Home Tags Posts tagged with "nauka"
Tag:

nauka

IT i nauka

Kako zaustaviti odliv mozgova iz Srbije?

by bifadmin

Institut za fiziku u Beogradu istraživao je motive za odlazak mladih naučnika iz Srbije i došao do saznanja kako bi se ovaj problem mogao ublažiti, ako ne i rešiti. Naime, posle razgovora sa mladim istraživačima postalo je jasnije da bi dobar deo njih u zemlji moglo zadržati stvaranje boljih uslova za naučna istraživanja.

U serijalu “Vrt fizike” koji se može pogledati na portalu “Nauka kroz priče” predstavljeni su rezultati ovog istraživanja ali i neka iskustva ove institucije. „U Institut se već 10 godina vraća veći broj ljudi nego što odlazi. Porastao je broj ljudi koji odlaze, ali malo brže od toga raste broj ljudi koji se vraćaju”, kaže dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta.

Zašto se mladi naučnici vraćaju?

“Na Institut za fiziku sam se vratio prvenstveno zato što sam želeo da se vratim u svoju zemlju, da tu živim, a shvatio sam da moja karijera ovde neće trpeti ni na koji način i da su uslovi za rad ovde podjednako dobri kao u inostranstvu”, kaže dr Jakša Vučičević, koji se vratio iz Instituta za teorijsku fiziku u Sakleu kod Pariza, a potom osvojio prestižni ervopski ERC grant.

“Ja sam donela odluku da se vratim u Srbiju zato što mi je ovde srce na mestu i bilo mi je dosta devet godina u inostranstvu. Proširila sam vidike, stekla iskustvo i videla kako funkcioniše nauka na razvijenijim fakultetima i mislila sam da je čas da se vratim”, kaže dr Nataša Adžić, koja se u Institut vratila sa Fakulteta za fiziku Univerziteta u Beču.

“Raditi na Institutu za fiziku je privilegija. To je okruženje u kom postoje svi uslovi za bavljenje naučnim radom i to je mesto koje smatram svojom naučnom kućom”, kaže dr Saša Dujko, koji se vratio sa Univerziteta Džejms Кuk u Australiji.

Institut za fiziku u Beogradu, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u svojih 25 laboratorija zapošljava više od 200 istraživača od kojih je većina deo obrazovanja ili karijere provela u inostranstvu. Njihov povratak je presudan za vrhunski kvalitet istraživanja i brojne međunarodne i domaće projekte koje istraživači Instituta osvajaju.

Svoj na svome

“Uvek je dobro biti blizu porodice i prijatelja, to je bila jedna od prvih stvari koje su meni bile bitne. Jedina opcija za povratak je bio Institut za fiziku”, kaže dr Bojana Višić, koja se vratila sa Instituta Vajcman u Izraelu.

“Lepota Instituta za fiziku je što daje visok stepen akademske slobode, a ono što meni kao teoretičaru treba je administrativna podrška. Na Institutu za fiziku je bolja administrativna podrška nego što sam video na zapadu”, kaže dr Igor Prlina koji se vratio sa Univerziteta Braun u SAD.

“Tokom svog boravka na postdoktorskim studijama u Lisabonu video sam da druge istraživačke institucije po celom svetu, bar u kontekstu teorijskog istraživanja kojim se ja bavim, nisu ništa bolje od institucija koje mi imamo ovde u Beogradu”, kaže dr Marko Vojinović, koji se vratio sa Univerziteta u Lisabonu u Portugalu.

“Кoliko god sam se dobro uklopila u nemačko društvo, tamo sam se osećala kao stranac. Htela sam da se vratim u svoju kuću, a Institut je moja kuća”, kaže dr Sonja Predin, koja se vratila sa Instituta za informatiku u Hofu u Nemačkoj.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: luvqs, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Zašto “plačemo” dok sečemo luk i kako to sprečiti?

by bifadmin

Sa svih strana dobijamo savete kako sprečiti plakanje tokom sečenja luka i skoro nijedan ne radi. Ali, nauka ima rešenje.

Verovatno ste od majke ili bake već čuli da će vam držanje čačkalice u ustima pomoći da na što bezbolniji način isečete luk. Ili žvakanje hleba. Ništa vas ne košta da probate, ali imajte u vidu da ni čačkalica ni hleb neće pomoći da vaše oči ostanu suve tokom pripreme luka za ručak. Kao ni mnogi od 2,3 miliona rezultata na Guglu koji daju odgovor na pitanje “kako iseći luk bez plakanja”. Osim ako su u pitanju rezultati naučnih istraživanja.

Takvi su na primer rezultati koje su objavili stručnjaci za oftalmologiju sa teksaškog A&M medicinskog koledža. Oni kažu da je sposobnost luka da “peče za oči” zapravo mehanizam samoodbrane koji je ovo povrće razvilo kroz evoluciju. Ta biljka naime raste pod zemljom gde tumara više životinjskih vrsta koje su konstantno u potrazi za hranom. Zato je razvila sposobnost da čim je neko zaseče ispušta svoje specifične enzime i sulfokside u formi sulfenske kiseline. Kada ta kiselina reaguje sa enzimima luka stvara se gas Sin-Propantial-S-oksid. On se širi do naših ili očiju životinja koje su se namerile na luk, reaguje sa tečnošću u njima, i tako se stvaraju sumporna kiselina i druga iritirajuća jedinjenja koja mogu izazvati suze. Najveće koncentracije ovog enzima imaju beli, žuti (koji mi zovemo crni) i crveni luk i zato najviše plačemo dok njih seckamo.

Kako zaista iseći luk bez plakanja?

Naučnici kažu da postoji nekoliko strategija koje mogu smanjiti iritaciju očiju prilikom sečenja luka. Za početak trebalo bi ga seći veoma oštrim nožem kako bi se smanjio broj presečenih i gnječenih ćelija luka, odnosno kako bi se oslobađala manja količina njegovog enzima.

Takođe, od koristi bi bilo da se luk zamrzne na tridesetak minuta pre sečenja, jer zamrzavanje zaustavlja mnoge hemijske reakcije.

Od pomoći je i nošenje zaštite za oči. Kao zaštita mogu da posluže i kontaktna sočiva ukoliko ih nosite ali i naočare poput onih za skijanje.

Na kraju krajeva, dodavanje kiseline na luk može smanjiti reakciju. Dakle, možete ga poprskati sa nekoliko kapi ceđenog limuna ili sirćeta što će promeniti pH luka odnosno omesti njegovo standardno funkcionisanje.

Izvor: Food and wine

Foto: stevepb, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Uspešni pčelari koji ne proizvode med

by bifadmin

Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Jovan Kulinčević svaki dan započinje obilaženjem svojih pčelinjaka, ali ovaj vitalni devedesetpetogodišnjak ne proizvodi med. Njegovo preduzeće „Apicentar“ na svojim policama nema nijednu teglu meda, već se bavi selekcijom i reprodukcijom pčelinjih matica.

Ali zašto baš matica? Svako pčelinje društvo ima jednu maticu, čiji zadatak nije samo da iznedri nove generacije pčela, nego i da održava društvo na okupu. U prirodi se matice pare sa više trutova, a zatim polažu jaja iz kojih se izvode pčele radilice, trutovi i matice od kojih kasnije nastaju nova društva.

Međutim, među ovako nastalim maticama ima i onih koje nisu sposobne da zadovolje potrebe pčelara i donesu željene prinose. Imajući u vidu da pčelarenje zahteva velika ulaganja u proizvodnju, pčelari često žele da smanje ovakve poslovne rizike, te koriste usluge selekcionara pčelinjih matica, objašnjava Kulinčević u razgovoru za B&F.

Zarada ne može biti važnija od dobrobiti pčela

Kulinčević je zbog ljubavi prema pčelama, koju je nasledio od oca, završio Poljoprivredni fakultet u Beogradu i potom doktorirao genetiku pčela u Bonu. Tokom svoje karijere, predavao je na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu, a zatim i na Državnom univerzitetu u Ohaju. Američki pristup pčelarstvu mu se nije dopao, jer kako kaže, „tamo je to industrija, kojoj je prioritet zarada a ne dobrobit pčela, pa se one svake sezone zamenjuju i kupuju se nove, mlađe i produktivnije”.

Uveren da se u ovoj delatnosti može uspešno poslovati i sa humanijim odnosom prema pčelama, po povratku u Jugoslaviju osamdesetih godina prošlog veka osnovao je preduzeće za selekciju i reprodukciju pčelinjih matica zajedno sa Institutom „Agroekonomik“. Kada je ovaj institut propao usled loše privatizacije, otkupio je drugu polovinu preduzeća i tako je 1995. zvanično nastao „Apicentar“, čiji je Kulinčević sada stopostotni vlasnik.

Preduzeće je od samog početka radilo po principima selekcije otvorenog tipa, u kojoj je deo proizvodnje matica prepuštan prirodi, a deo pomažu i nadziru naučnici. Kulinčević se trudio da posebnom selekcijom kreira onakve pčele kakve su potrebne privredi. To podrazumeva i da se izbegava ukrštanje pčela u bliskom krvnom srodstvu. Zato je „Apicentar“ uspostavio saradnju sa tri kooperanta za proizvodnju matica lociranih u Vojvodini, Centralnoj i Istočnoj Srbiji, koji su dovoljno udaljeni jedni od drugih da bi se izbeglo mešanje istog genetskog materijala.

Kako se vrši izbor majki matica?

Glavni pčelinjaci i selekcioni centar ovog preduzeća nalaze se u blizini Beograda, u kojima se tri osobe staraju o 300 pčelinjih društava i nekoliko stotina oplodnjaka. „U selekcionom pčelinjaku se odgajaju majke. Tu pratimo ponašanje odabranih majki matica. Kada na osnovu dvogodišnjih statističkih analiza utvrdimo koje od njih poseduju osobine neophodne pčelarima – a to su visoka medna produktivnost, miroljubivost i otpornost na učestale pčelinje bolesti – svakome od kooperanata šaljemo po jednu majku, od kojih oni zatim proizvode nove matice. Potom nam vraćaju oplođene matice i mi ih ustupamo pčelarima”, objašnjava Kulinčević.

Gaje samo Kranjsku rasu, jer je jedino njen uzgoj dozvoljen zakonom. Sa njom se, u poređenju s drugim rasama, relativno lako radi jer uz malo dima nije sklona ubadanju. Ona dobro podnosi kontinentalnu klimu, uspešno prezimljava uz skromnu potrošnju hrane, a kada sve procveta postaje veoma produktivna. Jedna od njenih većih mana je što je sklona rojenju.

Međutim, vlasnik i glavni genetičar „Apicentra“ je radio na suzbijanju ovakvog ponašanja, pa se potomci njegovih matica uglavnom ne roje. Takođe, uspeo je da proizvede i dugovečnije pčele od onih koje se proizvode u SAD, uveren da su one „pre svega živa bića, a ne sredstvo za ubiranje zarade”.

Izbegavati neregistrovane proizvođače

Na pitanje zašto pčelari sami ne proizvode matice kada već poseduju biološki materijal, Kulinčević odgovara da neki od njih to i čine, a pojedini ih čak prodaju „na crno“, ali da njihovi rezultati nisu uvek zadovoljavajući. „Te pčele često nisu dovoljno otporne na bolesti i nemaju velike prinose. Takođe, povremeno se dešava da njihova naredna legla imaju određene genetske anomalije. Zato treba biti oprezan prilikom nabavke pčela od neregistrovanih proizvođača“, upozorava naš sagovornik, „jer ovo što mi radimo je nauka, i teško se takvi rezultati mogu dobiti slučajnim odabiranjem”. To dokazuju i podaci da pčele iz „Apicentra“ imaju veći prinos meda u proseku između 25 i 30 odsto u odnosu na neselekcionisane, pošto je i produktivnost nasledna osobina.

Ovakvi rezultati su proizvod višedecenijskog vrednog rada i finansijskih ulaganja, jer onaj ko želi da se bavi proizvodnjom matica mora imati osnovni kapital u vidu pčela, košnica i druge opreme. Kulinčević dodaje da su, pored toga, da bi se odgajila kvalitetna majka matica potrebni veliko znanje, iskustvo, posvećenost, sistematski kontrolni pregledi i stalno prisustvo.

I pčele putuju avionom

Navedene aktivnosti nisu mali posao, imajući u vidu da se tokom sezone na odgajivačkim pčelinjacima i sparivalištima „Apicentra“ i kooperanata proizvede nekoliko hiljada sparenih matica. Ove matice završavaju uglavnom kod domaćih kupaca, a jedan deo njih i u inostranstvu, najčešće na Bliskom Istoku. Do nedavno su njihove pčele kupovali i ruski pčelari, ali je ova saradnja prekinuta zbog problema u kojima su se našli ruski uvoznici usled nestabilnog kursa rublje i uvoznih ograničenja.

Međutim, kupaca ne nedostaje, uprkos prekidu izvoza na rusko tržište i odluci našeg sagovornika da ne ulaže u marketing, „jer se u pčelarskom svetu zna ko kako radi, tako da se kupci sami javljaju“.

„Apicentar“ godišnje obezbeđuje matice za oko 800 pčelara. Ove godine su prodali nešto manje matica, pre svega zbog lošije sezone i nezavidne situacije u kojoj se nalazi pčelarstvo u Srbiji, usled niskih subvencija za selekcione centre koje se nisu menjale godinama i nelojalne konkurencije na tržištu meda. „Ipak, imamo dovoljno kupaca da bismo poslovali održivo“, ističe Kulinčević.

To znači da je „Apicentar“ svoje kupce snabdeo sa dovoljno kaveza u kojima su se nalazile oplođene matice za proizvodnju nove generacije pčela. U svakom od tih kaveza nalaze se po jedna matica, hrana u vidu šećernog testa, i još nekoliko pčela pratilja koje će tokom puta hraniti maticu. Kada su ovako upakovane, one mogu da izdrže i dve-tri nedelje u transportu.

Ovaj podatak potvrdio nam je i jedan jordanski pčelar koji redovno otkupljuje matice od „Apicentra“. One do njega stignu brzo, za 24 do 48 sati avionom, ali pošto ih ponekad transportuje dalje, veoma mu je važno da mogu duže da opstanu u kavezima.

„Srpske pčele su izuzetno kvalitetne, a posebno one iz ’Apicentra’. Ja ih kupujem već 30 godina, i za sebe i za distribuciju po Bliskom Istoku. Ako ih ‘Apicentar’ nema dovoljno, prvo ih uzmem za sebe, pa tek ono što preostane prodajem u Libanu, Siriji, Iraku… Ovo radim zato što su se pokazale bolje od pčela iz drugih zemalja iz kojih uvozim, a to su SAD i Australija”, kaže za B&F Muhammad Eid Rousan. Kao najveći kvalitet srpskih matica ističe miroljubivost i prinose koje one daju, a njihov med je, tvrdi, najlepši na svetu zahvaljujući posebnoj paši za pčele specifičnoj za vegetaciju doline reke Jordan, koju čine limuni, pomorandže i lokalno endemsko bilje.

Marija Dukić

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Naučnici uspeli da čitaju misli ljudima, javnost se plaši zloupotreba ove tehnologije

by bifadmin

Prvi put u istoriji jedna mašina uspela je da “pročita” ljudske misli, doduše u kontrolisanim uslovima, uz pomoć magnetne rezonance i veštačke inteligencije.

Naime, na Univerzitetu u Teksasu GPT1, preteča četbota ChatGPT baziranog na veštačkoj inteligenciji, čitala je snimke magnentne rezonance u nastojanju da razume o čemu je snimana osoba razmišljala.

Ova vest je pokrenula lavinu nezadovoljstva jer su ljudi uplašeni za svoju privatnost, slobodu mišljenja ali i moguću zloupotrebu ovakvih tehnologija. Kritičari upozoravaju da razvoj tehnologija za čitanje misli može biti veoma opasan ukoliko se prethodno ne donesu propisi koji bi regulisali upotrebu istih. Nešto slično tvrdili su pre nekoliko nedelja potpisnici otvorenog pisma koje je tražilo obustavu razvoja veštačke inteligencije dok se ona ne reguliše zakonom.

Šta je zapravo pokazao ovaj eksperiment?

U opitu sa čitanjem misli učesnici su slušali audio-knjige 16 sati, koliko su boravili u aparatu za snimanje. Za to vreme kompjuter je “učio” kako njihov mozak reaguje na pročitano i pokušavao da izvuče neke zaključke na osnovu kojih bi mogao ubuduće da “čita” misli.

Posle ove obuke, kompjuter povezan sa magnetnom rezonancom je prateći tok misli učesnika u eksperimentu uspeo da njihova razmišljanja pretvori u tekstualnu poruku. Istini za volju, mašina nije mogla da prenese čovekovo razmišljanje ili poimanje priče koja mu je ispričana “od reči do reči”, već uglavnom suštinu tog razmišljanja ili priče.

Tako je na primer jedan od učesnika slušao audio-knjigu u kojoj junak govori: “Ustao sam sa vazdušnog dušeka i pritisnuo lice na prozor očekujući da ugledam oči koje zure u mene ali umesto toga video sam samo mrak”. Kompjuter je to opisao ovako: “Nastavio sam da šetam do prozora, otvorio ga i stajao na prstima virivši napolje i nisam video ništa”.

Dakle, misli učesnika u eksperimentu nisu baš najtačnije prenesene ali jasno je šta se u njegovoj glavi odvijalo. Kako naučnici kažu uz pravi trening bi ove mašine mogle postati mnogo preciznije. Neki tvrde i da bi razvoj pomenute tehnologije mogao dovesti do čitanja ljudskih misli protiv volje onih kojima se prati misaoni tok, ali za sada je to u domenu pretpostavki.

Izvor: The Conversation

Foto: Jarmoluk, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Zašto je prostorna orijentacija toliko važna za čoveka?

by bifadmin

Sposobnost za orijentaciju u prostoru bila je jedna od presudnih za razvoj ljudske vrste i njeno preživljavanje desetinama hiljada godina. Potreba da zna gde se nalazi je toliko važna za čoveka, da gubitak osećaja za orijentaciju dovodi do gubitka identiteta. Da li smo danas na putu da nam ova evoluciona prednost „zakržlja“ zbog preteranog oslanjanja na pametne uređaje?  

Jedna od prvih manifestacija Alchajmerove bolesti je učestalo zaboravljanje, ali medicinska istraživanja pokazuju da je ovo oboljenje u suštini gubitak osećaja za orijentaciju u prostoru. Ukoliko nisu pod neprekidnom kontrolom, oboleli od ovog degenerativnog moždanog poremećaja odlutaju i izgube se. Primećeno je da se oni u tim svojim lutanjima kreću na poseban način, naročito na otvorenom prostoru. Obavezno pešače pravolinijski i nastoje svim silama da se drže tog pravca, bez obzira na prepreke koje im se nađu na putu. Vrlo slični simptomi se uočavaju kod osoba obolelih od demencije. One takođe imaju izrazitu sklonost ka lutanju, koju njihovi staratelji uporno pokušavaju da spreče u strahu da će se izgubiti i povrediti.

Stručnjaci su ranije ovakvo ponašanje dijagnostifikovali isključivo kao sastavni deo patologije bolesti, i ono u velikoj meri to i jeste, ali ga sada vide i kao pokušaj samoizlečenja. Naime, bilo da je pacijent oboleo od Alchajmera ili od demencije, on gubi vezu sa okruženjem jer bolest prvo pogađa ona područja mozga, poput hipokampusa i entorinalnog korteksa, koja nam pomažu da se orijentišemo u prostoru. Kako bolest napreduje, pacijenti prepoznaju i „naseljavaju“ sve manji životni prostor, dok njihova zbunjenost ne postane tolika da izgube pojam o tome gde se nalaze čak i kada borave u sopstvenoj sobi.

Otuda u poodmakloj fazi bolesti, oni sve češće postavljaju pitanje: „Gde sam?“ I pokušavaju sami da nađu odgovor tako što uporno izlaze iz kuće i lutaju, u nastojanju da ponovo pronađu izgubljene orijentire. Zato sve više medicinskih istraživanja sugeriše da ova, naizgled nasumična lutanja mogu predstavljati i određenu vrstu samoterapije, koju oboleli preduzimaju u pokušaju da se izbore sa dezorijentisanošću.

Mi smo putnici

Pomenuti zaključci su u skladu i sa najnovijim antropološkim teorijama da je sposobnost za orijentaciju u prostoru bila jedna od ključnih za razvoj ljudske vrste i njeno preživljavanje desetinama hiljada godina. U praistorijsko doba, ljudi su živeli u malim porodičnim zajednicama i provodili najveći deo svog vremena tražeći hranu i sklonište. Iz tog razloga, mogućnost da razmene informacije sa drugim grupama o tome gde mogu da pronađu ono što im je najpotrebnije a da pritom izbegnu najopasnije predatore, bila je suštinski važna za preživljavanje.

Održavanje tih praistorijskih društvenih mreža na stotinama kvadratnih kilometara divljine zahtevalo je svest o prostoru, osećaj za pravac, i što je posebno važno – sposobnost da se uoče i zapamte najvažniji orijentiri. Drugim rečima, naši preci su morali u svojoj glavi da sačine prve mape za daleka putovanja i da ih stalno „ažuriraju“, ne samo da bi došli do cilja, već i da bi do njega stigli bezbedno.

Koliko su bili vešti putnici pokazuju i istraživanja među nekolicinom etničkih grupa koje i dalje žive kao lovci sakupljači. Pripadnici ovih zajednica su u stanju da se orijentišu u prirodi bolje i od najmodernijeg navigacijskog programa i mogu da pređu i po 60 kilometara do neke druge zajednice, proćaskaju nekoliko sati sa njima i potom prepešače isto toliko nazad. Otkriveno je da se ovi putnici oslanjaju na mentalne slike za pronalaženje puta, svojevrsni „memorijski pejzaž“, što je bio slučaj i sa svim autohtonim kulturama, poput starosedelaca na teritoriji SAD i Australije.

Pre nego što se njihov način života potpuno preokrenuo pod vlašću evropskih kolonizatora, oni su pamtili svoje rute po određenim znakovima, topografiji, po izgledu mesta i njihovim nazivima. Prepoznavali su svako brdo, dolinu, stenu ili gomilu žbunja, i zahvaljujući tome mogli su da bez ikakvih pomagala, poput kompasa, pređu neverovatne razdaljine. Ovakve sposobnosti su izrazito razvijene kod današnjih Inuita, koji naseljavaju veliki deo Arktika. Oni odlično poznaju staze duge i po nekoliko hiljada kilometara, zahvaljujući davno istraženim rutama koje se prenose s generacije na generaciju. Njihovi putokazi se zasnivaju na detaljima kao što su karakteristike leda, okeanske struje, nazivi mesta i, što je najbitnije, na obrascima kako vetrovi koji duvaju iz različitih pravaca utiču na snežne oluje.

Auto-put u zaglupljivanje

Danas većina ljudi doživljava ovakve veštine „zdravo za gotovo“ i čak ih smatra suvišnim u vreme kad se gotovo u potpunosti oslanjamo na GPS uređaje. Koliko je takav stav pogrešan, pokazuju situacije kada tehnologija iz nekog razloga otkaže. Ljudi koji su mentalno i fizički potpuno zdravi, ako se u takvim okolnostima ne snađu i izgube se, posle određenog vremena počinju da osećaju zebnju a potom i paniku što ne mogu da se orijentišu, naročito ako su se izgubili u prirodi. Odjednom su isključeni iz svega poznatog i prepušteni potpuno tuđem svetu, a mnogi veruju da će umreti. Oni koji su doživeli takvo iskustvo, opisuju ga kao traumu koju ne mogu da zaborave.

Potreba da znamo gde smo, da se osećamo bezbedno u svom okruženju, predstavlja jako važan deo ljudske prirode. To osećamo najintenzivnije kada naše sposobnosti za orijentaciju krenu naopako. Strah koji doživljavaju pacijenti sa Alchajmerovom bolešću potiče od spoznaje da oni više ne mogu da stignu do mesta koja su poznavali, pa zato ne mogu da se prisete ni prošlih događaja povezanih sa tim mestima. Kada ostanemo bez prostornih uporišta, ostajemo i bez sećanja, kada ne znamo gde smo, gubimo i predstavu ko smo.

Čak i delimičan osećaj dezorijentisanosti može biti veoma uznemirujući. Neurolozi su pre desetak godina utvrdili da oko dva odsto stanovništva nije u stanju da napravi bilo kakvu mentalnu predstavu ili „saznajnu mapu“ svoje okoline, čak i na mestima koja su poznavali celog života. Ovaj poremećaj se naziva razvojna topografska dezorijentacija (DTD), a ljudi koji od njega pate mogu stići od jedne do druge tačke samo ako unapred znaju sve detalje tog puta i imaju vrlo precizna uputstva kako da ga pređu. Ako dođe do bilo kakvog odstupanja, makar i najbanalnijeg kao što je iznenadna potreba da se ode u toalet na najbližoj benzinskoj pumpi, ljudi sa DTD sindromom postaju dezorijentisani i ne mogu da nastave put. Stoga su i prečice za njih potpuno nezamisliva opcija.

Istraživanja su pokazala da za razliku od Alchajmerove bolesti, mozak obolelih od DTD sindroma nema strukturna oštećenja, ali da su veze između onih delova mozga koji su neophodni za orijentaciju u prostoru izrazito loše. Ove veze nisu podjednako razvijene ni kod zdravih ljudi, ali te razlike nisu tolike da bi se samo na osnovu njih objasnio fenomen koji uočavamo i kroz svakodnevno iskustvo – da se neki pojedinci daleko bolje snalaze u prostoru od drugih. Oni mogu da prepoznaju mesta na kojima su već bili kada ih posmatraju iz drugačije perspektive, u stanju su da dobro procene veličinu nekog prostora, pređene razdaljine, da uoče i zapamte ključne orijentire.

Naučnici još nemaju pouzdane odgovore šta sve utiče na ove razlike u prostornoj orijentaciji, koliko tome doprinosi genetika, a koliko uslovi u kojima neko odrasta, pa i same karakterne osobine. Ipak, neke stvari su već sada uočljive, poput činjenice da se ljudi koji žive na selu mnogo bolje snalaze u prostoru od stanovnika u gradovima. Ljudi u ruralnim područjima  više borave u prirodi i primorani su da prave svoje „mentalne mape“, do kojih pametni uređaji ne mogu da dobace. Stoga, lenjost da pamtimo i da se potrudimo oko drugih stvari koje danas može umesto nas da uradi tehnologija, vodi ka slabljenju pojedinih sposobnosti koje su ključne za nas kao vrstu. Preterano oslanjanje na pametne uređaje može biti čovekov auto-put u zaglupljivanje i slabljenje nekih bitnih evolucionih prednosti.

Bojana Maričić

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: Anastasia Petrova, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 208: Šta znači razmišljati digitalno – Poslovanje „izvan kutije“

by bifadmin

Inovacije nisu samo nove tehnologije, to je pre svega nov način razmišljanja koji je doveo do novih tehnologija. Koliko smo kao narod kreativni? Koliko smo spremni da u poslovanju razmišljamo „izvan kutije“, mimo ekonomskih i društvenih stereotipa? Da li dovoljno prepoznajemo domaću pamet koja nam može pomoći da na vreme poboljšamo svoje poslovanje i postanemo dovoljno jaki da nas „ne pojedu“ mnogo veći od nas? Da li dajemo šansu mlađima da inoviraju preduzeće koje smo razvili od nule, ili naslednici u našim porodičnim firmama prolaze kao princ Čarls? Zašto je Vajber kralj srpskog interneta i kako se po primeni digitalnog načina razmišljanja kotiramo u regionu?
Odgovore na ova i druga veoma važna pitanja o tome šta znači razmišljati digitalno u poslovanju dali su brojni domaći i strani stručnjaci, učesnici najnovije konferencije „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2023, koju svake godine organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.

Periskop

6. USPON I PAD SVB BANKE: Anatomija jednog kolapsa
Četiri jahača apokalipse ponovo jašu, bankarska pohlepa, deregulacija, revizori sumnjivog morala i obveznice bazirane na hipotekama. Prva je potonula američka SVB banka, potom Credit Suisse, a zaraza se širi i dalje. Ponovo gledamo isti film kao i 2008. godine, tako da znamo ko će da plati ceh, porezni obveznici, samo se ne zna konačan iznos.

8. ILEGALNO TRŽIŠTE NAFTE U NIGERIJI: Pirate na okeanu zamenio rad od kuće
Na nedavano održanim predsedničkim izborima u Nigeriji, glasalo je daleko manje birača od broja siromašnih u ovoj zemlji. To najbolje govori čemu se nada stanovništvo najmnogoljudnije države na afričkom kontinentu, koje uprkos tome što Nigerija pliva u nafti, većinom preživljava kradući naftu. Poslovni model se donekle promenio u aktuelnoj krizi, pa se piraterija na Atlantskom okeanu sve više zamenjuje krađom nafte direktno iz lokalnih cevovoda i njenom preradom u „zanatskim“ rafinerijama. Ovaj posao je toliko raširen, da se njime bave i domaćice.

10. ZALET FILMSKE INDUSTRIJE U SAUDIJSKOJ ARABIJI: Ponovo radi bioskop
Sa ambicijom da postane centar zabave i filmske industrije na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je ove godine pokrenula novi program za finansiranje filmova vredan 233 miliona dolara. Otkako su posle 35 godina zabrane bisokopi skinuti sa „crne liste“, domaća kinematografija je u takvom zaletu, da neki komentatori trenutnu filmsku groznicu upoređuju sa vremenom kada je u ovoj državi otkrivena nafta.

Biznis

14. NESTAŠICE U FARMACEUTSKIM LANCIMA SNABDEVANJA: Globalno tržište lekova polako se ljulja
Država i farmaceutske kompanije tvrde da je tržište u Srbiji dobro snabdeveno i stabilno, ali nestašice pojedinih lekova koje se beleže od jeseni prošle godine, uznemirile su građane pa su uz pacijente sa hroničnim bolestima i zdravi krenuli u stvaranje zaliha. Apotekari kažu da nekih lekova i dalje nema na tržištu, podsećaju da svaki dan u kome se medikamenti ne izdaju za zdravstveni fond predstavlja uštedu i da je održavanje stabilnog snabdevanja moguće, ali je skupo. Glavni uzrok oscilacija u ponudi lekova je to što smo pre više od tri decenije ugasili proizvodnju sirovina i kao druge velike svetske kompanije oslonili se na jeftin uvoz sa Dalekog istoka. Cene više nisu tako niske, a ostalo su odradili pokidani lanci snabdevanja tokom pandemije i zbog rata u Ukrajini.

16. ČELIČNI STOLOVI IZ NIŠA PO MERI BELGIJANACA: Neki drugačiji nameštaj
„Tim industri stil“ proizvodi metalni nameštaj za kompaniju iz Belgije koja ima čitav lanac prodavnica čeličnog nameštaja. Preduzeće i ostale svoje proizvode radi skoro isključivo za inostrano tržište, jer se prema rečima njegovog direktora Miloša Veljkovića, investitori u Srbiji najčešće odlučuju za najjeftinija rešenja, a čelik i proizvodi od čelika to nisu.

18. KAKO JE RAT U UKRAJINI UTICAO DA ČVARCI U SRBIJI POSTANU EKSKLUZIVA: Cena čvaraka kao pršute
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute. Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza. Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.

Finansije

22. SVE GLASNIJI ZAHTEVI DA SE VRATI PORESKI KREDIT NA ULAGANJA U OPREMU: Privrednike nema ko da čuje
Četiri petine privrednika u Srbiji smatra prioritetnim da država vrati poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva za poslovanje, pokazuju istraživanja PKS. Uprkos tome što preduzeća i poslovna udruženja već godinama traže da se vrati ova poreska olakšica, Ministarstvo finansija odbija da usvoji taj predlog, bez jasnih obrazloženja u javnosti šta su razlozi.

24. MARIJA OBRADOVIĆ, NAUČNA SARADNICA U INSTITUTU ZA NOVIJU ISTORIJU: Uticaj privatizacije na Beogradsku berzu i prodaju krompira
Danas se na Beogradskoj berzi nalazi svega 0,34% firmi registrovanih u APR-u. Među njima nema onih koje pobeđuju na državnim tenderima, poput Milenijum tima ili sličnih firmi organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću, niti ijednog javnog preduzeća. Srušen je mit o stranim investitorima, jer su se oni masovno povukli sa srpskog tržišta kapitala, gde su ranije učestvovali u prometu i sa 95%. Način na koji je izvršena privatizacija u Srbiji i destimulisan rad berze, izrazito je pogoršao standard najšireg sloja stanovništva i drastično uvećao mortalitet. O kvalitetu života govori podatak da je u odnosu na 1989. u Srbiji 2,5 puta opala potrošnja mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a udvostručila se prodaja luka i krompira.

26. PRISTUPAČNE I INOVATIVNE MOGUĆNOSTI ZA FINANSIRANJE: Jačanje otpornosti kompanija
Preduzeća su nastavila da ulažu i u krizi, ali je primetan oprez u pogledu dugoročnijih ulaganja zbog političke i ekonomske neizvesnosti, pokazuje istraživanje Evropske investicione banke u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Mada je potražnja za kreditima i dalje jaka, preovlađuju zahtevi za kreditiranjem obrtnih sredstava, a pooštravanje uslova kreditiranja moglo bi dodatno da ugrozi inovacione firme. Stoga će stvaranje pristupačnih i inovativnih mogućnosti za finansiranje biti od suštinskog značaja za podsticanje zelene i digitalne tranzicije.

Temat – Šta znači razmišljati digitalno

31. DIGITALIZACIJA I PODMLAĐIVANJE PORODIČNIH KOMPANIJA: Što bi rekao jedan osnivač, „ako jednog dana umrem“
Osnivačima porodičnih preduzeća većinom nije lako da prepuste upravljanje naslednicima, a naslednicima da se izbore da ne prođu kao princ Čarls. Da li je teže biti roditelj ili direktor svom detetu? I obrnuto, da li je mladima teže da se izbore za svoje ideje – na primer da se umesto u ciglu i cement ulaže u računarstvo u „oblaku“ – kada je direktor ujedno i roditelj?

34. KOLIKO JE DOMAĆA PRIVREDA TEHNOLOŠKI „POTKOVANA“: Vajber, kralj srpskog interneta
Sajt poseduje čak 82% firmi u Srbiji, od kojih je dve trećine na srpskom internet domenu. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega oko 36% preduzeća, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Fejsbuk i Instagram. Vajber je nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, imajući u vidu da sa 90% udela u Srbiji apsolutno dominira među servisima za instant razmenu poruka, rečeno je na konferenciji DIDS 2023 povodom predstavljanja rezultata do kojih je došao RNIDS u istraživanju „Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“.

36. IT REŠENJA ZA DOMAĆE TRŽIŠTE: Bez alata nema zanata
Mala i srednja preduzeća koja posluju van IT industrije nemaju mnogo koristi od rekordnog izvoza IT proizvoda i usluga iz Srbije, ali mogu biti na velikom dobitku ako sarađuju sa našim IT kompanijama koje rade za domaće tržište. Proizvođači domaće pameti mogu pomoći manjim firmama da na vreme poboljšaju svoje poslovanje i postanu dovoljno jake da ih sutra „ne pojedu“ veliki igrači iz sveta, koji ovde dolaze s ogromnim kapitalom.

38. DEJV BIRS, KOAUTOR KNJIGE „TRENJE“ O NESVAKIDAŠNJEM PRISTUPU POSLOVANJU: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca?
Danas se insistira na tome da informacije i proizvodi budu što dostupniji ljudima, i malo je stvari oko kojih zaista moramo da se potrudimo. Zato smo prestali da cenimo proizvode, a u nekim slučajevima i ljude, kaže britanski stručnjak Dejv Birs, koji kompanijama predlaže drugačiji pristup prodaji – podsticanje kupaca da ulože više truda u korišćenje određenih proizvoda kako bi ih više cenili.

40. FREDRIK HAREN, ISTRAŽIVAČ KREATIVNOSTI: Skromnost i samopouzdanje su izvori novih ideja
Da biste mogli sebe da nazovete kreativnim ne morate biti genije kakav se retko rađa, poput Leonarda da Vinčija. Dovoljno je da posmatrate svet oko sebe, da unapređujete već postojeće ideje i da imate dovoljno samopouzdanja da razmišljate van uobičajenih granica. Ali, prvi preduslov za kreativnost je da budete skromni, jer ako mislite o sebi kao o savršenom biću teško da ćete uvideti potrebu da se usavršavate.

Intervju

42. VLADIMIR KRŽALIĆ, ASTROFOTOGRAF: Pod sjajem zvezda svake noći
Ako mislite da su fotografije koje objavljujemo nastale pomoću profesionalne fotografske opreme, specijalnih stativa i dodataka za rasvetu, astrofotograf Vladimir Kržalić ima veliko iznenađenje za vas – u današnje vreme možete da napravite izuzetno kvalitetne fotografije noćnog neba prosečnim pametnim telefonom, dok kao stativ možete da koristite i kamen koji ste našli pored puta. Naravno, za to vam je potrebno fotografsko i astronomsko predznanje koje je sagovornik B&F-a spreman da podeli sa svima koji su zainteresovani za astrofotografiju.

Skener

48. KOLIKO VLASNICI MAJSTORSKIH RADNJI IMAJU POSLA: Mušterije se baš i ne grabe
Iako je uvreženo mišljenje da se na bilo kog majstora u Srbiji čeka u redovima, jer ih je malo, majstori sa kojima smo razgovarali kažu da se do mušterija ne dolazi lako, pa moraju da se oglašavaju. No, i kada nemaju posla odlažu dolazak, da bi se stekao utisak kako su prezauzeti. Njihovi glavni klijenti su domaćinstva, dok drugi preduzetnici jako retko zovu majstore „iz oglasa“ za popravke svojih uređaja, već se oslanjaju na servisere. Koliko ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija u Srbiji nemoguće je utvrditi, jer mnogi rade u „sivoj zoni“, ili im je to samo dopunski posao „za popodne“.

50. NAJUSPEŠNIJI PREDUZETNICI O AKTUELNOJ KRIZI: Finansijska gimnastika
Skoro tri četvrtine najuspešnijih preduzetnika u Srbiji izjavljuje da zbog nagomilanih posledica trogodišnje krize moraju da rade više kako bi održali postojeće rezultate, a tek nešto iznad desetine se nada da će ostvariti značajniji rast prihoda, između 15 i 25%. Mada 78% ispitanika ocenjuje da ovako nestabilna situacija zahteva veliki oprez, više od polovine ne namerava da odustane od planiranih ulaganja, dok 48% najavljuje da će povećati boj zaposlenih, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Nove tehnologije

52. SPORNI NADZOR NAD KORISNICIMA SOCIJALNE POMOĆI U DANSKOJ: Političko usijanje zbog algoritma
Državni službenici u Upravi za javna dobra, nadležnoj za socijalnu zaštitu u Danskoj, ističu da su razvili jedan od najsofisticiranijih i najsveobuhvatnijih informacionih sistema u svetu za otkrivanje prevara, koji je zasnovan na mašinskom učenju. Civilni sektor, ali i danska Uprava za zaštitu podataka međutim tvrde da ova državna institucija radi isto što i američka Agencija za nacionalnu bezbednost. Drugim rečima da krši prava građana, pod izgovorom da te iste građane štiti od bezakonja.

Nauka

54. DA LI JE DRUGI, TAMNI VELIKI PRASAK STVORIO SKRIVENI SVEMIR: Mračni blizanac
Dvoje američkih fizičara objavili su radikalno novu teoriju da su postojala dva Velika praska, od kojih je prvi bio onaj poznati, svetli i vrući, a da je nakon toga usledio drugi, mračni blizanac, odgovoran za stvaranje skrivenog svemira – tamne materije. Budući da su sve potrage za ovom fantomskom supstancom do sada ostavljale istraživače „praznih ruku“, nova teorija otvara mogućnost da naučnici konačno dokuče njeno poreklo i otkriju gde da traže njene tragove.

Koktel

56. GORJANA PONJEVIĆ BALLANI, RESTAURATORKA DRVENOG NAMEŠTAJA I STOLARIJE: Doktorka za drvo
Gorjana Ponjević Ballani je do sada restaurirala veliki broj starih predmeta od drveta za klijente u zemlji i inostranstvu i radila na mnogim objektima koji su pod zaštitom države ili grada. Od svih priznanja koje je dobila, jedno je posebno. „Moja ćerka me je pitala da li stvarno mogu da izlečim svaki predmet na kojem radim. Kada sam joj odgovorila potvrdno, zaključila je da sam ja doktorka za drvo. Veoma mi se svidela ova titula“, kaže za B&F preduzetnica iz Zrenjanina koja vraća u život stari nameštaj i stolariju.

58. TRADICIJA I MODERNA UMETNOST: Davidov sitni vez
David Đorđević, student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bio je jedini muškarac koji se prijavio na konkurs za tradicionalnu izložbu rukotvorina „100 žena – 100 minijatura“ u organizaciji „Etno mreže“ i dobio nagradu za tehniku veza. Talenat za vez je nasledio od svojih baka, a želja mu je da se posveti stvaranju mode koja u sebi sadrži elemente veza. „Kao što slikar koristi boju i potez, ja u vezu koristim bod“, kaže za B&F mladi umetnik iz Zaječara.

Komunikacije

60. DA LI BI ROBOTI BILI BOLJI IZVRŠNI DIREKTORI OD LJUDI: Neumoran račundžija, loš pregovarač
Ako bi se rukovodili elementarnom finansijskom računicom, veštačka inteligencija bi bila mnogo isplativiji kandidat za poziciju izvršnog direktora u preduzeću nego čovek. Zagovornicima ove opcije stoje na putu istraživanja među upravljačima, akcionarima i zaposlenima u kompanijama, koja pokazuju da ogromna većina smatra kako bi mašina verovatno bolje računala, ali bi zato bila očajan sagovornik i pregovarač, i samim tim bi donosila „sumnjive“ odluke. Malo je onih koji veruju da će mašine ikada biti u stanju da komuniciraju kao ljudi.

Reprint

62. KAKO DA IZRAČUNATE KOLIKO VREDI VAŠE SLOBODNO VREME: Nekad je skuplja dara nego mera
Vreme je novac, ili barem tako kažu. Ali koliko zapravo vredi vaše vreme? Kada odlučujete što ćete sa svojim slobodnim vremenom, može vam biti od pomoći da mu stavite cenovnik. Tako ćete bolje moći da utvrdite da li ste zaista na dobitku ukoliko na svaki sat u svom danu gledate kroz prizmu „koliko bih sada mogao da zaradim?”

Vremeplov

64. SRPSKA ŠTAMPA O PROPASTI „TITANIKA“: Zadržite vaš izveštaj, dobićete sumu u četiri cifre
Novine u Srbiji su bile pune protivurečnih vesti o tragediji koja je zadesila „Titanik“ i zato što neki novinari nisu znali dobro strane jezike, pa su pogrešno prevodili ono što je pisalo u telegramima. U želji da se nadmaši konkurencija, nije nedostajalo priča o tome da je brod bio uklet, pa ni tvrdnji da je informacije zadržavao „jedan zločinački nitkov“, direktor Markonijevog društva za bežičnu telegrafiju u Njujorku, da bi ih prvi prodao novinarima.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Naučnici uzgojili ljudsku kožu oko robotskog prsta

by bifadmin

Podatak da su naučnici uspeli da razviju ljudsku kožu na prstu jednog robota približava nas budućnosti u kojoj će roboti biti poput Terminatora, fizički nalik ljudima ali, nadajmo se, pitomije naravi od njih.

Šalu na stranu, ovo je veliki uspeh istraživača sa Univerziteta u Tokiju. Oni su kožu uspeli da dobiju potapajući robotski prst u mešavinu kolagena i ljudskih ćelija kože zvanih dermalni fibroblasti. Tako je pomenuti prst prvo dobio dermis, odnosno debeo i čvrst srednji sloj kože. Zatim su na njega sipali tečnost koja sadrži keratinocite, preovladavajući tip ćelija u epidermisu odnosno spoljnom sloju kože, i tako kreirali i završnicu odnosno onaj deo kože koji mi vidimo golim okom. Narednih nekoliko nedelja robotska koža se razvijala i dostigla debljinu od nekoliko milimetara, isto kao u slučaju originalne ljudske kože.

Kuriozitet je da, kao i kod najpoznatijeg filmskog kiborga, i ova koža je pokazala sposobnost samoregeneracije. Naime, kada su naučnici na njoj napravili mali rez i prekrili ga kolagenskim zavojem, za nedelju dana tkivo je zaraslo a posekotina je nestala.

Međutim, za razliku od prave kože, robotskoj koži potrebno je mnogo više “nege”, odnosno potapanja u aminokiseline i razne druge sastojke, da bi opstala. Naučnici misle da će jednog dana naći rešenje i za taj izazov i da će roboti imati dugotrajniju kožu koja će im omogućiti da se normalno kreću i izvršavaju sve svoje zadatke.

A ako se pitate zašto je robotima uopšte potrebna koža odgovor je – zbog njihovog posla. Oni će u narednom periodu biti masovno angažovani u industriji usluga i u medicinskoj nezi, a ljudima je mnogo prijatnije kada komuniciraju sa nekim ko liči na njih.

Izvor: Science News

Foto: 0fjd125gk87, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

B&F 206: Jaka alkoholna pića – Ako boli glava, vraćam pare!

by bifadmin

Viski prednjači u svetu po tržišnoj vrednosti, a rakija je na drugom mestu pre svega zahvaljujući proizvodnji i potrošnji u Kini. Rakija u Srbiji, sa ukupnom proizvodnjom od oko 55 miliona litara, ubedljivo preovlađuje na domaćem tržištu i čini skoro dve trećine ukupnog izvoza jakih alkoholnih pića. Broj registrovanih proizvođača i izvoz rastu uprkos krizama u poslednje tri godine, ali inflacija nije zaobišla ni ovu delatnost. Oprema za proizvodnju rakije je poskupela u proseku za 30 odsto, a kazani i do 50 odsto.
Sada, kada je Unesko uvrstio srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, struka i registrovani proizvođači se nadaju da će država pokazati više entuzijazma u suzbijanju crnog tržišta. Srbija je puna nekvalitetne rakije u neregistrovanim ugostiteljskim objektima, prodavnicama i na pijacama, a crno tržište je preplavilo i internet oglasima kao što su „Kristalna žuta, imam uverenje“ ili „Ako boli glava, vraćam pare!“

Periskop

8. SVIJET POD ORUŽJEM: Kad generale uhvati potrošačka groznica
Poljska će potrošiti više od 10 milijardi dolara na kupovinu južnokorejskog oružja, od tenkova, haubica, VBRova pa do borbenih aviona. Poljaci nemaju vremena čekati na isporuku američkog oružja koje su već naručili, a Korejci su i jeftiniji. Japan je najavio da će zajedno sa Velikom Britanijom i Italijom raditi na razvoju novog borbenog aviona, Amerikanci rade na razvoju vlastitog aviona, kao i Francuska, Njemačka i Španija. Čiji će avion na kraju biti bolji ne zna se, ali se zna da će svi oni kupovati američki.

12. PROTERIVANJE STRANACA SA DOMAĆIH OGNJIŠTA: Dalje nećeš moći!
Nakon Novog Zelanda, Balija i Tajlanda, i Kanada je od prošlog meseca počela da primenjuje zakon kojim se zabranjuje stranim državljanima da kupuju stanove u ovoj zemlji, sa obrazloženjem da su oni glavni uzrok divljanja cena i sve izraženije stambene krize. Iako trenutno više od 40% država u svetu delimično ili potpuno ograničava ulazak strancima na tržište nekretnina, mnogi ekonomski analitičari tvrde da su ovakve mere politički populizam, te da je za „cunami beskućništva“ najodgovornija loša stambena politika. To potvrđuju i iskustva zemalja koje su pre Kanade uvele ovakvu zabranu, a gde cene nekretnina i dalje nekontrolisano rastu.

14. PRIZEMLJENJE VERTIKALNE POLJOPRIVREDE ZBOG ENERGETSKE KRIZE: Trampa „zelene“ revolucije za naftu
Neke stvari se bolje vide u tami. To je slučaj i sa vertikalnim farmama, na kojima se uzgajaju usevi u zatvorenom prostoru sa strogo kontrolisanim klimatskim uslovima. Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u ovu industriju sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje i emituje više ugljen dioksida nego njive na otvorenom. Zato osnivači vertikalnih farmi i dojučerašnji borci za zeleniju budućnost sele poslovanje sa zapadnih tržišta u zalivske zemlje, koje imaju malo sopstvene hrane a mnogo nafte i gasa.

Biznis

16. KAKO POSLUJU BENZINSKE PUMPE DOK SU CENE GORIVA OGRANIČENE: Što više kupaca, to veći minus
Na potrese koji su pogodili globalno tržište nafte i derivata, Srbija je reagovala kao većina zemalja, ograničavanjem cena, ali samo za dve vrste i u prodaji na malo. Benzinske stanice nekoliko velikih domaćih i stranih lanaca to je samo donekle pogodilo, jer većina ima i veleprodaju u kojoj ograničenja cene nema. Ali, mali distributeri goriva našli su se u makazama, jer troškove poslovanja ne pokriva razlika između nabavne cene u skladištima i rafineriji i prodajne koju je država limitirala.

18. „RESOR“, NAJVEĆE PREDUZEĆE U GADŽINOM HANU: Jedna firma, polovina radnika Zaplanja
Gadžin Han broji jedva šest hiljada stanovnika, od kojih samo 200 radi u privredi, a više od polovine zapošljava preduzeće za proizvodnju komunalne opreme „Resor“. I pored toga, ovaj izvoznik iz male opštine počeo je da „uvozi“ radnike. „Mladi ljudi ovde neće da žive iz mnogo razloga“, kaže direktor preduzeća Branislav Mihajlović i ističe da ako zaista postoji dobra volja da se zaustavi iseljavanje sa juga Srbije, onda mora više da se podrži domaća proizvodnja.

20. KAKVA BI BILA PERSPEKTIVA REGIONALNOG AVIOPREVOZNIKA ZA JEFTINE LETOVE: Kratka i bolna
Najveći niskotarifni avioprevoznici (LCC) sve više otkazuju svoje linije u ovom regionu. Zato se ponovo aktuelizivalo pitanje o mogućnostima da se pokrene regionalni LCC koji bi ujedinio vazdušni prostor nekadašnje SFRJ i obezbedio jeftine letove ka ostalim evropskim aerodromima. Do sada su propala četiri takva pokušaja, a ne bi bolje prošli ni budući, smatraju upućeni. U situaciji kada najmoćniji LCC doslovno proždiru slabije protivnike i u najbogatijim zemljama, igrač iz siromašnog i politički posvađanog regiona već u startu nema nikakve šanse.

22. PREDUZEĆA I TRŽIŠNE PROGNOZE: Zaigrajte forsajt-igru!
Želite da prognozirate buduće događaje na vašem tržištu? To je nemoguće. Međutim, postoji nešto mnogo bolje.

Finansije

24. ZORAN BLAGOJEVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJA: Klijenti cene transparentnost
„Ukazujemo klijentima na okolnosti i pokušavamo zajedno da eliminišemo dejstvo inflacije. To svakako podrazumeva i veće izdvajanje za premiju osiguranja, ali ujedno obezbeđuje veću i kvalitetniju isplatu štete. Klijentima uvek treba predočiti sve prednosti i nedostatke, biti transparentan i to će klijenti znati da cene“, kaže Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Städtische osiguranja koje ovog februara slavi 20 godina poslovanja u Srbiji.

26. PREDUZEĆA O PRIMENI ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Olakšanje ne teče baš tako lako
Obaveza slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura za firme u privatnom sektoru koje su obveznici PDV stupila je na snagu 1. januara i kao što su mnogi očekivali, čitajući odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju, zadala je puno glavobolja privrednicima, a posebno knjigovođama u Srbiji. Njihova jedinstvena ocena je da su elektronske fakture dobra ideja, ali da postoje manjkavosti u odredbama Zakona, što je u praksi nametnulo dodatne obaveze privredi. Posebna priča, prema rečima privrednika, su problemi sa portalom u koji se unose fakture, čime se blokira poslovanje.

28. HOĆE LI KONVERZIJA PRAVA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA POSTATI BESPLATNA: Zarobljeni hektari
Više u senci dnevnih događaja, ali pod budnim okom poslovne zajednice, već neko vreme „lome se koplja“ oko toga treba li izmenama zakona omogućiti kompanijama da svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta, stečenog kupovinom firmi iz privatizacije, stečaja ili kroz izvršni postupak, konvertuju u svojinu bez naknade koja je po sadašnjim propisima obavezna. Pri tom, nema zvaničnih podataka o veličini tih parcela, firmama koje ih poseduju, načinu na koji su ih stekle, niti analize šta bi se dobilo ukoliko se zakon izmeni.

30. UTICAJ INFLACIJE NA PREDUZEĆE: Gde se krije opasnost od bankrota?
Najveći problem kod inflacije koji gura privredu u krizu i deo preduzeća u gubitke je u tome što se pojedine cene, plate i kamate ne prilagođavaju istovremeno inflaciji, navodi ekonomista Suad Bećirović.

Temat – Jaka alkoholna pića

35. GLOBALNA PROIZVODNJA ŽESTOKIH PIĆA: Svet u flaši
Nove generacije mladih širom sveta toliko ignorišu alkohol da to isušuje budžete, pa ja poreska uprava u Japanu raspisala konkurs za popularizaciju alkoholnih pića. Situacija na globalnom tržištu pokazuje i da sankcije koje je Zapad uveo Rusiji nimalo ne štete tamošnjim proizvođačima žestokih pića, jer što se u ovoj zemlji proizvede, to se i popije. Kinezi su najzaslužniji za podatak da je po tržišnoj vrednosti rakija odmah iza viskija, dok Poljaci dominiraju u Evropskoj uniji sa proizvodnjom votke. U Poljskoj su, pak, najpopularniji „unučići“, koje dnevno kupuje oko tri miliona ljudi, od fizičkih radnika i šetača pasa, do dobro plaćenih stručnjaka.

38. DOMAĆE TRŽIŠTE RAKIJE: Srpski doručak
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje. Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice, koju američki novinari predstavljaju i kao „tradicionalni srpski doručak“. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra.

40. ZNAČAJ UPISIVANJA ŠLJIVOVICE NA UNESKOVU LISTU NEMATERIJALNE BAŠTINE: Dobar glas o dobroj kapljici
Srbija se s razlogom nalazi među prvih pet proizvođača šljiva u svetu, budući da ovdašnja klima i sorte šljive koje se u njoj gaje daju proizvod izvrsnog kvaliteta i arome. Pravilnom preradom takvih šljiva dobija se rakija koja može da parira najpoznatijim jakim alkoholnim pićima na svetu, ali da bi se to desilo potrebno je uvesti red u njenu proizvodnju i bolje je brendirati, kažu stručnjaci. Jedan korak u tom smeru je već načinjen upisivanjem na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

42. PROIZVOĐAČI I IZVOZNICI RAKIJE O SITUACIJI NA TRŽIŠTU: U Srbiji svi peku rakiju, tek po neko se registruje
Epidemija korona virusa, a potom kriza koju je izazvao rat u Ukrajini, privremeno su zaustavile rast proizvodnje u srpskim destilerijama. Proizvođači rakije, najpoznatijeg srpskog pića, nadaju se dobroj godini, ali i konačnom uvođenju reda na domaćem tržištu. Prema rečima vlasnika destilerija, u Srbiji svi peku rakiju, a broj onih koji je nelegalno prodaju neuporedivo je veći od broja onih koji državi plaćaju porez i akcizu.

44. PROIZVOĐAČI RAZLIČITIH ALKOHOLNIH PIĆA NA TRŽIŠTU RAKIJE: Ponešto za svačiji ukus
Osim statističkih podataka, potvrdu da rakija doživljava renesansu na tržištu predstavlja i rast broja proizvođača ostalih alkoholnih pića, kao što su vino i pivo, koji ulaze u proizvodnju rakije. Za razliku od preduzetnika koji tek započinju proizvodnju alkoholnih pića, oni već imaju deo opreme, pa su im početni troškovi manji. Olakšavajuća okolnost za njih je i činjenica da mogu da koriste iste kanale za distribuciju kao i za svoje druge proizvode, a često i već izgrađeno ime na tržištu.

46. ŠTA SE OD ŽESTOKIH PIĆA NAJVIŠE PRODAJE U SRBIJI: Šljivovica i dunjevača u ofanzivi
Kada je Srbiju obišla vest da je Unesko nedavno uvrstio šljivovicu na listu kulturne nematerijalne baštine, vrlo brzo se pojavila šala da sada kad se neko napije od „šljive“ zapravo nije pijanac, nego je pod zaštitom Uneska. Da se „nematerijalna baština“ rado konzumira u Srbiji pokazuju iskustva ugostitelja koji kažu da su rakije od šljive i dunje među najtraženijim pićima, dok podaci o maloprodaji pokazuju da je rakija, po prodatim količinama, na drugom mestu. Beograd prednjači sa kvalitetom ponude, ali se širom Srbije još uvek poslužuje „brlja“, tvrde poznavaoci.

48. OPREMA ZA PROIZVODNJU RAKIJE: Malo ruke, malo roboti
Proizvođači opreme za pečenje rakije kažu da inflacija nije zaobišla ni ovu delatnost, pa su cene porasle najmanje za 30 odsto, a za neke proizvode i više, poput kazana koji je u prethodne dve godine poskupeo za oko 50 odsto. Sastav opreme zavisi od toga da li se rakija pravi iz zadovoljstva ili za tržište, te da li je reč o manjim destilerijama ili velikim proizvođačima. Kada je reč o profesionalcima, nabavka opreme sada podrazumeva i računarske programe za rad najmodernijih kazana.

Intervju

50. BORIS VUKIĆ, REGIONALNI DIREKTOR CENTRA ZA RAZVOJ PORODIČNIH KOMPANIJA: Deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje
„Veliki broj roditelja insistira da deca naslede njihovo preduzeće, čak i kada ona to ne žele ili nemaju kapacitet za to, što je ogromna greška. Pre svega zato što deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje“, kaže Boris Vukić, pionir u radu sa porodičnim kompanijama u našem regionu. Jedan od najvećih problema porodičnih firmi ovde je kako da osnivač uspešno prenese vlasništvo na naslednika. Prema Vukićevim rečima, „idealna tranzicija omogućava kompaniji da raste i da se razvija, a njenim vlasnicima da se na porodičnim ručkovima ne svađaju oko posla, nego kao i svi ostali u ovoj zemlji – oko politike“.

Skener

54. SUDBINA DOTRAJALIH VETROELEKTRANA: Pogrebnici za vetrenjače
Preduzeća u EU prodaju polovne vetroelektrane siromašnijim zemljama, u nastojanju da se oslobode postrojenja kojima ističe rok trajanja, a za koja se sada pokazuje da ne mogu lako da se recikliraju. Srbija je, zbog zaostatka u razvoju savremenih vetrenjača, još daleko od pitanja šta će da radi sa ovakvim otpadom, ali to što ga niko ne postavlja u javnosti ne znači da će se ono rešiti samo od sebe.

56. KAKO RADE PRAVI SALAŠI: Zašto vredi ići težim putem
Sve je veći broj ugostiteljskih objekata koji se nazivaju salašima, ali se svode na restorane. Potpuno drugačiji koncept imaju porodični salaši sa višedecenijskom istorijom, čije poslovanje se zasniva na domaćoj proizvodnji i gostoprimstvu. Njihovi vlasnici tvrde da je upravo gostoprimstvo usluga koja nema cenu.

60. KO JE NAJBOGATIJI SPORTISTA NA SVETU: Čovek koji se takmičio pre dva milenijuma
Uprkos basnoslovnim zaradama sadašnjih i doskorašnjih sportista, najbogatiji sportista svih vremena izgleda je živeo pre skoro dve hiljade godina. Takmičio se u trci dvokolicama, antičkoj verziji Formule 1, i nakon skoro četvrt veka sportske karijere povukao se sa zaradom koja bi u današnjem novcu iznosila oko 13 milijardi dolara!

Nove tehnologije

62. BORBA ZA VLASNIŠTVO NAD MAŠINAMA: Da li su naši uređaji zaista naši?
Sve veći broj pametnih stvari, od mobilnih telefona, preko automobila, do poljoprivrednih mašina, kada se pokvare mogu da se poprave isključivo kod proizvođača, jer oni jedini imaju pristup softveru bez čijeg „otključavanja“ ništa ne može da se uradi. Na ovaj način se stvara veštački monopol, koji toliko poskupljuje popravke da je neretko isplativije kupiti nov uređaj. Zato su potrošači počeli da se udružuju kako bi se izborili – ma koliko to zvučalo paradoksalno – da im se vrati vlasništvo nad njihovim sopstvenim stvarima.

Nauka

66. FARMA INOVA: Iz laboratorije u preduzetništvo
„Farma Inova“ je startap koji je osnovala jedna naša naučnica, kako bi na tržištu zaživeli njeni pronalasci namenjeni unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Ogledi na poljoprivrednim imanjima u Srbiji i inostranstvu su pokazali da su ovi proizvodi, poput Stabilizatora silaže koji ubrzava konzervaciju hrane za životinje i apsorbera vlage iz sena sačinjenog isključivo od organskih sastojaka, vrlo korisni u praksi. Oni poljoprivrednicima omogućavaju veću zaradu i da sačuvaju zdravlje svojih grla.

Koktel

68. DŽEZ BALET I SAVREMENA IGRA U SRBIJI: David među Golijatima
Tri kluba iz Srbije koji se takmiče u džez baletu i savremenoj igri, „Studio plesa RIS“, „Dance Factory“ i „Plesni klub Five“, osvojili su prošle godine na evropskom i svetskom prvenstvu 12 zlatnih, 10 srebrnih i sedam bronzanih medalja. Ovi klubovi su postigli veliki uspeh ne samo zbog broja osvojenih medalja, već i zbog toga što svojim kvalitetom uspevaju da pariraju reprezentacijama iz daleko bogatijih zemlja, koje rade u mnogo boljim materijalnim uslovima.

71. NAJSTARIJE NASELJENO MESTO U ITALIJI: Grad u kome se živi naopako
Turisti koji posete Materu, moraće da se naviknu na naopak način života, jer u ovom najstarijem gradu u Italiji i jednom od najstarijih u svetu, kuće, hoteli i firme su smešteni u pećinama, a ulice i groblja na krovovima. Istorija tog područja sa oko 150.000 pećina „stanova“ i više od 150 crkava, kripti i svetilišta uklesanih u stene je mnogo zanimljivija od svih filmova koji su tamo snimljeni.

74. SEOSKI NADRIARHEOLOZI: Sumnjivo lice bez poternice
Stanovnici sela u Braničevskom okrugu koji već decenijama ilegalno iskopavaju i na crno prodaju vredne arheološke predmete, uvereni su da time nikome ne nanose štetu i da zato neće krivično odgovarati. Neki ističu kako su zavoleli istoriju svoga kraja još u školi, nazivaju profesionalne arheologe kolegama i imaju sopstvene teorije o prošlosti ovog područja. Ali svi argumenti kojima pravdaju svoje postupke, padaju u vodu kada govore o ilegalnim kopačima koji dolaze sa strane, optužujući ih za pljačku tuđeg nasleđa.

Komunikacije

76. INSTITUCIJE KAO UZROK KRŠENJA PRIVATNOSTI U MEDIJIMA: Curenje informacija
Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve neke tragedije, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“ za kršenje etičkih principa profesije. Tako kaže Kodeks novinara Srbije, ali praksa medija je često suprotna. Zbog čega je tako?

Reprint

78.SUPROTNI PUTEVI IZBEGLICA IZ UKRAJINE: Ko želi, a ko ne želi da se vrati?
Mladi bez porodice, kao i imućniji i bolje obrazovani migranti većinom ne žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi. Ostali to priželjkuju, ali ne znaju čemu će se vratiti. Šta god želeli, istraživanja pokazuju da je većina ukrajinskih izbeglica u teškom položaju, jer početna velikodušna podrška zemalja EU postaje sve oskudnija i njome se sada „filtriraju“ poželjni i nepoželjni.

Vremeplov

80. SNALAŽENJE ZA HRANU U OKUPIRANOM BEOGRADU: Veštačke grbe i lažni trudnički stomaci
Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, osnovni način preživljavanja je postalo crno tržište. Mnogi stanovnici Beograda su pokušavali sami da prošvercuju namirnice iz sela, pakujući ih u lažne trudničke stomake ili veštačke grbe. Beogradske bašte su, umesto na zumbule, počele da mirišu na beli luk i drugo povrće, a dvorišta na kokoške, koze i svinje. Uprkos bedi, Beograđani su još prilježnije obeležavali porodične slave – iz inata.

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Proizvodnja mleka u laboratoriji: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?

by bifadmin

Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nestašica mleka je među udarnim temama ne samo u Srbiji, već širom sveta, od Evrope, preko SAD, do Južnoafričke Republike. I svuda se vodi ista polemika – dok nadležni u državi i prerađivači mleka tvrde da je glavni uzrok nezapamćena suša i da je reč o kratkoročnom poremećaju na tržištu, poljoprivrednici najavljuju dugoročnu nestašicu i kao glavni uzrok ističu nerealno niske cene mleka u otkupu.

Primera radi, stočari u Francuskoj se žale da je otkupna cena mleka za petinu niža nego u Nemačkoj ili Holandiji. Poljoprivrednici u Velikoj Britaniji tvrde da je ova delatnost postala toliko neisplativa da više niko neće u njoj da radi. Kandidata nema i pored toga što su stočari značajno povećali nadnice i u oglasima za posao tražena zanimanja okitili zvučnim nazivima, poput onog da je potreban „menadžer stada“. Američki uzgajivači stoke upozoravaju da je za samo poslednjih godinu dana zatvoreno 2.500 stočnih gazdinstava koja su proizvodila mleko. To je 7% od ukupnog broja preostalih farmi mleka u SAD, čiji se broj u protekle četiri decenije smanjio za preko 16 puta.

Žalbe američkih stočara zvuče kao da su prepisane direktno iz Srbije. U njima se ističe da su otkupne cene mleka već decenijama znatno ispod troškova proizvodnje, te da država ništa ne preduzima povodom monopola velikih prerađivača mleka koji guraju u propast mlečnu industriju. U Američkom udruženju stočara (NFFC) tvrde da su poljoprivrednici toliko očajni u pokušaju da pokriju troškove opreme i zaliha, da su u ovoj organizaciji čak morali da uvedu i psihološku podršku za svoje članove.

Ali odgovor na pitanje „da li ima mleka?“, uskoro bi mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Trenutno, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dozvoljava proizvođačima bademovog, sojinog i pirinčanog mleka da svoje proizvode označe kao „mleko“. U zemljama kao što su Velika Britanija i Kanada, gde su proizvođači mleka životinjskog porekla mnogo zaštićeniji, tim proizvodima na biljnoj bazi nije dozvoljeno da koriste reč „mleko“, već moraju da upotrebljavaju druge nazive kao što su „napitak“ ili „piće“.

„Ćelijska poljoprivreda“

Bez obzira na nacionalne propise, tržište mlečnih alternativa je jedno od najbrže rastućih u razvijenim zemljama i prošle godine je u zapadnoj Evropi vredelo 2,5 milijardi evra. Samo u Velikoj Britaniji, ovo tržište je poraslo za 69% u poslednjih pet godina, a potrošnja sojinog mleka za vrtoglavih 129%. Potrošačima je pored pomenutih mlečnih napitaka na biljnoj bazi dostupno i ovseno mleko, pa čak i mleko od krompira, koje su pre dve godine lansirali na tržište švedski naučnici. Od trenutka kad se pojavilo na trgovinskim policama, „krompir“ mleko je podjednako hvaljeno zbog načina proizvodnje koji ne ugrožava životnu sredinu i kritikovano zbog sadržaja ugljenih hidrata koji ugrožava ljude.

Sada je „sveti gral“ u potrazi za takozvanim održivim mlekom, korisnim i za ljude i za životnu sredinu, mleko napravljeno u laboratoriji. Za razliku od veštačkog mesa spravljenog u retortama, koje se teško može uskladiti sa složenošću i teksturom životinjskog mesa, sintetičko mleko se reklamira kao proizvod koji ima isti biohemijski sastav kao životinjsko mleko, pa time i isti izgled i ukus za potrošače.

Sve veći broj startap firmi, od Silicijumske doline do Singapura, ubrzano se uključuje u trku za proizvodnju sintetičkog mleka, zasnovanu na biotehnološkom postupku precizne fermentacije, kojim se dobija kultivisana biomasa iz ćelija. Pobornici nove „ćelijske poljoprivrede“ tvrde da oni stvaraju mleko budućnosti koje će zameniti tradicionalnu proizvodnju mleka. Trenutna vrednost mlečne industrije u svetu se procenjuje na oko 800 milijardi dolara, ali zagovornici ideje o mleku iz laboratorije najavljuju da je konvencionalnom načinu proizvodnje odzvonilo, jer je ekološki neodrživ.

Maks Rej, glavni strateg u biotehnološkom startapu „TurtleTree Labs“ iz Singapura koji razvija proizvodnju kultivisanog mleka iz ćelija sisara, navodi da proizvodnja životinjskog mleka produkuje 4% ukupnih emisija štetnih gasova, oko dve milijarde tona ugljen dioksida godišnje i 37% ukupnih emisija metana koji ima 25 puta štetnije efekte od ugljen dioksida. Rej dodaje da uporedo sa tim, tradicionalna mlečna industrija troši ogromnu količinu najvažnijih resursa, zemljište, vodu i energiju, što sve zajedno sa rastom broja stanovnika na planeti od kojih 80% konzumira mleko – postaje neizdrživo.

Zato „TurtleTree Labs“ razvija osnovu za spravljanje mleka, sira, kajmaka i putera, koji će, kako tvrdi Rej, imati isti ukus i nutritivnu vrednost za potrošače, a neće zagađivati životnu sredinu. U ovom startapu uzgajaju ćelije sisara u laboratoriji, koje se lepe za male slamke kroz koje se tečnost uvlači i izbacuje na drugom kraju. Uspeli su da proizvedu uzorke koji bi mogli da zamene kravlje, ovčje, kozje i mleko kamila, s ciljem da se masovno proizvode u džinovskim bioreaktorima. Startap je do sada od ulagača prikupio oko 40 miliona dolara za dalji razvoj i izgradnju pogona u Kaliforniji, uz obećanja da će u potpunosti komercijalizovati svoj proizvod u naredne četiri godine.

Kada bi život bio kao u reklami

Kandidata za investitore koji su spremni da ulože u novu mlečnu budućnost iako je ona tek u povoju ima sve više. Australijski startap „All G Foods“ prikupio je 25 miliona dolara za razvoj sintetičkog mleka koje bi trebalo da zameni kravlje. Istu sumu je obezbedio i američki startap „New Culture“, koji razvija mocarela sir za picu, koristeći fermentisano mleko na bazi proteina. Australijska organizacija za naučnoindustrijska istraživanja CSIRO je u saradnji sa nekolicinom lokalnih startapova razvila tehnologiju za laboratorijsku proizvodnju mleka koje sadrži identične proteine kao kravlje, a koji se dobijaju fermentacijom kvasca.

Izraelski startap „BioMilk“ je prošle godine postao prva inovativna kompanija za proizvodnju sintetičkog mleka koja je izašla na berzu. Ipak, jedina kompanija koja je do sada izbacila na tržište proizvode zasnovane na fermentaciji proteina je „Perfect Day“. Ovaj startap iz Silicijumske doline je razvio prvi protein surutke iz kravljeg mleka, a sada prodaje svoje proizvode u pet hiljada prodavnica širom SAD.

Pojedine procene tvrde da će američka industrija precizne fermentacije za proizvodnju sintetičkog mleka otvoriti najmanje 700.000 radnih mesta već do 2030. godine, ali nisu svi naučnici baš ubeđeni u takav ishod. Skeptici opominju da je kao i u slučaju proizvodnje mesa iz laboratorije, i kod imitacije životinjskog mleka reč o reklami koju ne potvrđuju dosadašnji rezultati.

Tako Tomas Sanders, profesor na „Kings koledžu“ u Londonu, ističe da su fondovi rizičnog kapitala, kompanije kao što su „Nestle“ i „Danone“ i tehnološki milijarderi „koji sipaju novac u industriju mlečnih alternativa“, glavni akteri u guranju ove priče na tržištu. Ali dodaje da su alternative za mlečne proizvode daleko od nivoa za koji se može pouzdano tvrditi da je bezbedan za ljudsko zdravlje. Britanski profesor upozorava da nijedan takav proizvod koji je trenutno dostupan na tržištu ne bi preporučio potrošačima, posebno kada je reč o deci.

Nisu svi kritičari „ćelijske poljoprivrede“ tako oštri, ali im je zajednička procena da su rezultati dosadašnjih istraživanja još daleko od momenta kada bi masovna proizvodnja mleka iz laboratorije mogla da postane isplativa. Zanimljivo je da čak i vodeći istraživač u pomenutom američkom startapu „New Culture“, Inja Radman, priznaje da su u razvoju veštačke mocarele mnogo napredovali u poslednje dve godine, ali da je komercijalizacija ovog proizvoda još daleko jer se u istraživanjima i dalje sporo dolazi do rezultata.

Bojana Maričić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Mae Mu, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 202: Energetska evrovizija – Stiže ruska zima

by bifadmin

Troškovi koje imaju evropski snabdevači energijom zbog rasta cene gasa dostigli su iznos hipotekarnih kredita koji su izazvali prethodni finansijski slom u svetu. Ukoliko se u potpunosti zaustavi dotok ruskog gasa u EU, prosečno domaćinstvo će plaćati račune za struju i gas čak 600 evra početkom naredne godine. U Srbiji, skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu. Poskupljenja energenata će u nekim domaćim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Ovaj problem je bio izražen u Srbiji i pre aktuelne energetske krize. Zbog zastarele distributivne mreže, broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama centralne i istočne Evrope.

Periskop

8. ZAŠTO JE BENZIN I DALJE NAJJEFTINIJI U SAD: Privilegija ili zamka?
Cena benzina u Sjedinjenim Državama je rekordno visoka, ali je još uvek dvostruko manja u odnosu na svetski prosek. Razlog je „zaprepašćujuće nizak“ porez na gorivo, kojim se kupuje socijalni mir u zemlji čiji stanovnici i nemaju mnogo izbora jer se malo ulagalo u druge vidove putničkog saobraćaja. Privilegija jeftinog benzina bi dugoročno mogla skupo da košta SAD, koje su dospele u začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na gorivo jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.

10. NESPUTANA BRITANIJA: Sudar ideologije sa stvarnošću
Nova britanska premijerka Liz Truss i njen ministar finansija, Kwasi Kwarteng, odmah nakon preuzimanja funkcija krenuli su sa primenom svojih ideja o transformaciji Velike Britanije i „povratku izvornim načelima tačerizma“. Rezultat je bio da su u roku od nekoliko dana britanska ekonomija i finansije dovedeni na rub kolapsa.

12. RAT NA TRŽIŠTU IGRAČAKA: Više od dečije igre
Na prvi pogled može delovati začuđujuće da u trenutku kada ceo svet strahuje od sve veće katastrofe koja preti zbog rata u Ukrajini, Indija vodi ozbiljan rat protiv kineskih igračaka na svom tržištu. Percepciju menja računica da ukoliko Indija uspe da za dve godine udvostruči vrednost domaćeg tržišta igračaka na planiranih tri milijarde evra, to bi obezbedilo tri miliona novih radnih mesta. Poređenja radi, cela IT industrija u ovoj zemlji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Biznis

16. SEE TOP 100 2021: Oporavak najboljih kompanija u regionu
Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabeležilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih delova, koji su ranije bili među najuspešnijim kompanijama u ovom regionu.

22. ANORA, PAMETNA RUKAVICA ZA SLEPE: Iz Srbije s ljubavlju
Nikola Krstić, mladi preduzetnik iz Beograda, napravio je pametnu rukavicu koja slepim osobama pomaže da se bolje orijentišu u prostoru, ali i da razlikuju novčanice i boje. Uskoro će započeti njenu masovnu proizvodnju, a Krstić insistira na tome da rukavica za korisnike bude besplatna. Trenutno pregovora sa državom da do kraja godine preko RFZO-a plasira ovo pomagalo na srpsko tržište, a potom će se ono, ako sve bude išlo po planu, naći i na inostranim tržištima.

24. „ALFA KLIMA“ IZ KNJAŽEVCA, ENERGETSKI INOVATOR: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca
Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca je među prvima u Evropi projektovalo novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Ova kompanija je tokom 27 godina rada razvila brojne modele toplotnih pumpi. „Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, ističe vlasnik knjaževačkog preduzeća Saša Jović.

26. MILOŠ MIJIĆ, VLASNIK PREDUZEĆA „DOMAĆE KIFLICE“: Šta radi programer u pekarskoj industriji?
Mada bi se iz naslova moglo zaključiti da je ovo tekst o digitalizaciji jedne od najtradicionalnijih industrija, u pitanju je priča o programeru koji je pravljenje softvera zamenio proizvodnjom peciva. Sada zapošljava 80 ljudi, otvara petu radnju, sam proizvodi ambalažu za svoje kifice ali i za druge proizvođače hrane. Ipak, najvećim uspehom smatra to što je na vreme poverio deo poslovanja mlađima. „Treba dozvoliti novim generacijama da budu ono što ste nekada bili vi“, ističe u razgovoru za B&F Miloš Mijić, vlasnik preduzeća „Domaće kifice“.

Finansije

30. KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST: Ulaganja radi uštede
Krediti za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i privredi su sve popularniji u Srbiji, jer iza njih stoji jasna računica o isplativosti ovakvih ulaganja, kažu bankari. Građani najviše uzimaju „zelene“ kredite da bi zamenom stolarije, pumpi i izolacije smanjili račune za grejanje i struju, ili kupili stanove sa energetskim pasošem, dok privreda uglavnom ulaže u savremeniju proizvodnu opremu i solarne panele. Zavisno od namene, i visina ovih kredita se kreće od nekoliko desetina pa do više stotina hiljada evra.

32. PROMENA BROKERSKOG DRUŠTVA POVLAČI PLAĆANJE DODATNIH NAKNADA: Dinar da uđeš, još dinar da izađeš
Letimično čitanje ugovora koje potpisujemo može skupo da košta, i to ne samo kad se zadužujemo u banci. U to se uverila čitateljka B&F-a kada je htela da promeni brokersku kuću preko koje ulaže na berzi. „Preknjižavanje“ svoje imovine – hartija od vrednosti – sa jednog vlasničkog računa na drugi račun, kod drugog brokera, morala je da plati u vidu procenta od tržišne vrednosti svake akcije koju poseduje. Iako se na prvi pogled čini da je ovde reč o nečasnom pokušaju brokerske kuće da zadrži klijenta, zapravo je – sve po zakonu.

34. TURBULENCIJE NA SVETSKOM VALUTNOM TRŽIŠTU: Jačanje dolara sa mirisom dužničkih kriza
U godini u kojoj skoro sve klase finansijske imovine beleže velike gubitke, poput akcija, obveznica i kriptovaluta, jedna valuta ostvaruje natprosečni prinos sa dalekosežnim posledicama. Kontinuirano jačanje američkog dolara u tekućoj godini posledica je brojnih poremećaja u globalnom privrednom i finansijskom sistemu, sa tendencijom da ovakvo stanje dodatno produbi nestabilnosti, pre svega u zemljama trećeg sveta.

Temat – Energetska evrovizija

36. EU PRED ENERGETSKIM USIJANJEM: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi
Nove procene govore da je evropskim dobavljačima energije potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je jednako iznosu hipotekarnih kredita koji su izazvali svetsku finansijsku krizu. Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

40. KOLIKO SRBIJA GUBI STRUJE ZBOG PROBLEMA U DISTRIBUTIVNOM SISTEMU: Rupe u mreži
U domaćoj javnosti se detaljno pretresaju problemi koje imamo u proizvodnji struje, ali se mnogo manje govori o tome koliko se i od toga što proizvedemo izgubi na putu od proizvođača do krajnjeg potrošača. A za godinu dana izgubi se količina koja je gotovo jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji Zaječara, Niša, Pirota, Prokuplja, Leskovca i Vranja. Zbog zastrele i zapuštene distributivne mreže broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama CIE.

44. KAKO ĆE PROĆI ENERGETSKU KRIZU HIDROELEKTRANE I TOPLANE: Kupi skupo, prodaj jeftino
Tokom ove godine zbog nepovoljne hidrološke situacije proizvedeno je 30% manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego lane. Takve okolnosti, ali i sve skuplji energenti koji se prodaju jeftinije od nabavne cene, imaće negativne posledice po javna preduzeća iz energetskog sistema.

48. KAKO SE PRIVREDA PRIPREMA ZA ZIMU: Sunce još uvek sija džabe
Poskupljenja energenata će u pojedinim proizvodnim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Zato se kompanije ubrzano pripremaju za zimu, pa neke žure da završe postrojenja za alternativno snabdevanje energijom a druge su kupile lož ulje. Racionalizacija potrošnje se podrazumeva, ali nevolja je u tome što mnoga preduzeća nemaju alternativu.

50. ENERGETSKO SIROMAŠTVO: Kuća bez ognjišta
Premda bi status energetski ugroženog kupca ove zime moglo da koristi tri puta više građana Srbije nego do sada, učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava ukazuje da je energetsko siromaštvo mnogo raširenije i da bi takvim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji. Skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu.

52. UTICAJ ENERGETSKOG SEKTORA NA ZAGAĐENJE VAZDUHA: Kako je Beograd postao Sivograd
Proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW produkuje najveći deo zagađenja štetnim supstancama, a veliki uzročnik su i individualna ložišta, jer mnogi građani zbog siromaštva lože „šta stignu“, čak i plastiku i iskorišćeno motorno ulje. Pošle godine je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh, a aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju.

54. MOŽE LI SE BEZ IZOLACIJE U PREDSTOJEĆU ZIMU: Svi žele fasadu, ali nemaju svi novca
Nikome više ne mora da se objašnjava da dobra izolacija pravi dugoročne uštede, ali su infacija i strah od neizvesnosti uplašili mnoge građane, pa i veće investitore. Čak ni najava zime u kojoj će računi za grejanje biti značajno viši ne menja mnogo stvari na terenu.

Intervju

56. PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DOCENT GRAĐEVINSKOG FAKULTETA U NIŠU: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće
„Ubeđen sam da nijedan projektant neće da potpiše i odobri građevinski projekat ukoliko zna da nije dobar. Međutim, problem je što nisu svi investitori iz naše struke. Ugrađuju se nekvalitetni materijali, čak ima i objekata gde je ugrožena stabilnost i to je opasno“, upozorava dr Predrag Blagojević, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu koji je projektovao konstrukcije na stotine objekata širom sveta i dobitnik je prestižnog priznanja za obnavljanje nekadašnje zgrade CK na Novom Beogradu nakon NATO bombardovanja.

Skener

60. JORGANDŽIJE I ENERGETSKA KRIZA: Zimovanje pod jorgan planinom
Moguće nestašice energenata i restrikcije struje navele su mnoge Beograđane da iz ormana, podruma i potkrovlja izvuku stare jorgane kojima su potrebne prepravke. Rešenje njihovih problema su jorgandžijske radnje kojih je u Srbiji sve manje, i za koje mnogi ne znaju ni da postoje.

62. KRVNA SLIKA SNABDEVANJA VODOM: Srpski san o kanalizaciji
Imajući u vidu prognoze da će se ekstremne suše u celoj Evropi nastaviti barem u narednih pet godina, možda ne bi bilo loše da pre nego što digitalizujemo sva sela u Srbiji, prvo svi dobijemo vodu i kanalizaciju. Kod nas skoro petina stanovništva i dalje nema pristup javnom vodovodu, a svega 55% naselja može da se pohvali civilizacijskim dostignućem u vidu kanalizacione mreže. Ako sanjate da pobegnete u Beograd, razmislite još jednom o tome da skoro trećinu teritorije u prestonici krase septičke jame.

64. KAD SIVA EKONOMIJA ZAMENI DRŽAVU: Ulična industrija „uradi sam“
Jedan od najupečatljivijih primera kako se siromaštvo pretvara u poslovnu priliku je ekonomija „uradi sam“ u Lagosu. U ovom ogromnom gradu u Nigeriji, između 50 i 70 odsto stanovništva preživljava zahvaljujući sivoj ekonomiji. Grad je poznat i po samoniklom tehnološkom selu Otigba, gde se godišnje obrne dve milijardi dolara u sumanutoj konkurenciji između samoukih uličnih programera i multinacionalnih korporacija.

Nove tehnologije

66. PROIZVODNJA MLEKA U LABORATORIJI: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?
Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nauka

68. GENETIČKI INŽENJERING I RODITELJSTVO: Hakovanje potomaka
Renomirane medicinske ustanove širom sveta upozoravaju da genetski testovi koje sve veći broj biotehnoloških kompanija nudi roditeljima kako bi na vreme „isprogramirali“ budućnost svoje dece nisu pouzdani, a najspornije je poigravanje sa prognozama o zdravstvenim rizicima za dete. Ako se upotreba genetičkog inženjeringa radi „poboljšanja“ potomstva otrgne kontroli, posledice mogu biti takve da će nauka na krajnje perverzan način odati priznanje Hitleru da je zapravo bio „neshvaćeni vizionar“.

Koktel

70. LETO U MUZEYU: Omladinska kultura i za omladinu i za penzionere
U maju Rambo Amadeus u „ulozi“ ekološkog diktatora, u septembru zagrebački „JeboTon Ansambl“. Ovako je počeo i završio se program „Leto u MuzeYu“ na otvorenom ispred Muzeja Jugoslavije, koji je više od tri meseca bio domaćin različitim muzičkim grupama, književnicima i umetnicima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Podjednako je bila raznovrsna i publika, od penzionera do dece koju su na ova događanja dovodili mladi roditelji. U Muzeju Jugoslavije kažu da su zahvaljujući sve većoj popularnosti ove manifestacije, koja se organizuje već pet godina, pridobili novu publiku i pokazali da je ova institucija mnogo više od Kuće cveća.

72. NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI MUZEJSKIH ZBIRKI: Muzej ovog doba
Muzej Vojvodine je svoju zbirku vrednih predmeta digitalno uskladio sa školskim programima. Najvredniji šlem iz kolekcije Muzeja – rimski šlem iz Berkasova, krasi bilborde širom Trira, a Muzej je čak osmislio svog „jutjubera vodiča“, Miša Harlampija. Galerija Matice srpske prva je institucija u regionu koja poseduje HoloLens, tehnologiju koja se do sada koristila samo u medicini. Galeriju sada posećuje mnogo više mladih i dece, a zahvaljujući koncertima za bebe, među redovnom publikom su i mladi roditelji.

74. DEČIJE KAFETERIJE U JAPANU: Mesto gde ugrožena deca mogu da budu deca
Plemeniti gest jedne japanske ugostiteljke, da otvori restoran za gladnu decu iz siromašnih porodica, prerastao je u neformalni pokret sa skoro pet hiljada dečijih kafeterija širom Japana. U njima se pruža pomoć ne samo socijalno ugroženoj deci, već svakom detetu kome nedostaje roditeljska briga ili je zlostavljano. Na ovim mestima deca se hrane, druže, igraju, uče da kuvaju i razne druge stvari, ali pre svega im se omogućava da budu – deca.

Komunikacije

76. ZNAKOVNI JEZIK: Razgovor u tišini
Sva deca u Sjedinjenim Državama još od jaslica obavezno uče znakovni jezik, a ta iskustva kao i ona među odraslima koji ne govore istim jezikom a pokušavaju da se sporazumeju, pokazuju da nam je jezik znakova urođen. Ovaj način razgovora je, međutim, jedina mogućnost za osobe oštećenog sluha, koje u svetu koriste oko šest hiljada različitih znakovnih jezika. Kao i govorni, tako se i znakovni jezik razlikuje među zemljama, ima čak i svoje dijalekte, sleng i specifične akcente.

Reprint

78. KIPAR I EVROPSKA ENERGETSKA KRIZA: Da li zavisnik od tuđe nafte može postati izvoznik gasa?
Kipar je ostao jedina država EU koja nije povezana na evropsku električnu mrežu i stoga je primoran da se oslanja na sopstvenu proizvodnju električne energije. Najzanimljivije je to da Kipar ima potencijala da bude snabdevač EU gasom, a trenutno je zavisan od uvoza fosilnih goriva i zato veoma ranjiv na aktuelna haotična kretanja na energetskom tržištu.

Vremeplov

80. KAKO SU SE BEOGRAĐANI NEKADA GREJALI: Umesto daljinskog grejanja još jedan rat
Srpske vlasti su odmah na početku prošlog veka krenule u energetsku modernizaciju, ali je uvođenje prvog sistema centralnog grejanja u Beogradu trajalo godinama, jer su u radovima uglavnom napredovali samo dodatni troškovi. Kada bi projekti, pak, toliko uspeli da je bilo i viška struje, Beograđani nisu podlegali državnoj propagandi da koriste savremene električne uređaje za domaćinstva. Ako bi se vlada i narod konačno ujedinili na putu ka energetskom napretku, izbio bi ko zna koji rat po redu, posle koga je sve kretalo od početka.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci