklamiranje je premašio 160 miliona dolara. Dve godine kasnije, kompanija „Harli Dejvidson“ je platila 10 miliona dolara kako bi se njihov motocikl pojavio u avanturističkom filmu „Osvetnici: Era Altrona“.

Naravno, decenijska „zlatna koka“ za ovakvu vrstu reklamiranja je serijal filmova o tajnom agentu Džejmsu Bondu. Kada je reč o automobilima, glavni junak je tokom devedesetih vozio samo BMV, a kompanija je za promociju u tri filma snimljena u pomenutom periodu platila 110 miliona dolara. Početkom ovog veka, najpoznatiji tajni agent svih vremena je promenio marku automobila, pa je u filmu „Umri drugi dan“ iz 2002. godine vozio model proizvođača luksuznih sportskih vozila „Aston Martin“. Novina je imala i novu cenu – kompanija je za pojavljivanje njenog automobila samo u ovom filmu platila 140 miliona dolara.

Proizvođač piva, „Hajneken“, kasnije je sa imaginarnim britanskim agentom sklopio nešto drugačiji posao. Kompanija je platila 45 miliona dolara da bi se njihovo pivo pojavilo u trajanju od samo sedam sekundi u filmu „Skajfol“ iz 2012. godine. Ali ugovorom je predviđeno da ta svota pokrije i reklamnu kampanju u kojoj glumac Danijel Krejg, tumač glavne uloge, sa zadovoljstvom ispija isto pivo kao i u pomenutom filmu.

„Prokleto skupa“ trampa sa Holivudom

Ipak, u većini slučajeva, kompanije i Holivud sklapaju ugovore kao da još živimo u vremenu trampe. Filmskim studijima su potrebni rekviziti, a onima koji ih proizvode što veća vidljivost. Potonji su zbog toga spremni da ih ustupe bez nadoknade, a filmadžije ne traže novac za reklamu jer je nabavka potrebnih predmeta „prokleto skupa“. Snimanje u studiju iole zahtevnijih filmova košta u proseku oko 65 miliona dolara, i to bez troškova reklamiranja i distribucije. Najveći deo tog iznosa čine izdaci za scenografiju, rekvizite i garderobu.

Kada je reč o akcionim filmovima, budžet za rekvizite može dostići desetine miliona dolara. Primera radi, američka franšiza „Paklene ulice“ je u prvih sedam filmova iz serijala o ilegalnim uličnim trkama i pljačkama uništila ukupno 1.487 vozila. Čak i po skromnoj ceni 20.000 dolara po automobilu, troškovi samo za te namene iznose 30 miliona dolara.

Stoga filmske kuće neprestano traže načine kako da ovaj budžet smanje, uključujući i rešenje da se rekviziti ustupe za reklamu. Dobijanjem besplatnih hotelskih soba, automobila, odeće i kuhinjskih uređaja, budžet može da se smanji u proseku za 250.000 pa do preko pet miliona dolara.

To možda ne deluje kao preterana ušteda za film koji ukupno košta 65 miliona dolara, ali taj novac može da se utroši za poboljšanje specijalnih efekata, muzike i drugih stvari koje bitnije utiču na gledanost, pa time i na potencijalnu zaradu. Ovakvi aranžmani se ne sklapaju samo sa kompanijama čije su robne marke manje poznate, već i sa najslavnijima, poput „Gugla“ ili „Luksotike“, proizvođača čuvenih „Rej Ban“ naočara.

Pošto je konkurencija velika, posebno kada je reč o filmovima za koje se prognozira da će biti najgledaniji, kompanije često iznajmljuju agencije koje su specijalizovane isključivo za ovakav vid reklamiranja. Naknade za njihove usluge kreću se od 40.000 pa do 300.000 dolara godišnje, zavisno od zahteva klijenta. Zadatak specijalizovanih posrednika je da budu u toku šta filmske kuće planiraju da snime, kakvi su scenariji, koji glumci su predviđeni za glavne uloge, šta će biti potrebno od rekvizita, te koji od tekućih projekata najviše odgovara zainteresovanoj kompaniji, odnosno njenim proizvodima.

Potom predstoje pregovori o finansijskom aranžmanu, koji uključuje i teško predvidljivu stavku koliko će film zaista biti gledan i kako će proći kod publike. Ali najveći rizik u ovakvom poslu sa Holivudom jeste mogućnost da mušičavi režiser ili neka druga okolnost utiču na promenu scenarija u poslednji čas, pri kraju snimanja ili u montaži. Može se desiti da te promene potpuno izmene i percepciju o proizvodu i da se ispostavi kako je kompanija, umesto u reklamu, uložila silne milione u fijasko.

„Pokaži mi novac!“

Jedan od najpoznatijih takvih slučajeva je katastrofalni obrt u filmu „Džeri Megvajer“, koji je „unakazio“ proizvođača sportske opreme „Ribok“. Ovaj film iz 1996. godine o beskrupuloznom sportskom menadžeru kome naglo proradi savest da uvede moral u sportsku industriju i koga glumi Tom Kruz, doživeo je veliki uspeh. Pobrao je najprestižnije filmske nagrade i zaradio preko 273 miliona dolara, a i danas je slavna rečenica iz filma: „Pokaži mi novac!“ (Show me the money!“).

Kjuba Guding Džunior, koji glumi nadobudnog sportistu Roda Tidvela, dobio je Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu, što je dodatno razbesnelo „Ribok“, jer je komercijalni aranžman bio vezan upravo za njegovu rolu. Naime, scenarijom je bilo predviđeno da Tidvel sve vreme gunđa protiv „Riboka“ što je odbio da mu bude sponzor, ali je filmska kuća „Tristar pikčers“, koja je snimala ovaj film, ponudila kompaniji da plati srećan kraj. Trebalo je da se film završi tako što Tidvel postaje sportski heroj, koji se konačno pojavljuje u velikoj reklami za „Ribok“.

Kompanija je prihvatila ponudu i platila 200.000 dolara za reklamu, a uz to je obezbedila 1,5 miliona dolara za filmske rekvizite i za medijsko oglašavanje samog filma. Ali samo dve nedelje pre pojave filma u bioskopima, „Tristar“ je obavestio kompaniju da je srećan komercijalni kraj isečen u montaži. Kada je film prikazan, ispostavilo se da je filmski studio prećutao nešto još gore. Naime, Tidvel na kraju filma uzvikuje „Neka se nosi Ribok!“

Kompanija je tužila filmski studio i na sudu je tražila odštetu od 120 miliona dolara za kršenje ugovora i rušenje ugleda, a kuloarima se odmah proširila priča da je sudija, koji je trebalo da donese presudu, zaspao dok je gledao film. Na kraju, „Ribok“ i „Tristar“ su objavili da su postigli vansudsku nagodbu, ali koliko novca je morao da „pokaže“ filmski studio da bi stišao strasti pobesnele uprave u „Riboku“ – ostalo je tajna.

Zarada i tokom korone

Uprkos ovakvim rizicima, statistika pokazuje da reklamiranje preko filmova stalno raste. Čak i prošle godine, uprkos koroni, prema podacima specijalizovanih istraživačkih kuća za ovu industriju, kompanije čiji su se proizvodi pojavili u 50 filmova sa najvećom zaradom 2020. godine, uložile su ukupno preko 890 miliona dolara u ovaj vid reklamiranja. Procenjuje se da su zauzvrat ostvarile prodaju u vrednosti od 1,2 milijarde dolara.

Kao jedan od najvećih prošlogodišnjih dobitnika pominje se britanski proizvođač odeće i obuće „Lonsdale“. Ova kompanija je platila 16 minuta reklame u akcionom filmu „Gospoda“ iz 2019. godine, da bi odmah po prikazivanju filma počela da beleži skok prodaje. Procenjuje se da je reklama uvećala prodaju za 20% i da je po tom osnovu, kompanija prošle godine – kada je korona pokosila modnu industriju – zaradila 16,5 miliona dolara.

Maja Đurić

broj 187/188, jul/avgust 2021. 

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Japan: “Brzi filmovi” nanose ogromnu finansijsku štetu fimskoj industriji

by bifadmin

U Japanu je, kao i u mnogim drugim zemljama, zabranjeno objavljivati klipove u kojima se, uz kršenje autorskih prava, prepričavaju poznati filmovi, a ko ovu zabranu krši rzizikuje zatvor.

Tako je japanska policija 23. juna uhapsila troje ljudi zato što su prošle godine na Youtube okačili jedan “brzi film”. Ovim terminom označavaju se filmići koji prikazuju siže dugometražnih igranih filmova koristeći scene iz njih i dodajući svoju naraciju.

Azijska zemlja je poznata po rigoroznoj zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine. Ipak, srž njenih zakona iz ove oblasti se ne razlikuje mnogo od regulative u ostatu sveta. Na primer, dozvoljena je upotreba tuđih autorskih dela u edukativne svrhe ako cilj nije zarada, ali svaka delatnost koja donosi novac mora voditi računa o autorskim pravima.

Međutim, mnogo je slučajeva koji se nalaze između ova dva primera. Takav je i pomenuti “brzi film”. Njegovi kreatori zaista jesu prepričali film koristeći originalne snimke, ali na tome nisu zarađivali. Međutim, uhapšeni su delom i zato što su na ovaj način naneli štetu za sada neimenovanom američkom filmskom studiju, budući da mnogi posle ovog sižea neće ni želeti da odgledaju originalan film.

Procenjuje se da je samo u prošloj godini u Japanu 55 korisnika interneta objavilo oko 2.100 ovakvih “brzih filmova”, čime je naneta šteta filmskoj industriji od 95,6 milijardi jena, odnosno više od 700 miliona evra.

Izvor: Japan Today

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIZDVAJAMOVestiZabava

Snimanje filmova u doba korone: Nadzornici za intimnost

by bifadmin

U filmskoj industriji, skoro svi koji žive od ovog posla su na gubitku zbog korone, osim animatora. Nova pravila za sprečavanje zaraze tokom snimanja, koja se iz dana u dan umnožavaju, dovela su pravljenje filmova i serija do apsurda. Osim što su nenadano dobili nove zaposlene, poput supervizora za zdravlje i bezbednost i drugih aktuelnih „korona profesija“, filmadžije sve to košta bar dodatnih milion dolara. Najveću dovitljivost moraju da pokažu oni koji snimaju ljubavne filmove – ili da izbace ljubavne scene ili da ih snimaju pod kontrolom koordinatora za intimnost.

Gledaoci širom sveta se bune što nema novih sezona njihovih omiljenih serija, ne znajući da se produkcijske kuće koje realizuju snimanje suočavaju sa do sada neviđenim problemima. Zbog mera distanciranja koje je čovečanstvu nametnuo korona virus, serije ne mogu da se snimaju kao do sada – sa gomilom ljudi ispred i iza kamere, koji veoma blisko sarađuju.

Izazov za produkcijske kuće, ali i distributere filmova

„Ampere Analysis“, istraživačka kuća specijalizovana za medije, objavljuje da je pandemija odložila emitovanje 60 odsto igranog programa i događaja poput Evrovizije na televizijama širom sveta. Razlog za to je strah od širenja zaraze tokom procesa snimanja. On, međutim, nije svuda podjednako prisutan – animacija je u uzletu, jer animatori mogu da rade i od kuće.

Sa bioskopima je već druga priča. Oni su jedno vreme bili zatvoreni, a sada samo neki od njih primaju publiku, ali u manjem broju, kako bi osigurali fizičku udaljenost gledalaca u sali. Ova ograničenja su se, osim na bioskope, nepovoljno odrazila i na poslovanje distributera filmova, ali i produkcijskih kuća. Njihovim mukama se ne nazire kraj, jer se još uvek ne zna kada će se rad filmske industrije vratiti u normalu.

Za sada se ona snalazi kako zna i ume. Na primer, „Sonny“ je svoj film „Greyhound“, zbog nemogućnosti da ga emituje u bioskopu, prodao Apple-u za 70 miliona dolara, koji ga je potom objavio na svojoj striming platformi Apple TV+. Tako je ratni spektakl sa atraktivnim scenama borbe, pravljen za velike ekrane, završio na monitorima televizora i laptopova, ali i na mobilnim telefonima.

Ko preživi, snimaće

Ni snimanje igranog programa nije ništa jednostavnije od njegove distribucije. Glumci, režiseri, tonci i ostatak velike ekipe koja čini filmski ili set jedne serije, sada moraju poštovati mere zaštite koje propisuje država u kojoj snimaju, ali i one koje im nameću studiji. A tu su i preporuke.

Jedan od najobuhvatnijih spiskova preporuka u SAD je objavila asocijacija „Film Florida“. Na šest stranica papira ispisana je 161 preporuka kako bi se obezbedilo „higijensko“ snimanje. Ukoliko ih se filmske ekipe budu slepo pridržavale, klasične režiserske stolice i prikolice za glumce bi mogle otići u istoriju. Umesto u njima, režiseri bi boravili u plastičnim stolicama koje je lakše dezinfikovati, a glumci bi u pauzma između snimanja vreme provodili u šatorima.

„Film Florida“ takođe savetuje režiserima da ne budu perfekcionisti, te da smanje broj ponavljanja scena. Osim toga, preporučuje im se da smanje broj članova ekipe i statista, da ukinu švedski sto, da izoluju svaki deo ekipe (tonce, montažere itd), da šminkerke koriste jednokratne alate za nanošenje šminke… Zatim, da se za svakog glumca obezbedi poseban češalj, ali i poseban mikrofon koji će biti obeležen njegovim imenom, a za snimanje intimnih scena potrebno je da glumci prilože negativan PCR test. I naravno, kako bi se osigurala primena ovih pravila, potrebno je zaposliti osobe koje bi vršile nadzor nad njom.

Uz sve ove, i mnoge druge preporuke, „Film Florida“ na kraju napominje da bi moglo doći do pada efikasnosti u snimanju filmova i serija. Filmadžije, pak, sarkastično dodaju da bi moglo doći i do rasta troškova, jer bi dodatno osoblje i unapređenje sanitarnih uslova mogli da povećaju filmske budžete u proseku za oko milion dolara.

Dežurni vizirci

Britanski režiser Alex Cox piše za „Gardijan“ da je korona kriza stvorila i neka nova zanimanja, kao što je supervizor za zdravlje i bezbednost u doba korone, koji je kombinacija epidemiologa i menadžera za upravljanje rizikom. Njegov spisak dužnosti nije nimalo kratak, piše Cox: „Zamislite prosečno veliku holivudsku produkciju. Na dnevnom setu nađe se 200 ljudi. Sve njih treba nadzirati da li se pridržavaju mera zaštite, a neke i testirati“.

Kada se testiranjem utvrdi da je neko pozitivan na koronu potrebno je izolovati ga i utvrditi sa kim je sve bio u kontaktu. Poseban problem je, dodaje on, šta će se desiti sa zaraženim članovima tima, budući da dobar deo ekipe čine honorarci. „Teško da će iko čekati da se oni oporave i vrate na posao, osim ako nisu u pitanju glumci bez kojih se ne može“, podseća Cox koliki uticaj pandemija ima na prekarne profesije.

Kako zapravo izgleda snimanje u doba pandemije

A kako tokom „nove normalnosti“ izgledaju snimanja može se pročitati na portalu „Deadline“. Tu je opisan izgled seta prve britanske serije čije snimanje je započelo u eri korone – „War Of The Worlds“. Ekipa ove distopijske serije svaki dan po dolasku na posao prvo mora na merenje temperature. Ako im toplomer dozvoli, mogu da uđu u studio, ali uz specijalne narukvice oko ruke. Postoji nekoliko boja narukvica, a svaka označava dozvolu za pristup određenim delovima studija.

Primera radi, plave narukvice nose uglavnom oni koji rade u kancelarijama, odnosno ne ulaze na set. Oni sa crvenim narukvicama smeju da uđu na set ali ne u isto vreme kada je prisutna glumačka postava, dok je glumcima namenjena zelena narukvica. Svi moraju da budu na odstojanju od dva metra, osim u posebnim situacijama. Takve su, recimo, šminkanje glumaca, koje je takođe svedeno na minimum, ili izvođenje scena koje zahtevaju blizak kontakt među filmskim partnerima. Tada glumci smeju da priđu jedno drugom, uz stalan nadzor asistenta režisera i Kovid koordinatora, ali i uz potvrdu o redovnom testiranju na prisustvo korona virusa.

U ovakvoj situaciji najsrećniji su oni režiseri i glumci kojima scenario ne nameće mnogo fizičkih kontakata. U izbegavanju kontakata pomažu i animatori, koji su se pokazali kao veoma korisna profesija u aktuelnim uslovima. To, uostalom, nije novost – scene borbi u akcionim i ratnim filmovima su se i pre korone više radile kompjuterski nego uživo.

Ljubavni film bez ljubavnih scena

Ipak, postoji jedan žanr koji uporno odoleva tehnološkim trendovima – ljubavni filmovi. Ali, kakva budućnost očekuje ove filmove u trenutku kada su poljupci postali ubojitije oružje od pištolja ili nekog kung-fu poteza? Po mišljenju mnogih – ne preterano svetla.

Međutim, Holivud, poznat po svojoj domišljatosti, nudi već nekoliko ideja kako snimiti ljubavni film bez ljubavnih scena. Neke od njih nisu izazvale veliko oduševljenje. Tako režiser Spajk Li smatra da je povlačenje ljubavnih scena iz filmova previsoka cena ove pandemije i ironično komentariše: „Možda ćemo morati da se vratimo praksi iz starih filmova, pa kada par krene da se poljubi – ekran polako počne da se zatamnjuje“.

S druge strane, nekim glumcima je dozvoljeno da snimaju ljubavne scene sa svojim supružnicima, jer se na taj način smanjuje mogućnost prenošenja zaraze, budući da je u pitanju osoba sa kojom već žive. Poznata glumica Deniz Ričards, koja je ovako već snimala, pojašnjava kako muža naturščika „na brzaka“ učiniti glumcem. Prilkom snimanja ljubavnih scena, kamera se postavi pod odgovarajućim uglom tako da se vidi uglavnom glumica, ili se uz pomoć šminke i specijalnih efekata stvarni muž „klonira“ u glumca koji glumi muža u filmu. Ako, pak, supružnici namćorasto odbijaju da izađu pred kamere, mogu ih zameniti i – lutke.

No, uprkos snalažljivosti filmadžija, holivudski studiji i sindikati su u junu predložili plan za snimanje filmova i serija, u kojem se, između ostalog, savetuje i prekrajanje scenarija kako bi se izbegle ljubavne i druge scene koje zahtevaju kontakt među glumcima. One koje „preteknu“ biće snimane uz prisustvo „koordinatora za intimnost”, čiji je posao da ljubavne scene budu izvedene sa što manje fizičkih dodira, uz najbolje higijenske uslove, ma šta to značilo.

Ako se posle svega pitate kako sada izgleda snimanje nekih eksplicitnijih „ljubavnih“ žanrova, poznatih kao „filmovi za odrasle“, žao nam je ali u tekstu više nema mesta i za tu, vrlo kompleksnu temu.

broj 177, septembar 2020.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Filmovi ponovo zarađuju milione u bioskopima

by bifadmin

Bioskopi se širom sveta polako otvaraju, a na jednom od najvećih tržišta – američkom – visokobudžetni filmovi počinju opet da zarađuju milione.

Mnogi filmofili su se pitali šta će se desiti ako se bioskopi otvore usred pandemije – da li će biti publike, kako bi loš odziv gledalaca mogao delovati na filmske studije i da li će u ovom biznisu nastaviti da se “obrću” ogromne svote novca, što samim tim povlači i pitanje kvaliteta budućih filmskih ostvarenja.

Odgovor na to pitanje je stigao vrlo brzo. Prvi visokobudžetni filmovi koji su od širenja korone emitovani u američkim bioskopima zabeležili su dobru posetu, a samim tim i zaradu.

Film “Tenet” Kristofera Nolana preko vikenda je od bioskopskih ulaznica zaradio 20 miliona dolara samo u SAD, a na inostranom tržištu 78,3 miliona, od čega čak 30 miliona dolara u Kini. Ovo su najveći bioskopski prihodi od početka pandemije.

Međutim, pre pojave korona virusa, prognoze su bile mnogo veće – očekivalo se da će prvog vikenda emitovanja ovaj film zaraditi između 35 miliona i 55 miliona dolara samo u američkim bioskopima. Ipak, treba imati u vidu da je sada otvoreno samo 65 odsto bioskopa u odnosu na predpandemijska vremena. To znači da bi, kada svi bioskopi budu otvoreni za publiku, i prihodi filmske industrije trebalo da se vrate na prethodne nivoe, ili bar blizu njih.

Izvor: CNBC

Foto: dbreen, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kodak sa tržišta fotografije prelazi u faramceutskog proizvođača, akcije se utrostručile

by bifadmin

Američka kompanija Kodak, nekada šampion na tržištu fotografije, ponovo se budi. Sada kao farmacuetski proizvođač, koji će Amerikancima pomagati u boju protiv korona krize.

Deonice Eastman Kodak Co. skočile su za 2,441% ove sedmice dostizanjem tržišne vrednosti od gotovo dve milijarde dolara, nakon što je kompanija osvojila vladin zajam za pomoć u proizvodnji sastojaka koji se koriste u ključnim generičkim lekovima za borbu protiv koronavirusa.

Kodak, istorijski fotografski div čiji su poslovi i deonice opustošili prelaskom na kamere bez filmova, u sredu je dobio na vrednosti čak 655%, što je pokrenulo najmanje šest zaustavljanja trgovanja zbog nestabilnosti. Trgovano je sa više od 110 miliona deonica, što je 23 puta više od uobičajenog volumena.

Vrednost kompanije popela se na 1,99 milijardi dolara u New Yorku, sa oko sramežljivih 100 miliona dolara nakon zatvaranja u petak.

Deonice Kodaka utrostručile su se u utorak zbog vesti o kreditu u iznosu od 765 miliona dolara kako bi kompanija deo svoje kompanije preuredila za proizvodnju sastojaka za lekove.

Zajam razvojne banke bio je prvi takve vrste prema Zakonu o odbrambenoj proizvodnji u saradnji sa Sjedinjenim Državama.
Ministarstvo dobrane namenilo ga je za ubrzanje proizvodnje lekova koji su u manjku, i onih koji se smatraju kritičnim za lečenje Covid-19, uključujući hidroksiklorokin, kontroverzni antimalarski lek na koji se pozivao predsednik Donald Trump.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Od 1. jula ponovo rade bioskopi

by bifadmin

Nakon tri meseca pauze, bioskopi će od 1. jula ponovo otvoriti vrata za svoje posetioce. Veliku akciju „Povratak u bioskop“, koja će u prvim danima jula biti organizovana u svim gradovima Srbije, inicirale su sekcije distributera i prikazivača u Grupaciji kinematografije, uz podršku Privredne komore Srbije i Filmskog centra Srbije.

U duhu solidarnosti sa građanima, cena karata će tokom trajanja akcije u svim bioskopima biti 200 dinara. Cena će važiti za sve filmske projekcije.

Jedinstveni repertoar će činiti oko dvadesetak filmskih naslova. U pitanju su filmovi iz tekuće i prethodne godine, koji su se izdvojili svojom gledanošću i kvalitetom, kao i filmovi kojima je usled nastupanja pandemije, prekinuto bioskopsko prikazivanje.

Nakon završetka akcije, od 15. jula, na repertoarima bioskopa naći će se i prve premijere.

Izvor: PKS

Foto: dbreen, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci