Home Tags Posts tagged with "lekovi"
Tag:

lekovi

Promo

Brigita Tetičković: S optimizmom gledamo na 2022. godinu

by bifadmin

Kompanija Actavis koja je deo Teva grupe ostaje posvećena pacijentima i zdravstvenim radnicima Srbije i nastaviće sa redovnim snabdevanjem više od 100 lekova iz svog portfolija među kojima su mnogi prva terapijska linija u lečenju. Tokom 2022. godine planirano je da u Srbiju stigne čak 19 novih terapija koji će unaprediti lečenja u oblasti kardiologije, urologije, psihijatrije, onkologije, terapije bola, multipla skleroze, kao i za jačanje imuniteta.

– Uprkos svim iskušenjima i nepoznanicama izazvanih COVID krizom Actavis je sistemski radio na očuvanju kontinuiteta snabdevanja i tokom ove godine i tako ćemo i nastaviti da radimo i u sledećoj – izjavila je generalna direktorka Actavisa za Srbiju i Crnu Goru Brigita Tetičković, dodavši da je kompanija uspela da i u ovoj vanrednoj situaciji obezbedi zdravstvenom sistemu Srbije tokom ove godine i tri nova vrlo važna leka koji se koriste u kardiologiji i onkologiji.

– Kao kompanija posvećeni smo pacijentima i njihovoj dobrobiti, a naša strategija je godinama ista: obezbediti za tržište Srbije lekove najnovije generacije po pristupačnim cenama. Time omogućavamo da širi krug pacijenata dobije neophodne i moderne terapije – kaže Brigita Tetičković, navodeći kao primer ogromnu korist koju pacijenti i zdravstveni sistem imaju obezbeđivanjem biološke terapije za migrenu u istom trenutku kada je ona postala dostupna i u najrazvijenijim zemljama Evrope i biološke terapije za teške oblike astme.

– Planiramo i dalje da radimo na širenju palete lekova kako bismo osigurali dalje unapređenje kvaliteta lečenja pacijenata u Srbiji, ali će nam kontinuirano snabdevanje našim lekovima biti ključni cilj i u 2022. godini – dodala je Brigita Tetičković.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Proizvodnja lekova u padu: Posustaju igrači na prvoj liniji odbrane od pandemije

by bifadmin

Prosečan godišnji rast tržišta lekova pre pandemije bio je oko 10 odsto, a u prošloj i ovoj godini jedva da je nekoliko procenata. U 2021. godini, uglavnom zbog visoke prošlogodišnje osnove, brojke su nepovoljnije za farmaceutsku industriju. Pali su proizvodnja, izvoz i broj zaposlenih.

Na sam pomen farmaceutske industrije većina građana Srbije, a pogotovo pristalice teorije zavera svega i svačega, odmah pomisle da ona „zgrće“ milione u vreme pandemije korona virusa. Međutim, iako je prošle godine bila u porastu proizvodnja lekova ona je ove godine smanjena, tako da je dobit farmaceutskih kompanija značajno manja nego u godinama pre pandemije i u sadašnjim otežanim uslovima za poslovanje svih privrednih grana neizvesno je kakvi će biti trendovi u narednom periodu.

Izvesno je samo da je farmaceutska industrija na prvoj liniji odbrane od korona virusa i da je dobro radila taj posao. U Srbiji nije bilo nestašice nijednog leka, zdravstvene ustanove i apoteke su dobro snabdevene lekovima i svim medicinskim preparatima, a država na vreme ispunjava svoje obaveze prema dobavljačima.

U Srbiji ima dvadesetak proizvođača lekova, a vrednost tog tržišta se procenjuje na oko 900 miliona evra. Prosečan godišnji rast tržišta lekova pre pandemije bio je oko 10 odsto, a u prošloj i ovoj godini jedva da je nekoliko procenata.

Ovogodišnji pokazatelji lošiji

Prema proračunima Privredne komore Srbije (PKS), a na osnovu podataka Agencije za privredne registre, industrijska proizvodnja u sektoru prerađivačke industrije povećana je za 0,1 odsto u 2020. u odnosu na 2019. godinu, a proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata je beležila rast od 2,3 odsto.

Zalihe gotovih proizvoda, ukoliko se posmatra decembar 2020. godine u odnosu na prosek 2019. godine, bile su veće za 5,5 odsto u prerađivačkoj industriji, a u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i preparata za 13,4 odsto. Cene u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata su u decembru 2020. godine u odnosu na decembar 2019. godine povećane za 0,9 odsto. Broj zaposlenih u proizvodnji lekova prošle godine smanjen je za 0,7 odsto, na 4.498. radnika.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2020. izvoz proizvoda farmaceutske i medicinske delatnosti iznosio je 465,7 miliona evra, što čini 2,7 odsto ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na 2019. godinu zabeležen je rast izvoza od 5,4 odsto. Istovremeno je uvoz dostigao 1,5 milijardi evra, što je međugodišnji rast od 21,1 odsto, i čini 6,5 odsto ukupnog uvoza.

Najveći deficit je zabeležen u spolјnotrgovinskoj razmeni farmaceutskih proizvoda i preparata i iznosio je 828,1 milion evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 26,1 odsto, dok najveću pokrivenost uvoza izvozom beleži razmena medicinskih i stomatoloških instrumenata i materijala, 74,2 odsto.

U 2021. godini, uglavnom zbog visoke prošlogodišnje baze, brojke su nepovoljnije za farmaceutsku industriju. Od januara od kraja avgusta proizvodnja ima pad od četiri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U drugom kvartalu je broj zaposlenih u proizvodnji lekova smanjen za dva odsto, na 4.542 radnika.

Smanjen je i izvoz osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata za osam odsto i iznosio je 176 miliona evra, dok je uvoz veći za 18,1 odsto. Neto priliv stranih direktnih investicija u taj sektor bio je 1,2 miliona evra.

„Farmaceutska industrija je u potpunosti uspela da odgovori na sve zahteve zdravstvenog sistema Srbije u uslovima otežanog snabdevanja sirovinama i organizovanja proizvodnje, zdravstvene ustanove svih nivoa su pravovremeno dobijale neophodne lekove i medicinska sredstva. Svi učesnici u lancu snabdevanja, od proizvođača preko veledrogerija pa do apoteka, su veoma brzo uskladili svoje aktivnosti sa povećanim i promenjenim potrebama zdravstvenog sistema“, rekla je za „B&F“ Mirjana Vučićević, sekretar Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS.

Istakla je da su veledrogerije sa svojim celokupnim resursima bile na raspolaganju zdravstvenim ustanovama – kliničko bolničkim centrima, klinikama, institutima, bolnicama, apotekama, kao i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za realizaciju isporuka 24 časa dnevno, svih sedam dana u nedelji.

Regulisanje dugovanja

Na pitanje da li postoje dugovi države prema veledrogerijama za isporučene lekove, ona je podsetila da je Zaklјučkom Vlade iz februara 2019. godine data saglasnost RFZO da izmiruje obaveze zdravstvenih ustanova u javnoj svojini, prema dobavlјačima za isporučene lekove i medicinska sredstva po osnovu sprovedenih centralizovanih javnih nabavki.
Cilj je bio, kako je objasnila, da se obustavi procesa dugogodišnjeg dugovanja zdravstvenih ustanova za nabavljene lekove i bolje kontrolišu troškovi lečenja osiguranih lica.

„Država je prepoznala poteškoće veledrogerija u njihovom redovnom funkcionisanju i pronašla način da se veledrogerijama za isporučene lekove plati veći deo višegodišnjeg duga. Rebalansom budžeta u 2020. godini opredeljena su sredstva kojim su izmirena dugovanja za lekove nastala pre uvođenja direktnog plaćanja preko RFZO i to u iznosu od 1,077 milijardi dinara“, navela je Vučićević.

Dugovi države prema veledrogerijama su 2019. iznosili 12 milijardi dinara. Što se tiče dugovanja javnih apoteka, čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti predviđena je obaveza lokalnih samouprava da kao solidarni dužnici plate dug, najkasnije do 31. decembra 2021. Taj dug je oko 2,6 milijardi dinara, od čega je 1,6 milijardi pokriveno protokolima i reprogramima.

Redovne isporuke inovativnih lekova

U dve pandemijske godine i snabdevanje inovativni lekovima je bilo za pohvalu, iako sa puno izazova za tu industriju.

„Inovativni lekovi su specifični utoliko što se proizvode na jednom mestu za čitav svet, što znači da se kompletan portfolio mora uvoziti u našu zemlju gde ne postoje proizvodni kapaciteti za visoko sofisticirane inovativne lekove, pogotovo iz reda biotehnoloških proizvoda. Zbog toga je glavni izazov predstavljalo obezbediti nesmetan promet inovativnih lekova u pandemijskim uslovima smanjenih transportnih kapaciteta, novouvedenih granica i dodatnih kontrolnih pregleda. Zahvaljujući izuzetnim naporima i neophodnoj fleksibilnosti u pravljenju planova, uspeli smo da na ove izazove odgovorimo na adekvatan način, pa od početka pandemije ni u jednom trenutku nije došlo do ugrožavanja redovnog snabdevanja naše zemlje inovativnim lekovima“, rekao je za „B&F“ Bojan Trkulja, predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovia“.

Prošle godine je na Listu lekova uvedeno 16 novih inovativnih terapija, a Trkulja očekuje da će se do kraja ove godine desiti najveće proširenje Liste inovativnim lekovima u poslednjih nekoliko godina, budući da je RFZO obezbedio čak 5,8 milijardi dinara za nove inovativne terapije.

„Kada je u pitanju primena inovativnih lekova koji su već na Listi lekova, glavni problem predstavlja opterećenost zdravstvenog sistema posledicama pandemije, usled čega je tokom velikog dela godine jedan broj bolnica prebačen u kovid sistem, čime se umanjuje kapacitet za dijagnostičke ali i kontrolne preglede. Iako lekova ima dovoljno, ograničena dostupnost zdravstvenih kapaciteta koji se bore sa pandemijom rezultira suboptimalnim lečenjem, čije posledice će biti bolje poznate tek po izlasku iz trenutne pandemije“, ukazao je Trkulja.

Prema inovativnoj farmaceutskoj industriji, po njegovim rečima ne postoje dugovi za isporučene lekove i svi računi se plaćaju u rokovima koji su u skladu sa uobičajenom praksom.

„To jeste veoma važno i jedan od garanta redovnosti isporuka lekova na našem tržištu i država zaslužuje pohvalu zbog toga što redovnost plaćanja čak ni u pandemijskim uslovima nije bila ugrožena“, ocenio je Trkulja.

Marica Vuković

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kompanija West obeležava 40 godina uspešnog poslovanja u Srbiji

by bifadmin

West Pharmaceutical Services, globalni lider u inovativnim rešenjima za injekcionu primenu lekova, u oktobru ove godine obeležava 40 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. West proizvodni pogon u Kovinu specijalizovan je za proizvodnju čepova i klipova za jednokratne špriceve.

U poslednjih 18 meseci tim se povećao za više od 60 zaposlenih, kao odgovor na veliki porast potražnje usled pandemije COVID-19. Kompanija sada zapošljava 380 ljudi i za potrebe globalnih kupaca proizvodi i izvozi milione gumenih čepova, za bočice sa više doza, za pakovanje više od milijarde doza vakcine protiv COVID-19, u okviru programa vakcine protiv COVID-19 u 2021. godini. West Pharma takođe proizvodi komponente za primarnu ambalažu za terapijska sredstva koja se koriste za lečenje COVID-19, kao i kritične komponente koje su uključene u neke od proizvoda za dijagnostiku tog virusa.

U ovim izazovnim vremenima, proizvođači vakcina su dali poverenje kompaniji West Pharma kao partneru u zaštiti osetljivih biomolekula. Ovo je dokaz globalnog iskustva i liderske reputacije kvaliteta proizvoda.
„Kompanija danas u Srbiji zapošljava 380 ljudi. Proizvodni pogon u Kovinu prostire se na 8.400 kvadratnih metara i vredno radi u tri smene. Izuzetno smo ponosni na 40 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. Želeo bih da se zahvalim svim članovima tima na ogromnom trudu koji svakodnevno ulažu kako bi isporučili visokokvalitetne komponente i usluge našim klijentima koji čine boljim živote pacijenata širom sveta. Mi smo deo evropske mreže proizvodnih lokacija kompanije West i blisko sarađujemo sa kolegama u Nemačkoj, Francuskoj i Irskoj, kako bismo obezbedili najbolje proizvode za naše kupce. Tim u Srbiji nastavlja da raste i radujemo se još većem broju uspešnih godina ovde u Kovinu”, izjavio je Milan Anđelković, direktor poslovnih operacija u kompaniji West Pharmaceutical Services.

Istorija kompanije u Srbiji datira od 1981. godine, od zajedničkog ulaganja nemačke kompanije Pharma-Gummi i farmaceutske kompanije Galenika Holding. Do 1992. godine Kovin je bio mali, ali uspešan objekat. Dugoročni, postepeni program proširenja pokrenut je 2004. godine, čime su povećani kapaciteti fabrike da zadovolji povećanu potražnju na tržištu Rusije i zemalja Istočne Evrope.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Farmaceutske kompanije o novim terapijama u Srbiji: Više inovativnih lekova za hronične bolesnike

by bifadmin

Ako je korona u proteklih godinu dana predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže zbog ograničenja u dostupnosti zdravstvene nege. Ove godine, planirano je 5,8 milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na pozitivnu listu, što je više nego u prethodnih pet godina zajedno. Predstavnici farmaceutskih kompanija očekuju da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi. To će značajno olakšati sutuaciju hroničnim bolesnicima u uslovima manje dostupnosti zdravstvene zaštite.

Tokom skoro godinu dana, od kada je u martu prošle godine Svetska zdravstvena organizacija zvanično proglasila globalnu pandemiju Kovida-19, sve druge bolesti su istisnute iz javnosti, ali i iz mnogih zdravstvenih ustanova koje su silom prilika pretvorene u kovid bolnice. Korona dominira zdravstvenim sistemom i sada, bilo da je u pitanju lečenje zaraženih ili aktuelna vakcinacija koja je prioritet u naporima da se virus što pre stavi pod kontrolu.

Ako je korona sve ovo vreme predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže. Zahvaljujući udruženim naporima nadležnih zdravstvenih institucija i farmaceutskih kompanija, tržište lekova je tokom čitave prošle godine bilo stabilno „a očekujemo da će tako biti i ove godine, u kojoj ćemo se i dalje boriti sa pandemijom korona virusa“, kaže Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova (Inovia).

Za razliku od lekova, dostupnost zdravstvene nege mimo lečenja od korone je u značajnoj meri bila ograničena, potvrdila su istraživanja koje je Udruženje sprovodilo tokom protekle godine. Posebne teškoće su imali pacijenti iz unutrašnjosti koji su morali da rešavaju svoje zdravstvene probleme u referentnim zdravstvenim centrima u Beogradu.

Bolnice su odlagale deo operativnih zahvata, ali su i mnogi hronični pacijenti odustajali od zakazanih intervencija ili kontrola, u strahu da se ne zaraze koronom. „To je potpuno razumljivo“, smatra Trkulja, „jer se pokazalo da su hronični pacijenti, pogotovo strarije osobe, oni za koje je ishod najgori ako dođe do zaraze“.

Pandemija onemogućila rano utvrđivanje kancera

Naročito osetljiva kategorija obolelih, onkološki pacijenti, mogli su da nastave redovnu terapiju jer nije bilo nikakvih zastoja u snabdevanju ovom vrstom lekova „a mi se borimo da budu dostupni i inovativni lekovi koji su već registrovani, a ne nalaze se na pozitivnoj listi“, ističe Ana Govedarica, predsednica Upravnog odbora Inovie i direktorka komapnije Roche.

Najveći problem je, upozorava, to što u okolnostima koje nameće pandemija parktično nema rane dijagnostike bolesti, jer oni koji osete određene simptome i posumnjaju da su oboleli, ne znaju kome da se obrate i kako da obave sve neophodne specijalističke preglede.

„Ministarstvo zdravlja je, pre izbijanja pandemije, pravilo velike besplatne skrininge i to se pokazalo kao veoma dobra akcija, jer je upravo zahvaljujući takvim pregledima otkriveno dosta slučajeva karcinoma u ranoj fazi. Sada preti opasnost da se kod mnogih kancer utvrdi u kasnijim fazama, što je jako ozbiljan problem. Stoga, kada se zdravstvena situacija sa Kovidom-19 iole normalizuje, potrebno je da se odmah napravi pretrijaža za one pacijente koji su primarni za dijagnostifikovanje bolesti i da se što pre započne sa terapijom. Upravo je pandemija pokazala da kada ima volje i svi sarađujemo – može jako brzo da se reaguje“, naglašava Govedarica.

Iz ovih razloga, u Udruženju očekuju da će u narednom periodu potrebe hroničnih, ali i novodijagnostifikovanih bolesnika biti značajno veće. Samim tim, dodatno će dobiti na važnosti sve inetrvencije i inovativne terapije koje doprinose da se podigne efikasnost zdravstvenog sistema i smanji pritisak na zdravstvene resurse u uslovima pandemije.

Preko 50 inovativnih lekova na čekanju

Država je prošle godine uložila u zdravstvo 311 milijardi dinara, najviše u infrastrukturu, za prilagođavanje standardnih bolnica kovid bolnicama, te u gradnju dve nove bolnice u Batajnici i Kruševcu. Sredstva iz budžeta su bila izdvojena i za nabavku testova, zaštitne opreme, respiratora, kao i za dodatno zapošljavanje zdravstvenih radnika i poboljšanje materijalnog položaja lekara i medicinskog osoblja, a pred kraj godine i za avanse za nabavku vakcina.Budžetom za ovu godinu, za zdravstvo je predviđeno 386 milijardi dinara.

S druge strane, iako je prošle godine bilo planirano pet milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na Listu lekova, pre početka pandemije na listu je ušlo 16 novih lekova vrednosti oko 2,7 milijardi dinara. Predstavnici države pružili su uveravanja da će ostatak predviđenog novca u iznosu od 2,3 milijarde dinara, koji nije iskorišćen zbog izbijanja pandemije, biti dodat na 3,5 milijarde dinara planiranih za ulazak inovativnih lekova na listu u ovoj godini, kažu u Udruženju proizvođača inovativnih lekova.

„To znači da bismo u ovoj godini imali veoma značajnu sumu na raspolaganju od 5,8 milijardi dinara. Već pregovaramo sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje u pripremi takozvanih posebnih ugovora, koji podrazumevaju da veliki deo troškova uvođenja novih inovativnih lekova na Listu lekova snose same farmaceutske kompanije, odnosno naše kompanije članice. Mi očekujemo da će se značajno poboljšati i dostupnost onih lekova koji se uzimaju na recept, a ne samo u bolnicama“, najavljuje Trkulja.

Direktor Inovie podseća da je za više od 50 inovativnih lekova namenjenih lečenju različitih bolesti podnet zahtev za stavljanje na pozitivnu listu. Zato je, dodaje, jako važno da se u skladu sa sredstvima koja će biti na raspolaganju pravilno naprave prioriteti, što je zadatak struke i Centralne komisije za lekove, a ne farmaceutske industrije. Neki od najvažnijih kriterijuma se odnose na efikasnost samog leka, odnosno koliko veliki napredak obezbeđuje u lečenju bolesti, kao i koliko je zastarela terapija u pojedinim grupama lekova.

Veće uključivanje predstavnika pacijenata

Pandemija je podstakla i značajnu reaktivaciju Udruženja pacijenata, a krajem prošle godine je osnovano i Udruženje pacijenata Srbije. Ono bi moglo da predstavlja zametak jednog krovnog uduženja pacijenata „i mislimo da je to nešto što apsolutno treba podržati“, ističe Trkulja i dodaje:

„Cilj podrške nije da takvo udruženje bude nekakva produžena ruka farmaceutske industrije. Naprotiv, ono treba da bude samostalno, da se u nekim stvarima i ne slaže sa farmaceutskim kompanijama, kako bismo oko bitnih stvari imali nezavisna mišljenja. Ono treba da bude partner državi u procesu odlučivanja ne samo oko uvođenja novih lekova na listu, već oko svih bitnih uslova u zdravstvenom sistemu, počev od prevencije. Imamo odlično iskustvo kako to izgleda kada su u pitanju retke bolesti. Zahvaljujući uključivanju predstavnika pacijenta, budžet za retke bolesti je značajno porastao za prethodnih pet godina, tako da danas država može da leči mnogo više pacijenata“.

Veće uključivanje predstavnika pacijenata u procese odlučivanja trebalo bi da bude bolje regulisano i novim Zakonom o lekovima, za koji se predstavnici inovativnih farmaceutskih kompanija nadaju da će konačno biti usvojen ove godine. Ovaj zakon je izuzetno važan, napominju, jer će omogućiti kompletno usaglašavanje našeg zakonodavstva sa direktivama EU i tako doprineti većoj konkurentnosti tržišta, ubrzanju procedura registracije lekova i određivanja njihovih cena, kao i poboljšanju u procesu evaluacije i ulaska lekova na Listu lekova.

„Ova kriza najbolje pokazuje da zdravstveni sistem Srbije mora da ostane prioritet zajednice. Jasno je da će i ove godine najvažnije biti suzbijanje pandemije, ali mora se nastaviti i sa ulaganjem u inovativne lekove, kako bi se hroničnim pacijentima olakšala situacija zbog manje dostupnosti zdravstvene zaštite. Imajući u vidu da iznos od 5,8 milijardi dinara za inovativne lekove nismo imali u prethodnih pet godina zajedno, u Udruženju očekujemo da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi, što bi bio jako dobar rezultat“, zaključuje Bojan Trkulja.

Zorica Žarković

broj 182, februar 2021. 

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis i finansije 182: Šumsko preduzetništvo – Ne seci granu na kojoj sediš

by bifadmin

Srbija je u poređenju sa nekim drugim delovima sveta oskudno pošumljena, a zbog velikog udela izdanačkih šuma, posebno onih u privatnom vlasništvu, stručnjaci često kažu da smo bogati siromašnim šumama. Ipak, imamo daleko više nego što koristimo. Vrednost šume se u Srbiji uglavnom meri kubicima drvne građe, a mnogo manje njenom ekološkom, obrazovnom, rekreativnom i turističkom vrednošću. Iako je domaća drvno-prerađivačka industrija beležila desetogodišnji rast izvoza pre izbijanja pandemije korona virusa, učešće rezane građe je daleko veće od udela finalnih proizvoda. Čak i ekonomski najvrednije šume u Srbiji su neretko „mrtav kapital“, jer do njih nema puteva.

Periskop

8. SKRIVENI PORESKI RAT U SAD ZBOG RADA OD KUĆE: Jedna raja a dva gospodara
U pozadini radikalnih političkih podjela unutar SAD između Demokrata i Republikanaca, bjesni puno ozbiljniji rati zmeđu saveznih država, gdje uzrok nisu ideološke razlike već pitanje ko će ubrati milijarde dolara u vidu poreza na prihod građana. Naime, više od 2,1 milion Amerikanaca koji su prije pandemije odlazili na posao u susjednu saveznu državu, sada rade od kuće, odnosno u drugoj saveznoj državi.

10. ROBOVLASNIŠTVO REGULISANO ZAKONOM: Migranti kojima je zabranjeno da se vrate kući
Najveće žrtve pandemije u zalivskim zemljama su nekvalifikovani strani migranti, koji tamo rade po kafala sistemu. Oni nemaju bilo kakva radna prava niti zdravstvenu zaštitu, tretiraju se kao imovina poslodavca koju on može i da proda, čak i preko aukcija na društvenim mrežama. Nedavna popuštanja u kafala propisima u pojednim zalivskim državama koja siromašnim migrantima dozvoljavaju da se vrate kući, nisu podstaknuta humanošću, već rastom nezaposlenosti domaćeg stanovništva zbog korona krize.

12. NOVI IGRAČ NA GLOBALNOM TRŽIŠTU BATERIJA ZA ELEKTRIČNA VOZILA: I Evropa kilovate za trku ima
Evropska unija planira da trenutno učešće od tri odsto u globalnoj proizvodnji baterija podigne na čak 25 odsto do 2030. godine. U tome će joj pomoći milijarde evra subvencija za istraživanja i razvoj koje je namenila preduzećima, a u istiskivanju konkurencije ne bi trebalo da odmogne ni najavljeno pooštravanje pravila za baterije koje se prodaju na evropskom tlu.

Biznis

14. FARMACEUTSKE KOMPANIJE O NOVIM TERAPIJAMA U SRBIJI: Više inovativnih lekova za hronične bolesnike
Ako je korona u proteklih godinu dana predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže zbog ograničenja u dostupnosti zdravstvene nege. Ove godine, planirano je 5,8 milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na pozitivnu listu, što je više nego u prethodnih pet godina zajedno. Predstavnici farmaceutskih kompanija očekuju da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi. To će značajno olakšati situaciju hroničnim bolesnicima u uslovima manje dostupnosti zdravstvene zaštite.

16. KONKURENCIJA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU MINERALNIH ĐUBRIVA: Jedan za sve
Pošto je pančevačka Azotara krajem prošle godine stavljena na „stečajni bubanj“, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke, u Srbiji koja ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina ostao je samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group. Ovo preduzeće ima i najveći udeo u ukupnom prometu na domaćem tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik.

18. ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM: Dobrim poslovanjem protiv predrasuda
Prilikom poslednjeg popisa stanovništva, od ukupnog broja osoba sa invaliditetom u Srbiji samo devet odsto njih je bilo zaposleno. Nešto noviji podaci Poreske uprave pokazuju napredak u ovoj oblasti, ali ne dovoljno brz da bismo mogli da pariramo evropskoj stopi zaposlenosti osoba sa invaliditetom koja iznosi 50 odsto. Ipak, primeri kompanija poput Delez Srbije, Delta Holding-a ili Wurth-a pokazuju da se ovakva ulaganja itekako isplate, i zbog unapređenja međuljudskih odnosa unutar kompanija ali i zbog velikog doprinosa novozaposlenih razvoju njihovog poslovanja.

20. NAJBOLJI DOMAĆI PREDUZETNICI O POSLOVANJU U KORONA KRIZI: Rast na odloženo
Mada se korona kriza vrlo negativno odrazila i na većinu najbrže rastućih kompanija u domaćem vlasništvu, polovina neće otpuštati radnike, a više od četvrtine najavljuje nova zapošljavanja. Ipak, samo dve petine neće odustati od planiranih ulaganja, a skoro dve trećine najboljih preduzetnika je spremno da nađe partnera kome bi prodali deo kompanije, radi opstanka preduzeća na duži rok, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Finansije

22. ŠTA DONOSI PRIMENA ZAKONA O DIGITALNOJ IMOVINI: Jednostavnije finansiranje malih firmi
Pred domaćom privredom je nova prilika za lakše finansiranje inovativnih ideja, ali i unapređenje likvidnosti, a uz to Srbija se uključuje u tržište digitalne imovine i virtuelnih valuta. Iako je Zakon o digitalnoj imovini usvojen, primenjivaće se tek za šest meseci od 29. juna, dok se ne donesu i neophodna podzakonska akta. Postavlja se, međutim, pitanje da li će privreda oslabljena posledicama pandemije, imati znanja, potrebe i volje da bude „finansijski inovativna“, uprkos brojnim potencijalnim koristima.

26. OPOREZIVANJE KRIPTOVALUTA I DIGITALNE IMOVINE: Podsticanje legalizacije
Uslovi za oporezivanje trgovine kripto valutama nisu preterano strogi. Razlog je najverovatnije želja zakonodavca da trgovinu i korišćenje digitalne imovine uvede u legalne tokove. Zato je naročito važno da se ovi tokovi što više obelodane kod fizičkih lica.

28. KAKVA FINANSIJSKA PODRŠKA JE POTREBNA IZVOZNICIMA: Povoljni krediti važniji od pomoći za minimalce
Pandemija nije podjednako pogodila sve izvoznike, pa stručnjaci smatraju da bi ove godine država trebalo da pomogne one izvozne sektore kojima je najteže. Izvoznici, iako u različitim situacijama, saglasni su da su povoljni krediti važniji za opstanak poslovanja nego pomoć za minimalne zarade radnika.

30. KOLIKO JE POTREBNO POVEĆATI GODIŠNJA ULAGANJA U ZDRAVSTVENI SISTEM: Vakcina za zdravstvo
Najveći problemi u domaćem zdravstvu su loša opremljenost državnih bolnica i nedostatak lekara i medicinskog osoblja, što ima za posledicu sve duže liste čekanja za pojedine preglede i pad kvaliteta zdravstvenih usluga. Da bi se takvi trendovi preokrenuli, država mora da poveća godišnje investicije u zdravstvo na najmanje 0,5% bruto društvenog proizvoda, a ova vrsta ulaganja mora biti jedan od prioriteta u fiskalnoj politici. Potreban novac bi mogao da se obezbedi manjim izdacima za opremanje bezbednosnog sektora, preporučuje Fiskalni savet.

Temat – Šumsko preduzetništvo: Ne seci granu na kojoj sediš

35. ŠUMSKA EKONOMIJA U SRBIJI I REGIONU: Triput seci, jednom meri
Utvrđivanje realnog doprinosa šumskog sektora nacionalnoj ekonomiji, a pogotovo upoređivanje tih podataka u regionu je sizifovski posao. Uprkos razlikama u obimu i kvalitetu dostupnih podataka, kao i u razvoju drvnoprerađivačke industrije, jasno je da region najviše živi od drveta za ogrev. Proizvodi veće tržišne vrednosti u drvnoj industriji su i dalje izuzeci, a oni van nje, poput prerade šumskih plodova, na nivou hobija.

38. NACIONALNI PARKOVI U SRBIJI: Kako možemo da „naplatimo“ šumu bez sekire?
Da li se vrednost šume meri jedino kubicima drvne građe ili šumu možemo da „naplatimo“ i bez sekire i motorne testere? Naši sagovornici koji brinu o šumama kao zaposleni u nacionalnim parkovima u Srbiji, zalažu se za manje seče u korist što većeg druženja sa šumama kroz učenje, rekreaciju i turizam. Da bi se to postiglo, bilo bi dobro da se nacionalni parkovi organizuju na način koji se pokazao veoma uspešnim u najrazvijenijim zemljama i da se uvede „šumska pedagogija“ u Srbiju. I to ne samo za najmlađe.

40. STANJE PRIVATNIH ŠUMA U SRBIJI: Mrtav kapital u bespuću
Bogatstvo siromašnim šumama, usitnjeni posedi, zastarela mehanizacija, manjak kvalifikovane radne snage, nedostatak novca i znanja za razvoj preduzeća, slaba volja za udruživanjem, nelojalna konkurencija… Ovo je tek deo problema u gazdovanju privatnim šumama, ali i u onim delovima Srbije gde je situacija znatno bolja, ekonomski vredne šume su neretko „mrtav kapital“ jer do njih nema puteva. Ako su šumama nedostupni putevi, ni one nisu dostupne ljudima.

42. PRIVATNA ŠUMA – POSAO VELIKIH PRIHODA I RASHODA: Kad zatreba novca, trk u šumu
Polovinu zarade od seče drva za ogrev vlasnici šuma ili oni koji organizuju posao potroše na ulaganja. Težak rad i pored velikih izdataka donosi dobru zaradu i kad god zatreba novca, mnogi se ne dvoume da ga potraže u šumi. U zavisnosti od dogovora, rad kod drugih nekad je isplativ podjednako kao i u sopstvenoj šumi.

44. ZA KOJE POTREBE SE IZNAJMLJUJE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE: Šta je nama šuma dala
Šumsko zemljište u javnoj svojini, u Srbiji uglavnom iznajmljuju preduzeća i institucije iz vrlo različitih delatnosti. Najčešće je to eksploatacija mineralnih sirovina, ali su česti zahtevi i za postavljanje elektronske i opreme za mobilne telefone, za komunalnu infrastrukturu, pa sve do sakupljanja pečuraka i lekovitog bilja. Šume koriste za svoje potrebe i institucije iz oblasti kulture i socijalne zaštite, kao i naučni instituti koji rade na očuvanju autohtonih vrsta.

46. ILEGALNA SEČA ŠUMA: Koliko košta „besplatni“ ogrev?
Ilegalna trgovina drvetom iz balkanskih šuma ni izdaleka nije tako unosna kao u delovima sveta koji obiluju kvalitetnim šumama, pa je prema istraživanjima u ovom regionu najčešći motiv za bespravnu seču pribavljanje drveta za ogrev u siromašnim krajevima. U Srbiji, različiti izvori imaju različite podatke o obimu ilegalne seče i štete koju ona proizvodi, ali su saglasni da je ona najprisutnija u privatnim šumama. Podaci koji su neophodni za odgovarajuće gazdovanje šumama uglavnom ne postoje za šume u privatnom vlasništvu, pa je zato i kontrola korišćenja tih šuma veoma slaba.

48. DOMAĆA DRVNO-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA: Stolica skoro šest puta vrednija od rezane građe
Sa 3.734 preduzeća, od kojih 932 proizvodi nameštaj, domaća drvnoprerađivačka industrija u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije učestvuje sa niskih dva odsto. Ali zato već deceniju unazad beleži rast izvoza, trenutno zapošljava više od 53.000 radnika i može da računa na globalno pozitivan trend – okretanje cirkularnoj ekonomiji i rast potrošnje drveta. Pod uslovom da se poveća finalizacija proizvoda, jer kada bismo od izvezene sirovine pravili samo stolice, njihova vrednost u izvozu bi bila 5,8 puta veća.

50. PREDNOSTI DRVETA KAO GRAĐEVINSKOG MATERIJALA: U sve se meša
Drvo je najstariji ljudski pratilac, sa bezbrojnim primenama u gradnji. Zahvaljujući inovacijama, unapređena je njegova savitljivost i postignuto da u isto vreme bude otporno kao čelik. Danas se proizvode potpuno novi drvni materijali, poput armiranog drveta ili drveta u granulama.

52. GENETSKI MODIFIKOVANO DRVEĆE: Hakovanje šuma
Spasilačka misija za preživljavanje planete, kao što to predstavlja deo naučnika koji se svim silama zalažu za genetsku modifikaciju drveća kako bi se ubrzalo „istrebljivanje“ ugljen dioksida, ima i svoju ekonomsku računicu. Projekti „hakovanja“ šuma se uveliko sprovode i radi ekonomskog prestiža na globalnom tržištu.

Intervju

54. IGOR BOGIĆEVIĆ, OSNIVAČ KOMPANIJE ORGNOSTIC: Jednom preduzetnik, uvek preduzetnik
Pre nešto više od decenije, kroz ćaskanje na internetu dvojica tehnoloških entuzijasta došla su na ideju o osnivanju firme Seven Bridges Genomics. Ona je vremenom prerasla u prestižnu kompaniju sa nekoliko stotina zaposlenih, zaslužnu za velike naučne proboje u oblasti biotehnologije. Međutim, na vrhuncu njene slave, jedan od osnivača je napušta i osniva novi startap – Orgnostic. Zašto? „Zato što sam ’navučen’ na preduzetništvo. Ne želim da radim u kompaniji u kojoj pravila ponašanja diktira korporativna kultura, već u malom timu u kojem se svi zaposleni poznaju, gde je komunikacija prirodnija“, kaže fizičar i programer Igor Bogićević, koji se sada bavi upravo analizom funkcionisanja timova u preduzećima.

Skener

58. EFEKTI PRIVATIZACIJE SEKTORA OBEZBEĐENJA U SRBIJI: Imperija partijskih interesa uz ponekog penzionera
Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija. Uterivanje niske cene rada postaje sve sofisticiranije, uključujući i masovno angažovanje penzionisanih pripadnika vojske i policije. Ipak, najveće malverzacije se odvijaju preko iznajmljivanja radnika na lizing, ispumpavanjem novca iz javnog sektora u privatne, partijske džepove.

60. BITKA ZA DIGITALNE NOMADE TOKOM PANDEMIJE: Na prodaju Sunce tuđeg neba
Iako je korona primorala i većinu digitalnih nomada na rad od sopstvene kuće, pandemija nije sprečila države da se nadmeću u osvajanju ovog sve atraktivnijeg tržišta pokretne radne snage. Tako se i u našem regionu, uključujući i Srbiju, raširila nova pandemija političkih obećanja o uvođenju posebnih viza za pretvaranje Balkana u digitalno-nomadski raj.

62. DA LI SE MENJA PRAVAC SRPSKIH SEOBA: Privremene i zemlje za svagda
Statistika pokazuje da se poslednjih godina smanjuje broj ljudi iz Srbije u starim članicama EU, dok se u novim članicama više nego udvostručio. Ipak, dublja analiza dostupnih podataka sugeriše da nije reč o suštinskom preokretu. Oni koji odluče da odu zauvek i dalje slede utabane staze „seobe Srba”, dok se u bivše komunističke države, sada članice EU, odlazi pre svega privremeno, kako bi se bar kratkoročno podigao standard. Analitičari smatraju da je sve masovniji odlazak u bogate zemlje Persijskog zaliva i Kinu takođe privremen, zbog orgomnih kulturoloških razlika, ali i zato što ove države ne podstiču trajnije useljavanje radne snage.

Nove tehnologije

66. VEŠTAČKO ZAMRZVANJE SEVERNOG POLA: Ledena novorođenčad
Ako smo već učinili sve što smo mogli da odledimo Severni pol, možemo li da ga vratimo iz „toplotne kome“ tehnologijama za veštačku proizvodnju leda? Rešenja nude više varijanti za ovu vrstu „veštačke oplodnje“, ali osim što iziskuju mnogo novca i još više vremena koje nemamo, postavlja se i pitanje kakve bi neželjene efekte proizveo veštački uticaj na klimu.

Nauka

68. ZAŠTO JE ČOVEK NEIZLEČIV OD DRUŠTVENOSTI: Poverenje je ljude uzdiglo u čovečanstvo
Otuđenost i usamljenost su zvanično proglašene bolestima modernog doba sa veoma teškim posledicama, uključujući i preranu smrt, mnogo pre nego što je izbila pandemija samoće tokom pandemije korone. Virus koji nam je oteo društveni život je potvrdio da je čovek, srećom, neizlečiv od društvenosti i teze naučnika da bez te osobine ljudi nikada ne bi izrasli u čovečanstvo.

Koktel

70. OSLIKAVANJE ZVONA ZA BICIKLE: Psst! Radim i dok spavam
Retko se dešava da se preduzetnik i umetnik sretnu u jednoj osobi. Retko je i to da se ideja za novi posao rodi zahvaljujući pametno potrošenoj prvoj plati od drugog posla. Ivana Novaković se, umesto za umetnost, opredelila za preduzetništvo u porodičnoj firmi, a sada živi kao preduzetnik koji prodaje sopstveni umetnički proizvod. Njena oslikana zvona za bicikle uveliko zvone na svakom kontinentu. Ipak, domaći kupci su joj bili najveća podrška da održi poslovanje i tokom pandemije.

72. GRADOVI U SVETU KOJI NOSE IME NAŠE PRESTONICE: Gde je sad moj Beograd
Sedam gradova širom planete već vekovima nosi ime Beograd, zahvaljujući našoj prestonici. Oni su podsetnik da se, čak i u doba kada vesti nisu brzo putovale, u svetu ipak znalo za nju. Istorija ovih gradova nas uči da smo i pod turskom okupacijom i posle nje, kao kraljevina Srbija, a potom i Jugoslavija, imali veliku dijasporu i slavne inženjere i investitore koji su širili lepu reč o našem glavnom gradu, ali i da je Beograd nekada bio poznato pristanište za trgovačke brodove, čiju slavu su i drugi hteli za sebe. Šta nam se u međuvremenu desilo, to je već tema za analizu druge vrste.

74. KAKO UZGAJANJE PIRINČA OBLIKUJE LJUDSKI KARAKTER: Ako čovek radi naporno, zemlja neće biti lenja
Rad u pirinčanom polju je deset do dvadeset puta naporniji od rada na polju kukuruza ili pšenice iste veličine. Kineski seljak radi u proseku tri hiljade sati godišnje, daleko više i od najvrednijih poljoprivrednika u SAD i Evropi. Uz to, uzgajanje pirinča je veoma složeno, zahteva razvoj izuzetnih veština. Uzgajivači pirinča su poboljšavali prinos postajući pametniji, raspolažući bolje svojim vremenom i praveći bolje izbore.

Komunikacije

76. SPORAZUMEVANJE ZVIŽDANJEM: Razgovori preko sedam gora i sedam mora
Jedan od najdrevnijih načina komunikacije na daljinu, zviždanje, održao se u tek nešto više od sedamdeset jezika u svetu. Razgovor zviždanjem se zasniva na maternjem jeziku, a ponegde se uči i u školi, da ne bi pao u zaborav. Za razliku od nekih današnjih korisnika interneta, zviždači mogu da oblikuju vrlo složene rečenice i pritom upotrebljavaju oba dela mozga.

Reprint

78. KAKO JE TRGOVINSKI RAT PROMENIO ODNOS SNAGA KINE I SAD: Gol za Kinu
Trgovinski rat je koštao američku privredu preko 300 hiljada poslova i 0,3-0,7% BDP-a. Ni Kina nije prošla bez gubitaka, ali se pokazala znatno sposobnijom u apsorbovanju troškova za potrošače i preduzeća.

Vremeplov

80. OD INDUSTRIJE U POVOJU DO SVETSKOG MONOPOLISTE: Jeretik slobodnog tržišta koji je lansirao Ameriku
Aleksandar Hamilton, prvi američki ministar finansija u vreme kada je ova zemlja bila britanska kolonija a njena industrija tek u povoju, zalagao se za primenu protekcionističke politike u razvoju zemlje, koja je i Britaniju učinila moćnom. Iako je danas zvanično priznato kako je njegov koncept stvorio modernu Ameriku, da je kojim slučajem Hamilton živ i ministar finansija u nekoj od zemalja u razvoju, Svetska banka i MMF bi sigurno odbili da pozajmljuju novac toj državi i lobirali bi za njegovo uklanjanje s ministarskog položaja.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Poslovni rezultati Galenike u 2020.godini: rast, bezbednost i poverenje

by bifadmin

Galenika a.d. Beograd je 2020. godinu obeležila dobrim finansijskim rezultatima, registracijom novih proizvoda, daljom modernizacijom i inovacijama na tržištu.

U 2020. godini, kompanija Galenika a.d. Beograd zabeležila je konstantan rast u svim segmentima svog poslovanja. Na tržištu Srbije, ostvareno je povećanje prodaje za 19 odsto u odnosu na 2019. godinu. Tokom 2020. godine, Galenika je rasla 50 odsto brže od tržišta, čime se utvrdila na stabilnom drugom mestu po udelu na farmaceutskom tržištu Srbije. Direktan rezultat nove vizije i poslovne strategije rezultovao je procesom otvaranja 6 novih tržišta, a Galenika je već aktivno prisutna na 10 međunarodnih tržišta u zemljama EU, Bliskog istoka i Afrike na kojima je povećala prodaju za 68 odsto.

Registrovani proizvodi

Tokom 2020. na tržištu Srbije registrovano je četiri proizvoda, a na EU tržištu dva. U postupku je registracija 22 nova proizvoda, dok se u prvoj polovini 2021. očekuje da 4 nova proizvoda budu puštena u promet. Galenikin Institut za istraživanje i razvoj je u završnoj fazi razvoja dva nova proizvoda, dok se uz strateško partnerstvo sa sestrinskom kompanijom iz Brazila – EMS, radi na transferu tehnologije nekoliko proizvoda iz novije generacije generičkih lekova. Dodatno, u 2020. povećana je proizvodnja za 4% u odnosu na 2019. godinu.

Na polju digitalizacije, Galenika je već ušla u transformaciju Industrija 4.0 i Smart Manufacturing sa implementacijom Internet-of-Things u proizvodnji. Pored toga, u integraciji sa jednim od najnaprednijih rešenja za planiranje resursa preduzeća SAP S/4HANA Cloud, implementirana je inovativna B2B platforma koja klijentima omogućava proces kupovine kroz najsavremenije digitalno iskustvo, u bilo koje vreme, bilo gde. Takođe, pokrenut je i projekat za Businesss Inteligence & Advanced Analytics platformu koja će pomoći kompaniji u dobijanju informacija za brže i kvalitetnije strateške i operativne odluke.

Galenika i njeni zaposleni su čuvari zdravlja već 76 godina

,,Proteklu godinu obeležili smo generisanjem pozitivnih vrednosti kroz održanje tradicionalanog poverenja i kvaliteta, kao i daljom modernizacijom kompanije. Predanost koju je tim Galenike uložio u sve procese, su jasna ilustracija odlučne usmerenosti kompanije ka zdravijoj i boljoj budućnosti. Jer Galenika i njeni zaposleni su čuvari zdravlja već 76 godina i nameravamo to da budemo u godinama i decenijama koje dolaze.’’, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor Galenike.

Sa ciljem daljeg unapređenja efikasnosti poslovanja i zaštite životne sredine, Galenika u 2021. godini kroz investicione projekte planira da poveća energetsku efikasnost i smanji emisiju CO2 za daljih 25% u odnosu na sadašnji nivo emisije.

Značajna energija i sredstva su uložena u društveno odgovorne projekte, sa fokusom na one od nacionalnog značaja. Pokrenuta je i onlajn platforma ,,Zdravo dvadesete’’ namenjena edukaciji mladih o zdravim životnim navikama. Organizovana je velika humanitarna kampanja ,,Roze oktobar’’ povodom obeležavanja međunarodnog Meseca borbe protiv raka dojke ove godine, u okviru koje su prikupljena sredstva donirana Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Konačno, Galenika je, zahvaljujući svojoj inovativnoj filozofiji poslovanja prepoznala važnost i podržala održavanja izložbe ,,Ljubav je Ljubav: Radost venčanja za sve Žan Pol Gotje’’ u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čime je u ovim izazovnim vremenima, građanima obezbeđena odgovorna i bezbedna konzumacija kulturnog sadržaja, kao i da se kulturna scena u Srbiji za korak približi svetskim trendovima.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Sledeće godine 5,8 milijardi dinara za inovativne lekove

by bifadmin

Ove godine je za inovativne lekove bilo planirano pet milijardi dinara, a pre početka pandemije na listu je ušlo 16 novih lekova vrednosti oko 2,7 milijardi dinara. Predstavnici države pružili su uveravanja da će ostatak predviđenog novca u iznosu od 2,3 milijarde dinara, koji nije iskorišćen zbog izbijanja pandemije, biti prebačen u 2021. godinu. Ta suma će biti dodata na 3,5 milijarde dinara planiranih za ulazak inovativnih lekova na listu u sledećoj godini, kažu u Udruženju proizvođača inovativnih lekova, Inovia.

Najveće svetske farmaceutske kompanije okupljene u Udruženju proizvođača inovativnih lekova Inovia od početka pandemije COVID-19 pokazale su se kao pouzdan partner zdravstvenog sistema u Srbiji neprekidno pružajući bezrezervnu podršku pacijentima, zdravstvenim radnicima i državi tokom ove nezapamćene zdravstvene krize.

Uprkos svim logističkim izazovima, održana je stabilnost u snabdevanju naše zemlje inovativnim terapijama i taj zadatak će ostati prioritet. Istovremeno, inovativne kompanije, uz podršku istraživača širom sveta, ulažu velike napore da bi razvile bezbedne i efikasne vakcine, lekove i testove protiv COVID-19 infekcije, sumira proteklu godinu dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova, Inovia.

Ova kriza pokazala da je zdravstveni sistem prioritet

Podrška inovativnih kompanija i njihovih zaposlenih ogledala se i u donacijama novca, lekova, zaštitne opreme, medicinskih uređaja, pružanju tehničke podrške zdravstvenim ustanovama, organizaciji transporta, IT podrške, pomoći udruženjima pacijenata, ali i volontiranju lekara i farmaceuta zaposlenih u farmaceutskim kompanijama.

„Ova kriza najbolje pokazuje da zdravstveni sistem Srbije mora da ostane prioritet zajednice. Uprkos velikim ulaganjima u infrastrukturu, poboljšanje materijalnog statusa zdravstvenih radnika, dodatno zapošljavanje, testove, medicinsku i zaštitnu opremu, mora se nastaviti i sa ulaganjem u inovativne lekove jer će zbog smanjene dostupnosti zdravstvene zaštite usled pandemije potrebe hroničnih bolesnika u narednom periodu biti još veće“, ističe direktor Udruženja Inovia.

Nove terapije i nova regulativa

Ove godine je za inovativne lekove bilo planirano pet milijardi dinara a pre početka pandemije na Listu lekova je ušlo 16 novih lekova vrednosti oko 2,7 milijardi dinara. Predstavnici države, kaže Trkulja, pružili su uveravanja da će ostatak predviđenog novca u iznosu od 2,3 milijarde dinara, koji nije iskorišćen zbog izbijanja pandemije, biti prebačen u 2021. godinu. Ta suma će biti dodata na 3,5 milijarde dinara planiranih za ulazak inovativnih lekova na listu u sledećoj godini.

Udruženje Inovia ocenjuje trenutnu saradnju sa RFZO i ostalim institucijama sistema kao odličnu i očekuje da će tokom 2021. godine biti načinjeni novi koraci koji bi povećali pristup pacijenata najefikasnijim terapijama. Planirano uvođenje novih modela Posebnih ugovora bi trebalo da olakša taj proces.

Udruženje proizvođača inovativnih lekova Inovia ocekuje da će u 2021. konačno biti donet novi Zakon o lekovima koji će omogućiti kompletno usaglašavanje našeg zakonodavstva sa direktivama EU i tako doprineti većoj konkurentnosti, ubrzanju procedura registracije lekova i određivanja njihovih cena, kao i poboljšanja u procesu evaluacije i ulaska lekova na Listu lekova.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Amazon sada dostavlja i lekove

by bifadmin

Tehnološki gigant Amazon ušao je i na farmaceutsko tržište pa svojim korisnicima sada nudi i dostavu lekova, čak i onih na recept.

Amazon je tokom pandemije zabeležio ogroman rast poslovanja, što se videlo i po njegovom profitu koji je u trećem kvartalu 2020. godine bio gotovo trostruko veći nego u istom periodu lane.

Tehnološki gigant se međutim na tome nije zaustavio već je odlučio da nastavi sa širenjem asortimana. Zato je u svoju ponudu za američko tržište uvrstio i lekove.

Kompanija je naime kreirala farmaceutsku onlajn prodavnicu preko koje će njeni korisnici moći da pazare lekove bez izlaska iz kuće.

Kako piše Biznis Insajder, oni koji uzimaju lekove preko recepta moraće Amazonu da ostave podatke o svom zdravstvenom osiguranju a oni koji ih plaćaju će to činiti kako njima odgovara.

Za svoje najvernije članove kompanija je osmislila i velike popuste, do 80 odsto za generičke lekove i do 40 odsto za ostale. Pretpostavlja se da će pojedincima čak biti jeftinije da kupuju lekove na ovim popustima nego preko recepata koji zahtevaju i doplatu.

Ta ponuda međutim ne važi samo za korisnike lekova već i za lekare, koji mogu, na zahtev pacijenata, direktno Amazonu slati recepte za lekove koje će kompanija potom isporučivati na kućne adrese.

Još uvek nema vesti o tome kako na ovu saradnju, a posebno na tako velike popuste, gledaju proizvođači lekova.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 178: Kružna ekonomija – Nije svako đubre za bacanje

by bifadmin

Reciklirani tetrapak, plastika i staklo koji se koriste za novu proizvodnju ili za pravljenje inovativnih proizvoda, sokovi u ambalaži biljnog porekla ili gorivo od ostataka kafe, neki su od pionirskih primera primene kružne ekonomije u Srbiji. Najveći zagađivači, rudarstvo i energetika, prerađuju svega 1% jalovine i pepela za ponovnu upotrebu, dok su najperspektivniji sektori za primenu cirkularne ekonomije poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže. Istovremeno, iskustva iz sveta pokazuju da nisu sve nove tehnologije obevezno „zelene“, pa tako data centri, osim što za svoj rad utroše električne energije koliko i manji grad, recikliraju svega 20% svog elektronskog otpada. Praksa upozorava i da bi, osim o reciklaži, trebalo da razmišljamo o izlasku iz druge vrste „kružne“ ekonomije: besomučnog podsticanja potrošnje koja nas guši sve većim otpadom.

Periskop

8. NEPRIZNATE DRŽAVE U VREME PANDEMIJE: Nevidljivi neprijatelj u nevidljivim zemljama
Nova svetska glavobolja usred korona krize, sukob Jermenije i Azerbejdžana oko sporne teritorije Nagorno-Karabah, samo je još jedno upozorenje da nepriznate države predstavljaju tinjajuće bure baruta. Pandemija je dodatno zakomplikovala život na „fantomskim“ teritorijama, koje su otcepljenjem uglavnom dobile samo siromaštvo, rastuću nejednakost među stanovništvom i ekonomiju koja je zavisna od doznaka i stranih subvencija. Stoga ne čudi da su, na primer, vlasti u Pridnjestrovlju izdvojile svega oko 10.000 evra pomoći preduzećima u borbi protiv posledica korona krize, što je naišlo na podsmeh čak i najokorelijih pobornika nezavisnosti.

12. POLITIZACIJA AMERIČKE POŠTE: Kolateralna žrtva u trci za američkog predsednika
Američka pošta može da završi među najvećim kolateralnim žrtvama novembarskih predsedničkih izbora u SAD, zbog neuobičajeno velike uloge koju ima u tom procesu.

16.DA LI GAS ZAISTA GUBI BITKU NA ENERGETSKOM TRŽIŠTU: Najmanje loš među zlikovcima
U eri ekološke osvešćenosti, fosilna goriva i dalje obezbeđuju 85% svetskih energetskih potreba. Gas, osim što ima najsvestraniju primenu, doživljava se i kao najmanje loš momak među fosilnim zlikovcima, te kao most ka čistijoj privredi. Uprkos predviđanjima da će obnovljivi izvori energije već za pet godina biti konkurentniji od gasa, stručnjaci smatraju da ovaj energent neće biti tako lako istisnuti sa tržišta, posebno u zemljama gde je gas jeftin.

Biznis

18. PAVLE MARJANOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE ACTAVIS U SRBIJI: Nove terapije za hronične bolesti
Prema poslednjim podacima, ukupno tržište lekova u Srbiji je raslo između četiri i pet odsto, a generičkih lekova za oko dva odsto. U poređenju sa ranijim godinama, rast je slabiji, ali to nije posledica pandemije, već rezultat razvoja tržišta koje sada vredi preko milijardu evra, kaže Pavle Marjanović, generalni direktor kompanije Actavis u Srbiji. Marjanović ističe da korona nije ugrozila redovno snabdevanje lekovima koje proizvodi Actavis, stabilnost plaćanja, niti uvođenje lekova nove generacije na domaće tržište.

20. VALJEVSKA PIVARA – OD GUBITAŠA DO IZVOZNIKA: Povratak ugleda domaćem pivu
„Valjevska pivara“ je jedna od retkih koja je ostala u domaćem vlasništvu, zahvaljujući još ređem primeru da se domaći preduzetnici udruže i kupe ovo preduzeće, kako bi osigurali opstanak domaćih brendova i podstakli druge da slede njihov primer. Nekadašnja firma u stečaju sada ima u potpunosti modernizovanu proizvodnju, pod njenim krovom je vraćeno u život i čuveno „Jagodinsko pivo“, a ugovoren je i izvoz na neka od najvećih stranih tržišta.

22. BRANKA GOLUBOVIĆ, „WOOL ART“: Selo u društvu korporacija
Neobični, ručno pleteni bilbordi, ili „hipsteri“ obučeni u tradicionalne džempere iz zlatiborskog kraja, samo su neki od primera korporativnih kampanja koje su rađene u saradnji sa porodičnim preduzećem „Wool Art“, specijalizovanim za izradu ručno pletenih proizvoda od vune. Branka Golubović, vlasnica firme kaže da joj je u opisu posla da spaja naizgled nespojive svetove – selo sa korporacijama, gradskom modom i onlajn prodajom širom planete.

24. KAKO JE PANDEMIJA UTICALA NA PROMET FALSIFIKOVANE ROBE: Lažnjaci otporni i bez vakcine
Pandemija nije umanjila promet falsifikovane robe, koja se osim na pijacama i na ulici, prodaje i u legalnim prodajnim objektima. Najveći rizik za potrošače predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, lekovi, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu. Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična.

Finansije

28. FINANSIJSKA PODRŠKA INOVACIJAMA: Početak je najteži, ali od nečega se mora krenuti
Za svaki napredak je potrebna ideja, ali je put do njene primene dug i mukotrpan, posebno na početku kada je podrška najvažnija. Finansijska i stručna pomoć visokotehnološkim medicinskim centrima, naučno tehnološkim parkovima i inovacionim centrima na fakultetima, samo su neki od primera angažovanja Evropske investicione banke u razvoju inovacija u Srbiji. Ova institucija je osmislila i finansijske instrumente i garancijske šeme koje pomažu bankama i investitorima da apsorbuju rizik koji nose mlade kompanije u nastanku.

30. PDV TRETMAN DONACIJA U DOBRIMA: Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje
Misao našeg čuvenog književnika i nobelovca Ive Andrića, „ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje“, iznenađujuće je primenjiva u jednoj oblasti koju bi malo ko povezao sa književnošću: PDV tretmanu donacija u dobrima u humanitarne svrhe. Ova tema je aktuelizovana u Srbiji zbog posledica pandemije i potrebe da se posebno pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.

32. TAKSE NA ŽALBE NA REŠENJA DRŽAVNIH ORGANA: Plati, pa se žali
Put do istine i pravde u Srbiji ne samo da je trnovit, već i košta. Da bi uopšte mogli da pokrenete postupak žalbe, bilo da ste u pravu jer postoji očita greška u rešenju ili mislite da ste u pravu, pa se ispostavi da niste, osnov je plaćanje takse. U zavisnosti od toga na šta se odnosi žalba na rešenje zavisi i visina ovog nameta. Zakonom o republičkim administrativnim taksama propisani su iznosi koje podnosilac žalbe mora da plati i oni se kreću od 480 dinara do 1.970 dinara.

34. BONUSI KAO NAGRADA DIREKTORIMA ZA BANKROT: „Talenat“ koji je doveo firmu do propasti
Korona virus ubija ljude, uništava kompanije i radna mjesta, jer još uvijek nema ni lijeka ni vakcine, samo su se menadžerski bonusi pokazali apsolutno imunim na bilo kakav uticaj pandemije. Analize su pokazale da od 42 velike kompanije u SAD koje su zvanično proglasile bankrot između marta i jula ove godine, njih 34 su isplatile bonuse svojim menadžerima. Paradoksalno je da zagovornici ove prakse sve opravdavaju potrebom da se „zadrže talenti“ među menadžerima, što je prilično nebulozan argument. „Talenat“ koji je i doveo firmu do propasti a vlasnike oslobodio viška para, teško da je rješenje za dizanje firme iz mrtvih.

Temat – Kružna ekonomija: Nije svako đubre za bacanje

37. POTENCIJALI CIRKULARNE EKONOMIJE U SRBIJI: Proizvedi, uštedi, upotrebi ponovo
Najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije u Srbiji su poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

39. PRERADA OTPADA ZA PONOVNU UPOTREBU U RUDARSTVU I ENERGETICI: Milijarde leže na deponiji pepela i jalovine
U Srbiji je prerada otpada za ponovnu proizvodnju u rudarstvu i energetici više nego simbolična, budući da se svega jedan odsto od ukupnih količina jalovine i pepela upotrebi za te svrhe. Pepeo bi mogao da se koristi u građevinskoj industriji, ali se to ne čini, iako Elektroprivreda Srbije raspolaže količinama čija je upotrebna vrednost procenjena na milijardu evra.

42. OTPAD KAO RESURS U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Ne seci granu na kojoj sediš
Ako industrija koja nas hrani istovremeno zagađuje osnovne izvore hrane, onda to više nije pitanje koje se rešava zbog učlanjenja u EU, nego zbog nas samih. Srećom, postoje firme na našem tržištu koje preduzimaju rešavanje tog problema, ne čekajući da se otvore i zatvore poglavlja na putu pridruživanja. Nesreća je što su takvi primeri još uvek retki.

44. INOVATIVNI MATERIJALI OD PRERAĐENOG OTPADA: Pepeo, šljaka i plastika imaju i nove živote
Reciklirani tetrapak, plastika ili staklo samo su neki od ovdašnjih primera prerade otpada koji se pretvara u nove sirovine za različite industrije, ili još češće u potpuno nove, finalne proizvode. Iako u Srbiji još nema zakona koji bi kroz „zelene“ javne nabavke favorizovao proizvode sačinjene od reciklabilnih materijala, uz uštede prirodnih resursa, to nije obeshrabrilo pojedine firme da uđu u ovaj posao. Među njima ima veterana, ali i početnika, koji razvijaju svoje ideje u tehnološkim parkovima.

46. RECIKLAŽA U INDUSTRIJI DATA CENTARA: Mali broj servera završi na „reanimaciji“
Sadržaji koje svakodnevno stvaramo na internetu čuvaju se na čak 44 miliona servera širom sveta. Rok trajanja ovih servera je samo pet godina, ali veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi. No, kako Marfi zapoveda, dobru vest u stopu sledi loša – data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada. Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja, ali ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.

48. DA LI ĆE ZAŽIVETI FINANSIJSKA PODRŠKA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U SRBIJI: Nije pitanje kada, već pod kojim uslovima
Posebne kreditne linije za cirkularnu ekonomiju u bankama u Srbiji – ne postoje. To ipak ne znači da će bez kredita ostati kompanije zainteresovane da, na primer, izgrade novi pogon gde će reciklirati ambalažu koju same proizvode. Kao što je to slučaj sa bankama u EU i širom sveta – više nije pitanje da li će se ovdašnje banke odazvati potrebi društva u finansiranju zelene i cirkularne ekonomije. Takvo opredeljenje je već izvesno, nego je pitanje pod kojim uslovima i instrumentima će se odazvati takvom cilju, kažu stručnjaci.

50. CIRKULARNA EKONOMIJA U POTROŠAČKOM DRUŠTVU: Kupujem i bacam, dakle postojim
I pored velikih ekoloških i ekonomskih koristi, cirkularna ekonomija ne može u potpunosti da reši toliko gomilanje otpada, uzrokovano prekomernom potrošnjom. Reciklaža i prerada odbačenih predmeta koštaju, pa su isplativost poslovanja i bezbednosni razlozi glavni uzroci što se ne može reciklirati baš sve. Možda bi zato, osim o reciklaži, trebalo da razmišljamo o izlasku iz druge vrste „kružne“ ekonomije: besomučnog podsticanja potrošnje koja nas guši sve većim otpadom.

52. ZAGROBNI ŽIVOT STARIH NOVČANICA: Šargarepa iznikla na milijardama bačenih funti
I na kraju, kada preduzeća koja uz pomoć cirkularne ekonomije uštede i zarade novac, šta se događa sa novčanicama koje izađu iz upotrebe“ Neke centralne banke ih posle recilklaže koriste kao gorivo za grejanje, druge za proizvodnju građevinskih materijala, a neke za pravljenje poljoprivrednog đubriva. „Sledeći put kada budete jeli šargarepu ili krompir koji kupujete od lokalnog proizvođača, imajte na umu da su oni izrasli doslovno zahvaljujući milijardama bačenih funti“, piše na zvaničnom sajtu Banke Engleske.

Intervju

54. PROFESOR ALEKSANDAR KAVČIĆ, INŽENJER I NAUČNIK: „Kavčićev detektor“
Matematička gimnazija, prvi posao – +arvard, doktorski rad i krađa patenta, sudski proces kao iz holivudskih filmova, milionska odšteta, fondacija, besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji… Iako na prvi pogled nespojivo, sve ovo zajedno čini veoma zanimljivi život i više nego plodonosnu profesionalnu karijeru profesora Aleksandra Kavčića, inženjera i naučnika, poznatog po svom patentu za čitanje zapisa sa magnetnih memorija koji se koristi u milijardama računara i diskova širom sveta.

Skener

58. KO JE NARAJANI MURTI: Kako je bivši marksista postao indijski Stiv Džobs
Narajani Murti, osnivač IT giganta „Infosys“, koga nazivaju i „ocem indijskog IT sektora“, nije dovoljno poznat u našoj sredini, iako je reč o jednom od najčuvenijih svetskih preduzetnika. Njegova karijera zaslužuje posebnu pažnju i zbog toga što, kako sam otkriva, za sve što je postigao je zaslužan njegov boravak u Nišu 1974. godine i potonje putovanje vozom za Bugarsku, gde se obreo u zatvoru.

60. ULOGA „KRŠTENICE“ U ZAPOŠLJAVANJU ŽENA: Obeshrabrene već u pokušaju
Stariji od 45 godina koji ostanu bez posla, najčešće su podjednako daleko od novog radnog mesta kao i od penzije. Kao što smo se u Srbiji bezbroj puta uverili, loše uvek može da bude gore. U ovom slučaju to znači da više nemate posao a imate više od 45 godina i pritom ste – žena. Među ženama u dobi od 45 i više godina evidentirana je najveća stopa dugoročne nezaposlenosti u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima

62. PRIGRADSKI PREVOZ: Skuplje do sela nego do mora
Razdaljina od svega dvadesetak kilometara može da košta celu platu stanovnike sela u valjevskom kraju, koji rade ili se školuju u Valjevu, a nemaju javni prevoz niti mogućnost da koriste linijski taksi. Najgore je bolesnim starijim ljudima u naseljima gde nema ni lekara. Primera radi, putovanje od Valjeva do nekog sela u mioničkom kraju koštalo bi taksijem oko 4.000 dinara, dok neke turističke agencije nude put do manastira Ostrog za 3.600 dinara. Ispada da je lakše i jeftinije stići do druge države, nego do obližnjeg sela.

64. FILANTROPIJA I SMANJENJE SIROMAŠTVA: Bogati pomažu bogate
Čovekoljubaca je više nego ikad ranije. Svake godine najbogatiji daju desetine milijardi dolara u dobrotvorne svrhe. Zašto onda nejednakost u svetu sve više raste“ Zato što filantropija često favorizuje bogate. Umesto da svet učini boljim mestom, filantropija ga u velikoj meri učvršćuje da ostane onakav kakav jeste.

Nove tehnologije

66. KOLIKI JE STVARNI DOMET BLOKČEJN TEHNOLOGIJE: Revolucija ili mitologija“
Blokčejn se već godinama najavljuje kao revolucionarna tehnologija koja će, zahvaljujući decentralizaciji, promeniti način plaćanja, glasanja na izborima, pojednostaviti korišćenje birokratskih usluga i distribucije proizvoda, kao i pristup uslugama osiguranja. Međutim, iako postoji već deceniju, blokčejn se i dalje najviše koristi kao podrška za kriptovalute. Dosadašnja praksa je pokazala da državni blokčejn projekti ne mogu biti u potpunosti decentralizovani i bez kontrole, dok je prema izveštajima revizorske kuće „Dilojt“, 92 odsto privatnih blokčejn poduhvata – propalo.

Nauka

68. INŽENJERI IZ NEOLITA: Drevna Venecija na Istoku
Međunarodna arheološka iskopavanja u Kini pokazuju da je u dolini reke Jangcekjang postojala prastara civilizacija koja je još pre pet i po hiljada godina izgradila izuzetno složen sistem brana, nasipa, veštačkih jezera i kanala. Prestonica ovog drevnog naroda bila je sagrađena na platformi visokoj preko devet metara, iznad guste mreže kanala kojima se odvijao svakodnevni saobraćaj.

Koktel

70. INSEKTI KAO SPASIOCI ČOVEČANSTVA: Lovci sakupljači u gradovima
Zašto je preporučljivo da postanete gradski lovac sakupljač i već sada krenete sa uzgajanjem insekata za koje nam nauka obećava da su hrana budućnosti“ Da li ovakva ishrana, izuzetno bogata proteinima, vitaminima i retkim mineralima može blagotvorno uticati čak i na mozak balkanskih političara“ Evo odgovora…

72. PANDEMIJSKA POPULARNOST JAPANKI: I karantin ima svoju modu
Japanke su obeležile modu karantina i rada od kuće, pa je ovo tržište koje je prošle godine globalno vredelo 17,8 milijardi dolara, letos premašilo vrednost od 20 milijardi dolara. Danas se proizvode i japanke sa čipom, a pre nekoliko godina japanke su bile u središtu ekonomskog skandala koji je uzdrmao i tadašnjeg brazilskog predsednika.

74. ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA SKRIVENIH RUKOPISA: Oživljavanje mrtvih jezika
Kavkaski albanski i dijalekt aramejskog jezika poznat kao hrišćanski aramejski, neki su od davno izumrlih jezika koje je sada moguće videti i na internetu. Reč je drevnim rukopisima koji su bili skriveni na pergamentu ispod drugih rukopisa, sačuvanih u biblioteci pravoslavnog manastira „Sveta Katarina“ na Sinajskom poluostrvu, a koje su stručnjaci ponovo oživeli uz pomoć novih tehnologija.

Komunikacije

76. SELIDBA TRGOVINE OPIJATIMA NA INTERNET: Dileri i „odnosi s javnošću“
Pandemija je mračne ulične ćoškove za prodaju droge gurnula – u ćošak. Trgovina narkoticima uveliko se prebacila na internet i bezgotovinska plaćanja. Najavangardniji dileri su razvili i „odnose s javnošću“, promovišući svoju robu preko društvenih mreža.

Reprint

78. STARI ZANATI, NOVI KUPCI: Deda započeo, unuk globalizovao
„Radimo za francusko tržište i verovatno smo jedina firma iz Srbije koja je uspela da svoju burad prodaje francuskim vinarijama i destilerijama“, kaže jedan od najmlađih pintera u Srbiji, Nikola Cvetković, koji je od zanata nasleđenog od dede u selu Modrica, napravio izvozni posao. Dvesta kilometara dalje, u Beogradu, jedini bombondžija u Srbiji Ŀika Bosiljčić ima domaće mušterije koje kupuju njegove proizvode i po pola veka. Ali i one „uvozne“, poput supruge aktuelnog turskog predsednika, kojoj su turske diplomate u Srbiji preporučile Bosiljčićev ratluk.

Vremeplov

80. KRATKA ISTORIJA OTPADAKA: Kanalizacija pod otvorenim nebom
Mnogi u Srbiji se i danas pridržavaju antičke mudrosti da je najprirodnije sve bacati u reku, dok svetska avangarda kopira srednjovekovne ekologe, koji su kao đubretare koristili domaće životinje. Reciklaža i kružna ekonomija takođe nisu izum našeg doba, već se primenjuju još od praistorije.

Otisak

82.MILUTIN MITROVIĆ (1931-2020): Čovek
Prošlog meseca, u Trstu je preminuo naš prijatelj i saradnik Milutin Mitrović Džive. Čitaoci znaju da Džive nije bio ljubitelj opštih mesta, fraza i klišea. Zato ćemo se od njega oprostiti detaljima iz njegovog života, onako kako ih se sećaju njegovi prijatelji i saradnici, a koji bolje od bilo koje zvanične biografije pokazuju koliko je Džive bio veliki čovek.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Biološke terapije za migrenu i tešku astmu

by bifadmin

Moderne biološke terapije za migrenu i tešku astmu dostupne su sada i pacijentima u Srbiji, saopštila je farmaceutska kompanija Actavis koja posluje u okviru Teva grupe. Nova inovativna biološka terapija za profilaksu migrene kod odraslih postala je dostupna pacijentima u Srbiji istovremeno kad i u drugim evropskim zemljama.

Ovom terapijom nastupa nova era u profilaksi (preventivi) za pacijente koji boluju od migrene, koja je prema svetskoj statistici među deset bolesti koje najviše onesposobljavaju pacijenta i koja utiče ne sve aspekte života.

Terapija predstavlja rešenje za pacijente koji imaju puno migrenoznih dana mesečno i koji nisu reagovali na dosadašnje preventivne tretmane. Smanjenjem broja, jačine, pa i prestankom pojavljivanja napada, omogućava se normalno funkcionisanje i obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti i značajno poboljšanje kvaliteta života. Lek se primenjuje jednom mesečno, na preporuku neurologa.

Pacijentima sa teškom astmom kompanija Actavis obezbedila je biološki lek nove generacije reslizumab koji obezbeđuje dugoročnu kontrolu i prevenciju simptoma astme. Teška astma može biti iscrpljujuća, čak i potencijalno fatalna za pacijenta. Procenjuje da tri do pet posto pacijenata sa astmom ima težak oblik koja zahteva primenu visokih doza lekova i uprkos tome ostaju nekontrolisani. Komforno doziranje leka, jednom na svake četiri nedelje poboljšava kvalitet života ljudi sa teškom astmom.

Pored ovih bioloških terapija lansiran je i lek za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) od koje boluje skoro 10% odraslog stanovništva. Lek kompanije Actavis, koji je zlatni standard u lečenju ove bolesti, nalazi se na RFZO listi lekova i omogućava pacijentima kontrolu i lečenje simptoma bolesti uz 50% uštede u doplati u odnosu na dosada dostupne lekove.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci